Šta je mastitis i kada se javlja
Mastitis je upala jedne ili više mlečnih žlezda. Najčešće se javlja kod kuja koje doje, ali je moguć i tokom lažne trudnoće, kada se mleko stvara iako nema štenaca. Upala može biti povezana sa zastojem mleka, povredom ili bakterijskom infekcijom.
Bolna, topla ili otečena mlečna žlezda zahteva pregled veterinara istog dana. Mastitis može brzo da napreduje, a kod težih infekcija ugrožava i majku i štence. Ne pokušavajte da ga lečite samo masažom, mastima ili lekovima koje imate kod kuće.
Uzroci i faktori rizika
Zastoj mleka: može nastati kada štenci nedovoljno sisaju, nakon naglog odbijanja od sise ili gubitka legla. Zastoj povećava rizik od upale, ali ne znači da će se mastitis obavezno razviti.
Bakterijska infekcija: bakterije mogu ući kroz otvor bradavice ili oštećenu kožu, a ređe dospeti u žlezdu krvotokom.
Povrede bradavica i okolne kože: ogrebotine od kandži štenaca i druga oštećenja mogu olakšati nastanak infekcije.
Lažna trudnoća: hormonske promene posle teranja mogu dovesti do stvaranja mleka bez štenaca. To nije samo po sebi mastitis, ali zastoj mleka može doprineti upali.
Otok ili čvor u mlečnoj žlezdi nije uvek mastitis. Slične promene mogu imati druge uzroke, uključujući tumore, naročito kod kuje koja ne doji. Uzrok se ne može pouzdano odrediti samo po izgledu ili fotografiji.
Simptomi mastitisa
Promene mogu zahvatiti samo jednu žlezdu ili više njih. Obratite pažnju na sledeće znakove:
Otok, crvenilo, povećana toplota, tvrdoća i bol u mlečnoj žlezdi.
Promenjeno mleko: drugačija boja ili gustina, grudvice, krv, gnoj ili neprijatan miris. Mleko ipak može izgledati normalno, pa odsustvo ovih promena ne isključuje mastitis.
Izbegavanje dojenja, nemir ili odbrambeno ponašanje prema štencima zbog bola.
Malaksalost, povišena telesna temperatura, slabiji apetit, a ponekad povraćanje ili dijareja.
Kod štenaca: slabije sisanje, nedovoljno napredovanje u težini, neuobičajeno cviljenje, malaksalost ili dijareja. Ovi znaci imaju i druge moguće uzroke i zahtevaju procenu veterinara.
Odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć ako je kuja izrazito malaksala, ne može da ustane, kolabira, teško diše ili joj se stanje brzo pogoršava. Hitni su i tamnoljubičasta ili crna koža žlezde, otvorena rana, odumiranje tkiva ili naglo rastući otok. Slabo, hladno štene koje odbija da sisa takođe zahteva hitnu procenu.
Kako se postavlja dijagnoza
Veterinar pregleda mlečne žlezde i procenjuje opšte stanje kuje. Važni su podaci o porođaju, dojenju, odbijanju štenaca, prethodnim promenama na žlezdama i eventualnoj lažnoj trudnoći. Prema nalazu, mogu biti potrebni:
Pregled uzorka mleka pod mikroskopom i bakterijska kultura sa ispitivanjem osetljivosti na antibiotike. Uzorci se po potrebi uzimaju iz pojedinačnih žlezda.
Analize krvi za procenu upale i opšteg stanja, naročito ako kuja ima temperaturu ili je malaksala.
Ultrazvuk kod sumnje na apsces ili druge promene u tkivu. Ako postoji sumnja na tumor, veterinar može predložiti dodatna ispitivanja.
Lečenje mastitisa
Terapija zavisi od uzroka, težine upale i toga da li štenci još sisaju. Veterinar bira lekove uzimajući u obzir i njihovu bezbednost za štence. Kod teške infekcije može biti potrebno bolničko lečenje.
Antibiotici se koriste kada postoji bakterijska infekcija ili opravdana sumnja na nju. Izbor se može prilagoditi rezultatima kulture mleka i odgovoru na terapiju.
Lekovi protiv bola i upale daju se prema proceni veterinara. Ne dajte ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku, jer neki mogu biti otrovni za pse.
Tople obloge i nežno pražnjenje žlezde mogu biti deo terapije u određenim slučajevima, ali samo nakon pregleda i jasnih uputstava. Ne gnječite bolnu žlezdu i ne pokušavajte da probušite ili istisnete apsces. Tokom lažne trudnoće nepotrebno izmlazanje može podstaći dalje stvaranje mleka.
Lekovi za suzbijanje laktacije mogu se primeniti kada veterinar proceni da je potrebno zaustaviti stvaranje mleka. Nisu neophodni u svakom slučaju.
Apsces ili odumrlo tkivo mogu zahtevati drenažu ili hirurško uklanjanje. To su postupci koji se obavljaju u veterinarskoj ambulanti.
Kod dehidracije i težeg opšteg stanja mogu biti potrebni infuzija i druga potporna terapija. Ne uskraćujte vodu i ne sprovodite gladovanje radi smanjenja mleka; obezbedite svežu vodu i odgovarajuću hranu.
Ne nanosite masti, antiseptike ili druge preparate na bradavice bez saveta veterinara. Štenci ih mogu progutati, a lokalni preparati nisu zamena za lečenje infekcije u žlezdi. Terapiju sprovodite kako je propisano i javite se na kontrolu; pogoršanje zahteva raniji pregled.
Da li štenci smeju da sisaju?
Odluku donosi veterinar na osnovu stanja majke, izgleda mleka, zahvaćenih žlezda i primenjenih lekova. Mastitis ne znači da se svako leglo mora odmah potpuno odvojiti, ali sisanje iz obolele žlezde može biti nebezbedno. Ako mleko sadrži krv ili gnoj, nemojte dozvoliti sisanje iz te žlezde dok ne dobijete veterinarsko uputstvo.
Ako je potrebno privremeno ili potpuno obustaviti dojenje, koristite zamenu za mleko namenjenu štencima, uz uputstva o količini, učestalosti i načinu hranjenja. Kravlje mleko nije odgovarajuća zamena. Ne lepite bradavice flasterom i ne stežite žlezde zavojima na svoju ruku.
Štence merite svakodnevno na istoj vagi i beležite težinu. Izostanak napredovanja, slabije sisanje ili malaksalost prijavite veterinaru bez odlaganja. Ako morate da sprečite sisanje, istovremeno dogovorite bezbedan plan ishrane štenaca i zbrinjavanja mlečnih žlezda majke.
Kako smanjiti rizik
Tokom dojenja svakodnevno nežno pregledajte mlečne žlezde, bez nepotrebnog stiskanja bradavica. Pratite ponašanje majke i napredovanje štenaca. Održavajte ležaj čistim, suvim i udobnim, a zaprljanu kožu oko žlezda nežno očistite i osušite.
Po potrebi pažljivo skraćujte vrhove kandži štenaca da biste smanjili grebanje kože; ako niste sigurni kako, zamolite veterinara da vam pokaže. Odbijanje od sise treba da bude postepeno kad god je moguće. Posle naglog prekida dojenja ili gubitka legla zatražite savet o praćenju i nezi kuje.
Povrede bradavica, bol, otok ili neuobičajen iscedak treba da proceni veterinar. Kod ponovljenih lažnih trudnoća razgovarajte o mogućnostima lečenja i sterilizaciji, uključujući odgovarajuće vreme za zahvat. Higijena i redovno praćenje smanjuju rizik, ali ne mogu sprečiti svaki slučaj mastitisa.
