Siringomijelija je oboljenje kičmene moždine koje kod nekih pasa izaziva hroničan bol i teškoće pri kretanju, dok kod drugih ne daje primetne simptome. Posebno je značajna kod pojedinih malih rasa, ali veličina ili rasa psa nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze. Neobično češanje, bol u vratu i slabost udova zahtevaju veterinarski pregled.
Šta je siringomijelija?
Siringomijelija je stanje u kojem se unutar kičmene moždine formiraju šupljine ispunjene tečnošću, nazvane sirinksi. Povezana je s poremećenim protokom cerebrospinalne tečnosti, odnosno likvora, koji okružuje mozak i kičmenu moždinu. Šupljine mogu oštetiti nervno tkivo, ali težina simptoma ne zavisi samo od njihove veličine već i od položaja i zahvaćenih struktura.
Nalaz siringomijelije na magnetnoj rezonanci ne znači automatski da pas ima bol ili da će se njegovo stanje brzo pogoršavati.
Bolest može napredovati, ali njen tok nije isti kod svih pasa. Cilj pravovremenog pregleda je da se utvrdi uzrok tegoba i započne odgovarajuće lečenje, bez obećanja da će ono zaustaviti sve promene u kičmenoj moždini.
Uzroci i predispozicija
Kod predisponiranih pasa siringomijelija se često javlja uz malformaciju nalik Kijarijevoj. To je razvojna nepravilnost u predelu zadnjeg dela lobanje i spoja s vratnom kičmom, koja može dovesti do zbijenosti moždanih struktura i ometanja protoka likvora. Ova malformacija i siringomijelija nisu isto stanje: mogu se javiti zajedno, ali malformacija može postojati i bez sirinksa.
Protok likvora mogu poremetiti i druga stanja, poput tumora, posledica povrede ili promena na ovojnicama kičmene moždine. Uzrok se ne može utvrditi samo na osnovu simptoma.
Predispozicija je naročito poznata kod kavalirskog španijela kralja Čarlsa i briselskog grifona. Siringomijelija se opisuje i kod drugih rasa, uključujući čivavu. Ipak, ne oboleva svaki pripadnik predisponirane rase, niti je svako češanje kod malog psa znak ove bolesti. Objašnjenje da mali psi imaju gotovo isti mozak kao veliki, samo u manjoj lobanji, nije tačan način predstavljanja uzroka.
Znaci mogu početi kod mladog psa, ali se mogu prvi put primetiti i u odraslom dobu. Kod nekih pasa promene ostaju bez kliničkih simptoma, dok se kod drugih tegobe vremenom pojačavaju.
Simptomi i uticaj na kvalitet života
Bol i poremećaj osetljivosti mogu promeniti ponašanje psa: može izbegavati dodir, povlačiti se, slabije spavati ili odbijati igru i šetnju. Ove promene nisu dokaz siringomijelije, ali su razlog za pregled, naročito ako se ponavljaju ili pogoršavaju.
Karakterističan znak je takozvano fantomsko češanje: pas pokreće zadnju nogu kao da češe vrat ili rame, često bez dodirivanja kože. Može biti izraženije na jednoj strani i pojavljivati se tokom šetnje ili uzbuđenja. Samo češanje kroz vazduh ne stvara ogrebotine; povrede kože mogu nastati ako pas zaista češe ili trlja telo.
Mogući znaci uključuju:
Bol u vratu, ukočenost ili izbegavanje pokreta glave.
Cviljenje pri dodiru, podizanju ili određenim pokretima, ponekad i bez očiglednog povoda.
Fantomsko češanje, trljanje lica ili vrata i pojačanu osetljivost na dodir.
Slabost udova, nestabilan hod i poremećaj koordinacije.
Promene držanja tela, uključujući iskrivljenost vrata ili kičme, a u težim slučajevima gubitak sposobnosti kretanja.
Smanjenu aktivnost, povlačenje i izbegavanje ranije prijatnih aktivnosti.
Epileptični napadi nisu tipičan znak siringomijelije i zahtevaju zasebnu procenu. Hidrocefalus može postojati uz druge razvojne abnormalnosti, ali ga ne treba predstavljati kao uobičajenu posledicu napredovanja siringomijelije.
Kada je potreban hitan pregled?
Odmah se obratite veterinaru ako pas iznenada ne može da stoji ili hoda, brzo gubi snagu u udovima, ima jak neprekidan bol ili otežano diše. Napad koji traje duže od pet minuta ili više napada bez potpunog oporavka između njih takođe su hitna stanja. Ne pokušavajte da istezanjem ili masažom vrata ublažite tegobe i ne dajte ljudske lekove protiv bolova.
Koja stanja mogu izazvati slične tegobe?
Češanje može poticati od kožnih bolesti, parazita ili upale uha, dok bol u vratu i slabost imaju brojne moguće uzroke. Veterinar pregledom procenjuje da li su potrebna neurološka ispitivanja i koje bolesti treba razmotriti.
