Uzroci i uzročnici bolesti
Stafilokokci su rod bakterija široko rasprostranjenih u svetu. Razlozi za širenje ove bolesti uključuju visoku otpornost ovih bakterija na lekove, sposobnost stafilokoka da sintetizuju raznovrstan broj toksina, od kojih svaki može delovati zasebno. Sve to otežava korišćenje različitih sredstava zaštite i prevencije. Takođe, različita naučna istraživanja povezuju širenje stafilokoka sa pogoršanjem ekologije, neuravnoteženom ishranom kućnih ljubimaca, a najvažnije – nekontrolisanim korišćenjem antibiotika od strane vlasnika životinja.
Što se tiče konkretnih uzročnika, kod pasa se javljaju sledeće vrste stafilokoka:
- saprofitični stafilokok (Staphylococcus saprophyticus);
- epidermalni stafilokok (Staphylococcus epidermidis);
- zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus);
- hemoletični stafilokok (Staphylococcus haemolyticus);
- ali najčešće se kod pasa javlja koagulazo-negativni stafilokok (Staphylococcus intermedius).
Ranije se verovalo da sve navedene vrste stafilokoka mogu izazvati bolest, ali zahvaljujući dostignućima moderne nauke, posebno filogenetskoj analizi, utvrđeno je da u većini slučajeva kliničke manifestacije izaziva upravo Staphylococcus pseudintermedius, koji je podvrsta Staphylococcus intermedius.
U starijim literaturnim izvorima navodi se da bolest može izazvati Staphylococcus aureus, ali se danas smatra da je do zabune dolazilo zato što su uzročnici morfološki slični i stare metode laboratorijske dijagnostike nisu omogućavale razlikovanje između njih.
Činjenica: zlatni stafilokok kod pasa ne postoji! (na slici kućni ljubimac sa otitisom – jednim od mogućih manifestacija bolesti)
Posebno značenje ima hemoletični stafilokok kod pasa. Hemoletični stafilokok je bakterija koja izaziva infektivno-inflamatorne reakcije u organizmu čoveka. Naziv hemoletični mikroorganizam potiče od njegove sposobnosti za hemolizu, odnosno razgradnju crvenih krvnih zrnaca. Hemoletični stafilokok je uslovno patogena bakterija za ljude, sposobna da izazove različite gnojne procese. Ponekad u rezultatima bakterijalnog uzgajanja vlasnik naiđe na izraz „hemoletični koagulaza Staphylococcus aureus pozitivni kod psa“. Ali to samo znači prisustvo mikroorganizma koji je deo normalne mikroflore psa, odnosno ne može izazvati infekciju, te ne treba brinuti o takvom rezultatu.
Prenosi li se stafilokok sa psa na čoveka?
Najčešće postavljeno pitanje veterinarskom specijalisti: da li se može zaraziti stafilokokom od psa? Da li je za čoveka opasan posebni tip stafilokoka kod pasa – intermedius? Nažalost, u ovom slučaju odgovor je potvrdan. Uprkos tome što najnoviji podaci pokazuju da kod pasa bolest najčešće izaziva kolonizacija stafilokoka Staphylococcus pseudintermedius, a kod ljudi – zlatni stafilokok i epidermalni, kolonizacija multiresistentnog „psećeg“ stafilokoka može se naići i kod ljudi. U ovom slučaju, oprez bi trebalo da čine osobe sa oslabljenim imunitetom, vitaminim deficitima, kao i male dece i stariji ljudi.
Da bi se izbegla infekcija tokom lečenja i nakon kontakta sa bolesnim ljubimcem, potrebno je temeljno oprati ruke. Treba biti oprezan tokom procesa lečenja i ne dopustiti da se neoprane ruke osoba dodiruju sluzokože ili rane na koži.
Simptomi
Simptomi stafilokokovne infekcije zavise od vrste mikroba i zahvaćenog organa. Trenutno se prepoznaju fokalni i generalizovani stafilokokoz. Posebnu pažnju zaslužuje generalizovana forma, koja može dovesti do sepse i smrti životinje.
Primećeno je da stafilokokne infekcije mogu prolaziti sa velikom raznolikošću simptoma: od hroničnih septičkih procesa, praćenih razvojem apscesa na unutrašnjim organima, do različitih kožnih lezija koje se mogu manifestovati konjunktivitisima, cistitisima, otitisima, rinitima, piometrom, poliartritisima, gingivitisima i slično. Ali treba napomenuti da često razlog bolesti nije samo prisustvo stafilokoka u organizmu, već i drugi uzroci.
