Uzroci i uzročnici bolesti
Stafilokoke su bakterije koje mogu živeti na koži i sluzokožama zdravog psa bez izazivanja bolesti. Infekcija nastaje kada se poremeti zaštitna barijera kože ili drugi odbrambeni mehanizmi. Česti faktori koji tome doprinose jesu alergije, paraziti, povrede, vlažni kožni nabori i određene osnovne bolesti. Kod infekcija koje se ponavljaju važno je tražiti njihov uzrok, a ne samo lečiti bakterije.
Najčešći uzročnik stafilokoknih infekcija kože kod pasa je Staphylococcus pseudintermedius. To je zasebna vrsta, a ne podvrsta Staphylococcus intermedius, i pripada koagulaza-pozitivnim stafilokokama. Kod pasa se mogu javiti i druge vrste, uključujući Staphylococcus aureus, mada je on ređi uzročnik.
Sam nalaz stafilokoka u uzorku ne potvrđuje infekciju. Bakterija može biti deo uobičajene mikroflore ili dospeti u uzorak tokom uzimanja. Veterinar zato rezultat tumači zajedno sa simptomima, pregledom i drugim nalazima. Oznake poput „hemolitičan” ili „koagulaza-pozitivan” opisuju osobine bakterije, ali same ne govore da li je potrebno lečenje.
Može li se stafilokok preneti sa psa na čoveka?
Prenos je moguć, ali kontakt sa psom ne znači da će čovek oboleti. Staphylococcus pseudintermedius retko izaziva infekcije kod ljudi. Poseban oprez potreban je osobama sa oslabljenim imunitetom, otvorenim ranama ili medicinskim uređajima koji prolaze kroz kožu. Stafilokoke se mogu prenositi i sa ljudi na životinje.
Operite ruke nakon dodirivanja obolele kože, čišćenja sekreta ili nanošenja terapije. Pri obradi gnojnih promena koristite rukavice i prekrijte sopstvene rane. Ne dozvoljavajte psu da liže lice, rane ili medicinske uređaje. Ako kod sebe primetite crvenilo, bol, otok ili gnojenje, javite se lekaru i pomenite infekciju kod psa, naročito ako je utvrđena otpornost na antibiotike.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Najčešća manifestacija je piodermija, odnosno bakterijska infekcija kože. Mogu se pojaviti sitne gnojne promene, crvenilo, krastice, kružne zone perutanja, opadanje dlake i svrab. Dublje infekcije mogu izazvati bolne otoke, ranice i curenje gnojnog ili krvavog sadržaja. Izgled promena nije dovoljan da se utvrdi uzročnik.
Stafilokoke mogu učestvovati i u infekcijama uha. Pas tada može tresti glavom, češati uši i pokazivati bol, a u uhu se mogu primetiti crvenilo, sekret i neprijatan miris. Slične znake izazivaju i kvasnice, paraziti, strano telo ili alergija, pa je pregled neophodan pre izbora kapi.
Ređe su zahvaćena druga tkiva i organi, a teška infekcija može dovesti do sepse. Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas izrazito klone, kolabira, teško diše, ima blede desni ili jak bol. Povišena temperatura, odbijanje hrane i brzo pogoršanje uz inficiranu ranu takođe zahtevaju brz pregled. Ovi znaci nisu specifični za stafilokoknu infekciju, ali mogu ukazivati na ozbiljno oboljenje.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar pregleda kožu ili uši i često radi citološki pregled uzorka pod mikroskopom. Nalaz bakterija uz znake upale može podržati dijagnozu bakterijske infekcije, ali citologija ne utvrđuje pouzdano vrstu stafilokoka ni njegovu osetljivost na antibiotike.
Bakteriološka kultura i antibiogram posebno su važni kod dubokih, ponavljanih ili teško izlečivih infekcija, prethodne upotrebe antibiotika i sumnje na otpornost. Uzorak treba uzeti sa odgovarajućeg mesta i pravilnom tehnikom. Kod sumnje na infekciju mokraćnih puteva ili sistemsku bolest mogu biti potrebni pregled urina, analize krvi i dodatna ispitivanja.
Lečenje stafilokoknih infekcija
Lečenje zavisi od mesta, dubine i obima infekcije, kao i od opšteg stanja psa. Kod nekih površinskih infekcija kože dovoljna je lokalna terapija odgovarajućim antiseptičkim preparatom. Sistemski antibiotici nisu neophodni u svakom slučaju; koriste se kada veterinar proceni da lokalno lečenje nije dovoljno ili da je infekcija duboka ili ozbiljna.
