Slepilo kod pasa: osnove
Gubitak vida može biti delimičan ili potpun, zahvatiti jedno ili oba oka i nastati naglo ili postepeno.
Uzroci uključuju kataraktu, glaukom, bolesti mrežnjače, upale i povrede. Dijabetes može dovesti do katarakte.
Sudaranje sa predmetima može ukazivati na oslabljen vid, ali nije samo po sebi dijagnoza niti znak da će pas nužno potpuno oslepeti.
Iznenadan gubitak vida, bolno ili izrazito crveno oko, naglo zamućenje i povreda oka zahtevaju hitan veterinarski pregled. Ne čekajte da promene prođu same.
Mogućnost očuvanja ili povratka vida zavisi od uzroka, stepena oštećenja i pravovremenog lečenja. Neki oblici slepila su trajni.
Mnogi slepi psi mogu imati dobar kvalitet života uz bezbedno okruženje, lečenje eventualnog bola i strpljivu podršku vlasnika.
Šta uzrokuje gubitak vida kod psa?
Vid može oslabiti zbog promena u rožnjači ili sočivu, oštećenja mrežnjače, očnog živca ili delova mozga koji obrađuju vidne informacije. Starost sama po sebi nije dijagnoza: promene vida kod starijeg psa takođe treba pregledati.
Pas sa delimično očuvanim vidom može teže da se snalazi u mraku ili da razlikuje predmete. Gubitak vida na jednom oku može biti manje primetan. Povremene smetnje vida takođe zahtevaju pregled, čak i ako između epizoda pas deluje normalno.
Dijabetes
Kod pasa sa dijabetesom često se razvija katarakta, ponekad vrlo brzo. Na dijabetes mogu ukazivati pojačana žeđ, učestalo ili obilnije mokrenje i mršavljenje uprkos dobrom ili pojačanom apetitu. Ovi znaci zahtevaju veterinarski pregled i analize.
Glaukom
Glaukom je bolest kod koje povišen očni pritisak može oštetiti mrežnjaču i očni živac. Može biti veoma bolan i dovesti do nepovratnog gubitka vida za kratko vreme.
Znaci mogu uključivati crvenilo, zamućenu ili plavičastu rožnjaču, proširenu zenicu, žmirkanje i naglo slabiji vid. Pas može biti mirniji nego obično ili odbijati hranu zbog bola. Sumnja na glaukom zahteva hitan pregled i merenje očnog pritiska; bolest nije uvek lako prepoznati u ranoj fazi.
Sindrom iznenadne stečene degeneracije mrežnjače (SARDS)
SARDS može izazvati nagli, trajni gubitak vida usled oštećenja ćelija mrežnjače. Oči u početku mogu izgledati normalno. Uzrok nije potpuno razjašnjen, a za potvrdu dijagnoze obično je potrebna elektroretinografija, pregled kojim se meri električna aktivnost mrežnjače.
Kod nekih pasa javljaju se i pojačana žeđ, apetit ili druge opšte promene, ali ti simptomi nisu dovoljni za dijagnozu. Ne postoji dokazano efikasno lečenje koje vraća vid kod SARDS-a. Naglo slepilo ipak uvek treba hitno ispitati, jer drugi uzroci mogu zahtevati neodložno lečenje.
Katarakta
Katarakta je zamućenje sočiva koje otežava prolazak svetlosti do mrežnjače. Može zahvatiti jedno ili oba oka i različito napredovati. Pored dijabetesa, uzroci mogu biti nasledni faktori, povrede i upale.
Mlečan ili sivkast izgled oka nije dovoljan da se prepozna katarakta. Kod starijih pasa postoji i zamućenje sočiva povezano sa starenjem koje obično ne izaziva isti stepen gubitka vida. Razliku utvrđuje veterinar pregledom.
Progresivna atrofija mrežnjače (PRA)
PRA obuhvata nasledne bolesti koje dovode do postepenog propadanja ćelija mrežnjače. Obično je bezbolna, a prvi znak može biti otežano snalaženje pri slabom svetlu. Uzrast u kojem počinje i brzina napredovanja zavise od oblika bolesti.
Za PRA trenutno ne postoji lečenje koje vraća izgubljeni vid. Neke rase imaju naslednu sklonost određenim oblicima, ali to ne znači da će svaki pas te rase oboleti. Za pojedine oblike dostupni su genetski testovi.
Čirevi rožnjače
Čir rožnjače je oštećenje njene površine koje može biti plitko ili duboko. Može nastati zbog povrede, stranog tela, suvoće oka ili drugih problema. Često izaziva bol, suzenje, žmirkanje i trljanje oka, a rožnjača može postati zamućena.
Duboki čirevi mogu ugroziti vid i dovesti do pucanja rožnjače. Bolno ili zatvoreno oko treba pregledati bez odlaganja. Nemojte samoinicijativno koristiti kapi, naročito one sa kortikosteroidima, jer mogu pogoršati čir.
Imunološki posredovane bolesti
Panus je hronična, imunološki posredovana upala rožnjače koja može dovesti do pojave krvnih sudova, pigmenta i smanjene providnosti. Češći je kod nemačkih ovčara i nekih srodnih pasa, ali se može javiti i kod drugih. UV zračenje može pogoršavati bolest.
Uveodermatološki sindrom je ređa imunološki posredovana bolest koja može izazvati upalu unutrašnjih struktura oka i promene pigmentacije kože ili dlake. Ishod nije isti kod svih pasa: rano prepoznavanje i lečenje važni su za očuvanje vida.
Tumori i povrede
Tumori u oku, oko njega ili u delovima nervnog sistema mogu oštetiti vid. Mogući znaci uključuju promenu položaja ili izgleda oka, a kod bolesti mozga i napade ili poremećaje hoda. Ovi znaci nisu specifični za tumor i zahtevaju ispitivanje.
