Pijelonefritis kod pasa: Uzroci, simptomi i lečenje

Pijelonefritis kod pasa karakteriše se upalom bubrežne kinesije – dela mokraćovoda – obično izazvano bakterijama. Bolest može nastati kao samostalna patologija ili kao komplikacija posle drugih bolesti i zahteva obavezno obraćanje stručnjaku. Prilikom naglog pogoršanja stanja važno je pružiti hitnu pomoć.

Šta je pijelonefritis kod pasa?

Pijelonefritis je ozbiljna i potencijalno opasna bolest koja zahvata bubrege, posebno njihov unutrašnji deo poznat kao bubrežna kinesija. Ova patologija karakteriše intenzivan upalni proces koji je obično izazvan bakterijskom infekcijom.

Upala može zahvatiti jedan ili oba organa, što ponekad dovodi do značajnog pogoršanja njihovog funkcionisanja. Oštar pijelonefritis izaziva iznenadne i teške simptome. Hronični oblik bolesti ima manje uočljive manifestacije, ali se postepeno pogoršava, što na kraju dovodi do smanjenja funkcije bubrega.

Uzroci pijelonefritisa

Bolest se najčešće javlja na pozadini širenja bakterijske infekcije koja se, na primer, prenosi iz mokraćne bešike u bubrežne kinesije.

Infekcija može biti izazvana različitim faktorima:

• Urolitijaza (bubrežni kamen). Kamenovi u mokraćnim putevima dovode do stagnacije urina i stvaraju uslove za rast bakterija.
• Dijabetes melitus. Stanje koje može oslabiti imuni sistem psa, čineći ga podložnijim.
• Anatomske ili funkcionalne poremećaje mokraćnih puteva. Ovo su urođene anomalije ili stečena stanja koja mogu ometati normalan tok urina.
• Imunodeficijencijska stanja. Svaka stanja koja oslabljuju sposobnost organizma psa da se bori protiv infekcija mogu doprineti razvoju pijelonefritisa.

Kriljne predispozicije

Neke pasmine imaju povećan rizik od razvoja pijelonefritisa zbog svojih genetskih i anatomskih osobina. Pored toga, pasmine sklone urolitijazi ili koje imaju posebnu građu mokraćnih puteva takođe mogu biti podložnije razvoju ove patologije. Među njima su: Boxer (87), Ši-tzu (nije navedena u listi), Labrador retriver (30), Zlatni retriver (83), Bulldog (48, 102), Dalmatin (38), Mini Pudel (51), Cocker spaniel (8, 133), Newfoundland (86) i Bichon frise (2).

Opasnost pijelonefritisa

Pijelonefritis se smatra opasnom bolešću za psa. Oštri oblik bolesti može brzo dovesti do ozbiljne upale i oštećenja organa, što obično izaziva naglo pogoršanje opšteg stanja životinje.

Hronični oblik negativno utiče na organizam takođe, može dugo vremena trajati bez očiglednih simptoma, ali postepeno dovodi do neprestanih promena tkiva, do razvoja hronične bubrežne insuficijencije.

Ako terapija nije pravilno sprovedena ili potpuno nedostaje, može doći do sepse.

Klasifikacija bolesti

Pijelonefritis kod pasa klasifikuje se po različitim kriterijumima, što pomaže u izboru pristupa lečenju i prognoziranju ishoda bolesti. Uglavnom se izdvajaju dve forme pijelonefritisa – oštra i hronična, ali je važno takođe uzeti u obzir primarni i sekundarni karakter bolesti.

Oštra forma pijelonefritisa može biti:

• Primarna. Nastaje direktno zbog bakterijske infekcije u bubrezima, nije povezana sa drugim prethodnim bolestima mokraćnih puteva.
• Sekundarna. Razvija se kao komplikacija drugih bolesti mokraćnih puteva, na primer, kod bubrežnih kamenova ili cistitisa.

Hronični oblik pijelonefritisa takođe može biti:

• Primarna. Dugotrajna upala bubrega bez očigledne veze sa drugim bolestima mokraćnih puteva.
• Sekundarna. Hronična upala bubrega koja je nastala na osnovu drugih, već postojećih kod psa problema sa mokraćnim putevima.

