Vestibularni sindrom kod pasa: simptomi, dijagnoza i lečenje

Pas koji iznenada naginje glavu, tetura se ili pada treba što pre da bude pregledan kod veterinara. Ovi znaci mogu ukazivati na vestibularni sindrom, ali se uzrok i ozbiljnost stanja ne mogu utvrditi samo posmatranjem kod kuće.

Šta je vestibularni sindrom?

Vestibularni sindrom je skup znakova poremećaja sistema koji pomaže psu da održava ravnotežu, prepoznaje položaj glave i usklađuje pokrete očiju. Nije jedna bolest: iza sličnih simptoma mogu stajati različiti uzroci.

Periferni vestibularni sindrom nastaje kada su zahvaćene vestibularne strukture unutrašnjeg uha ili vestibularni živac. Centralni oblik povezan je sa promenama u moždanom stablu ili malom mozgu. Razlikovanje ova dva oblika važno je za izbor daljih pregleda i procenu prognoze.

Mogući uzroci

Uzroci uključuju infekcije i druge upalne procese, povrede, tumore i dejstvo pojedinih lekova ili otrovnih materija. Kod nekih pasa uzrok se ne utvrdi ni nakon odgovarajućeg ispitivanja; tada se govori o idiopatskom vestibularnom sindromu.

• Upala srednjeg i unutrašnjeg uha može izazvati periferni vestibularni sindrom. Spoljašnji ušni kanal pritom ne mora imati očigledan iscedak ili druge vidljive promene.

• Upalna ili infektivna oboljenja centralnog nervnog sistema mogu zahvatiti strukture odgovorne za ravnotežu.

• Povrede glave i uha mogu oštetiti vestibularni sistem. Veterinaru treba prijaviti svaki nedavni pad ili udarac.

• Tumori u predelu uha ili mozga mogu izazvati vestibularne znake. Za procenu njihovog položaja i obima često su potrebna dodatna snimanja.

• Pojedini lekovi i sredstva koja mogu oštetiti unutrašnje uho takođe su mogući uzroci. Veterinaru navedite sve lekove, preparate za uši i moguću izloženost otrovima.

• Idiopatski vestibularni sindrom često se viđa kod starijih pasa i obično počinje naglo. Starost i iznenadan početak, međutim, nisu dovoljni za postavljanje ove dijagnoze.

Da li rasa i starost utiču na rizik?

Vestibularni poremećaji mogu se javiti kod pasa bilo koje rase. Postoje urođeni i nasledni poremećaji vestibularnog sistema, ali sklonost određenoj bolesti uha nije isto što i dokazana predispozicija za sve oblike vestibularnog sindroma. Stariji psi češće imaju idiopatski oblik, ali nove simptome ne treba pripisivati samo starenju.

Simptomi vestibularnog sindroma

Simptomi često nastaju iznenada, mada tok zavisi od osnovnog uzroka. Najčešći znaci su:

• Naginjanje glave na jednu stranu.

• Nesiguran hod, teturanje, padanje ili prevrtanje; u težim slučajevima pas ne može da stoji.

• Nistagmus — nevoljni, ponavljajući pokreti očiju.

• Kretanje u krug ili zanošenje na jednu stranu.

• Mučnina, povraćanje i odbijanje hrane.

• Dezorijentacija, uznemirenost ili izbegavanje kretanja zbog gubitka ravnoteže.

Izražen gubitak ravnoteže može izgledati veoma dramatično i kod perifernog oblika. Nasuprot tome, promene svesti, slabost udova ili napadi mogu ukazivati na širi neurološki problem. Nijedan pojedinačni znak nije dovoljan da vlasnik pouzdano razlikuje uzroke.

Kada je potrebna hitna pomoć?

Za svaki novonastali poremećaj ravnoteže odmah kontaktirajte veterinara radi procene hitnosti. Ne čekajte da vidite da li će simptomi sami proći.

• Odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć ako pas ne može da ustane, stalno pada ili se stanje brzo pogoršava.

• Hitni znaci su i napadi, gubitak ili poremećaj svesti, otežano disanje, kolaps ili nagla slabost udova.

• Ponavljano povraćanje, nemogućnost pijenja ili gutanja i znaci dehidratacije zahtevaju brzu procenu.

• Sumnja na trovanje ili povredu glave razlog je za hitan pregled, čak i ako pas još može da hoda.

