Pannus kod pasa: Uzroci, simptomi i lečenje

Bolest ne samo da pogoršava kvalitet života ljubimca zbog smanjenja oštrine vida, već može dovesti i do ozbiljnih komplikacija ako se ne obrate pažnja na rane znakove i ne započne pravovremeno lečenje. Razmotrićemo osnovne aspekte ove bolesti, kao i mogućnosti prevencije i specijalne nege za životinje.

Šta je pannus?

Pannus (hronični površinski keratitis) je progresivna bolest očiju koja se javlja kod pasa, karakteriše se dvostrukom simetričnom upalom rožnjače, stanje je posebno često među nemačkim ovčarima, mada se može pojaviti i kod drugih rasa, bez obzira na starost i pol. Pannus ima tendenciju pogoršanja bez adekvatnog lečenja, što može dovesti do ozbiljnog smanjenja vida ili čak potpunog gubitka istog.

Oboljenje se manifestuje u vidu crvenkasto-sivih delova na površini rožnjače, koji se vremenom mogu širiti, smanjujući oštrinu vida životinje. Pannus može biti izazvan kombinacijom genetskih faktora i spoljnog uticaja, kao što je ultraljubičasto zračenje. Opasnost ove bolesti leži u njenoj sklonosti progresiji, što čini ranu dijagnozu i početak lečenja kritično važnim za očuvanje vida psa.

Uzroci pannusa

Uzroci razvoja bolesti nisu u potpunosti proučeni, međutim, veterinarski stručnjaci izdvajaju nekoliko ključnih faktora koji doprinose njenom pojavljivanju. Pre svega, postoji mišljenje o genetskoj predispoziciji ka pannusu, posebno kod nemačkih ovčara, što ukazuje na mogućnost nasleđivanja sklonosti ka patologiji.

Pored genetike, važnu ulogu igraju spoljni faktori, kao što je povećano izlaganje ultraljubičastom zračenju, posebno u planinskim područjima ili u oblastima gde je sunčeva svetlost posebno jaka.

Pannus se češće dijagnostikuje kod životinja koje provode mnogo vremena na otvorenom.

Takođe, među mogućim uzrocima se pominju imunološki poremećaji, pri čemu imunološki sistem psa napada ćelije sopstvene rožnjače, prepoznajući ih kao strane elemente. Taj proces dovodi do razvoja hronične upale, karakteristične za pannus.

Važno je napomenuti da prisustvo jednog ili više ovih faktora ne garantuje razvoj pannusa, ali značajno povećava rizik njegovog pojavljivanja. Stoga vlasnicima pasa, posebno onima koji spadaju u grupe rizika, treba da posvete pažnju zdravlju očiju svog ljubimca.

Opasnost od pannusa

Pannus kod pasa opasan je ozbiljnim smanjenjem vida ili čak potpunim gubitkom istog. Ovo oboljenje počinje sa neznatnim promenama na površini rožnjače, koje vlasnik životinje može prevideti u ranim fazama. Međutim, bez pravovremenog i adekvatnog lečenja, upala se širi, zahvatajući veće delove rožnjače, što dovodi do pogoršanja vida.

Posebno opasan pannus je za radne i službene pse, čija radna sposobnost direktno zavisi od njihovog vida. Ali čak i kućni ljubimci mogu se suočiti sa ozbiljnim poteškoćama u svakodnevnom životu, pateći od bola i nelagodnosti povezanih sa oboljenjem. Stalna upala i iritacija očiju mogu dovesti do promene ponašanja psa, čineći ga agresivnijim ili, s druge strane, apatijičnim.

Pored toga, progresivna bolest povećava rizik od sekundarnih infekcija, jer oštećena rožnjača postaje manje sposobna da štiti oko od spoljašnjih faktora. Kao rezultat, mogu razviti ozbiljnija stanja koja zahtevaju složenu dijagnostiku i dugotrajno lečenje.

