Panus (pannus), odnosno hronični površinski keratitis, jeste imunološki posredovana bolest rožnjače — providnog prednjeg dela oka. Najčešće zahvata oba oka, ali promene ne moraju biti jednako izražene. Bez lečenja može napredovati i ozbiljno oštetiti vid.
Šta je panus i zašto nastaje?
Kod panusa se na rožnjači razvijaju površinska upala, novi krvni sudovi i tkivo koje smanjuje njenu providnost. Vremenom se može taložiti i tamni pigment. Promene obično počinju uz spoljašnju ivicu rožnjače i šire se prema sredini.
Tačan uzrok nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da imunološki sistem učestvuje u nastanku upale, uz genetsku predispoziciju i uticaj okruženja. Nemački ovčari imaju izraženu sklonost ka ovoj bolesti, ali panus se može javiti i kod drugih rasa i mešanaca. Pripadnost rasi ne znači da će svaki pas oboleti.
Ultraljubičasto zračenje može doprineti nastanku i pogoršanju promena. Bolest može biti izraženija kod pasa izloženih jakom suncu, naročito na većim nadmorskim visinama. Ipak, samo izlaganje suncu nije dovoljno da se objasni zašto je određeni pas oboleo.
Kako panus utiče na vid?
Male promene na periferiji rožnjače mogu proći neopaženo i u početku ne moraju značajno uticati na vid. Kada upalno tkivo i pigment prekriju veći deo rožnjače, manje svetlosti prolazi u oko. Uznapredovali panus može dovesti do teškog gubitka vida, pa i slepila.
Panus obično nije izrazito bolan. Jak bol, uporno žmirkanje ili naglo pogoršanje vida ne treba pripisivati ovoj bolesti bez pregleda: mogu ukazivati na čir rožnjače, glaukom ili drugo stanje koje zahteva hitno lečenje.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Najupadljiviji znak je promena izgleda rožnjače: ružičasto ili crvenkasto tkivo sa sitnim krvnim sudovima, sivkasto zamućenje i kasnije smeđi ili crni pigment. Promene su na površini rožnjače, a ne na samoj zenici.
Pas u ranoj fazi može delovati sasvim normalno. Kada vid oslabi, može postati nesiguran u nepoznatom prostoru ili teže primećivati prepreke. Slične promene ponašanja imaju i druge uzroke, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu njih.
Zakažite veterinarski pregled čim primetite novo zamućenje, krvne sudove ili pigment na rožnjači. Ako pas drži oko zatvorenim, intenzivno ga trlja, pokazuje jak bol ili naglo izgubi vid, potreban je hitan pregled, istog dana. Ne čekajte redovnu kontrolu čak ni ako pas već ima dijagnostikovan panus.
Koje bolesti mogu izgledati slično?
Crvenilo i zamućenje oka nisu specifični za panus. Sledeća tabela prikazuje neke moguće uzroke sličnih promena, ali nije namenjena samostalnom postavljanju dijagnoze. Panus je i sam oblik keratitisa, odnosno upale rožnjače.
Oboljenje | Slični znaci | Važne razlike i pregled |
|---|---|---|
Drugi oblici keratitisa, uključujući čir rožnjače | Zamućenje, crvenilo i krvni sudovi na rožnjači | Čir često izaziva bol i žmirkanje. Oštećenje površine proverava se fluoresceinskim testom. |
Uveitis | Crvenilo i moguće zamućenje oka | Upala je unutar oka; mogu se javiti bol, osetljivost na svetlost i sužena zenica. |
Glaukom | Zamućenje rožnjače i slabljenje vida | Povišen očni pritisak utvrđuje se merenjem. Akutni glaukom može biti bolan i zahteva hitno lečenje. |
Katarakta | Belina u predelu zenice i slabiji vid | Zamućeno je sočivo iza zenice, a ne rožnjača. Mesto promene utvrđuje se pregledom oka. |
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar procenjuje izgled i raspored promena, pregleda oba oka i prikuplja podatke o trajanju simptoma i prethodnoj terapiji. Pregled uz uvećanje, često pomoću biomikroskopa, omogućava detaljniju procenu rožnjače. Po potrebi se pas upućuje veterinarskom oftalmologu.
