Cistitis je upala mokraćne bešike. Kod pasa je često povezan sa bakterijskom infekcijom, ali može nastati i zbog kamenaca ili drugih promena koje nadražuju bešiku. Samo na osnovu simptoma nije moguće pouzdano utvrditi uzrok. Lečenje zavisi od nalaza, pa promene u mokrenju zahtevaju veterinarski pregled.
Kako prepoznati problem i kada je hitno
Najčešći znaci upale bešike su:
učestali pokušaji mokrenja, uz male količine urina;
napinjanje, cviljenje ili druga nelagodnost tokom mokrenja;
krv u urinu, zamućen urin ili promenjen miris;
mokrenje u kući kod psa koji je ranije uredno obavljao nuždu napolju;
češće lizanje predela polnih organa.
Ovi znaci nisu specifični za cistitis: mogu se javiti i kod kamenaca, bolesti prostate ili drugih poremećaja mokraćnih puteva. Pojačana žeđ, obilno mokrenje ili curenje urina takođe zahtevaju procenu, ali sami po sebi ne potvrđuju upalu bešike. Nije potrebno da pas ima sve navedene simptome da bi pregled bio opravdan.
Ako pas uporno pokušava da mokri, a urin ne izlazi ili izlazi samo po nekoliko kapi, odmah se obratite veterinaru. To može biti znak začepljenja mokraćnih puteva, koje je životno ugrožavajuće. Nemojte čekati sledeću šetnju niti pokušavati da pritiskanjem stomaka ispraznite bešiku.
Hitan pregled je potreban i ako se uz probleme sa mokrenjem jave povraćanje, izrazita malaksalost, jak bol u stomaku ili kolaps. Povišena temperatura i gubitak apetita mogu ukazivati na ozbiljniju infekciju ili drugo oboljenje. Kod krvi u urinu ili bolnog, učestalog mokrenja javite se veterinaru što pre, čak i ako pas deluje raspoloženo.
Uzroci i ponavljanje cistitisa
Kod bakterijskog cistitisa bakterije najčešće dospevaju u bešiku kroz mokraćnu cev. Ženke su podložnije ovakvim infekcijama delom zbog kraće mokraćne cevi, ali obolevaju i mužjaci. Cistitis se ne smatra uobičajenom polno prenosivom bolešću.
Kamenci, nepotpuno pražnjenje bešike, anatomske nepravilnosti i pojedine bolesti, poput dijabetesa, mogu doprineti nastanku ili ponavljanju infekcije. Kateterizacija takođe može povećati rizik. Hladnoća nije dokazan najčešći uzrok bakterijskog cistitisa, pa utopljavanje ne može zameniti pregled i lečenje.
Tegobe mogu nastati naglo, trajati duže ili se vraćati posle lečenja. Akutni i hronični tok ne znače isto što i primarna i sekundarna bolest. Ako se simptomi ponavljaju, važno je istražiti zbog čega, umesto svaki put davati istu terapiju bez provere. Prisustvo krvi ili ćelija u urinu samo po sebi nije dovoljno za određivanje posebnog tipa cistitisa.
Kako veterinar postavlja dijagnozu
Veterinar će pitati kada su tegobe počele, koliko često pas mokri, da li pije više vode i koje lekove prima. Korisno je navesti prethodne infekcije, kamence i druge bolesti. Pregled i analiza urina pomažu da se procene upala, krv, kristali i drugi nalazi.
Urinokultura služi za dokazivanje bakterija, a antibiogram pokazuje na koje antibiotike su osetljive. Posebno su važni kod ponovljenih infekcija, neuspeha prethodnog lečenja ili sumnje na komplikovanu infekciju. Kada je moguće, uzorak se uzima pre početka antibiotika. Način uzimanja utiče na pouzdanost nalaza; veterinar može preporučiti uzimanje direktno iz bešike.
Pre donošenja urina od kuće pitajte ambulantu kako da ga prikupite, čuvate i koliko brzo donesete. Uzorak prikupljen tokom mokrenja može biti koristan, ali se može zagaditi bakterijama sa kože ili iz okoline.
Analize krvi mogu pomoći u proceni opšteg stanja i funkcije bubrega, ali ne identifikuju same po sebi uzročnika infekcije bešike. Ultrazvuk i rendgen koriste se prema potrebi, naročito kada se sumnja na kamence ili druge promene. Cistoskopija i dodatni pregledi nisu neophodni kod svakog psa, već se razmatraju u složenijim slučajevima.