Do pregleda smestite psa na pod, na mekanu podlogu, i sprečite pristup stepenicama i povišenim površinama. Za prevoz mu obezbedite oslonac i zaštitu od prevrtanja. Ne dajte lekove za ljude, ne izazivajte povraćanje i ne sipajte preparate u uho bez saveta veterinara. Jačina nistagmusa sama po sebi ne pokazuje koliko je uzrok opasan.

Koja druga stanja mogu dati slične znake?

Neka od sledećih oboljenja mogu izazvati pravi vestibularni sindrom, dok druga daju slične smetnje u kretanju. Tabela služi kao pregled mogućnosti, a ne za samostalno postavljanje dijagnoze. Navedeni dodatni znaci ne moraju biti prisutni.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar prvo prikuplja podatke o početku i toku simptoma, prethodnim bolestima uha, povredama, lekovima i mogućem trovanju. Opšti i neurološki pregled pomažu da se proceni da li je poremećaj verovatnije periferni ili centralni.

Analize krvi i, prema potrebi, urina mogu pomoći u proceni opšteg zdravlja i drugih mogućih uzroka simptoma. One same po sebi ne potvrđuju vestibularni sindrom niti isključuju bolest mozga ili unutrašnjeg uha.

Otoskopskim pregledom procenjuju se spoljašnji ušni kanal i bubna opna, ako je vidljiva. Ovim pregledom ne može se potpuno proceniti unutrašnje uho. Citološki pregled iscetka i, kada je opravdano, bakterijska kultura mogu pomoći u izboru terapije.

Magnetna rezonanca ili CT mogu biti potrebni kada postoji sumnja na promene u mozgu, srednjem ili unutrašnjem uhu. U odabranim slučajevima ispituje se i cerebrospinalna tečnost. To nije rutinska procedura za svakog psa: veterinar procenjuje korist, rizik i redosled pregleda.

Idiopatski oblik razmatra se kada pregled i potrebna ispitivanja ne otkriju drugi uzrok, a klinička slika i tok mu odgovaraju. Izostanak očekivanog poboljšanja ili pojava novih znakova mogu zahtevati dodatnu dijagnostiku.

Lečenje vestibularnog sindroma

Lečenje zavisi od uzroka i težine simptoma. Cilj je istovremeno zbrinjavanje osnovne bolesti i ublažavanje mučnine, dehidratacije i teškoća pri kretanju.

• Kod bakterijske infekcije veterinar bira antibiotik prema mestu infekcije, nalazima i, kada je dostupno i potrebno, kulturi i ispitivanju osetljivosti. Trajanje terapije i kontrole određuju se pojedinačno.

• Lekovi protiv mučnine i povraćanja mogu olakšati hranjenje i smanjiti nelagodnost. Izbor i dozu određuje veterinar.

• Infuzija i bolničko zbrinjavanje mogu biti potrebni ako pas ne može da pije, uporno povraća ili ne može bezbedno da se kreće.

• Kortikosteroidi i drugi protivupalni lekovi koriste se samo za određene uzroke. Nisu standardna terapija za svaki vestibularni sindrom i mogu biti neodgovarajući kod pojedinih infekcija.

• Hirurško lečenje može biti opcija kod određenih oboljenja uha ili tumora, zavisno od nalaza i opšteg stanja psa.

• Rehabilitacija i postepeno vraćanje aktivnosti mogu pomoći odabranim pacijentima. Vežbe treba prilagoditi stanju psa i sprovoditi po uputstvu veterinara.

Kod idiopatskog oblika lečenje je uglavnom potporno. Ne postoji jedna terapija koja pouzdano ubrzava oporavak svih pasa, pa antibiotike, antihistaminike ili druge lekove ne treba davati na svoju ruku.

Nega psa kod kuće

Kućna nega primerena je tek nakon veterinarske procene. Obezbedite miran prostor sa neklizajućom podlogom i mekanim ležajem na podu. Uklonite prepreke i onemogućite pristup stepenicama, krevetima i drugim mestima sa kojih pas može pasti.

Pri kratkom izlasku radi obavljanja nužde koristite am i, ako je potrebno, dodatni oslonac prema savetu veterinara. Mekan peškir može poslužiti kao potpora ispod tela, bez stezanja i podizanja koje psu izaziva bol. Ne forsirajte hodanje niti vežbe ravnoteže.

