Piodermija je bakterijska infekcija kože psa. Može izazvati crvenilo, svrab, gnojne bubuljice, kraste i opadanje dlake, a kod dubljih infekcija i bolne otoke i rane. Često se javlja kao komplikacija drugog problema, pa lečenje podrazumeva i traženje uzroka zbog kojeg je koža postala podložna infekciji.
Kako nastaje piodermija
Bakterija Staphylococcus pseudintermedius često je uzročnik piodermije kod pasa. Ona može biti prisutna i kod zdravih pasa, ali izazvati infekciju kada je kožna barijera oštećena ili su odbrambeni mehanizmi kože oslabljeni. Druge bakterije takođe mogu učestvovati, naročito kod dubokih ili ponavljanih infekcija.
Piodermija nije nužno posledica loše higijene. Važno je pronaći šta je narušilo zaštitnu ulogu kože, posebno ako se infekcija vraća.
Češanje, lizanje i trenje dodatno oštećuju kožu. Toplota i vlaga u kožnim naborima mogu pogodovati razmnožavanju mikroorganizama, dok se na mestima pritiska, poput laktova, zadebljala i ispucala koža može inficirati.
Problemi koji pogoduju infekciji
Alergije, uključujući alergiju na ujede buva, alergiju na hranu i atopijski dermatitis.
Kožni paraziti, kao što su grinje Demodex i Sarcoptes, kao i povrede nastale češanjem zbog buva.
Hormonska oboljenja, poput hipotireoidizma i Kušingovog sindroma.
Poremećaji imuniteta ili lekovi koji potiskuju imunološki odgovor.
Kožni nabori, zadržavanje vlage, trenje, povrede i uporno lizanje određenog dela tela.
Nije svakom psu sa piodermijom potrebna ista obrada. Veterinar bira dodatne preglede prema starosti psa, izgledu promena, drugim simptomima i tome da li se infekcija ponavlja.
Da li je piodermija zarazna?
Uobičajena piodermija najčešće nastaje zbog razmnožavanja bakterija koje pas već nosi, a ne zbog kontakta sa obolelom životinjom. Ipak, bakterije se mogu preneti kontaktom, a neka osnovna oboljenja, poput šuge, mogu biti zarazna. Perite ruke posle nege kože, održavajte čistoću ležaja i ne dozvoljavajte psu da liže otvorene rane na ljudima. Ako u domaćinstvu ima osoba sa oslabljenim imunitetom ili je utvrđena rezistentna bakterija, pitajte veterinara za dodatne mere zaštite.
Oblici piodermije
Piodermija se prema dubini promena deli na infekcije same površine kože, površinsku piodermiju i duboku piodermiju. Promene između prstiju opisuju mesto bolesti, a ne posebnu kategoriju po dubini. Bolest nema obavezan niz faza u kojem svako crvenilo prelazi u čireve ili propadanje tkiva.
Infekcije površine kože i kožnih nabora
U kožnim naborima trenje i vlaga mogu dovesti do crvenila, neprijatnog mirisa i sekreta. Psi sa izraženim naborima, među kojima su neki buldozi, mogu biti podložniji ovim promenama, ali ih ne dobija svaki pas takve građe.
Akutni vlažni dermatitis, poznat kao „vruća tačka”, nastaje kada pas lizanjem ili češanjem brzo napravi vlažnu, upaljenu i često bolnu površinu. Bakterije mogu doprineti problemu, ali izgled takve promene sam po sebi ne govori koliko je infekcija duboka. U naborima se mogu prekomerno razmnožavati i kvasci, koji su gljivice, a ne bakterije; zato terapija zavisi od nalaza.
Površinski bakterijski folikulitis
Ovaj čest oblik zahvata površinski deo folikula dlake. Mogu se javiti sitne izdignute promene, gnojne bubuljice, kraste, kružni rubovi oljuštene kože i pečati bez dlake. Kod kratkodlakih pasa krzno ponekad izgleda kao da je „izjedeno moljcima”. Svrab može biti blag ili izražen.
