Nazivi „kastracija” i „sterilizacija” u svakodnevnom govoru često se koriste za zahvate kojima se sprečava razmnožavanje pasa. Ipak, nisu svi ti zahvati isti: uklanjanje polnih žlezda menja i proizvodnju polnih hormona, dok podvezivanje ili prekidanje reproduktivnih kanala to uglavnom ne čini. Zato je važnije znati koji zahvat veterinar predlaže nego oslanjati se samo na njegov naziv.
Hirurško uklanjanje polnih žlezda je trajno. Odluku treba doneti sa veterinarom nakon razgovora o zdravstvenom stanju, uzrastu, rasi, načinu života i planovima za uzgoj. Zahvat može imati važne koristi, ali nije bez rizika niti je univerzalno rešenje za probleme u ponašanju.
Razlika između kastracije i sterilizacije
Kastracija podrazumeva uklanjanje testisa kod mužjaka ili jajnika kod ženke. Kod ženki se, zavisno od izabranog postupka i zdravstvenog stanja, mogu ukloniti i materica i jajnici. Za ove zahvate kod ženki uobičajeno se koristi naziv „sterilizacija”.
Podvezivanje ili prekidanje semenovoda kod mužjaka, odnosno jajovoda kod ženke, sprečava razmnožavanje, ali ostavlja polne žlezde. Proizvodnja polnih hormona i polno ponašanje uglavnom se nastavljaju; ženka i dalje može imati teranje. Takvi zahvati nemaju iste zdravstvene i bihevioralne efekte kao uklanjanje testisa ili jajnika.
Da li kastrirati psa?
Pas ne mora da se pari niti ženka mora da ima leglo da bi bili zdravi. Izostanak parenja sam po sebi ne izaziva bolest. Ako ne planirate odgovoran uzgoj, razgovarajte sa veterinarom o sprečavanju neželjenog potomstva i o koristima i rizicima zahvata za vašeg psa.
Kod ženki koje nisu operisane postoji rizik od piometre, ozbiljne infekcije materice koja može ugroziti život. Malaksalost, pojačana žeđ, povraćanje, uvećan stomak ili vaginalni iscedak, naročito u nedeljama posle teranja, zahtevaju hitan veterinarski pregled. Iscedak može izostati, pa njegovo odsustvo ne isključuje piometru.
Zahvat može biti potreban i zbog bolesti testisa, određenih oboljenja prostate ili bolesti jajnika i materice. U tim slučajevima vreme i obim operacije određuju se prema medicinskim potrebama, a ne prema opštem rasporedu za zdrave pse.
Prednosti i rizici
Sprečavanje neželjenog potomstva: hirurško uklanjanje polnih žlezda trajno onemogućava razmnožavanje.
Kod mužjaka: uklanjanjem testisa sprečavaju se tumori tih organa, a kastracija može pomoći kod benigne hiperplazije prostate. Ne sprečava sve bolesti prostate ili mokraćnog sistema.
Kod ženki: uklanjanje jajnika prekida cikluse teranja, a odgovarajući zahvat sprečava piometru. Vreme zahvata može uticati na rizik od tumora mlečnih žlezda, ali operacija nije garancija zaštite od svih tumora.
Ponašanje: kod nekih mužjaka mogu se smanjiti traženje ženki, lutanje, obeležavanje urinom i naskakivanje. Efekat zavisi od uzroka ponašanja i nije zagarantovan.
Kastracija ne sprečava sve infekcije niti znači da pas više neće pokušavati da pobegne ili da se pari. Nadzor, bezbedna ograda i odgovorno vođenje psa ostaju važni.
Svaka operacija nosi rizik od krvarenja, infekcije i komplikacija anestezije. Nakon uklanjanja polnih žlezda potrebe za energijom mogu se smanjiti, pa je često potrebno prilagoditi količinu hrane i pratiti telesnu kondiciju. Kod nekih ženki može se razviti urinarna inkontinencija, a kod pojedinih pasa mogu se promeniti osobine dlake.
