Sljepilo kod pasa: osnove
- Sljepilo kod pasa može biti izazvano različitim problemima, uključujući dijabetes, glaukomu, degeneraciju mrežnjače i kataraktu.
- Simptomi problema sa vidom variraju za svakog psa u zavisnosti od uzroka i težine bolesti.
- Najočigledniji znak da će vaš pas postati slep je da počinje da udara u nameštaj i predmete u kući, posebno nove objekte.
- Za dijagnozu je potrebno izvršiti oftalmološki pregled, merenje očnog pritiska, pregled zadnje šupljine oka i opšta klinička ispitivanja – krvni testovi, ultrazvučni pregled abdomena, merenje krvnog pritiska.
- Opcije lečenja uključuju eliminaciju osnovnog uzroka sljepila, ali u većini slučajeva gubitak vida je neopravdiv. Na primer, kod razvoja katarakte vid se može povratiti hirurškim putem, glaukoma se može kontrolisati kapima za snižavanje očnog pritiska.
- Slep pas će prvo trebati pomoć vlasnika, ali s vremenom može se vratiti normalnom životu. Vlasnik jednostavno treba biti strpljiv.
- Redovno preventivno lečenje, pregled kod veterinara i pridržavanje pravilnog hranjenja omogućava sprečavanje razvoja sljepila.
Šta uzrokuje sljepilo kod psa?
Sljepilo je stanje nesposobnosti da se vidi usled povrede, bolesti očiju, urođenog stanja ili opštih promena usled starenja.
Sljepilo može nastupiti sa godinama ili usled razvoja zdravstvenih problema, kao što su glaukoma ili dijabetes.
Što vlasnik ranije otkrije promene u vidu, to brže može pomoći svom psu da se nosi sa tim.
Sljepilo kod pasa može biti:
- Potpuno – u ovom slučaju pas ne može ništa da vidi, uključujući svetlost.
- Povremeno – sljepilo dolazi i odlazi nasumično.
- Delimično – pas ima zamagljen vid i može da vidi oblike i svetlo. Takođe može biti slep samo na jedno oko.
Ne postoje objektivni testovi koji određuju pogoršanje vida kod kućnih ljubimaca. Veterinari pretpostavljaju da psi lošije vide pri narušavanju providnih sredina oka (sočivo, rožnjača, tečnosti oka) i odumiranju mrežnjače, područja odgovornog za percepciju svetlosti i boja iz spoljnog okruženja. Ako je proces reverzibilan, nastoji se eliminisanje uzroka – lečenje bolesti.
Dijabetes
Dijabetes postaje sve češći uzrok sljepila kod pasa. To je povezano sa tim da se kod većine razvija katarakta u roku od 6 meseci nakon dijagnoze, što može uzrokovati delimični ili potpuni gubitak vida. Stariji psi, ženke i gojazne životinje su podložnije razvoju dijabetesa.
Pored gubitka vida, simptomi dijabetesa su – pojačana žeđ i apetit, povećanje količine urina, dobitak na težini, pogoršanje kvaliteta krzna i kože.
Glaukoma
Glaukoma je povišenje očnog pritiska, usled prekomernog nakupljanja tečnosti unutar oka. Može dovesti do oštećenja mrežnjače, što može prouzrokovati sljepilo.
Simptomi glaukome su uglavnom primetni i napreduju sporo, pa je lako otkriti bolest u ranim fazama. Bolest se manifestuje žutim ili zelenim izlivima iz očiju, proširenim zenicama, plavkastim nijansama očiju i pune bosnice.
Ako se bolest razvija bez lečenja duži vremenski period, to može dovesti do delimičnog ili potpunog sljepila. Glaukoma prati bol, zbog čega pas često trlja oči, smanjuje apetit i aktivnost.
Iznenadna degeneracija mrežnjače (SARDS)
SARDS se retko susreće kod kućnih ljubimaca, ali može izazvati iznenadnu trajnu sljepotu. SARDS izaziva smrt mrežnjače. Stanje se razvija veoma brzo, često za samo nekoliko dana.
Ne postoji poznat uzrok SARDS-a, ali se smatra da su psi sa endokrinih sistema bolesti, na primer Cushingov sindrom, u riziku. Psi sa SARDS-om može biti teško da se prilagode gubitku vida, jer se to dešava veoma iznenada.
Pošto sindrom nastaje akutno, prateći simptomi ne uspevaju da se pojave.
Katarakta
Katarakta kod pasa se lako identifikuje, jer često izaziva zamućen ili mlečan izgled očiju, usled promena u sočivu. Katarakta obično počinje sa malim delom sočiva, ali vremenom progresira po celom sočivu.
