Kastracija psa ili sterilizacija? Važno je razlikovati kastraciju i sterilizaciju. Među građanima postoji mišljenje da je to ista operacija, samo naziv zavisi od pola životinje. U stvarnosti to nije sasvim tačno – tačnije, potpuno netačno. Kastracija pasa je uklanjanje reproduktivnih organa hirurškim putem, dok je sterilizacija takođe hirurški zahvat, ali sa ciljem prestanka sposobnosti za reprodukciju uz očuvanje reproduktivnih organa.
Vlasnik psa samostalno odlučuje šta tačno da uradi. Pošto operacija nema povratka, potrebno je uzeti u obzir sve faktore rizika, izbalansirati sve prednosti i mane kastracije psa. Razumevajući nijanse, vlasnik treba da shvati kada je najbolje kastrirati psa, da li je moguće kastrirati šteneta i u kojem mesecu. Kako kastracija utiče na ponašanje psa? Kako se tačno sprovodi kastracija pasa? Naravno, savet veterinara neće biti suvišan u ovom pitanju.
Razlika između kastracije i sterilizacije
Malo ko od vlasnika, pa čak i uzgajivača, razume razliku između ovih postupaka.
Kastracija pasa je operativni zahvat koji se sprovodi pod opštom anestezijom, sa ciljem uklanjanja reproduktivnih žlezda kod mužjaka ili jajnika kod ženki.
Sterilizacija je operativni zahvat koji se sprovodi pod opštom anestezijom, sa ciljem narušavanja sposobnosti za reprodukciju. Suština sterilizacije je prestenje semenskih tokova ili jajovoda kod pasa, što rezultira prestankom proizvodnje polnih hormona i ćelija. Nakon sterilizacije je moguće parenje, ali pas neće zatrudneti i neće imati potomstvo. Mnogi misle da se kastracija pasa odnosi isključivo na mužjake, dok je sterilizacija prikladna za ženke. To nije u potpunosti tačno: sterilizacija oba pola razlikuje se time što se kod ženki prevezuju jajovodi, a kod mužjaka semenski kanali.
Da li kastrirati psa?
Štenad od juče su odrasla, iako ih i dalje zanimaju igračke u kući, na ulici ih sve više ometaju mirisi i ženke. Mnogi vlasnici smatraju da koristi od kastracije nisu velike i da kastracija psa nije neophodna: za pse je prirodno imati potomstvo, a ako se ova funkcija ne ostvaruje, čak i uz mirno ponašanje, kod mužjaka i ženki mogu se razviti patološka stanja.
Kod ne sterilizovanih ženki sa godinama postaje rizik od teških bolesti – piometre i tumora mlečnih žlezda.
Kod mužjaka, u odsustvu parenja, visok nivo hormona postaje osnovni uzrok agresivnog ponašanja. Odrasli mužjak obeležava svoju teritoriju, uključujući sve predmete u kući. Njegove akcije šokiraju iznenadnim skakanjem na ljude, druge pse, pa čak i na mekani nameštaj u kući. Prema statistici, najviše klinika veterinara sa zahtevom za eutanaziju povezano je sa agresivnim ponašanjem mužjaka. Jedan od uzroka agresije nezaštićenih pasa su hormonski problemi povezani sa narušavanjem fiziologije polnog ciklusa. Često ovaj problem ponašanja rešava operacija.
Pored neprijatnosti povezanih sa ponašanjem, postoji potreba za kastracijom iz medicinskih pokazanja. Razlozi su patološka stanja urinarno-polnog sistema ili formiranje malignih tumora. Veterinari savetuju vlasnicima koji ne planiraju uzgoj da kastriraju mužjake i ženke ako nema kontraindikacija, kao i da odrede kada je najbolje kastrirati psa.
Prednosti i mane kastracije pasa
Pitanje kastracije često se javlja kod agresije ili hiperaktivnosti kućnog ljubimca. Stoga vlasnici prvenstveno žele da znaju: ako se kastrira pas, da li će biti mirniji?