Fluoresceinski test koristi boju koja otkriva oštećenja površine rožnjače. Posebno je važan pre primene kortikosteroidnih preparata. Veterinar može proveriti i stvaranje suza i očni pritisak kako bi isključio druge uzroke promena.
Krvne analize nisu rutinski način potvrđivanja panusa. Dodatne pretrage biraju se prema nalazu i opštem zdravstvenom stanju psa, ako postoji sumnja na drugo oboljenje.
Lečenje panusa
Panus se uglavnom kontroliše, a ne trajno izleči. Cilj terapije je smanjenje aktivne upale, ograničavanje daljeg širenja promena i očuvanje vida. Odgovor zavisi od stadijuma bolesti i pojedinačnog psa; već nastali pigment i druge dugotrajne promene ne moraju potpuno nestati.
Veterinar može propisati kortikosteroidne kapi ili masti za oči, kao i lokalne imunomodulatorne lekove, poput ciklosporina ili takrolimusa. Izbor preparata, kombinacija i učestalost primene određuju se nakon pregleda. Nemojte koristiti stare kapi, preparate namenjene drugoj životinji ili lekove za ljude na svoju ruku.
Kortikosteroidni preparati za oči mogu pogoršati čir rožnjače i neke infekcije. Ako se tokom terapije pojave bol, žmirkanje ili novo zamućenje, odmah se javite veterinaru radi pregleda i uputstva o daljoj primeni leka.
Terapija održavanja najčešće je doživotna. Poboljšanje izgleda oka ne znači da je bolest nestala, a samostalni prekid terapije može dovesti do ponovnog napredovanja. Kontrole su u početku ili nakon promene terapije obično češće; kada se stanje stabilizuje, veterinar određuje duže razmake prema nalazu.
Svakodnevna nega psa sa panusom
Najvažniji zadaci vlasnika su redovna primena propisanih lekova i praćenje promena. Pri ukapavanju ne dodirujte oko vrhom bočice ili tube. Ako pas dobija više preparata, pitajte veterinara kojim redosledom i u kom razmaku ih treba davati.
Smanjite izlaganje jakom suncu: birajte hlad i šetnje u delovima dana kada je sunčevo zračenje slabije. Za pojedine pse mogu biti korisne dobro prilagođene naočare za pse sa deklarisanom UV zaštitom, uz postepeno navikavanje i savet veterinara. One nisu zamena za lekove.
Posmatrajte oba oka i obavestite veterinara ako se promena širi ili pas počne da žmirka i trlja oko. Ako je vid oslabljen, održavajte poznat raspored nameštaja, obezbedite stepenice i vodite psa na povocu u nepoznatom prostoru. Nastavite sa aktivnostima prilagođenim njegovom vidu i sigurnosti.
Tok bolesti i moguće komplikacije
Glavna posledica nekontrolisanog panusa jeste gubitak providnosti rožnjače i slabljenje vida. Bolest je hronična od početka i može se ponovo aktivirati, naročito kada se terapija prekine ili postane nedovoljna.
Infekcije i čireve rožnjače ne treba predstavljati kao neizbežne posledice panusa. Ipak, mogu se javiti zasebno ili tokom lečenja i zahtevaju drugačiji pristup. Redovne kontrole služe i za praćenje neželjenih efekata terapije i drugih očnih problema.
Može li se panus sprečiti?
Ne postoji mera koja pouzdano sprečava nastanak panusa. Smanjenje izlaganja UV zračenju može biti korisno, posebno kod obolelih pasa, ali ne garantuje zaštitu od bolesti.
Uravnotežena ishrana i mirno okruženje važni su za opšte zdravlje, ali nema dovoljno osnova da se antioksidansi, omega-3 dodaci ili smanjenje stresa preporuče kao dokazana prevencija panusa. Dodaci ishrani ne zamenjuju pregled i propisanu terapiju.
Kod pasa predisponiranih rasa obratite posebnu pažnju na promene rožnjače i razgovarajte sa veterinarom o praćenju očiju. Novu promenu pregledajte bez čekanja sledeće rutinske kontrole: rano otkrivanje omogućava da se terapija započne pre nego što bolest ozbiljno ugrozi vid.