Oštar pijelonefritis obično zahteva intenzivnije i hitnije lečenje, dok hronični može zahtevati duže i pažljivije pristupanje sa redovnim praćenjem stanja životinje.

Simptomi pijelonefritisa kod pasa

Manifestacije pijelonefritisa mogu varirati u zavisnosti od stepena i forme bolesti. Važno je prepoznati ove znakove kako bi se pravovremeno obratilo veterinarskoj pomoći.

Glavni simptomi uključuju:

• Groznica. Povišena telesna temperatura je jedan od ključnih znakova infekcije. Može biti praćena drhtavicom i pogoršanjem opšteg stanja.
• Bol u području bubrega. Psi mogu pokazivati znake nelagodnosti pri palpaciji lumbalne oblasti. Kućni ljubimci mogu postati letargični ili odbijati da skaču i igraju se.
• Promene u mokrenju. Često, otežano ili bolno mokrenje, ponekad sa tragovima krvi. Urin može imati neprijatan miris ili mutnu boju.
• Mučnina i povraćanje. Kako bolest napreduje i toksini se povećavaju u krvi, mogu se javiti mučnina i povraćanje.
• Povećana žeđ i učestalo mokrenje. Poremećaj rada bubrega može dovesti do povećane potrošnje vode i čestog mokrenja.

Koje patologije podsećaju na pijelonefritis?

Pijelonefritis može podsećati na niz drugih bolesti koje se manifestuju sličnim simptomima. Važno je pravovremeno otići u veterinarsku kliniku radi dijagnoze. U tabeli su predstavljene neke bolesti sa manifestacijama sličnim pijelonefritisu i njihove razlikovne karakteristike.

Dijagnoza

Pijelonefritis treba dijagnostikovati korišćenjem sveobuhvatnog pristupa, koji pomaže tačno utvrditi bolest i isključiti druge moguće patologije sa sličnim simptomima.

Važni koraci u dijagnozi uključuju:

• Veterinarski pregled. Potpuna klinička inspeckcija, uključujući palpaciju lumbalne oblasti, kako bi se otkrili bolni delovi.
• Analiza urina. Pomaže u utvrđivanju prisustva bakterija, krvi, proteina i drugih abnormalnosti koje ukazuju na infekciju ili upalu bubrega.
• Biohemijska analiza krvi. Procjenjuje funkciju bubrega mjerenjem nivoa supstanci kao što su kreatinin (supstanca koja se stvara u mišićima, povećanje čega ukazuje na oštećenje bubrega) i urea (supstanca odgovorna za vodeni balans u organizmu, njen nivo u analizi pomaže u proceni rada bubrega).
• Bakteriološki uzgoj urina. Identifikuje konkretne uzročnike infekcije i njihovu osetljivost na antibiotike.
• Ultrazvučno istraživanje bubrega. Omogućava vizualizaciju strukture bubrega, prisustvo kamenja ili anomalija.
• Rendgen. Može se koristiti za otkrivanje kamenja u mokraćnim putevima ili drugih strukturnih promena.

Lečenje pijelonefritisa kod pasa

Lečenje ove bolesti kod pasa je sveobuhvatan proces koji uključuje medikamentoznu terapiju, dijetetsku korekciju i redovno praćenje. Cilj je ne samo borba protiv infekcije, već i održavanje funkcije bubrega i opšteg zdravlja životinje. Svaka terapija treba da bude propisana od strane veterinarskog lekara.

Medikamentozno lečenje uključuje:

• Antibiotici. Izbor antibiotika je zasnovan na podacima iz bakterioološkog uzgoja urina. Ovo omogućava utvrđivanje najučinkovitijeg leka protiv uzročnika infekcije. Obično se antibiotska terapija sprovodi najmanje 4-6 nedelja kako bi se potpuno izlečila infekcija. Često se koriste Amoksicilin, Cefaleksin, Enrofloxacin, u zavisnosti od osetljivosti bakterija.
• Protivupalni i analgetički lekovi. Cilj upotrebe ovih lekova je smanjenje upale i olakšanje bolova kod psa. Nesteroidni protivupalni lekovi (NSAID), kao što je Meloksikam, koriste se za smanjenje bola i nelagodnosti. Osim toga, važno je kontrolisati stanje psa zbog mogućih neželjenih efekata lekova, naročito pri njihovoj dugotrajnoj upotrebi.
• Održavanje funkcije bubrega. Za ovaj cilj se koriste lekovi za poboljšanje dotoka krvi i smanjenje opterećenja bubrega. Na primer, Benazepril se može primeniti za stimulaciju protoka krvi u bubrezima, Furazimid – u slučajevima hitne potrebe za smanjenjem otoka i hipertenzije.

