Šta je narkoza i kada se koristi
Narkoza je uobičajen naziv za opštu anesteziju: kontrolisano stanje bez svesti koje omogućava izvođenje operacija i drugih postupaka. Ublažavanje bola je poseban, važan deo anesteziološkog plana — ne pružaju svi lekovi koji uspavljuju psa i odgovarajuću zaštitu od bola. Sedacija smanjuje budnost i uznemirenost, ali nije isto što i opšta anestezija. Lokalna i regionalna anestezija blokiraju osećaj u određenom delu tela.
Opšta anestezija se koristi za sterilizaciju, druge hirurške zahvate, profesionalno čišćenje zuba i neke dijagnostičke postupke. Za magnetnu rezonancu obično je potrebna opšta anestezija, dok kod CT pregleda izbor zavisi od postupka i pacijenta. Obrada rana može zahtevati lokalnu anesteziju, sedaciju ili opštu anesteziju, u zavisnosti od obima i bolnosti.
Kod veoma uplašenog psa ili psa koji može da ugrize, veterinar može predložiti lekove koji omogućavaju bezbedniji pregled. Opšta anestezija nije rutinsko rešenje za transport. Lekove za smirenje pred putovanje ne treba davati bez veterinarske procene.
Procena rizika pre zahvata
Nijedna anestezija nije potpuno bez rizika. Veterinar procenjuje opšte stanje psa, razlog za zahvat i moguće koristi i komplikacije. Bolesti srca, bubrega ili disajnih puteva, dehidracija i akutne infekcije mogu povećati rizik i zahtevati prilagođen plan ili odlaganje nehitnog zahvata. Trudnoća i dojenje takođe utiču na izbor lekova i procenu koristi i rizika, ali nisu automatska zabrana anestezije.
Starost sama po sebi nije kontraindikacija. I štenci i stariji psi mogu dobiti anesteziju, ali zahtevaju pažljivo prilagođavanje postupka. Bezbednost ne zavisi samo od doze, već i od zdravstvenog stanja, izbora lekova, nadzora i podrške tokom zahvata. Kod hitnih operacija veterinar procenjuje i opasnost od odlaganja, uz stabilizaciju pacijenta koliko okolnosti dopuštaju.
Vrste anestezije
Inhalaciona anestezija
Inhalacioni anestetici, poput izoflurana i sevoflurana, dospevaju u pluća preko anesteziološkog aparata. Kod pasa se često prvo daje intravenski lek za uvod u anesteziju, zatim se postavlja cev u dušnik i anestezija održava inhalacionim sredstvom. Dubina anestezije može da se prilagođava, ali brzina buđenja zavisi i od drugih primenjenih lekova i stanja psa.
Ova metoda zahteva odgovarajuću opremu i obučeno osoblje. Inhalacioni anestetici mogu sniziti krvni pritisak i oslabiti disanje. Za bolne zahvate potrebni su i dodatni lekovi ili tehnike za ublažavanje bola.
Intravenska anestezija
Lekovi se daju u venu, bilo za uvod u anesteziju, bilo za njeno održavanje. Propofol je jedan od lekova koji se koriste za uspavljivanje, ali sam po sebi ne obezbeđuje odgovarajuće ublažavanje bola. Veterinar zato bira kombinaciju lekova prema pacijentu i zahvatu.
Intravenski lekovi omogućavaju brzo dejstvo i prilagođavanje anestezije, ali mogu uticati na disanje i krvni pritisak. Pad telesne temperature može se javiti tokom različitih vrsta anestezije, pa su praćenje i kontrolisano zagrevanje važni bez obzira na način davanja lekova.
Lokalna i regionalna anestezija
Lokalni anestetici, poput lidokaina, bupivakaina i ropivakaina, blokiraju prenos nervnih impulsa u određenom području. Mogu se primeniti oko mesta zahvata, uz određeni nerv ili epiduralno. Često se kombinuju sa sedacijom ili opštom anestezijom, čime se može smanjiti potreba za drugim lekovima.
Lokalna anestezija ne uspavljuje psa i nije dovoljna za svaki zahvat. Moguće komplikacije uključuju krvarenje, infekciju, povredu tkiva ili nerava i toksične reakcije na lek. Nakon epiduralne anestezije mogu se privremeno promeniti pokretljivost zadnjih nogu i mokrenje. Ove tehnike izvodi veterinar uz odgovarajući nadzor.
Kako pripremiti psa
Pre zahvata veterinar uzima podatke o prethodnim bolestima, reakcijama na anesteziju i svim lekovima i suplementima koje pas dobija, pa obavlja klinički pregled. Krvne analize se često preporučuju, dok se dodatni pregledi biraju prema nalazu, starosti i planiranom zahvatu. Ultrazvuk srca nije obavezan za svakog psa, ali može biti potreban kada postoji sumnja na srčanu bolest.
Tražite jasna uputstva kada treba uskratiti hranu i vodu. Nemojte samostalno produžavati gladovanje, naročito kod štenaca, vrlo malih pasa i pasa sa dijabetesom.
Proverite koje redovne lekove treba dati na dan zahvata. Ne prekidajte terapiju na svoju ruku.
Prijavite kašalj, otežano disanje, povraćanje, dijareju, slabost ili druge nove simptome pre dolaska.
Vakcinaciju i tretmane protiv parazita planirajte sa veterinarom. Davanje preparata protiv glista neposredno pre operacije nije univerzalan uslov za anesteziju.