Povrede oka ili glave takođe mogu uzrokovati slepilo. Posle udarca, saobraćajne nezgode ili povrede oka potreban je hitan pregled, čak i kada spoljašnja oštećenja deluju mala. Ne pritiskajte povređeno oko.
Nasledna sklonost
Nasledni faktori mogu doprineti razvoju određenih oblika katarakte, glaukoma, bolesti mrežnjače i luksacije sočiva. Rizik zavisi od konkretne bolesti, rase i porodične linije, a ne samo od pripadnosti rasi.
Kako prepoznati probleme sa vidom?
Pas može udarati u predmete, oklevati pred stepenicama, teže pronalaziti igračke ili biti nesiguran u nepoznatom prostoru. Kod postepenog gubitka vida znaci mogu biti suptilni, jer pas pamti raspored doma i oslanja se na njuh i sluh.
Slabije snalaženje u sumrak ili mraku.
Oklevanje pri kretanju ili iznenadna nesigurnost.
Žmirkanje, suzenje ili trljanje očiju, što može ukazivati na bol ili iritaciju.
Crvenilo, zamućenje ili promena veličine zenica.
Slepe oči ne moraju izgledati zamućeno ili crveno. Reakcija zenica na svetlost sama po sebi ne potvrđuje niti isključuje očuvan vid. Nemojte proveravati vid postavljanjem prepreka koje bi mogle povrediti psa.
Dijagnoza
Veterinar procenjuje vid, reflekse i stanje oka. U zavisnosti od nalaza, pregled može uključiti merenje očnog pritiska, test stvaranja suza, bojenje rožnjače i pregled očnog dna. Po potrebi upućuje psa veterinarskom oftalmologu.
Analize krvi i urina, merenje krvnog pritiska, ultrazvuk oka, elektroretinografija ili druga ispitivanja biraju se prema sumnji na uzrok. Nisu svi testovi potrebni svakom psu. Recite veterinaru kada ste primetili promene i da li su nastale naglo, uz bol ili druge simptome.
Od čega zavisi lečenje?
Lečenje je usmereno na uzrok, očuvanje preostalog vida i uklanjanje bola. Insulin je neophodan za kontrolu dijabetesa kada ga veterinar propiše, ali ne uklanja već nastalu kataraktu niti sam po sebi vraća izgubljeni vid.
Operacija katarakte kod odgovarajućih kandidata može poboljšati vid. Pre zahvata procenjuju se stanje mrežnjače, prisustvo drugih bolesti i opšte zdravlje. Uspeh nije zagarantovan, a potrebni su postoperativna terapija i kontrole.
Kod glaukoma se koriste lekovi za snižavanje očnog pritiska, a nekim psima potrebna je operacija. Ako je oko trajno slepo i bolno, veterinar može predložiti njegovo uklanjanje ili drugi postupak za kontrolu bola. Uklanjanje oka nije neizbežan ishod svakog glaukoma.
Panus i druge imunološki posredovane upale leče se lekovima koje određuje veterinar, često uz dugoročne kontrole. Terapija čira rožnjače zavisi od dubine oštećenja i prisustva infekcije; duboki čirevi mogu zahtevati operaciju.
Kod povreda, tumora i drugih bolesti prognoza zavisi od vrste i obima oštećenja. Brza pomoć je važna, ali ne garantuje povratak vida. Ne koristite ljudske lekove, stare kapi ili terapiju drugog psa bez saveta veterinara.
Šta se može učiniti preventivno?
Nije moguće sprečiti sve uzroke slepila. Redovni pregledi, pravovremeno reagovanje na promene i kontrola već dijagnostikovanih bolesti mogu pomoći da se problemi ranije otkriju i smanji rizik od komplikacija.
Uravnotežena ishrana i zdrava telesna masa podržavaju opšte zdravlje, ali ne garantuju zaštitu od dijabetesa, katarakte ili naslednih bolesti mrežnjače. Kod psa sa panusom razgovarajte sa veterinarom o smanjenju izlaganja jakom UV zračenju.
Ako se planira uzgoj, očni pregledi i odgovarajući genetski testovi mogu pomoći u proceni naslednog rizika. Odluke o uzgoju treba zasnivati na konkretnoj dijagnozi i načinu nasleđivanja, uz stručni savet; nije svaka očna bolest nasledna.
Briga o slepom psu
Mnogi psi se dobro prilagode gubitku vida, ali brzina prilagođavanja varira. Njuh i sluh pomažu u snalaženju, mada ne uklanjaju sve rizike. Nagli gubitak vida može biti posebno zbunjujući, pa uvodite promene postepeno i bez prisile.
Držite ležaj, činije i nameštaj na poznatim mestima. Uklonite predmete sa prolaza i obezbedite oštre ivice.
Ogradite stepenice, balkone i pristup bazenima ili drugim opasnim mestima.
Koristite dosledne verbalne signale i nagrade. Upoznajte psa postepeno sa signalima za zaustavljanje i promenu pravca.
Najavite glasom da prilazite pre nego što dodirnete psa, posebno ako spava. Zamolite druge da učine isto.
Šetajte na povocu, birajte mirnije, poznate rute i dozvolite mu da istražuje njuhom. Ne forsirajte kontakt sa drugim psima.
Ponudite bezbedne mirisne igre i igračke sa zvukom, uz nadzor i u skladu sa njegovim interesovanjem.
Ako pas ostaje izrazito uplašen, slabije jede, povlači se ili trlja oči, obratite se veterinaru. Takve promene ne treba automatski pripisati prilagođavanju na slepilo: mogu ukazivati na bol ili drugi zdravstveni problem.