Promenom hormonskog balansa, kastracija utiče na ponašanje psa i ima svoje prednosti i mane:
- Veterinari i kinolozi smatraju da je kastracija pasa obavezna ako je pas agresivan;
- Mužjaci postaju mirniji za držanje u stanu i kući, prestaju da ispoljavaju agresiju prema drugim psima, obeležavaju teritoriju, interes drugih agresivnih pasa nestaje;
- Sa smanjenjem rada hormona libida kod mužjaka opada interes za ženke, nestaje sklonost bijegu, mužjak postaje poslušniji;
- Neposredna prednost kastracije je uklanjanje rizika od polno prenosivih infekcija, jer se eliminise seksualni kontakt s drugim psima;
- Kod kastriranih mužjaka retko dolazi do hiperplazije prostate;
- Operacija je važan faktor koji sprečava onkološka oboljenja urinarno-polnog sistema kod mužjaka i ženki.
Slične prednosti ima i kastracija ženki: ponašanje postaje mirnije, prestaju topljenje, što je teško nositi u uslovima stana ili kuće. Šetanje sa sterilizovanim psom je sigurnije: neće pobegnuti i nestati, niti zaraziti infekcijama od bolesnih mužjaka.
Nije tajna da sterilizovani ili kastrirani psi žive duže nego njihovi nezaštićeni kolege. Zdravlje ljubimca utiče ne samo naslednost ili bolesti. Stres faktori i nezadovoljeni polni instinkt su jedan od razloga zbog kojih život psa može prerano da se prekine.
Posledice kastracije mogu sadržati rizike povezane sa narušavanjem hormonskog balansa. Često se kod pasa razvija hipotireoidizam – bolest izazvana smanjenom funkcijom štitne žlezde. Prema statistici, kastrirani mužjaci češće imaju malignih formacija u koštanim tkivima. Nedostatak muškog hormona može uticati na stanje dlake, koja gubi čvrstinu i postaje mekša. Povećanje apetita nakon kastracije često dovodi do gojaznosti kod mužjaka i ženki. Psi sa gojaznošću češće pate od kardiovaskularnih bolesti. Treba uzeti u obzir da kod sterilizovanih ženki velikih i divljih rasa vremenom može doći do inkontinencije mokraće, što se manifestuje blagim curenjem.
Jedan od važnih aspekata operacije je anestezija. Nisu svi psi dobro tolerisani na nju. Tokom operacije mnogo zavisi od tačnog izračuna doze. Greškom u preveliku stranu može doći do mrtveža srca zbog anestezije. Pitanje kastracije treba rešavati sa veterinarom, uzimajući u obzir sve faktore rizika.
U kojem stvarnom kastriraju pse?
Šteneta se može kastrirati od određenog uzrasta. To je uslovljeno mnogim faktorima. Veterinari izvode operaciju uklanjanja reproduktivnih organa od 7 meseci do godinu i po. Odabir perioda je neophodan, jer kastracija pasa zahteva uzimanje u obzir zdravstvenog stanja i uzrasta. Ne može se operisati male štene, ali ni prekovremeno. Vremenski okviri kada je bolje kastrirati psa zavise i od rase. Kod velikih pasa kastraciju izvode kasnije, u zavisnosti od prve topljenja. Kod malih rasa ovaj period dolazi ranije. Razlika je diktirana specifičnostima završetka formiranja organizma ljubimca. Osnovni zahtev za mužjake je završetak formiranja kostiju i zdravlje organizma.
Veterinari podsećaju da mužjaci rano počinju da doživljavaju delovanje testosterona, pa će se njihovo ponašanje menjati postupno tokom šest meseci ili godine nakon kastracije. Stoga ne treba odlagati operaciju, kako ne bi neželjena polna aktivnost postala ukorenjena. Međutim, ako požuriti i izvršiti kastraciju pre vremena, rizik od bolesti se povećava. Tako rana kastracija pasa usled aktivnog rasta šteneta može dovesti do razvoja displazije kukova i osteosarkoma – raka kostiju. Pored teških patologija, kod mužjaka sa ranom kastracijom može doći do zaustavljanja rasta i fizičkog razvoja.
Operaciju se preporučuje ženki iz medicinskih pokazanja ili odmah nakon prve topljenja ili pre njenog početka. Ovaj period može varirati u rasponu od 6 do 12 meseci, plus-minus 2-4 meseca.