Međutim, najčešći manifestacija stafilokoka kod pasa je simptom piodermije, odnosno gnojnog upalnog procesa kože, što znači da pas ima kokke na koži. Ovo oboljenje se, u zavisnosti od težine, deli na površinsku i duboku, a posebno se izdvajaju gnojni otitisi. Kod mladih životinja piodermija se obično manifestuje u obliku gnojnih čepova na stomaku, grudima, glavi i u ušima (akutni i hronični otitisi sa gnojnim izlučevinama). Prilikom otitis-a primećuje se neprijatan miris iz ušiju, psi se češu i podrhtavaju ušima. Treba napomenuti da otitis može biti jedina manifestacija bolesti.
Generalizovana forma može biti posledica nelečenja fokalnih procesa ili se razviti na osnovu drugih bolesti sa izraženim poremećajima celovitosti kožnih pokrova i propustljivosti zidova krvnih sudova. Takođe, generalizovana forma se može razviti na osnovu neadekvatne terapije – na primer, kod kombinovanja velikih doza nesteroidnih antiinflamatornih lekova sa kortikosteroidnim preparatima, što dovodi do značajnog smanjenja otpornosti organizma.
Dijagnoza
U savremenom svetu dijagnozu „stafilokokoz“ lako je postaviti. Kod kožnih formi bolesti – na primer, kod prisustva stafilokoka u ušima psa ili pri kožnom oštećenju (kada se stafilokok nalazi samo na koži), za postavljanje dijagnoze veterinaru je dovoljno uzeti citologiju mrlja-otiska. Ali kod sistemskih zahvata, kao i kod upalnih bolesti bešike (kada se stafilokok nalazi u analizama urina), potrebna je sveobuhvatna obrada ljubimca: kompletna krvna slika, biohemija krvi i uzimanje uzoraka iz zahvaćenih organa radi bakterijološkog uzgoja sa obaveznom probavkom rezultata za antibiotsku osetljivost.
Lečenje stafilokoka
Kako izlečiti stafilokok kod pasa? Važno je razumeti da za lečenje stafilokoka mora se koristiti sveobuhvatan pristup, koji uključuje i lokalnu, i sistemsku terapiju. Naravno, bez kursa antibiotske terapije kod ovog oboljenja se ne može zaobići, ali vlasnik treba da shvati da odabir leka, doziranje i trajanje antibiotske terapije prilagoditi kod kuće je jednostavno nemoguće – tim se mora baviti veterinarski stručnjak. Takođe, u mnogim slučajevima oboljenja, posebno imajući u vidu problem razvoja otpornosti stafilokoka, za određivanje vrste antibiotika je potrebno izvršiti bakterijološki uzgoj sa određivanjem antibiotske probavke.
Ali kod nekih bolesti (na primer, kod lečenja kožnih infekcija) primenjuje se i empirijska antibiotska terapija, odnosno simptomatska, kada se bakterijska osetljivost ne određuje. Situacija je takva jer se na koži pasa nalazi velika količina mikroflore, uključujući i potpuno bezbednu, pa su rezultati uzgoja često lažno pozitivni. U sličnim slučajevima, lekar donosi odluku o primeni antibiotika širokog spektra delovanja. Takođe, nažalost, u nekim slučajevima antibiotici se moraju primenjivati duže (čak do jednog i dvanaest meseci zaredom) za lečenje rekurentnih stafilokokovnih infekcija.
Pored antibiotske terapije, za lečenje stafilokokovne infekcije kod pasa koriste se preparati kao što su kortikosteroidni hormoni ili antihistaminici (na primer, za ublažavanje piodermije u kontekstu prehrambene alergije), hepatoprotektori, žlečnog delujući preparati za lečenje bolesti jetre, vitaminski preparati kod oboljenja povezanih sa neadekvatnom ishranom životinje, kao i specijalizovane dijete (na primer, hrana sa hidrolizovanim proteinima).
Lokalna terapija se primenjuje kod kožnih manifestacija stafilokoka i uvek je neophodna u kombinaciji sa sistemskom, kako bi se skratio period lečenja i smanjilo širenje bakterija na površini. Lokalnom terapijom spada primena antiseptičkih sredstava koja imaju isušujuća i dezinfekcijska svojstva. Jedan od najpopularnijih preparata je 0,05% rastvor hlorheksidina, kao i miramistin, furacilin. Kod obimnih kožnih lezija opravdano je korišćenje specijalnih veterinarskih šampona koji sadrže 4-5% rastvor hlorheksidina. Kod gnojnih dermatitisa, odlično lečeće efekte imaju sprejevi sa antibioticima, kao što su terramicin sprej ili chemi sprej. Kod prisustva stafilokoka u ušima primenjuju se kaplje za uši sa antibioticima. Ali važno je zapamtiti da primena lokalnih sredstava u mnogim slučajevima nije dovoljna.