Hranu i vodu postavite tako da su lako dostupne. Ako je pas budan i normalno guta, ponudite male obroke hrane koju dobro podnosi; omekšavanje granula može olakšati uzimanje hrane. Ne hranite ga i ne dajte mu vodu na silu, posebno špricem, zbog rizika da sadržaj dospe u disajne puteve. Ako ne može da guta, odbija vodu ili ponovo povraća, kontaktirajte veterinara.

Održavajte ležaj i krzno čistim i suvim. Ako pas dugo leži i ne može sam da promeni položaj, tražite uputstvo za okretanje i zaštitu kože od rana nastalih pritiskom. Smiren glas i prisustvo poznate osobe mogu mu pomoći da se oseća sigurnije.

Zapisujte unos hrane i vode, povraćanje, sposobnost ustajanja i promene ponašanja. Kratak video hoda ili pokreta očiju može pomoći veterinaru, ako snimanje ne odlaže odlazak na pregled. Lekove dajte prema uputstvu, a terapiju ne menjajte bez dogovora.

Znaci poboljšanja i tok oporavka

Na poboljšanje mogu ukazivati sigurniji hod, manje padanja, smanjenje nevoljnih pokreta očiju, prestanak povraćanja i povratak apetita. Smanjenje naginjanja glave jeste povoljan znak, ali ne dokazuje da je uzrok bila upala niti da je osnovna bolest izlečena.

Kod idiopatskog oblika poboljšanje često počinje u prvih nekoliko dana, a oporavak se nastavlja tokom narednih nedelja. Kod nekih pasa ostane blago naginjanje glave ili se simptomi kasnije ponove. Ako poboljšanje izostaje, pas se pogoršava ili se pojave novi neurološki znaci, potreban je ponovni pregled.

Moguće komplikacije

Najvažniji neposredni rizici su povrede zbog padanja, dehidratacija i nedovoljan unos hrane. Kod pasa koji teško gutaju postoji i rizik od udisanja hrane ili tečnosti.

Upala uha može biti uzrok vestibularnog sindroma, a ne njegova posledica. Ako zahvati strukture važne za sluh, može dovesti do njegovog oštećenja. Dugotrajno ležanje može izazvati oštećenja kože, dok trajna dezorijentacija i nelagodnost mogu doprineti uznemirenosti.

Kod centralnih oboljenja moguće je pogoršanje osnovne bolesti uz napade, slabost udova ili promene svesti. Te znake ne treba posmatrati kao uobičajen deo oporavka.

Prognoza

Prognoza zavisi od uzroka, stepena oštećenja i opšteg zdravlja psa. Dramatičan početak sam po sebi ne znači lošu prognozu, ali ni starost psa ne potvrđuje bezazlen idiopatski oblik.

• Idiopatski oblik često ima povoljan tok uz potpornu negu. Potpuni oporavak je moguć, ali nisu isključeni zaostali znaci ili ponovne epizode.

• Kod perifernog sindroma ishod zavisi od uzroka i trajanja oštećenja. Lečenje infekcije može doneti značajno poboljšanje, ali ravnoteža ili sluh ne moraju se potpuno vratiti.

• Kod centralnog sindroma prognoza je veoma različita: neka oboljenja mogu se lečiti, dok teška oštećenja ili određeni tumori imaju nepovoljniji ishod.

Može li se vestibularni sindrom sprečiti?

Ne postoji mera koja sprečava sve oblike vestibularnog sindroma, niti poznata pouzdana prevencija idiopatskog oblika. Korisno je smanjiti rizik od pojedinih uzroka i na vreme prepoznati bolest.

• Obratite se veterinaru zbog bola u uhu, iscetka, neprijatnog mirisa, češanja ili ponovljenih upala i sprovodite preporučene kontrole.

• Uši čistite samo odgovarajućim preparatom i prema potrebi koju je procenio veterinar. Ne gurajte štapiće duboko u kanal i ne koristite kapi bez saveta, naročito ako stanje bubne opne nije poznato.

• Lekove i otrovne materije držite van domašaja psa. Veterinaru prijavite nove smetnje u ravnoteži tokom bilo koje terapije.

• Smanjite rizik od povreda bezbednim prostorom i nadzorom tokom aktivnosti. Redovni pregledi i odgovarajuća opšta zdravstvena zaštita korisni su, ali ne garantuju prevenciju vestibularnih poremećaja.