Ove promene blokiraju zenice psa i ne dozvoljavaju svetlu da u potpunosti stigne do mrežnjače. Može da zahvati jedno ili oba oka. Katarakta je često simptom dijabetesa, ali se može razviti i kao reakcija na povredu.
Progresivna atrofija mrežnjače (PRA)
PRA je bezbolno, nasljedno stanje koje izaziva odumiranje mrežnjače i može dovesti do sljepila.
PRA može imati rani početak i manifestovati se kod štenaca, ili kasniji početak i pojaviti se kod starijih pasa.
PRA se razvija sporije nego SARDS i nema leka. Neke pasmine su sklonije razvoju PRA, uključujući Beldingtonske terijere, Rottweilere, Zlatne retrivere i Labradore retrivere.
Čirevi rožnjače
Čir rožnjače je otvor na površini rožnjače. Kada pas ima čir, tečnost se akumulira u stromi – prozirnom sloju rožnjače, što čini oko zamućenim. Čir rožnjače je veoma bolan za psa, koji drži pogođeno oko zatvorenim u pokušaju da ga zaštiti.
Najčešći uzrok čira rožnjače je povreda oka. Bakterijske infekcije, virusne infekcije ili druge bolesti su manje češće, ali i dalje moguće uzročne faktore.
Povreda rožnjače je prilično bolna, pa psi često češću očiju, ne otvaraju ih, smanjuje im se apetit.
Autoimuni uslovi
Postoje neki autoimuni uslovi – bolesti u kojima imunološki sistem napada zdrava tkiva tela, kao što je panus kod svih vrsta ovčara i njihovih mešavina, koji može prouzrokovati gubitak vida. Panus je stanje u kojem rožnjača postaje neprozirna i prekrivena braon pigmentom.
Još jedan autoimuni uslov koji može izazvati sljepilo je uticaj na pigmentne ćelije u telu, posebno kod osobina sa plavim očima. Ćelije se uništavaju, a oči postaju zamućene, gubljenjem vida. Simptomi obično počinju problemima sa očima, kao što su crvenilo, šućenje i mutnost.
Ako se stanje otkrije dovoljno rano, vid životinje se verovatno može privremeno obnoviti, ali na kraju će ljubimac ipak ostati slep. Najčešće se bolest javlja kod pasmine čau čau. Pored oštećenja očiju, pojavljuju se promene na koži – gubitak krzna, čirevi i ekceme.
Tumori
Tumori koji se nalaze unutar, oko ili iza oka mogu izazvati sljepilo. Tumor može blokirati vid psa i oštetiti strukturu oka. Takođe je moguće da tumori mozga i nervnog sistema mogu dovesti do sljepila. Obično se oko povećava u veličini i ispupčava iz orbite. Ako je uzrok tumor mozga ili nervnog sistema, mogu se pojaviti konvulzije, nesvestice, promene u hodu – zastojan hod, pijanstvo hodanje, hodanje u krug.
Povreda
Neke povrede mogu izazvati gubitak vida, na primer, ako je pas pretečen od strane automobila, izgrebe oko ili udare po čelu. Ovo sljepilo može biti ili rezultat oštećenja mozga ili nerva koji utiču na vid, ili oštećenja samih očiju.
Genetska predispozicija
Postoje određeni faktori rizika koji mogu povećati verovatnoću sljepila. Takvi faktori uključuju pasminu: kokerspanijeli, pudle, sibirski husky, šnauceri, zlatni retriveri, maltezeri, boston terijeri, staroengleske ovčare, ši-tzu, mopsi i yorkširski terijeri su genetski skloni razvoju problema sa vidom.
Genetski se može prenositi čitav niz bolesti – glaukoma, katarakta, pigmentni keratit, degeneracija mrežnjače, luxacija sočiva itd.
Kako prepoznati da je pas postao slep?
Često je očigledno da pas ima problema sa vidom. Može da udara u zidove i druge predmete, ponaša se uplašeno ili ima teškoća sa pronalaženjem svojih igračaka i činija sa hranom. Drugi uobičajeni znaci uključuju treptanje i trljanje očiju šapama.
Međutim, neki ljubimci ne pokazuju očigledne znake gubitka vida, posebno kada sljepilo nastupa postepeno.
Nekoliko navika može nagovestiti da je pas slep:
- Nespretnost;
- Retko igranje;
- Odmorene šetnje;
- Dugi periodi spavanja.
Takođe, možete pregledati oči na fizikalne znakove, kao što su plavi ili zamućeni zenici i proširenje zenice.
Oči slepih pasa obično izgledaju zamućeno, crveno ili natečeno. Njihove zenice takođe mogu prestati da se šire kada su izložene svetlu.
