Da li pas može da se prehladi?

Psi mogu da obole od respiratornih infekcija koje izazivaju kašalj, kijanje i curenje nosa. Vlasnici ih često nazivaju „prehladom”, ali taj naziv ne govori šta je uzrok niti koliko je bolest ozbiljna. Slične simptome mogu izazvati i nadražujuće materije, strano telo, bolesti srca ili drugi problemi sa disajnim putevima.

Kompleks infektivnih respiratornih bolesti pasa (CIRDC), često poznat kao zarazni kašalj ili kašalj odgajivačnica, obuhvata infekcije koje izazivaju različiti virusi i bakterije. Nije svaki kašalj kod psa deo ovog kompleksa. Sama izloženost hladnoći nije dokaz da pas ima infekciju.

Uzroci i prenošenje infekcije

Među uzročnicima respiratornih infekcija pasa su virus parainfluence, adenovirus tipa 2, virus gripa pasa, respiratorni koronavirus pasa i bakterija Bordetella bronchiseptica. U bolesti može učestvovati više uzročnika istovremeno. Štenećak, koji se naziva i kuga pasa, takođe može izazvati respiratorne simptome, ali je ozbiljna sistemska bolest i ne treba ga smatrati običnom „prehladom”.

Uzročnici se mogu širiti kapljicama i sekretima pri kašljanju, kijanju i bliskom kontaktu, kao i preko kontaminiranih posuda, igračaka, ruku ili odeće. Rizik je veći tamo gde boravi mnogo pasa: u prihvatilištima, pansionima, odgajivačnicama i na okupljanjima. Zaraza je moguća i tokom zajedničke šetnje.

Može li pas da se zarazi od čoveka?

Virusi koji izazivaju uobičajenu ljudsku prehladu uglavnom nisu uzročnici respiratornih infekcija pasa. Ipak, nije tačno da nijedan respiratorni uzročnik ne može preći sa čoveka na psa. Tokom bolesti održavajte higijenu ruku i izbegavajte blizak kontakt licem uz njušku. Čovek može i posredno preneti uzročnike sa bolesnog psa na drugog psa preko ruku, odeće ili predmeta.

Simptomi koje treba pratiti

Simptomi zavise od uzročnika, uzrasta i opšteg zdravlja psa. Mogu se pojaviti:

  • Kijanje i sekret iz nosa. Boja sekreta sama po sebi ne dokazuje bakterijsku infekciju niti potrebu za antibiotikom.

  • Kašalj, ponekad u napadima koji se završavaju nagonom na povraćanje ili izbacivanjem pene i sluzi.

  • Suzne oči ili pojačan sekret iz očiju.

  • Malaksalost, smanjena aktivnost i slabiji apetit.

  • Povišena telesna temperatura, koja nije prisutna kod svakog psa. Topao ili suv nos, uši i šape nisu pouzdan način da se utvrdi temperatura.

Povraćanje ili dijareja uz respiratorne simptome mogu imati različite uzroke. Ako su praćeni izraženom malaksalošću, temperaturom ili obilnim sekretom iz očiju i nosa, potreban je brz pregled, naročito kod šteneta ili nevakcinisanog psa. Štenećak je jedna od mogućih bolesti, ali se ne može dijagnostikovati samo na osnovu ovih znakova.

Kada je potreban hitan pregled?

Otežano disanje, plavičaste ili sivkaste desni i jezik, kolaps ili nemogućnost psa da dođe do daha zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte da „prehlada” prođe.

Zabrinjavajući znaci su i disanje uz vidljiv napor stomaka, ispružen vrat, nemogućnost da pas mirno legne ili ubrzano disanje koje se ne smiruje dok odmara u prijatno rashlađenoj prostoriji. Tokom odlaska veterinaru držite psa mirnim i ne forsirajte hranu, vodu ili lekove.

Pregled bez odlaganja potreban je i kada pas odbija vodu, ne može da jede zbog kašlja, izrazito je malaksao ili mu se stanje pogoršava. Za štenad, starije pse, pse sa hroničnim bolestima i pse sa kratkom njuškom javite se veterinaru ranije, jer mogu teže podneti respiratorne probleme. Nov ili ponavljan kašalj takođe je razlog da se posavetujete sa veterinarom, čak i ako pas deluje raspoloženo.

Kako veterinar postavlja dijagnozu?

Veterinar procenjuje disanje, sluša srce i pluća, meri temperaturu i pregleda psa. Važni su podaci o početku simptoma, vakcinaciji, kontaktu sa drugim psima i postojećim bolestima. Snimak napada kašlja može pomoći da se razlikuje kašalj od povraćanja, obrnutog kijanja ili drugih pojava.

Kod blagih slučajeva pregled može biti dovoljan za početnu procenu. Ako postoji sumnja na upalu pluća, bolest srca ili teži tok infekcije, veterinar može preporučiti krvne analize i rendgensko snimanje grudnog koša. Krvna slika pomaže u proceni stanja, ali sama ne otkriva pouzdano uzročnika.

Testovi na pojedine uzročnike, uključujući PCR, mogu biti korisni pri sumnji na štenećak, kod težih slučajeva ili kada se bolest širi među većim brojem pasa. Izbor testa i tumačenje rezultata zavise i od vremena uzorkovanja i istorije vakcinacije.

Kod dugotrajnih ili nejasnih tegoba ponekad su potrebni endoskopski pregled nosa ili disajnih puteva, uzorkovanje sadržaja iz donjih disajnih puteva ili kompjuterizovana tomografija. To nisu rutinski pregledi za svaki slučaj kašlja; veterinar ih bira prema nalazu.