Kastracija mužjaka
U veterini se koristi metoda hirurškog uklanjanja testisa. U zavisnosti od uzrasta i težine mužjaka, kastracija psa traje ne duže od četvrtine sata.
U prvom koraku ljubimac dobija anesteziju i fiksira se, sprovodi se dezinficiranje operativnog polja. U drugom koraku pravi se produžni rez skrotuma ne veći od prečnika testisa. U trećem koraku se izvlači testis iz skrotuma, postavlja ligatura na semeni kanalić kako bi se sprečilo krvarenje. Poslednji korak je odsek testisa i postavljanje kožnih šavova na skrotum. Kastracija psa je završena. Mužjak se izvodi iz anestezije.
Veterinari praktikuju izvođenje estetske procedure – amputaciju skrotuma, što estetski izgleda lepše, ali troškovi kastracije logično rastu.
Kod kastracije kriptoraha mužjaka, operacija traje duže, jer se uklanja i nespusteni testis.
Sterilizacija ženke
U modernoj veterini se praktikuje nekoliko metoda: amputacija materice i jajnika, uklanjanje jajnika i vezivanje jajovoda. Vremenom operacija traje oko pola sata i zavisi od kvalifikacije veterinara i stanja psa. Sterilizacija pasa predstavlja poluprimaran operativni zahvat koji se sprovodi pod opštom anestezijom. U prvom koraku ženka dobija anesteziju i fiksira se, sprovodi se dezinficiranje operativnog polja. U drugom koraku se vrši hirurški pristup organima. U trećem koraku se sprovode hirurške manipulacije sa organima i tkivima psa. Poslednji korak je postepeno zatvaranje rane i postavljanje kožnih šavova. Ženka se izvodi iz anestezije. Nakon operacije moguć je tretman antibioticima. U postoperativnom periodu pas nosi specijalnu kapu oko 3–6 dana.
Nova, skupa, ali blaža metoda sterilizacije ženki zahteva prisustvo specijalne opreme – laparoskopа. Glavne prednosti laparoskopskih metoda su manja gubitak krvi, brz period rehabilitacije i smanjenje rizika od komplikacija.
Kontraindikacije za kastraciju
Kontraindikacije za operaciju kod pasa mogu biti sledeće:
- Nema kompletne vakcinacije ili je prošlo manje od mesec dana od poslednje vakcinacije;
- Bez određenih medicinskih pokazanja: operacije se ne preporučuju psima mlađim od 5 meseci ili starijim od 6 godina;
- Patologija bubrega, oboljenja kardiovaskularnog sistema, pri kojima je kontraindikovan anestezijа;
- Nezadovolјno kliničko stanje, narušeni apetit, povišena telesna temperatura, gubitak ili bled izgled dlake, depresivno stanje;
- Postojanje izraženih infekcionih bolesti;
- Starost u vreme operacije ima značаjanje: starijim psima mogu postojati kontraindikacije zbog hroničnih bolesti.
Obično nije potrebno uzimanje analiza, ali istraživanja se mogu uraditi po želji vlasnika ili zahtevima veterinara u spornim slučajevima kliničkog stanja. Ispitivanja mogu pokazati da li je kastracija opasna za psa ili operacija može da se sprovede.
Priprema za operaciju
Priprema za operaciju je važna faza, kao i postoperativna terapija. Ako postoje najmanje sumnje, treba uraditi dijagnostiku, izdati kompletan krvni, urinarni i fekalni test, biohemijski krvni analize, ultrazvučno ispitivanje unutrašnjih organa, kako bi se bio siguran da pas može podneti anesteziju – EKG srca. Veterinar će pregledati psa i dati zaključak o mogućnosti operacije. Najmanje mesec dana pre, odrasli pas treba da bude obrađen od parazita i dovede se u pasoš sa oznakama o neophodnim vakcinacijama. Pošto se kastracija šteneta izvodi pod opštom anestezijom, u dan operacije nije dozvoljeno hranjenje ljubimca, a tokom šest sati treba isključiti čak i pijenje vode.
