Kratko trzanje šapa, ušiju ili kapaka dok pas spava često je normalno. Ipak, drhtanje, ukočenost i snažni ponavljajući pokreti mogu ukazivati na zdravstveni problem. Važno je razlikovati blage pokrete tokom sna od tremora ili napada, ali se uzrok ne može pouzdano utvrditi samo posmatranjem.

Kako proceniti pokrete i kada je hitno

Uobičajeni trzaji tokom sna najčešće su kratki i povremeni. Pas može tiho cvileti ili pomerati šape, a posle buđenja ponaša se kao inače. To ide u prilog normalnim pokretima tokom sna, ali nije siguran test kojim se isključuje bolest.

Ako su pokreti blagi i pas mirno spava, ne morate ga buditi. Ako želite da proverite njegovu reakciju, tiho ga pozovite sa bezbedne udaljenosti. Nemojte ga tresti niti približavati ruke njegovim ustima: naglo probuđen ili dezorijentisan pas može nehotice ujesti.

  • Odmah potražite veterinarsku pomoć ako napad traje pet minuta ili duže, ili se napadi ponavljaju bez potpunog oporavka između njih.

  • Hitni su i otežano disanje, kolaps, nereagovanje, plavičaste ili izrazito blede desni, sumnja na trovanje i znaci ozbiljnog pregrevanja.

  • Prvi sumnjivi napad zahteva što skoriji kontakt sa veterinarom, čak i ako je prestao. Pregled je potreban i ako drhtanje traje nakon buđenja, javlja se dok je pas budan ili ga prate bol, slabost i promene ponašanja.

Tokom mogućeg napada sklonite predmete o koje bi se pas mogao povrediti i sprečite pad sa stepenica. Ne sputavajte ga, ne stavljajte ništa u usta i ne dajte hranu, vodu ili lekove na usta. Merite trajanje i, ako je bezbedno, snimite kratak video za veterinara. Snimanje ne sme odložiti pomoć.

1. Normalni pokreti tokom sna

San pasa obuhvata NREM i REM faze koje se smenjuju. Tokom REM faze mogu se videti pokreti očiju ispod kapaka, kratki trzaji mišića i čuti tiho oglašavanje. Ovi pokreti često se povezuju sa sanjanjem, ali ne možemo znati šta pas sanja.

Blagi, povremeni trzaji kod psa koji se nakon buđenja ponaša normalno obično nisu razlog za zabrinutost. Ipak, nov, izražen ili sve češći obrazac pokreta vredi snimiti i pokazati veterinaru.

2. Hladnoća i promene telesne temperature

Pas može drhtati zbog hladnoće, ali i uz povišenu telesnu temperaturu. Takvo drhtanje nije vezano samo za san. Proverite da li je ležaj suv, zaklonjen od promaje i dovoljno topao. Mali psi, psi sa kratkom ili retkom dlakom, štenci i stariji psi mogu biti osetljiviji na hladnoću, uz znatne individualne razlike.

Premestite promrzlog psa u suv, umereno topao prostor i utoplite ga ćebetom, bez direktnog kontakta sa vrelim grejnim telima. Ako je izrazito slab, slabo reaguje ili drhtanje ne prestaje, potreban je hitan pregled.

Kod pregrevanja su posebno zabrinjavajući jako dahtanje, obilno balavljenje, slabost, povraćanje i kolaps. Premestite psa u hladovinu ili rashlađen prostor, započnite hlađenje vodom koja nije ledena i odmah kontaktirajte veterinara. Nemojte čekati da se stanje samo popravi.

3. Bol

Drhtanje može pratiti bol, ali samo po sebi ne pokazuje gde psa boli. Obratite pažnju na nemir, teško nalaženje udobnog položaja, često menjanje položaja, cviljenje, šepanje, ukočenost i izbegavanje kretanja.

Smanjen apetit ili aktivnost tokom budnosti dodatni su razlozi za pregled. Nije opravdano pretpostaviti da se bol nužno pojačava u snu; procena se zasniva na svim simptomima i veterinarskom pregledu.

Veterinar će prema nalazu odlučiti da li su potrebne analize krvi ili snimanja. Nemojte samoinicijativno davati ljudske lekove protiv bolova: neki su za pse veoma toksični.

4. Trovanje

Određeni lekovi, pesticidi i druge otrovne supstance mogu izazvati tremor ili napade. Čokolada takođe može biti opasna zbog teobromina i kofeina; rizik zavisi od vrste i količine čokolade i telesne mase psa.