Duboka piodermija
Duboka infekcija zahvata dermis, a može se proširiti i na potkožno tkivo. Oštećenje i pucanje inficiranih folikula mogu dovesti do furunkuloze — duboke upale oko folikula. Tipični znaci su bolni čvorovi, otok, čirevi i otvori iz kojih curi gnoj ili krvav sekret.
Duboke infekcije mogu se javiti između prstiju, na bradi, na mestima pritiska ili na drugim delovima tela. Upornim lizanjem nastala zadebljala promena, takozvani granulom od lizanja, može imati sekundarnu duboku infekciju; naziv ne znači da je promena tumor. Bolne promene između prstiju mogu imati i druge uzroke, poput stranog tela, pa zahtevaju pregled.
Impetigo kod štenaca
Impetigo je površinska infekcija sa gnojnim bubuljicama koje nisu vezane za folikule dlake. Najčešće se uočava na slabije odlakanom stomaku štenaca. Štene može delovati sasvim zdravo, ali promene treba pregledati kako bi se razlikovale od drugih kožnih bolesti i odredilo da li je potrebno lečenje.
Kožno-sluzokožna piodermija
Ovaj oblik zahvata spojeve kože i sluzokože, naročito uz usne, ali i uz nos, genitalno ili analno područje. Može izazvati crvenilo, kraste, erozije i gubitak pigmenta. Ne znači da koža proizvodi višak sluzi. Slične promene mogu nastati i kod drugih bolesti, uključujući imunološka oboljenja.
Gde se promene pojavljuju
Promene se mogu pojaviti na stomaku, trupu, pazusima, preponama, kožnim naborima, njušci i između prstiju. Mesto promena može pomoći u traženju uzroka, ali nije dovoljno za dijagnozu. Upala ušnog kanala zahteva posebnu procenu i ne treba je automatski smatrati piodermijom kože.
Simptomi i kada potražiti pomoć
Crvenilo, svrab, češanje ili uporno lizanje.
Gnojne bubuljice, kraste, perutanje i kružni rubovi oljuštene kože.
Pečati bez dlake, neprijatan miris ili sekret.
Kod duboke infekcije: bol, otok, čvorovi, otvorene rane i gnojni ili krvavi sekret; promene na šapama mogu izazvati šepanje.
Zakažite veterinarski pregled ako primetite gnojne promene, rane ili uporan svrab. Pregled istog dana potreban je ako se otok ili crvenilo brzo šire, pas ima jak bol, duboke rane, izrazito je malaksao, odbija hranu ili ima povišenu temperaturu. Naglo pogoršanje opšteg stanja, kolaps ili otežano disanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Šta fotografije mogu, a šta ne mogu da pokažu
Kako veterinar postavlja dijagnozu
Veterinar pregleda kožu i uzima podatke o trajanju simptoma, svrabu, prethodnim terapijama i zaštiti od parazita. Citologija — mikroskopski pregled materijala sa kože — pomaže da se utvrdi prisustvo bakterija, kvasaca i upalnih ćelija. Ona sama ne određuje pouzdano vrstu bakterije niti njenu osetljivost na antibiotike.
Bakteriološka kultura i antibiogram koriste se za identifikaciju bakterije i procenu osetljivosti na antibiotike. Posebno su važni kod dubokih infekcija, ponavljanja bolesti, neuspeha prethodne terapije ili sumnje na rezistenciju. Uzorak treba uzeti na odgovarajući način, po mogućnosti pre započinjanja antibiotika.
Prema nalazu mogu biti potrebne strugotine kože radi traženja parazita, ispitivanje na gljivice ili biopsija. Analize krvi, hormonska ispitivanja i drugi pregledi rade se kada postoje razlozi za sumnju na osnovno oboljenje, a ne automatski kod svakog psa.