Stanje | Zašto je važno u proceni |
|---|---|
Atlantoaksijalna nestabilnost | Nestabilnost spoja prvog i drugog vratnog pršljena može pritiskati kičmenu moždinu i izazvati bol u vratu i slabost. Može biti razvojna ili povezana s povredom. |
Malformacija nalik Kijarijevoj | Može biti povezana sa siringomijelijom, ali i izazivati tegobe bez šupljina u kičmenoj moždini. |
Tumori | Promene u kičmenom kanalu ili okolnim strukturama mogu izazvati bol i neurološke smetnje pritiskom ili zahvatanjem nervnog tkiva. |
Diskospondilitis | Infekcija međupršljenskog diska i susednih delova pršljenova može izazvati jak bol, a ponekad i neurološke smetnje. |
Granulomatozni meningoencefalomijelitis | Zapaljensko oboljenje centralnog nervnog sistema koje može zahvatiti mozak, kičmenu moždinu i njihove ovojnice. |
Bolest međupršljenskih diskova | Izbočenje ili izlazak materijala diska u kičmeni kanal može izazvati bol i pritisak na kičmenu moždinu. |
Malformacije pršljenova | Razvojne nepravilnosti pršljenova mogu promeniti oblik ili stabilnost kičmenog stuba. Nisu isto što i malformacija nalik Kijarijevoj. |
Kako se postavlja dijagnoza?
Procena počinje razgovorom s vlasnikom, fizičkim i neurološkim pregledom. Snimak neobičnog češanja ili epizode bola može biti koristan veterinaru, ali ne zamenjuje pregled. Magnetna rezonanca (MR) je ključna metoda za prikaz sirinksa i pridruženih promena. Obim snimanja mozga i kičmene moždine određuje veterinar prema nalazu i simptomima.
MR se kod pasa obično radi u opštoj anesteziji, uz prethodnu procenu zdravstvenog stanja. Nalaz se tumači zajedno s kliničkim pregledom: prisustvo sirinksa ne dokazuje da je baš on uzrok svih tegoba. Dodatna ispitivanja mogu biti potrebna radi isključivanja drugih bolesti.
Mogućnosti lečenja
Lečenje se prilagođava uzroku, bolu i neurološkom stanju psa. Glavni cilj je bolji kvalitet života i kontrola simptoma. Pas bez tegoba ne zahteva nužno istu terapiju kao pas s izraženim bolom, ali mu može biti potrebno praćenje.
Terapija lekovima može uključivati lekove za neuropatski bol i, prema proceni veterinara, druge lekove protiv bola ili zapaljenja. U pojedinim slučajevima koriste se i lekovi s ciljem uticaja na stvaranje likvora, ali njihov efekat na napredovanje bolesti nije pouzdano zagarantovan. Lekovi ne uklanjaju osnovnu anatomsku nepravilnost i ne treba tvrditi da sigurno zaustavljaju oštećenje.
Ako bol ostaje slabo kontrolisan ili neurološke smetnje napreduju, veterinarski neurolog može razmotriti operaciju. Kod malformacije nalik Kijarijevoj operacija može biti usmerena na dekompresiju predela spoja lobanje i kičme, radi poboljšanja protoka likvora. Drenaža ili šantiranje sirinksa nisu jedini niti univerzalni postupci; izbor zavisi od konkretnog nalaza.
Operacija ne garantuje potpuno izlečenje. Simptomi mogu ostati ili se kasnije vratiti, pa su često potrebni lekovi i redovne kontrole i nakon zahvata. Očekivanu korist, rizike i plan oporavka treba razmotriti sa specijalistom.
Kako pratiti odgovor na terapiju?
Beležite učestalost epizoda bola i češanja, kvalitet sna, spremnost za šetnju i promene u hodu. Manje bola i povratak prijatnim aktivnostima ukazuju na poboljšanje, ali ne dokazuju da se sirinks smanjio ili da je bolest zaustavljena.
Prijavite veterinaru novo pogoršanje, izraženu pospanost, nestabilnost ili druge moguće neželjene efekte lekova. Doze ne menjajte samostalno i ne prekidajte terapiju bez dogovora.
Svakodnevna nega i oporavak
Dobro prilagođen am može smanjiti pritisak na vrat u odnosu na ogrlicu, pod uslovom da ne žulja osetljive delove tela. Hranu i vodu postavite tako da pas može da im priđe bez bolnog savijanja vrata; podizanje posuda nije obavezno za svakog psa.
Aktivnost prilagodite simptomima i preporuci veterinara. Mirne šetnje mogu biti prikladne, dok skokove, nagle pokrete i aktivnosti koje izazivaju bol treba izbegavati. Nije svakom psu potrebna ista zabrana stepenica ili vežbanja. Posle operacije sledite konkretan plan odmora, nege rane, kontrola i postepenog povratka aktivnosti.
Prognoza
Prognoza zavisi od jačine bola, neuroloških oštećenja, uzroka bolesti i odgovora na lečenje. Neki psi dugo imaju prihvatljiv kvalitet života uz praćenje i terapiju, dok je kod drugih kontrola tegoba teža. Dugotrajna, ponekad doživotna terapija može biti potrebna, ali povećavanje doza nije neizbežno i o njemu odlučuje veterinar.
Kod psa s jakim bolom ili ozbiljnim neurološkim smetnjama prognoza je opreznija. Redovno procenjivanje sna, kretanja, apetita i interesovanja za okolinu pomaže vlasniku i veterinaru da prate kvalitet života.
Može li se siringomijelija sprečiti?
Ne postoji kućna mera koja pouzdano sprečava nastanak siringomijelije. Kod predisponiranih rasa odgovoran uzgoj može uključivati MR skrining i izbor parenja prema stručnim preporukama. Nasleđivanje je složeno, a pas bez simptoma može imati promene na snimku, pa samo odsustvo tegoba nije dovoljno za procenu uzgojnog rizika.
Am i prilagođena fizička aktivnost mogu doprineti udobnosti obolelog psa, ali nisu dokazani načini sprečavanja sirinksa niti garancija usporavanja bolesti. Najvažnije je prepoznati promene, potražiti pregled i prilagoditi negu stvarnim potrebama psa.