Povezanost kastracije sa određenim bolestima zglobova i pojedinim tumorima razlikuje se prema rasi, polu i uzrastu pri zahvatu. To ne znači da će operisani pas razviti te bolesti. Procena koristi i rizika treba da bude individualna, posebno kod velikih i džinovskih rasa.
U kom uzrastu se radi zahvat?
Ne postoji jedan najbolji uzrast za sve pse. Veterinar uzima u obzir rasu, očekivanu veličinu, razvoj, zdravstveno stanje i mogućnost neželjenog parenja. Kod pojedinih velikih rasa može se razmatrati odlaganje do kasnije faze razvoja, dok u drugim okolnostima raniji zahvat može biti opravdan.
Kod ženke je važno reći veterinaru kada je poslednji put bila u teranju i da li postoji mogućnost graviditeta ili znaci lažne trudnoće. Faza reproduktivnog ciklusa može uticati na izbor termina. Nije pravilo da svaka ženka mora prvo da prođe jedno teranje.
Ni starost sama po sebi nije zabrana za operaciju. Kod starijih pasa naročito je važna procena opšteg zdravlja i rizika anestezije. Kada postoji hitna medicinska potreba, plan se prilagođava toj situaciji.
Kako izgleda kastracija mužjaka?
Hirurška kastracija mužjaka obično se izvodi u opštoj anesteziji i podrazumeva uklanjanje oba testisa, uz kontrolu krvarenja i zatvaranje rane. Položaj reza i način zatvaranja zavise od tehnike. Trajanje celog boravka u ambulanti uključuje pripremu, zahvat i nadzirano buđenje, a ne samo vreme operacije.
Ako jedan ili oba testisa nisu spušteni u skrotum, pas ima kriptorhizam. Uklanjanje zadržanog testisa može zahtevati dodatni rez i složeniji zahvat, u zavisnosti od njegovog položaja. Sa veterinarom razgovarajte o uklanjanju oba testisa i o tome zašto takvog psa ne treba koristiti za uzgoj.
Kako izgleda zahvat kod ženke?
Kod ženke se uklanjaju jajnici ili jajnici zajedno sa matericom. Zahvat se izvodi u opštoj anesteziji, kroz hirurški pristup trbušnoj duplji. Izbor postupka zavisi od zdravstvenog stanja i procene veterinara. Lekovi protiv bolova deo su plana oporavka; antibiotici se daju kada za njih postoji opravdana potreba.
U nekim ambulantama dostupno je laparoskopsko uklanjanje jajnika, kroz manje rezove i uz posebnu opremu. Ono može omogućiti manje postoperativnog bola i lakši oporavak, ali i dalje zahteva anesteziju i odgovarajuću negu. Nije pogodno za svaku situaciju.
Pregled i priprema za operaciju
Pre zahvata veterinar pregleda psa i prikuplja podatke o ranijim bolestima, terapiji i reakcijama na anesteziju. Analize krvi i dodatni pregledi biraju se prema uzrastu, nalazu i planiranom zahvatu. Nijedan pregled ne može potpuno isključiti rizik, ali pomaže u planiranju bezbednije anestezije.
Akutna bolest, dehidratacija ili loše kontrolisano hronično oboljenje mogu biti razlog da se planirani zahvat odloži. Bolest srca ili bubrega ne znači automatski da operacija nije moguća, već da je potrebna dodatna procena. Status vakcinacije i zaštite od parazita proverite sa veterinarom; ne postoji univerzalni rok koji važi za svaki zahvat i svakog psa.
Tražite precizna uputstva o tome kada obustaviti hranu i da li treba ograničiti vodu. Nemojte samostalno uskraćivati vodu šest sati niti primenjivati isti režim gladovanja na odraslog psa i malo štene. Recite veterinaru koje lekove i suplemente pas dobija i ne prekidajte ih bez dogovora.
Pripremite mirno mesto za oporavak i bezbedan prevoz kući. Smiren pristup može pomoći psu da lakše podnese boravak u ambulanti, ali bezbedno buđenje iz anestezije zavisi od stručnog nadzora i njegovog zdravstvenog stanja.