Simptomi pannusa kod pasa

Prikazi pannusa počinju skoro neprimetno, ali vremenom postaju sve izraženiji kako bolest napreduje. Pažljivi vlasnici mogu primetiti prve znakove već u ranim fazama, što značajno povećava šanse za uspešno lečenje i očuvanje vida životinje.

Jedan od prvih simptoma pannusa kod psa je promena spoljnog izgleda rožnjače: pojavljuju se mali crvenkasti ili roze delovi, koji vremenom mogu postajati tamniji i širiti se po površini oka. Ovi delovi predstavljaju početne upalne reakcije i mogu biti praćeni blagim iritacijama ili svrabom, iako pas možda neće očigledno pokazivati nelagodnost.

Kako bolest napreduje, na rožnjači se pojavljuju srebrni ili beli mrlje i oborci, koji mogu značajno pogoršati vid životinje. U nekim slučajevima na očima se formiraju tanke novonastale tkivne formacije, podsećajuće na foliju, koja prekriva zenicu i smanjuje prolazak svetlosti unutra.

Drugi karakteristični znak je povećana osetljivost na svetlo. Psi sa pannusom mogu tražiti senovita mesta, trepću ili skupljati kapke pod jakim suncem, što je zaštitna reakcija na iritaciju svetlom. Osim toga, neki pojedinci mogu pokazivati nemir ili anksioznost, češće trljajući oči šapom ili druge objekte.

Važno je razumeti da simptomi pannusa kod psa mogu varirati u zavisnosti od individualnih osobina životinje i stadijuma bolesti. Rana poseta veterinarskom lekaru prilikom pojave prvih znakova omogućava početak lečenja što je ranije moguće i sprečava razvoj komplikacija povezanih sa gubitkom vida.

Kako izgled pannusa

Izvor fotografije: www.petful.com

Na koje patološke promene pannus podseća?

Pannus kod pasa može imitirati simptome niza drugih oftalmoloških patologija, što otežava njenu dijagnozu bez temeljitog pregleda. Diferenciranje bolesti je kritično važno za propisivanje adekvatnog lečenja i izbegavanje komplikacija koje mogu pogoršati vid životinje.

U nastavku su navedene neke oftalmološke bolesti čiji simptomi se mogu preklapati sa znakovima pannusa.

Diferencijalna dijagnoza pomoću koju se utvrđuje dijagnoza, isključujući druge vrste bolesti, dijagnostika između pannusa i drugih očnih bolesti se vrši na osnovu vizuelnog pregleda, istorije bolesti životinje i specijalizovanih analiza, kao što su merenje očnog pritiska, biomikroskopija i druge metode. Više o tome ćemo razgovarati u sledećem delu.

Dijagnoza

Dijagnostikovanje pannusa kod pasa zahteva sveobuhvatan pristup, jer simptomi ovog oboljenja mogu preklapati sa drugim očnim patologijama. Veterinarski stručnjak počinje temeljitim prikupljanjem anamneze, saznaje od vlasnika starost psa, rasu, istoriju bolesti, kao i uslove držanja životinje, što može dati važne naznake o mogućim uzrocima razvoja stanja. Posebna pažnja se posvećuje rasama koje su predisponovane za oboljenje, poput nemačkih ovčara.

Sledeći korak je vizuelni pregled očiju korišćenjem specijalizovane opreme. Lekar može izvršiti biomikroskopiju – pregled pod mikroskopom, koji omogućava procenu stanja rožnjače, otkrivanje karakterističnih promena i upalnih procesa. Ova dijagnostička metoda je ključna za otkrivanje pannusa.

Pored biomikroskopije, može biti potrebna fluorjenсtna proba za procenu integriteta rožnjače. Pri tome se u oko kaplje specijalni bojani rastvor, koji pomaže u otkrivanju najsitnijih oštećenja i erozija na površini, nevidljivih pri običnom pregledu.

Takođe, lekar može naložiti opšti krvni pregled i specifične testove za isključivanje sistemskih bolesti koje mogu pratiti simptome slične pannusu. To je važno za utvrđivanje opšteg zdravstvenog stanja psa i mogućih autoimunih ili endokrinih poremećaja povezanih sa žlezdama unutrašnje sekrecije, posebno sa disfunkcijama štitaste žlezde.