Pored ovoga, terapija uključuje:

• Specijalizovane dijete. Cilj dijete je smanjenje opterećenja bubrega, smanjenje nivoa toksina u krvi. Stručnjaci preporučuju smanjen sadržaj fosfora i prilagođen nivo lako svarljivog proteina. Antioksidanti i Omega-3 masne kiseline uključene u ishranu imaju protivupalno dejstvo i poboljšavaju opšte stanje organizma.
• Održavanje hidratacije. Održavanje adekvatnog nivoa hidratacije pomaže u izbacivanju toksina i normalnom radu bubrega. Potrebno je obezbediti stalni pristup svežoj vodi, a u teškim slučajevima mogu biti potrebne intravenske infuzije.

Redovno praćenje stanja zdravlja psa i funkcije bubrega je izuzetno neophodno.

Dijagnostički testovi uključuju analize urina i krvi, ultrazvučno istraživanje bubrega i druge neophodne preglede koje će preporučiti lekar.

Ovi aspekti lečenja pijelonefritisa kod pasa su kritično važni za uspešno oporavak i održavanje zdravlja životinje. Pravi pristup terapiji i redovno praćenje pomažu u minimiziranju rizika i poboljšanju kvaliteta života ljubimca.

Kada je potrebna hitna pomoć?

Hitna pomoć je neophodna u slučajevima kada su simptomi pijelonefritisa kod psa izraženi ili se stanje naglo pogoršava. Vlasnicima je važno znati kada treba odmah potražiti veterinarnu kliniku.

Neki od ključnih znakova koji zahtevaju hitnu intervenciju uključuju:

• Naglo pogoršanje opšteg stanja. Jaka letargija, odbijanje hrane i vode, apatija.
• Jaka bol. Manifestira se promenom ponašanja životinje, nevoljom da se kreće, jecajem ili skokom prilikom pokušaja podizanja ili dodira za područje bubrega.
• Veoma visoka temperatura. Groznica praćena drhtavicom ili povišenom telesnom temperaturom ukazuje na ozbiljnu upalu.
• Povraćanje ili dijareja. Posebno ako se ne prestaju i prate znaci dehidratacije.
• Otežano ili bolno mokrenje. Posebno ako urin sadrži krv ili se uopšte ne izlučuje.

U tim slučajevima važno je što pre potražiti pomoć stručnjaka. Odlaganje može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Kako prepoznati da terapija pomaže?

Procena efikasnosti lečenja pijelonefritisa kod pasa uključuje praćenje promena u ponašanju i opštem stanju zdravlja životinje.

Vlasnici treba da obrate pažnju na sledeće znakove poboljšanja:

• Vraćanje apetita i aktivnosti. Životinja postaje energičnija, pokazuje interes za hranu i igre.
• Normalizacija telesne temperature. Smanjenje groznice i odsustvo drhtavice.
• Smanjenje bolnosti u području bubrega. Pas ne oseća bolne senzacije pri palpaciji.
• Normalizacija mokrenja. Vraćanje redovnog mokrenja, odsustvo krvi u urinu.
• Odsustvo povraćanja i dijareje. Poboljšanje varenja i opšteg stanja gastrointestinalnog trakta.

Važno je redovno konsultovati se sa veterinarskim lekarom i obavljati zakazane preglede kako bi se osiguralo pravilno i efikasno lečenje. On može preporučiti korekciju terapije ili dodatne preglede u zavisnosti od reakcije životinje na terapiju.

Da li se pijelonefritis može javiti kod štenaca?

Pijelonefritis se može razviti i kod mladunčadi, iako se to dešava ređe nego kod odraslih jedinki.

Kod štenaca bolest nije uvek očigledna, jer simptomi ponekad mogu biti suzbijeni ili nespecifični, poput letargije ili nedostatka apetita.

