Vestibularni sindrom kod pasa: Simptomi, dijagnoza i lečenje

Lečenje zavisi od osnovnog uzroka patologije i može obuhvatati fizioterapiju, uzimanje lekova, hirurške intervencije i rehabilitacione mere. Važno je posetiti stručnjaka pri prvim znakovima pojave problema kako bi se blagovremeno preduzele mere i sprečile komplikacije.

Šta je vestibularni sindrom?

Ovaj sindrom predstavlja skup poremećaja povezanih sa disfunkcijom vestibularnog aparata, koji kontroliše pokrete životinje. Patologija može nastati iznenada i zahvatiti kako centralne, tako i periferne komponente vestibularnog sistema.

Centralni vestibularni sindrom povezuje se sa oštećenjem struktura mozga, kao što su moždani stabljika i mozak, dok periferni zahvata unutrašnje uho psa.

Uzroci

Bolest izaziva niz različitih faktora, koje možemo podeliti u nekoliko kategorija: infektivne, upalne, traumatske, idiopatske i neoplastične povezane sa tumorskim procesima.

Infektivni uzroci su bakterijske i virusne infekcije koje mogu zahvatiti unutrašnje odjele uha ili mozak, provocirajući upalu i poremećaj funkcija vestibularnog aparata. Agenti koji izazivaju bolest smatraju se bakterije i virusi.

Upalni uzroci često su povezani sa hroničnim otitisom, upalom uha, koja se može širiti na strukture unutrašnjeg uha i izazvati vestibularne poremećaje. Takvi procesi često su povezani sa alergijom i autoimunim problemima u organizmu.

Povrede glave i uha takođe su čest uzrok ovakvog stanja. One mogu narušiti vestibularnu funkciju, pa pas počinje da muči glavu i slično.

Idiopatski vestibularni sindrom kod psa je stanje u kojem uzrok bolesti ostaje nejasan. To je najčešći oblik koji najčešće pogađa stare životinje.

Neoplastični procesi, kao što su tumori u oblasti mozga ili unutrašnjeg dela uha, mogu pritiskati vestibularne strukture i izazivati odgovarajuće simptome. Tumori mogu biti benigni ili maligni, zahtevaju preciznu dijagnozu za određivanje plana lečenja.

Postoji li genetska predispozicija?

Sklonost ka vestibularnom sindromu kod određenih rasa pasa zaista postoji. Neki od njih su podložniji ovom oboljenju, što je povezano sa njihovim genetskim karakteristikama i predispozicijom za određene bolesti uha i nervnog sistema.

Najčešće se bolest dijagnostikuje kod:

• Koker-spanijela;
• Dobermana;
• Nemačkih ovčara;
• Settera;
• Bígla.

Stariji psi bilo koje rase takođe se nalaze u grupi rizičnih, zbog starosnih promena u organizmu.

Koje vrste vestibularnog sindroma postoje kod pasa

Vestibularni sindrom se može manifestovati kod životinja u nekoliko oblika, od kojih svaki ima svoje karakteristike i uzroke pojave.

Vestibularni sindrom može biti:

• Centralni — povezan je sa oštećenjem struktura mozga, kao što su moždani stabljika i mozak.
• Periferni — javlja se kod pasa zbog oštećenja unutrašnjih struktura uha.
• Idiopatski — obično se dijagnostikuje kod starijih jedinki. Uzroci pojave nisu potpuno razjašnjeni.

Da li je ova patologija opasna?

Vestibularni sindrom kod pasa smatra se ozbiljnom patologijom koja može dovesti do značajnog pogoršanja kvaliteta života ljubimca, može zahtevati dugotrajnu terapiju. Iako ova bolest sama po sebi retko dovodi do smrtnog ishoda, njeni posledice mogu biti veoma teške.

Pošto se narušava koordinacija i gubi ravnoteža, pas je izložen riziku od povreda. Pored toga, vestibularni sindrom može biti simptom ozbiljnijih bolesti, kao što su tumori mozga, teške infekcije ili upalni procesi.

Posebno je opasan vestibularni sindrom za stare jedinke, koje obično imaju značajan broj bolesti i oslabljen imunološki sistem.

Simptomi vestibularnog sindroma kod pasa

Manifestacije ove patologije, kao pravilo, javljaju se iznenada i mogu biti veoma različite.