Ponašanje nakon kastracije
Kastracija ne menja automatski karakter psa niti garantuje poslušnost. Ponašanja povezana sa polnim hormonima mogu se postepeno smanjiti, dok naučene navike mogu ostati. Naskakivanje, obeležavanje i uznemirenost imaju i druge uzroke, pa ne treba očekivati da svaki takav problem nestane.
Agresija može biti povezana sa strahom, bolom, čuvanjem resursa ili drugim faktorima. Kastracija nije obavezno niti pouzdano lečenje agresije. Potrebni su veterinarski pregled, procena ponašanja i, po potrebi, rad sa kvalifikovanim stručnjakom koji koristi nenasilne metode. Dok se problem ne proceni, sprečite situacije u kojima pas može povrediti nekoga.
Posle potpunog oporavka psu i dalje trebaju šetnje, igra, učenje i mentalna stimulacija. Zahvat sam po sebi ne znači gubitak radnih sposobnosti. Količinu hrane i aktivnosti prilagodite njegovoj kondiciji, a ne pretpostavci da će nužno postati lenj.
Postoperativna nega
Pas ide kući kada veterinarski tim proceni da je dovoljno oporavljen i stabilan. Smestite ga u miran, suv prostor na podu, bez pristupa stepenicama i visokim površinama dok je pospan ili nesiguran. Vodu i mali obrok ponudite tek kada je dovoljno budan, prema uputstvu ambulante; nemojte ga prisiljavati da jede ili pije.
Sprečite lizanje i grickanje rane zaštitnim okovratnikom ili odgovarajućim postoperativnim odelom, prema savetu veterinara. Zaštita je potrebna i mužjacima i ženkama, tokom propisanog perioda zarastanja. Ranu održavajte suvom i ne mažite je preparatima koje veterinar nije preporučio.
Ograničite trčanje, skakanje, grubu igru i kupanje do odobrenja veterinara. Za obavljanje nužde obično su dovoljne kratke šetnje na povocu. Kontrola i eventualno uklanjanje konaca često se planiraju oko 10–14 dana nakon zahvata, ali tačan termin zavisi od rane i vrste šavova.
Dajte samo propisane lekove u propisanoj dozi. Ljudski lekovi protiv bolova mogu biti otrovni za psa. Novonastalo curenje mokraće, otežano mokrenje ili bol pri mokrenju prijavite veterinaru; nemojte ih unapred smatrati normalnim delom oporavka.
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, kolabira, ima blede desni, obilno krvari, ima naglo uvećan stomak ili ne može da mokri. Hitno se javite i ako se rana otvori. Sve jači otok ili crvenilo, gnoj, neprijatan miris, ponovljeno povraćanje, izražen bol ili pospanost koja se ne smanjuje zahtevaju brz kontakt sa ambulantom. Ako se apetit ne vraća do narednog dana, ili se stanje pogoršava ranije, pozovite veterinara.
Medikamentozna, odnosno „hemijska” kastracija
Za neke mužjake postoji mogućnost privremenog suzbijanja reproduktivne funkcije hormonskim implantom koji veterinar postavlja pod kožu. To nije identifikacioni mikročip. Dostupnost, odobrene namene i trajanje dejstva zavise od preparata i zemlje; proverite ih sa veterinarom.
Dejstvo ne nastupa odmah, a na početku je moguće prolazno pojačanje polne aktivnosti. Dok veterinar ne potvrdi očekivani efekat, mora se sprečiti neželjeno parenje. Povratak plodnosti može varirati, pa se ne može obećati tačan datum niti trenutni oporavak nakon uklanjanja implanta.
Ovakav pristup ponekad može pomoći u proceni efekata smanjenja polnih hormona, ali nije bez neželjenih dejstava i nije zamena za obradu bolesti ili problema u ponašanju. Primena hormonskih preparata kod ženki zahteva posebnu procenu; ne treba je smatrati jednako pogodnom ili bezbednom za oba pola.