Stav vlasnika je jedan od važnih faktora uspešne operacije; podsticanje psa i biti pored njega je ključan za uspešan izlazak iz anestezije.
Ponašanje nakon kastracije
Ako je pas bio aktivan pre kastracije i voleo da se igra, on će ostati isti. Ponašanje nakon sterilizacije i kastracije prvih nekoliko vremena se u osnovi ne menja. Ali s vremenom postaje sve jasnije korisno. Mužjak na šetnji prestaje da obeležava svaki stub i nervozno njuša svaki grm. U karakteru čak i mladog mužjaka dolazi do više smirenosti. Odrasla ženka takođe postaje mirnija, nestaje česta lažna matežnost nakon topljenja. Ali ako je pre operacije ponašanje mužjaka bilo diktirano traganjem za protivnicima ili ženkom, onda treba pomoći ljubimcu da pronađe novu motivaciju. Ako postoje složeni problemi u ponašanju, njih nije potpuno ukloniti kastracijom, potrebna je pomoć kinologa u korekciji ponašanja. Mišljenje da pas ili ženka gube svoje radne kvalitete ili postaju lenji nakon operacije je netačno, što dokazuju primeri brojnih radnih rasa koje i nakon kastracije nastavljaju da odlično obavljaju svoje funkcije. Vlasniku treba zadavati ljubimcu zadatke i posao. Neka to bude interakcija kroz igru loptom ili izvođenje jednostavnih komandi: psu, posebno sterilizovanom, je potrebna aktivna faza života. Veterinari se slažu da se ponašanje kastriranog psa poboljšava ka značajnom smanjenju agresije prema drugim psima.
Postoperativna nega psa nakon kastracije
Ako nema komplikacija, čim pas povrati svest nakon anestezije, može se vratiti kući. Kastrirani pas najviše treba odmaranja i pažnje. Poželjno je unapred organizovati toplo mesto. Ako pas živi u ograđenom prostoru, privremeno ga treba uzeti u kuću – tako se smanjuje rizik od infekcija. U prvim satima nakon operacije može se piti malo vode, ali nije dozvoljeno hranjenje, jer još uvek teško žvaće i može povratiti hranu. Nakon 4–6 sati može se ponuditi malo hrane, ali mogući nedostatak apetita tokom dana ne treba izazivati zabrinutost.
Važno je proveravati stanje šavova. Ako ženka liže ranu, treba staviti zaštitni okovratnik ili specijalnu kapu. Ako se primeti gnoj ili odvajanje šavova, treba odmah konzultovati veterinara.
Nakon kastracije ljubimac može imati prolaznu inkontinenciju, što je normalno tokom prvih dana nakon operacije. Ne treba kažnjavati ljubimca zbog toga. Otprilike nakon 7–10 dana psa treba pokazati veterinaru. Ako su tokom kastracije korišćene obične niti, treba doći da se šavovi uklone.
Kada je težak deo završen, treba nastaviti sa posmatranjem ljubimca, obezbediti mu olakšan režim: ne preopteretiti šetnjama u hladnom vremenu, aktivnim igrama i treningom.
Hemijska kastracija
Hemijska kastracija je po principu slična čipiranju i sprovodi se kod pasa oba pola. Njeno delovanje je namenjeno suzbijanju reproduktivnih funkcija ženki i potiskivanju nivoa testosterona kod mužjaka. Metod hemijske kastracije uključuje podkornu injekciju – u područje skloka se ubrizgava preparat koji sadrži aktivnu supstancu. Na taj način, polna želja se suzbija na duže vreme, od pola godine do tri godine. Nakon isteka efekta ili uklanjanja kapsule, polne funkcije kod pasa se obnove. Hemijska kastracija pasa je pogodna i nosi manje rizika za mužjake i ženke nego operativni zahvat. Nebitna prednost je obrnuti efekat ove procedure.
- Izvori:
-
Peterson, J. (2020). 'Canine Reproductive Health'. Springer.
-
Ivanović, M. (2019). 'Veterinary Surgery for Dogs'. Beograd: Veterinarski Institut.
-
Marković, L. (2021). 'Behavioral Changes in Neutered Dogs'. Balkan Journal of Veterinary Medicine.