Lečenje: lekovi nisu potrebni svakom psu

Blage, nekomplikovane respiratorne infekcije mogu se povući uz odmor i potpornu negu. Ipak, bez pregleda nije uvek moguće razlikovati takvu infekciju od ozbiljnije bolesti. Lečenje zavisi od uzroka i stanja psa, a pogoršanje ili izostanak očekivanog oporavka zahtevaju ponovnu procenu.

  • Antibiotici ne deluju na viruse i ne daju se rutinski „za svaki slučaj”. Veterinar ih propisuje kada proceni da je bakterijska infekcija verovatna ili potvrđena.

  • Lekovi za suzbijanje kašlja mogu pomoći u odabranim slučajevima iscrpljujućeg suvog kašlja. Kod kašlja sa sekretom ili upale pluća mogu ometati čišćenje disajnih puteva, pa ih ne treba davati bez pregleda.

  • Mukolitici i druga sredstva za sekret nisu obavezna terapija. Njihovu primenu, kao i eventualnu inhalacionu terapiju, određuje veterinar.

  • Lekove protiv temperature i bola dajte samo prema veterinarskom uputstvu. Ljudski preparati, uključujući ibuprofen, naproksen i paracetamol, mogu biti opasni za psa.

  • Teže obolelim psima mogu biti potrebni infuzija, kiseonik i bolničko lečenje.

Ne dajte ljudske kombinovane preparate za prehladu, sirupe ili preostale antibiotike iz kućne apoteke. Ne kombinujte samostalno lekove za suzbijanje kašlja sa sredstvima za razređivanje sekreta. Ako je pas već dobio neki lek, veterinaru navedite naziv, količinu i vreme davanja.

Kako negovati psa kod kuće

Kućna nega može olakšati oporavak kada veterinar proceni da pas ne zahteva bolničko lečenje. Pratite apetit, unos vode, aktivnost i disanje u mirovanju, kao i promene u učestalosti kašlja.

  • Obezbedite mirno mesto za odmor, prijatnu temperaturu i svežu vodu. Prostoriju provetravajte bez izlaganja psa jakom hladnom strujanju vazduha.

  • Izbegavajte duvanski dim, prašinu, mirisne sprejeve i etarska ulja. Ako koristite ovlaživač vazduha, redovno ga čistite i ne dozvolite da prostorija bude previše vlažna.

  • Šetnje neka budu kratke i mirne, prema stanju psa. Izbegavajte trčanje i igre koje izazivaju kašalj. Dobro prilagođen am može smanjiti pritisak na vrat u odnosu na ogrlicu.

  • Ponudite uobičajenu hranu, po potrebi vlažnu ili blago zagrejanu da bolje miriše. Ne forsirajte hranjenje psa koji teško diše ili ima problem sa gutanjem.

  • Sekret oko nosa nežno obrišite čistom gazom navlaženom fiziološkim rastvorom. Ne sipajte tečnost u nozdrve i ne ispirajte nos bez veterinarskog uputstva.

  • Odvojite psa od drugih pasa i ne delite posude i igračke. Trajanje odvajanja dogovorite sa veterinarom: prestanak kašlja ne znači uvek i prestanak zaraznosti. Pre dolaska u ambulantu najavite respiratorne simptome.

Prevencija

Nijedna mera ne uklanja rizik u potpunosti, ali odgovarajuća vakcinacija, higijena i izbegavanje kontakta sa bolesnim psima mogu ga smanjiti.

  • Sa veterinarom napravite plan vakcinacije prema uzrastu, zdravstvenom stanju i načinu života psa. Vakcine protiv pojedinih respiratornih uzročnika mogu smanjiti rizik ili težinu bolesti, ali ne štite od svih uzroka kašlja.

  • Birajte pansione i druge prostore za pse koji vode računa o higijeni, provetravanju i odvajanju bolesnih životinja. Pre boravka proverite njihove uslove prijema i vakcinacije.

  • Izbegavajte blizak kontakt sa psima koji kašlju ili imaju sekret iz nosa, bez obzira na to da li imaju vlasnika. Perite ruke i čistite zajedničke predmete nakon kontakta sa bolesnim psom.

Odgovori na česta pitanja

Kako prepoznati respiratornu infekciju kod šteneta?

Kašalj, kijanje, curenje nosa, slabiji apetit i smanjena aktivnost mogu ukazivati na infekciju, ali nisu dovoljni za dijagnozu. Kod šteneta se javite veterinaru brzo, naročito ako nije završilo vakcinaciju. Temperaturu ne procenjujte dodirom nosa ili šapa.

Kako zvuči zarazni kašalj?

Može biti suv, grub i napadan, sa nagonom na povraćanje na kraju napada. Ipak, zvuk kašlja nije pouzdan dokaz uzroka. Sličan kašalj mogu izazvati i nezarazne bolesti; snimak pokažite veterinaru, ali zbog snimanja ne odlažite pomoć ako pas teško diše.

Koliko dugo traje oporavak?

Trajanje zavisi od uzroka i težine bolesti. Kod blagih infekcija opšte stanje može se popraviti pre nego što kašalj potpuno prestane. Ne postoji rok koji važi za svakog psa. Ako se simptomi pojačavaju, vraćaju nakon poboljšanja ili traju duže nego što je veterinar očekivao, potrebna je kontrola.

Šta dati psu kod kuće?

Bez veterinarskog uputstva ne dajte lekove za prehladu ili kašalj. Obezbedite odmor, vodu, čist vazduh i mirne, kratke šetnje ako ih pas dobro podnosi. Propisanu terapiju dajte tačno prema uputstvu, a pri pogoršanju se ponovo javite veterinaru.