Dijagnoza pannusa je proces koji zahteva individualni pristup i preciznost, stoga je važno obratiti se iskusnom veterinarskom oftalmologu.

Lečenje pannusa kod pasa

Terapija pannusa je dugotrajan i kompleksan proces, koji zahteva individualni pristup svakom ljubimcu. Potpuno izlečenje ove bolesti nije moguće, međutim, prilagođen plan lečenja omogućava kontrolu simptoma, usporavanje njenog napredovanja i očuvanje vida psa koliko god je to moguće.

Medikamentozno lečenje. Osnova terapije pannusa su protivupalne i imunomodulatorne kaplje i masti za oči. Kortikosteroidi – hormone koje luči kora nadbubrežnih žlezda, kao što je prednizolon, često se koriste za smanjenje upale i otoka rožnjače. Za borbu protiv imunog odgovora mogu se koristiti ciklosporin ili takrolimus, koji pomažu u suzbijanju autoimunskog upalnog procesa.

Promena uslova držanja. Važan deo lečenja pannusa kod psa je minimizacija uticaja faktora koji doprinose progresiji patologije. Vlasnicima se preporučuje da ograniče vreme koje njihov ljubimac provodi na suncu, koriste zaštitne naočare i obezbede psu udobne uslove sa dovoljnim nivoom vlažnosti u prostoru.

Redovan veterinarski nadzor. Uspešno lečenje pannusa zahteva praćenje od strane veterinara. To omogućava pravovremenu korekciju lečenja, procenu dinamike bolesti i sprečavanje eventualnih komplikacija. Kontrolni pregledi mogu se sprovoditi svakih 3-6 meseci u zavisnosti od stanja životinje i efikasnosti lečenja.

Podrška terapija. Za održavanje efekta i sprečavanje recidiva može biti potrebna doživotna primena očnih preparata. Doza i učestalost se biraju individualno za svakog psa, na osnovu trenutnog zdravstvenog stanja i reakcije na lečenje.

Lečenje pannusa kod pasa je složen i kontinuiran proces, koji zahteva blisku saradnju između veterinara i vlasnika životinje. Važno je strogo slediti sve preporuke stručnjaka i redovno posećivati kliniku radi praćenja stanja ljubimca i korekcije terapije.

Da li je potrebna posebna nega bolesnom ljubimcu?

Psi koji pate od ove bolesti zahtevaju posebnu pažnju i negu kako bi im se obezbedili maksimalno udobni uslovi života i usporilo napredovanje bolesti. Važan aspekt nege je stvaranje bezbedne sredine, minimizacija stresa i redovno praćenje zdravstvenog stanja ljubimca.

Zaštita od ultraljubičastog zračenja. Pošto prekomerno izlaganje ultraljubičastim zracima može pogoršati stanje pasa sa pannusom, važno je ograničiti uticaj direktne sunčeve svetlosti na oči. Korišćenje naočara za pse u sunčane dane ili obezbeđivanje mogućnosti boravka u hladu pomoći će u zaštiti očiju životinje od dodatne iritacije.

Redovno praćenje stanja očiju. Vlasnici treba da redovno pregledaju oči svojih ljubimaca na promene boje, transparentnosti ili pojavu novih znakova bolesti. Pri otkrivanju bilo kakvih novih simptoma potrebno je odmah obratiti se veterinarskom lekaru.

Pridržavanje šeme lečenja. Najvažniji deo nege je strogo pridržavanje svih veterinarskih preporuka u vezi sa medikamentoznim lečenjem. Redovna primena propisanih kaplji i masti, čak i ako su simptomi smanjeni ili nestali, kritično je važna za održavanje zdravlja očiju i izbegavanje recidiva.

Sprečavanje stresa. Stres može negativno uticati na imunološki sistem psa i pogoršati tok pannusa. Stoga, stvaranje mirne i udobne sredine za ljubimca, sprečavanje konfliktnih situacija i obezbeđivanje dovoljno fizičke i mentalne aktivnosti pomoći će u održavanju njegovog zdravlja.