Trovanje može pratiti balavljenje, povraćanje, proliv, slabost ili poremećaj svesti. Ako sumnjate da je pas pojeo otrovnu supstancu, odmah pozovite veterinara, čak i ako još nema simptoma. Ponesite pakovanje ili fotografiju proizvoda i navedite približnu količinu i vreme izlaganja.

Ne izazivajte povraćanje i ne dajte aktivni ugalj, vitamine ili druge preparate bez uputstva veterinara. Kod psa sa napadima ili smanjenom svešću davanje bilo čega na usta može dovesti do gušenja. Lekove i kućnu hemiju držite van domašaja; za psa koji skuplja hranu napolju može pomoći pravilno prilagođena korpasta brnjica, uz postepeno navikavanje i nadzor.

5. Infektivne i parazitske bolesti

Neke infekcije izazivaju groznicu i drhtanje, a pojedine infektivne ili parazitske bolesti mogu zahvatiti nervni sistem. Na primer, štenećak može izazvati neurološke simptome. Ipak, trzaji u snu sami po sebi nisu dokaz infekcije niti se iz njih može odrediti uzročnik.

Pregled je potreban ako drhtanje prate malaksalost, gubitak apetita, kašalj, povraćanje, proliv ili drugi novi simptomi. Ako umete bezbedno da izmerite temperaturu, zabeležite rezultat za veterinara; ne procenjujte temperaturu prema toplini nosa. Ne odlažite pomoć zbog pokušaja merenja, naročito ako pas ima napad ili teško diše.

6. Metabolički poremećaji

Nizak nivo šećera u krvi i poremećaji elektrolita, uključujući kalcijum i natrijum, mogu izazvati slabost, tremor ili napade. Slični simptomi mogu nastati i kod određenih bolesti jetre ili bubrega. Ovi problemi nisu ograničeni na vreme spavanja.

Za utvrđivanje uzroka potrebni su pregled i odgovarajuće laboratorijske analize. Slabost ili napadi zahtevaju hitnu procenu, a ne samo promenu ishrane. Nemojte na svoju ruku davati mineralne dodatke niti menjati dozu insulina ili drugih propisanih lekova.

7. Neurološki poremećaji

Epileptički napadi mogu se javiti tokom sna ili budnosti. Mogu obuhvatiti ukočenost, ritmične trzaje, pokrete nogu nalik veslanju, pojačano balavljenje i gubitak svesti. Neki napadi su blaži i zahvataju samo deo tela, pa odsustvo ovih znakova ne isključuje napad.

Posle napada pas može biti zbunjen, nemiran ili nesiguran pri hodu. Jedan napad ne znači automatski epilepsiju: moguće uzroke uključuju i trovanja, metaboličke poremećaje i bolesti mozga. Tremor i poremećena koordinacija takođe mogu pratiti različita neurološka stanja.

Veterinaru pokažite snimak i opišite trajanje, učestalost, reakciju psa tokom epizode i ponašanje posle nje. Dalja dijagnostika zavisi od pregleda i može uključiti analize krvi i specijalistička snimanja. Lečenje se prilagođava utvrđenom uzroku.

Zašto štene drhti u snu?

Štenci provode veći deo sna u REM fazi nego odrasli psi, pa kod njih pokreti i tiho cviljenje tokom spavanja mogu biti upadljiviji. Ako su trzaji kratki, a štene po buđenju normalno jede, igra se i kreće, obično nema razloga za uzbunu.

Nemojte ipak svako drhtanje pripisati snovima. Štenci mogu brzo oslabiti zbog bolesti, hladnoće ili niskog šećera u krvi. Drhtanje tokom budnosti, odbijanje hrane, izražena pospanost, slabost ili sumnjivi napadi zahtevaju brz kontakt sa veterinarom.

Česta pitanja

Zašto pas trza šapama i cvili dok spava?

Blago trzanje šapa i tiho cviljenje mogu biti deo normalnog sna. Ne možemo zaključiti da pas baš sanja trčanje ili igru. Ako su pokreti snažni ili dugotrajni, nastavljaju se posle buđenja ili ih prate drugi simptomi, potreban je pregled.

Da li treba probuditi psa koji se trza?

Kod blagih, uobičajenih trzaja nema potrebe. Ako ste zabrinuti, možete ga tiho pozvati bez dodirivanja. Ako sumnjate na napad, ne pokušavajte da ga zaustavite buđenjem ili držanjem psa; obezbedite prostor, merite trajanje i kontaktirajte veterinara.