Simptomi bolesti se manifestuju na sledeći način:

• Pas naginje glavu — jedan od najčešćih znakova, pri čemu pas drži glavu nagnutu na jednu stranu.
• Ljuštava hodanja — pas se kreće nesigurno, ljušta se.
• Nistagmus — kod psa se neporekljivo pomeraju očne jabučice.
• Vrtoglavica — psi mogu hodati u krug u jednu stranu.
• Mučnina i povraćanje — javljaju se zbog dezorijentacije životinje.
• Gubitak apetita — životinja može odbijati hranu zbog opšteg lošeg osećaja i nelagodnosti.
• Apatija i slabost — psi mogu postati manje aktivni, lenji i izbegavati kretanje.

Na koje patologije može biti slično?

Vestibularni sindrom kod pasa može biti pogrešno shvaćen za druge zdravstvene probleme, jer njegovi simptomi često podsećaju na znakove različitih patologija.

Dijagnoza

Veterinarski stručnjaci koriste nekoliko metoda dijagnoze koje pomažu u proceni stanja vestibularnog sistema i isključivanju drugih patologija.

Prvo, sprovodi se klinički pregled. Veterinar proverava reflekse, koordinaciju pokreta, ocenjuje naginjanje glave, prisustvo nistagmusa i druge simptome karakteristične za vestibularni sindrom.

Analize krvi i urina su standardna procedura za procenu opšteg stanja zdravlja psa i otkrivanje mogućih infekcija ili upalnih procesa koji mogu izazvati vestibularne poremećaje.

Otoskopska istraživanja omogućavaju detaljan pregled spoljnog i srednjeg uha, otkrivanje znakova otitisa, upala ili povreda.

Spinalna punkcija je važna dijagnostička metoda za otkrivanje upalnih procesa u centralnom nervnom sistemu.

Za detaljniju vizualizaciju unutrašnjih struktura glave i ušiju koriste se ispitivanja poput MRI i CT skeniranja.

Citolološko istraživanje uzoraka tkiva i ćelija takođe se koristi za tačnu dijagnozu upalnih procesa i infekcija.

Lečenje vestibularnog sindroma kod pasa

Zavisno je od uzroka sindroma i usmereno je na uklanjanje simptoma i olakšanje stanja ljubimca.

Glavni pravci lečenja:

• Ako su uzroci vestibularnog sindroma bakterijske infekcije uha, propisuju se antibiotici. Izbor leka i doziranje određuju se putem citološkog istraživanja i bakterijskih kultura.
• Protivupalni lekovi (na primer, kortikosteroidi) pomažu u smanjenju upale i oteklina, olakšavajući simptome bolesti.
• Za olakšanje simptoma kao što su mučnina i povraćanje, primenjuju se antiemetici.
• Antihistaminici mogu biti korišćeni za smanjenje vrtoglavice (vertiga) i dezorijentacije kod psa.
• Podrška terapijom obuhvata mere za stabilizaciju opšteg stanja zdravlja pacijenta, poput obezbeđivanja adekvatne hidratacije, uravnotežene ishrane i udobnih uslova života.
• U retkim slučajevima, kada su uzroci vestibularnog sindroma tumori ili polipi, može biti potrebna hirurška intervencija na psu.
• U nekim slučajevima preporučuje se sprovođenje fizioterapijskih procedura i rehabilitacionih mera usmerenih na vraćanje koordinacije pokreta i ravnoteže.

Kada je potrebna hitna pomoć?

Hitna pomoć pri vestibularnom sindromu potrebna je u slučajevima kada se simptomi bolesti iznenada pogoršavaju i predstavljaju ozbiljnu pretnju za život i zdravlje ljubimca.

Ako kod psa dolazi do grčeva ili teških epileptičkih napadaja, to može ukazivati na ozbiljna neurološka narušavanja koja zahtevaju hitnu pomoć.

Neporekljivi pokreti očiju (nistagmus), koji postaju češći i intenzivniji, takođe su znak pogoršanja stanja. Nistagmus ukazuje na ozbiljne probleme sa vestibularnim aparatom.

Gubitak koordinacije i ravnoteže koji dovodi do stalnih padanja i nemogućnosti stajanja ili hodanja takođe zahteva hitnu intervenciju. Ovo stanje povećava rizik od povreda i ukazuje na progresiju bolesti.

Ako pas ima poteškoća sa disanjem, jaku slabost ili gubitak svesti, to može biti povezano sa komplikacijama vestibularnog sindroma ili pratećim patologijama koje zahtevaju hitnu terapiju.

Po pojavi prvih znakova vestibularnog sindroma, važno je odmah se obratiti veterinaru za dijagnozu i odgovarajuće lečenje. Do posete stručnjaku treba obezbediti mir i sigurnost psa, ograničiti njegove pokrete kako bi se sprečile moguće povrede.

Važno je slediti sve preporuke lekara, uključujući uzimanje propisanih lekova i sprovođenje neophodnih procedura.