Lečenje cistitisa
Lečenje se usmerava na uzrok. Kod bakterijske infekcije veterinar bira antibiotik i trajanje terapije prema nalazima i okolnostima slučaja. Antibiotici nisu potrebni za svaku upalu bešike. Ako postoje kamenci, anatomske promene ili druga bolest, i taj problem zahteva odgovarajuće lečenje.
Za bol i nelagodnost veterinar može propisati lekove bezbedne za konkretnog psa. Infuzija, kateterizacija ili bolničko lečenje potrebni su samo kada stanje to zahteva; to su različiti postupci. Diuretici, sredstva za zaustavljanje krvarenja i probiotici nisu obavezni deo terapije cistitisa.
Nemojte davati ostatke antibiotika, ljudske lekove protiv bolova, biljne preparate ili sredstva za promenu kiselosti urina na svoju ruku. Neki mogu biti štetni, ometati dijagnostiku ili biti neodgovarajući za uzrok tegoba. Lekove dajte tačno prema uputstvu i ne skraćujte, ne produžavajte niti menjajte terapiju bez dogovora sa veterinarom.
Ako se stanje pogorša ili nema očekivanog poboljšanja, javite se veterinaru radi ponovne procene. Lečenje ne mora trajati mesecima: trajanje zavisi od uzroka i komplikacija. Potreba za kontrolnom analizom urina ili urinokulturom određuje se pojedinačno.
Nega i ishrana tokom oporavka
Obezbedite stalno dostupnu svežu vodu, mirno mesto za odmor i češće prilike za mokrenje. Nemojte kažnjavati psa zbog nezgoda u kući niti uskraćivati vodu da biste smanjili mokrenje. Pratite da li zaista izbacuje urin, a ne samo koliko puta zauzima položaj za mokrenje.
Posebna veterinarska dijeta nije potrebna kod svakog cistitisa. Može biti važna kod određenih kamenaca ili drugih dijagnostikovanih poremećaja, ali se bira prema nalazu. Različite urinarne dijete imaju različite namene, zato hranu ne menjajte nasumično. O načinu povećanja unosa vode, uključujući vlažnu hranu, posavetujte se sa veterinarom.
Cistitis kod štenaca
Štenci prirodno mokre češće od odraslih pasa i još uče da obavljaju nuždu napolju. Ipak, bol, napinjanje, krv u urinu ili nagla promena navika nisu deo uobičajenog učenja. Simptomi upale mogu biti slični kao kod odraslih pasa i zahtevaju pregled.
Uzrok kod šteneta nije nužno nedostatak vode ili nepravilna ishrana. Moguće su bakterijske infekcije i urođene nepravilnosti mokraćnih puteva. Ako urin stalno curi ili se infekcije ponavljaju, veterinar može preporučiti dodatna ispitivanja. Cistitis sam po sebi ne znači da će štene kasnije biti neplodno.
Moguće komplikacije
Bakterijska infekcija se u nekim slučajevima može proširiti prema bubrezima i izazvati pijelonefritis. To nije neizbežan tok svakog cistitisa, ali može biti ozbiljno. Ponavljane tegobe mogu ukazivati i na neotkriven kamenac ili drugu osnovnu bolest. Začepljenje mokraćnih puteva, koje može davati slične simptome, zahteva hitno zbrinjavanje.
Kako smanjiti rizik
Obezbedite čistу, svežu vodu tokom celog dana.
Omogućite redovne izlaske prilagođene uzrastu i potrebama psa, bez nepotrebno dugog zadržavanja urina.
Održavajte ležaj čistim i suvim. Ako je koža oko polnih organa zaprljana ili nadražena, tražite savet o bezbednoj nezi; ne koristite agresivna sredstva.
Pridržavajte se plana lečenja postojećih bolesti i preporučene ishrane ako pas ima kamence.
Ne zanemarujte povratak simptoma. Redovni pregledi i dodatne analize planiraju se prema uzrastu, zdravstvenom stanju i prethodnim problemima.
Ove mere mogu pomoći zdravlju mokraćnih puteva, ali ne garantuju da će sprečiti cistitis. Mnogi psi sa nekomplikovanom bakterijskom infekcijom dobro reaguju na odgovarajuću terapiju; ishod zavisi od uzroka i pratećih bolesti.