Kada je antibiotik potreban, veterinar određuje lek, dozu i trajanje terapije, po potrebi na osnovu antibiograma. Empirijska terapija znači izbor leka prema najverovatnijem uzročniku pre rezultata kulture, a ne simptomatsko lečenje. Ne dajte ostatke antibiotika, ne menjajte dozu i ne produžavajte ili prekidajte terapiju bez dogovora sa veterinarom. Kontrolni pregled pomaže da se proceni odgovor na lečenje.
Za kožu se mogu koristiti veterinarski antiseptički šamponi, rastvori ili maramice, uključujući preparate sa hlorheksidinom. Koncentracija i način primene zavise od proizvoda i mesta promene. Preparat namenjen koži ne treba samoinicijativno stavljati u oči ili ušni kanal. Kapi za uši bira veterinar nakon pregleda, uključujući procenu bubne opne.
Ako infekciji doprinosi alergija, parazitska ili hormonska bolest, potrebno je lečiti i taj problem. Kortikosteroidi, antihistaminici, vitamini i posebne dijete nisu lekovi protiv stafilokoka; mogu imati mesto samo kada postoji zasebna indikacija. Kortikosteroidi mogu pogoršati infekciju ako se koriste neodgovarajuće. Ne kombinujte ih sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima na svoju ruku, zbog rizika od ozbiljnih neželjenih dejstava.
Ponavljanje infekcije i otpornost na antibiotike
Ako se promene vraćaju, potrebno je ponovo proceniti dijagnozu i potražiti osnovni uzrok. Ponavljanje ne znači automatski da je potreban jači antibiotik ili duža terapija. Nepravilna i nepotrebna upotreba antibiotika podstiče selekciju otpornih bakterija.
Neki sojevi stafilokoka otporni su na više antibiotika. Pas može nositi takve bakterije i nakon povlačenja simptoma, ali trajanje nije isto kod svih životinja. Ako je potvrđen rezistentan soj, sa veterinarom dogovorite lečenje, higijenske mere i eventualne kontrole; nemojte pokušavati da samostalno „iskorenite” bakteriju dodatnim antibioticima.
Stafilokokne infekcije kod štenaca
Kod štenaca se površinska piodermija može pojaviti kao sitne gnojne promene, naročito na slabije obrasloj koži stomaka i prepona. Takve promene treba pregledati, ali one ne znače automatski da štene ima sistemsku infekciju.
Povraćanje i dijareja nisu specifični znaci stafilokokne infekcije. Štene sa učestalim povraćanjem, vodenastom ili krvavom dijarejom, slabošću ili odbijanjem vode i hrane treba pregledati bez odlaganja, jer može brzo dehidrirati i imati drugo ozbiljno oboljenje.
Antibiotici se, kada su potrebni, mogu davati i na usta; izbor leka i načina primene zavisi od uzrasta, telesne mase i stanja šteneta. Nije opravdano unapred obećati brži oporavak ili kraću terapiju nego kod odraslog psa. Gnojni iscedak iz oka, crvenilo ili držanje oka zatvorenim takođe zahtevaju pregled, jer uzrok može biti infekcija, povreda ili drugi problem.
Prevencija i higijena
Prevencija se prvenstveno zasniva na očuvanju zdrave kože i kontroli bolesti koje pogoduju infekciji. Obezbedite potpunu i uravnoteženu ishranu, redovnu zaštitu od parazita i negu primerenu psu. Kožne nabore održavajte čistim i suvim prema savetu veterinara, a rane, uporan svrab i ponavljane probleme sa ušima ne zanemarujte.
Redovno perite ležaj i perive tkanine i čistite pribor i površine koje dolaze u kontakt sa sekretom. Ako je potrebna dezinfekcija, prvo uklonite nečistoću, a zatim koristite sredstvo prema uputstvu, uz poštovanje vremena delovanja. Držite sredstva van domašaja životinja i ne mešajte ih. Kod potvrđene infekcije rezistentnim bakterijama veterinar može preporučiti dodatne mere prilagođene domaćinstvu.
Cilj nije uklanjanje svih bakterija sa psa, već lečenje stvarne infekcije i smanjenje rizika od njenog ponavljanja. Pravovremen pregled i odgovorna upotreba antibiotika važniji su od samoinicijativnog lečenja svakog pozitivnog bakterijskog nalaza.