Nadzor tokom anestezije i buđenja
Tokom anestezije tim prati dubinu anestezije, rad srca, disanje, snabdevanje kiseonikom, krvni pritisak i telesnu temperaturu. Dodatna merenja i analize zavise od stanja pacijenta. Nadzor se nastavlja tokom buđenja, jer i tada mogu nastati komplikacije.
Buđenje počinje nakon prestanka davanja anestetika, ali njegov tok zavisi od lekova, trajanja zahvata i zdravstvenog stanja. Pospanost i nesiguran hod mogu potrajati nakon povratka svesti; to nije isto što i ostajanje pod opštom anestezijom. Teško razbuđivanje ili pogoršanje svesti ne treba smatrati očekivanim stanjem koje je bezbedno čekati do narednog dana.
Prvih 24 sata kod kuće
Veterinar odlučuje kada je pas dovoljno stabilan za otpust. Posle nekih zahvata moguć je povratak kući istog dana, dok su posle složenih operacija ili kod rizičnih pacijenata potrebni duži nadzor i lečenje u klinici. Boravak od 24 sata nije obavezan za svakog psa.
Smestite psa na mirno, udobno mesto na podu. Sprečite penjanje na nameštaj i stepenice dok hod ne postane siguran.
Obezbedite prijatnu temperaturu. Ne stavljajte vrele termofore ili grejne podloge direktno uz psa, jer može doći do opekotina.
Vodu i mali obrok ponudite tek kada je pas dovoljno budan da normalno guta i kada veterinar to dozvoli. Ne hranite ga na silu i ne sipajte mu vodu u usta.
Pratite disanje, budnost, mokrenje, apetit i operativnu ranu. Izvodite ga kratko i na povocu, prema uputstvu za konkretan zahvat.
Ako je zbunjen ili uznemiren, ne forsirajte kontakt. Odvojite ga od dece i drugih životinja dok se ne smiri.
Naredni dani
Oporavak od anestezije i oporavak od operacije nisu isto. Pas može biti budan i zainteresovan za hranu, a da mu i dalje trebaju ograničeno kretanje i zaštita rane. Ne postoji rok u kojem svaki pas mora potpuno da se oporavi, ali stanje treba postepeno da se poboljšava.
Dajte samo propisanu terapiju i sprečite lizanje rane zaštitnom kragnom ili drugim sredstvom koje veterinar preporuči. Antibiotici nisu potrebni posle svake operacije. Ne dajte ljudske lekove protiv bolova: neki su otrovni za pse. Obradu rane, ishranu i povratak aktivnosti prilagodite dobijenim uputstvima.
Kada je potrebna veterinarska pomoć
Odmah kontaktirajte hitnu veterinarsku službu ako pas otežano diše, ima plavičaste ili izrazito blede desni, kolabira, ne reaguje ili se teško razbuđuje, ima napad grčeva ili obilno krvari. Ne čekajte da prođu 24 sata.
Bez odlaganja se javite veterinaru i ako se povraćanje ponavlja, pas ne može da zadrži vodu, uporno drhti, deluje kao da trpi bol ili mu se stanje pogoršava. Jedno povraćanje prijavite klinici radi uputstva, naročito ako je pas još pospan. Kašalj uz otežano disanje zahteva hitnu procenu.
Kontaktirajte kliniku ako rana otiče, otvara se ili iz nje izlazi gnoj, ako pas napinje da mokri a ne uspeva, ili ako odbijanje hrane traje duže nego što je veterinar očekivao. Izostanak stolice može pratiti gladovanje i smanjen unos hrane, ali bol, napinjanje ili nadutost zahtevaju savet veterinara. Ne pokušavajte da sami odredite uzrok simptoma ili menjate terapiju.
Moguće komplikacije
Anestezija može izazvati pad krvnog pritiska i temperature, poremećaje disanja ili srčanog ritma, reakcije na lekove i druge komplikacije. Moguća je i aspiracija — dospevanje sadržaja želuca u disajne puteve. Ozbiljne komplikacije mogu nastati i kod psa bez ranije poznate bolesti. Pregled, prilagođen plan i stručan nadzor smanjuju rizik, ali ga ne uklanjaju potpuno.
Česta pitanja
Da li pas sme više puta da dobije anesteziju?
Prethodna anestezija sama po sebi nije zabrana za narednu. Za svaki zahvat ponovo se procenjuju korist i rizik, trenutno zdravstveno stanje i ranije reakcije na lekove. Ne postoji univerzalan broj anestezija koji je bezbedan za svakog psa.
Zašto pas drhti ili cvili nakon buđenja?
Uzroci mogu biti hlađenje, bol, uznemirenost ili dejstvo lekova. Samo po drhtanju ili cviljenju nije moguće utvrditi uzrok. Ako simptomi traju, pojačavaju se ili ih prate slabost i promene disanja, javite se veterinaru odmah, a ne tek sledećeg dana.
Čime hraniti psa nakon anestezije?
Pratite uputstvo klinike o vremenu i vrsti prvog obroka. Kada je pas budan i normalno guta, često se počinje malom količinom hrane. Posebna postoperativna hrana nije neophodna za svakog psa; izbor zavisi od zahvata i njegovog zdravstvenog stanja.
Zašto pas kašlje posle anestezije?
Blag, kratkotrajan kašalj može nastati zbog nadražaja nakon cevi postavljene u dušnik. Ipak, kašalj ne treba automatski pripisati tome. Ako se pojačava, ne prolazi ili ga prate malaksalost i gubitak apetita, kontaktirajte veterinara. Otežano disanje zahteva hitnu pomoć.