Lečenje piodermije
Izbor terapije zavisi od dubine i rasprostranjenosti infekcije, nalaza i opšteg stanja psa. Kod mnogih površinskih infekcija lokalna antiseptička terapija može biti dovoljna. Duboke infekcije često zahtevaju sistemske antibiotike, uz lokalnu negu i lečenje osnovnog problema.
Lečenje osnovnog uzroka
Ako su prisutni paraziti, alergija ili hormonsko oboljenje, veterinar određuje odgovarajuću terapiju. Sumnja na alergiju na hranu procenjuje se pravilno sprovedenom eliminacionom dijetom, a ne nasumičnim menjanjem hrane. Kontrola osnovne bolesti smanjuje rizik od ponavljanja, ali ne garantuje da se infekcija više nikada neće javiti.
Lokalna nega i antiseptici
Veterinar može preporučiti šampon, rastvor, penu ili maramice sa antiseptikom, kao što je hlorheksidin. Koristite propisani preparat, koncentraciju, učestalost i vreme kontakta sa kožom. Sredstva za kožu ne treba nanositi u oči, ušni kanal ili na sluzokožu bez posebnog uputstva. Antifungalni sastojci imaju smisla kada postoje i kvasci ili druga odgovarajuća indikacija.
Skraćivanje dlake oko promene ponekad olakšava negu, ali nije obavezno kod svakog oblika bolesti. Bolnu kožu nemojte sami brijati, grubo trljati ili skidati kraste. Ne koristite alkohol, agresivna dezinfekciona sredstva, praškove ili ljudske antibiotske i kortikosteroidne masti bez dogovora sa veterinarom. Pogrešan preparat može iritirati kožu, prikriti pogoršanje ili biti štetan ako ga pas poliže.
Sistemski antibiotici i kontrole
Antibiotici nisu potrebni za svaku piodermiju. Kada jesu, veterinar bira lek prema kliničkoj proceni i, kada je indikovan, antibiogramu. Ne dajte ostatke antibiotika niti samostalno menjajte dozu ili trajanje terapije. Nepotrebna ili neodgovarajuća primena može doprineti razvoju rezistencije.
Lečenje može trajati više nedelja, naročito kod duboke infekcije, ali trajanje se određuje prema kontrolnim pregledima i odgovoru kože. Poboljšanje izgleda nije jedini kriterijum za završetak terapije. Ako nema očekivanog napretka, promene se šire ili se pojave neželjena dejstva leka, javite se veterinaru.
Nega psa tokom oporavka
Sprečite lizanje i češanje prema savetu veterinara, na primer odgovarajućom zaštitnom kragnom. Održavajte ležaj čistim i suvim, a kožu negujte prema propisanom planu. Posle kupanja osušite psa, posebno nabore, bez grubog trljanja. Ne stavljajte zavoj na vlažnu ili inficiranu promenu bez uputstva.
Pratite bol, miris, sekret i pojavu novih promena. Fotografije snimljene u sličnim uslovima mogu pomoći u praćenju, ali ne zamenjuju kontrolni pregled. Apsces, strano telo ili odumrlo tkivo ponekad zahtevaju drenažu ili hirurško zbrinjavanje; sama veličina rane ne određuje da li je operacija potrebna.
Kako smanjiti rizik od ponavljanja
Najvažnije je držati osnovno oboljenje pod kontrolom i nastaviti preventivnu negu koju je veterinar preporučio. Ponavljana piodermija zahteva ponovnu procenu uzroka, a ne samo ponavljanje istog antibiotika.
Sprovodite redovnu zaštitu od parazita prema preporuci veterinara.
Pregledajte kožu, šape i nabore, naročito ako pas počne da se liže ili češe.
Održavajte nabore čistim i suvim i izbegavajte preterano kupanje ili preparate koji iritiraju kožu.
Obezbedite potpunu i uravnoteženu ishranu. Dodaci ishrani nisu zamena za lečenje, a vitamine i druge suplemente uvodite samo kada postoji opravdana potreba.
Dolazite na dogovorene kontrole, čak i kada koža izgleda bolje.