Štenci mogu biti podložniji infekcijama zbog nezrelog imunog sistema. To ih čini sklonijim razvoju pijelonefritisa, posebno ako postoje urođene anomalije mokraćnih puteva ili ako su izloženi stresu i drugim nepovoljnim faktorima. Lečenje bolesti kod štenaca zahteva posebnu pažnju, jer njihova imuna organizacija još uvek raste i mogu biti osetljiviji na određene lekove, na primer antibiotike i protivupalne sredstva.

Moguće komplikacije

Pijelonefritis kod pasa može dovesti do niza ozbiljnih komplikacija ako se ne leči pravovremeno ili pravilno.

Moguće komplikacije uključuju:

• Hronična bubrežna insuficijencija. Dugotrajna upala i infekcija mogu naneti nepovratnu štetu bubrezima, što može dovesti do hronične bubrežne insuficijencije.
• Sepsa. Posebno u slučaju oštrog pijelonefritisa, infekcija se može proširiti kroz krvotok na druge organe i sisteme, izazivajući sepsu.
• Uremija. Nakupljanje otpada u krvi zbog smanjenja funkcije bubrega može dovesti do uremije, stanja koje karakteriše toksičan uticaj na organizam.
• Hipertenzija. Oštećenje bubrega može izazvati povišen krvni pritisak, što dodatno pogoršava stanje i može negativno uticati na druge organe, uključujući srce i krvne sudove.

Rano otkrivanje i pravilno lečenje pijelonefritisa mogu pomoći u izbegavanju ovih komplikacija i osigurati bolji ishod za zdravlje pacijenta.

Prognoza

Kod pijelonefritisa kod pasa, prognoza zavisi od niza faktora, uključujući stadijum bolesti u trenutku dijagnoze, opšte stanje zdravlja životinje, kao i brzinu i adekvatnost započinjanja lečenja:

• Oštar pijelonefritis. U slučajevima kada se lečenje započne pravovremeno, prognoza je obično povoljna. Većina pasa se uspešno oporavlja nakon kursa antibiotske terapije i podržavajuće terapije. Međutim, ako se lečenje odloži ili bude neefikasno, oštar pijelonefritis može preći u hroničnu formu ili izazvati ozbiljne komplikacije.
• Hronični pijelonefritis. Hronični oblik bolesti može imati manje povoljnu prognozu, jer je često povezan sa dugoročnim oštećenjem bubrega. U tim slučajevima, lečenje je usmereno na održavanje funkcije organa i sprečavanje daljeg pogoršanja stanja.

Važno je redovno pratiti stanje zdravlja psa i slediti sve preporuke veterinara kako bi se održala pravilna funkcija bubrega i sprečili recidivi bolesti.

Prevencija problema

Prevencija pojave pijelonefritisa kod pasa zahteva sveobuhvatan pristup koji počinje sa održavanjem zdravlja mokraćnih puteva. To uključuje pravovremeno otkrivanje i lečenje bilo kakvih infekcija, kao i praćenje mogućeg formiranja kamenja u mokraćnoj bešici ili drugih problema.

Važan aspekt je takođe i pravilna ishrana psa.

Izbalansirana ishrana koja doprinosi zdravlju organizma, u kombinaciji sa osiguranjem stalnog pristupa svežoj vodi, podstiče redovno mokrenje i izbacivanje toksina. Veterinarski pregledi pomažu u pravovremenom otkrivanju i uklanjanju problema koji mogu izazvati pijelonefritis, što je posebno važno za održavanje zdravlja psa.

Pored toga, ne manje važan faktor je izbegavanje stresa. Stres može negativno uticati na imuni sistem, čineći ga podložnijim infekcijama. Stvaranje komfornog i sigurnog okruženja u kojem se pas oseća zaštićeno i mirno, pomaže u jačanju njegovog zdravlja i smanjenju rizika od razvoja različitih bolesti.

Uzimajući u obzir sve ove aspekte, moguće je značajno smanjiti verovatnoću razvoja pijelonefritisa i obezbediti zdraviji i srećniji život psu.

Izvori:

Smith J. (2018). Pyelonephritis in Veterinary Medicine. European Vet Journal.

Ivanović M. (2020). Hronične bubrežne bolesti kod pasa. Beograd: Vet Institutski Press.

Petrović A. (2019). Dijagnostika i lečenje pijelonefritisa. Journal of Balkan Veterinary Science.