Redovni poseti veterinaru. Planirani pregledi stanja očiju kod veterinara pomoći će u praćenju dinamike bolesti i pravovremenoj korekciji terapije. To takođe daje priliku za rano otkrivanje komplikacija i započinjanje njihovog lečenja.

Mogu li se javiti komplikacije kod pannusa?

Komplikacije kod pannusa obuhvataju niz ozbiljnih stanja koja mogu značajno pogoršati kvalitet života ljubimca, pa čak i dovesti do potpunog gubitka vida.

Progresivno pogoršanje vida. Stalna upala rožnjače vremenom dovodi do njenog zamućenja, što negativno utiče na vid psa. Ukoliko nema adekvatnog lečenja, to može dovesti do potpune slepiloće.

Hronična upala. Dugotrajna upala rožnjače može prerasti u hronični oblik, čineći oči psa podložnijim infekcijama i drugim bolestima.

Sekundarne infekcije. Oštećena rožnjača postaje manje zaštićena od bakterijskih i gljivičnih infekcija, što može dovesti do dodatnih očnih bolesti koje zahtevaju složeno i dugotrajno lečenje.

Da bi se minimizirao rizik od pojave komplikacija, vlasnicima ljubimaca sa pannusom potrebno je strogo slediti sve preporuke veterinara, redovno obavljati preglede i ne prekidati lečenje bez konsultacije sa stručnjakom.

Da li je moguće preventivno delovati protiv bolesti?

Prevencija pannusa usmerena je na minimiziranje faktora rizika i jačanje zdravlja očiju.

Iako je potpuno isključivanje mogućnosti razvoja ove bolesti teško, naročito kod rasa koje su predisponovane, postoje mere koje doprinose smanjenju rizika njenog pojavljivanja i napredovanja:

• Minimiziranje uticaja ultraljubičastog zračenja. Jedan od važnih aspekata prevencije je zaštita očiju psa od prekomerne sunčeve svetlosti. Korišćenje zaštitnih naočara za pse pri dužem boravku na otvorenom u sunčan dan može pomoći u smanjenju uticaja ultraljubičastih zračenja na rožnjaču.
• Pravilna ishrana. Uravnotežena ishrana bogata antioksidansima – supstancama koje blokiraju procese oksidacije u organizmu i sprečavaju razvoj upale i Omega-3 masnim kiselinama – supstancama koje pozitivno utiču na zdravlje očiju, dlake, kandži itd., može doprineti jačanju zdravlja očiju. Ovi sastojci u ishrani mogu podržati normalno stanje rožnjače i smanjiti rizik od razvoja upalnih procesa.
• Redovni veterinarski pregledi. Rana identifikacija znakova pannusa ili drugih očnih bolesti značajno poboljšava prognozu i efikasnost lečenja. Redovni pregledi kod veterinarskog oftalmologa omogućavaju pravovremeno otkrivanje promena u stanju i početak neophodne terapije.
• Obezbeđivanje udobnih uslova. Smanjenje nivoa stresa i obezbeđivanje bezbedne i udobne sredine za psa takođe su važni faktori prevencije. Stres može negativno uticati na imunološki sistem, što može povećati ranjivost na različite bolesti, uključujući pannus.

Primena ovih mera ne garantuje potpunu zaštitu životinje od pannusa, naročito kod pasa sa genetskom predispozicijom, ali može značajno smanjiti verovatnoću njegovog razvoja i poboljšati opšte zdravlje i blagostanje ljubimca. Redovni preventivni pregledi (obično jednom godišnje) pomoći će u otkrivanju patologije u ranoj fazi i pravovremenom započinjanju terapije.

Izvori:

Ruth Marrion (2008). Handbook of Small Animal Practice (Fifth Edition)

Dragan Jovanović (2015). Veterinarska oftalmologija

Pet Health Publishing (2020). Eye Care for Dogs