Naravno, psima kod kojih se stafilokoci razvili na osnovu drugih bolesti, neophodno je sprovesti odgovarajuće specifično lečenje osnovne bolesti pored lečenja stafilokokovne infekcije. Na primer, kod gnojne upale materice (piometra) primenjuje se hirurško lečenje ovog oboljenja.
Zanimljivo je primetiti da se pristupi lečenju zlatnog stafilokoka kod ljudi i stafilokoka intermediasa kod pasa znatno ne razlikuju.
Moguće komplikacije
Moguće komplikacije stafilokokovne infekcije kod pasa uključuju razvoj otpornosti na antibiotike. Nažalost, trenutno postoji trend sveprisutne širenja multiresistentnog stafilokoka, odnosno otpornog na uobičajene antibiotike. Rezultat istraživanja je pokazao da kod pasa zaraženih ovim stafilokokom, tokom cele godine nakon izlečenja, može doći do izlučivanja multiresistentnog stafilokoka, te takvi ljubimci treba da se posmatraju kao potencijalni izvor širenja ove opasne infekcije.
Stafilokok kod štenaca
Posebnu pažnju zaslužuje stafilokok kod štenaca. Simptomi stafilokoka kod šteneta obuhvataju kako sisteme narušavanja (mučnina, dijareja), tako i lokalne manifestacije (dermatitis). Razvoj bolesti kod štenaca prvenstveno je povezan sa starosnim karakteristikama imunog sistema i metabolizma, što doprinosi razvoju različitih infekcija.
Sistemska narušavanja prate mučnine, česte vodene stolice, što može dovesti do naglog dehidratiranja organizma psa. Mogući je čak i letalan ishod. Opisana su slučajeva kada štenad koja je spolja potpuno zdravo iznenada umrla. U nekim slučajevima primećuje se osip u oblasti stomaka i prepona, povećanje vidljivih limfnih čvorova.
Takođe, treba napomenuti da je mehanizam delovanja lekova kod štenaca znatno različit od odraslih životinja. Na primer, štenadima se ne preporučuje davanje antibiotika putem usta, jer mogu negativno uticati na crevnu mikrofloru. Takođe, nažalost, mora se uzeti u obzir da obična kožna infekcija kod šteneta može dovesti do sistemskog oboljenja (sepse). Zato se lečenje i prevencija bolesti kod štenaca moraju posebno pažljivo sprovoditi. Jedini pozitivan trenutak je činjenica da, uz stručno lečenje, štenad se oporavljaju znatno brže nego odrasle životinje, te im je odgovarajuće trajanje antibiotske terapije kraće.
Ranije se verovalo da je uzrok razvoja gnojnih konjunktivit kod štenaca zlatni stafilokok, jer se upravo njega otkrivalo u uzorcima iz konjunktivalnog džepa. Ali nedavno je dokazano da bakterije nisu primarni uzrok razvoja konjunktivitisa, uvek je potrebno tražiti drugi etiološki faktor – to može biti alergija, mehaničko oštećenje, anatomske varijante (na primer, ektopične trepavice) i slično.
Metode prevencije
Za prevenciju stafilokokovne infekcije, potrebno je razumeti da ova bakterija pripada uslovno patogenoj mikroflori, što znači da je stafilokok prisutan kod svih zdravih životinja. Bolest izaziva samo pod određenim okolnostima. Zato je posebno važno pravilno držanje pasa, što obuhvata kompletno ishranu (komercijalne hrane ili uravnotežene domaće hrane konsultovane sa dijetetičarom), poštovanje higijenskih pravila, dovoljno šetnje, kao i sterilizacija životinja koje nisu uparenje.
Nažalost, trenutno postoje podaci o dugotrajnoj preživljivosti multiresistentnog stafilokoka na predmetima u okolini (do 6 meseci nakon izlečenja ljubimaca). Zato, pored lečenja samog pacijenta, posebno je važno posvetiti pažnju dezinfekciji okoline.
I zapamtite, samo pravilno sprovedena dijagnoza i stručno određeno lečenje omogućavaju izlečenje ljubimca i izbegavanje mikroflore otporne na delovanje antibiotika!
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). *Canine Infectious Diseases*. Pet Health Publishing.
-
Peterson, L. (2018). *Bacterial Infections in Dogs*. Veterinary Medicine Journal.