Dijagnoza
Ako sumnjate da je pas postao slep, veoma je važno da ga što pre odvedete veterinaru. Veterinar će obaviti kompletan fizički pregled, koji će uključivati pregled očiju, vreme reakcije zenice, merenje telesne temperature, krvnog pritiska, proveru refleksa, težine, disanja, merenje očnog pritiska, merenje nivoa suza, bojenje rožnjače i merenje srčanih otkucaja.
Veterinar može takođe izvršiti dodatne dijagnostičke testove kako bi isključio osnovne bolesti, kao što su Cushingov sindrom ili dijabetes. Ovi testovi mogu uključivati: biohemijsku analizu krvi, kompletan krvni test, urin test, ultrazvučni pregled oka i abdomena, merenje krvnog pritiska i genetske testove.
Šta učiniti ako pas postane slep?
Mogućnost izlečenja gubitka vida kod psa zavisi od uzroka i stepena oštećenja očiju. Vid se često može poboljšati kod dijabetesa uvođenjem insulina i održavanjem normalnog nivoa glukoze u krvi.
Katarakta može biti uklonjena i kao rezultat se može povratiti delimični ili potpuni vid. Međutim, za ovaj postupak je potrebna hirurška intervencija. To, naravno, nosi svoje rizike.
Lekovi mogu lečiti glaukoma, za šta se propisuju preparati za kontrolu očnog pritiska u formi kapi i ponekad lokalni analgetici. Ali često u nekom trenutku oni prestaju da deluju, zbog čega pogođeno oko mora biti odstranjen. U nekim slučajevima može biti ponuđena operacija za korekciju glaukome, međutim ona ne daje uvek pozitivan rezultat.
Specifično togo pasmine sljepilo ponekad može biti lečeno u zavisnosti od osnovnog problema.
Lečenje panusa se sprovodi primenom lokalnih preparata koji smanjuju imunitet oka (imunosupresivni preparati). Za lečenje uveodermatološkog sindroma se propisuju takođe lokalni preparati za kožu i oči i interno imunosupresori.
Ako je pas postao slep usled povrede ili čira na rožnjači, uz brzo traženje pomoći, šanse za povratak vida su veoma visoke. Propisuju se preparati koji ubrzavaju oporavak tkiva oka, kako lokalni, tako i interno – antibiotici, analgetici i keratoprotektori.
Ne postoji efikasno lečenje sljepila izazvanog starenjem ili promenama u mrežnjači, i kod razvoja tumorskog procesa.
Prevencija
Ponekad loš vid kod pasa može se prevenirati. Na primer, održavanje normalne težine vašeg psa može sprečiti dijabetes i smanjiti rizik od razvoja katarakte. Zaštita očiju vašeg psa od sunčeve svetlosti smanjuje verovatnoću razvoja katarakte i panusa kod ovčara.
Ispravno hranjenje osigurava da životinja prima vitalne hranljive materije koje mogu zaštititi oči i smanjiti rizik od razvoja odumiranja mrežnjače.
Drugi važan metod prevencije je redovan pregled očiju vašeg psa kod veterinarskog oftalmologa.
Nažalost, nije moguće preventivno delovati na autoimune i tumorske procese, genetske bolesti očiju. Ako je bolest otkrivena kod psa, trebalo bi ga isključiti iz uzgoja kako bi se sprečilo prenošenje na naredne generacije.
Briga o slepom psu
Ako vaš pas ima loš vid, nemojte paničiti. Pas i dalje može imati pun, srećan život. Sluh i njuh lako nadoknađuju gubitak vida.
Ljudi, s druge strane, manje se prilagođavaju. Možda će biti potrebno nekoliko nedelja ili meseci da se prilagode životu sa slepim ljubimcem.
Evo nekoliko saveta za prilagođavanje:
- Prilagodite obuku psa da se oslanja na slušne i mirisne signale, kao što su klikeri – uređaji u obliku kutije sa tasterom koji emituje specifičan zvuk, poslastice i verbalne komande.
- Učinite vaš dom sigurnim. Koristite kapije da ograničite pristup opasnim područjima, kao što su stepenice i balkoni. Očistite jasno definisane puteve koje su slobodne od nameštaja i drugih prepreka.
- Uvek držite stvari vašeg psa, kao što su kreveta, kavezi, posude za hranu i vodu, na istom mestu.
- Pokušajte da socijalizujete psa. Ne žurite šetnje i dajte psu dovoljno vremena da istraži teritoriju koristeći uši i nos.
- Izvori:
-
Stanković M. (2020). Očne bolesti kod pasa: Dijagnoza i lečenje. Beograd.
-
Petrović J., Marković D. (2018). Veterinarska oftalmologija. Novi Sad.