Znakovi poboljšanja stanja

Poboljšanje stanja se može utvrditi na osnovu niza znakova koji ukazuju na pozitivnu dinamiku lečenja i oporavak funkcija vestibularnog aparata.

Glavni znaci poboljšanja stanja:

• Jedan od prvih znakova pozitivne dinamike je smanjenje ljuštave hodanja. Pas počinje da se kreće samouverenije, manje se spotiče i ređe pada. Sposobnost samostalnog kretanja bez pomoći takođe je pozitivan znak.
• Ako je ljubimac imao izražen naginjanje glave, njegovo smanjenje ili potpuno nestajanje ukazuje na to da upala opada. Glava ljubimca se postepeno vraća u normalan položaj.
• Nistagmus (neporekljivi pokreti očiju) može postati manje izražen ili potpuno nestati. To je važan indikator oporavka normalnog rada vestibularnog sistema.
• Pas počinje da pokazuje interesovanje za hranu, vraća se normalan apetit. Opšte stanje se poboljšava, ljubimac postaje aktivniji i živahniji.
• Poboljšanje stanja se takođe manifestuje smanjenjem simptoma mučnine i povraćanja. Pas bolje podnosi hranjenje.
• Ljubimac postaje mirniji, smanjuje se anksioznost i dezorijentacija. Povratak u uobičajeno ponašanje i aktivnost ukazuje na pozitivnu dinamiku lečenja.

Nega bolesne životinje

Nega psa koji pati od vestibularnog sindroma zahteva posebnu pažnju i strpljenje. Važno je stvoriti povoljne uslove za oporavak ljubimca i slediti veterinarske preporuke.

Pas sa ovim sindromom može imati problema sa koordinacijom i ravnotežom, pa je važno obezbediti bezbedan prostor, slobodan od prepreka zbog kojih ljubimac može se prevrnuti ili pasti. Postavite ljubimca na mirno i tiho mesto, daleko od izvora buke i jarkog svetla kako biste smanjili stres i dezorijentaciju.

Pas može zahtevati pomoć pri kretanju. Podržavajte ljubimca dok hoda, koristeći posebne uređaje ili mekane peškire.

Važno je paziti da pas dobija dovoljno hrane i vode. Ako postoji smanjenje apetita i mučnina, možete ponuditi lako svarljive i hranljive obroke, kao i razblažiti suv hranu vodom ili je omekšati do konzistencije pirea za poboljšanje apetita.

Pažljivo posmatrajte stanje psa i zapisujte sve promene kako biste informisali veterinara. To će pomoći u prilagođavanju lečenja i pravovremenom otkrivanju mogućih komplikacija. Obratite pažnju na poboljšanje ili pogoršanje simptoma, kao što su ljuštava hodanja, naginjanje glave i opšte ponašanje.

Obezbedite ljubimcu higijenske procedure, posebno ako ima problema sa kretanjem i ne može samostalno da se brine o sebi. Redovno čistite krzno i proveravajte stanje kože na znakove iritacija ili odležavanja. Psi mogu osećati dezorijentaciju i strah. Važno je posvetiti pažnju ljubimcu, razgovarati sa njim smirenim glasom i provoditi vreme u njegovom prisustvu kako bi se osećao zaštićeno i manje nervozno.

Sledite preporuke lekara. Važno je ne preskakati uzimanje propisanih lekova i pridržavati se naznačenih doza.

Komplikacije

Vestibularni sindrom može dovesti do niza komplikacija koje mogu značajno pogoršati kvalitet života ljubimca i zahtevati dodatno lečenje. Mogu se javiti kao rezultat osnovne bolesti ili kao neželjeni efekti terapije.

Jedna od glavnih komplikacija je hronična upala uha.

Upala se može širiti i dovoditi do ponavljajućih infekcija koje je teško lečiti. To može izazvati dugotrajnu bol i nelagodnost kod psa.

Gubitak sluha takođe je ozbiljna komplikacija. Stalna upala i oštećenje struktura uha mogu dovesti do pogoršanja sluha.

Zbog gubitka koordinacije i ravnoteže, psi sa vestibularnim sindromom su podložni čestim padovima i udarcima. To povećava rizik od povreda kao što su prelomi i povrede.

Neurološka narušavanja mogu progresirati, naročito ako je uzrok vestibularnog sindroma patologija kao što je tumor mozga ili moždani udar. U takvim slučajevima može doći do razvoja paraliza, konvulzija i drugih ozbiljnih neuroloških simptoma.

Psihološki problemi kao što su anksioznost i depresija mogu se razviti kod pasa koji trpe stalnu nelagodnost i dezorijentaciju. To zahteva dodatnu korekciju ponašanja i podržavajuću terapiju.

Prognoza bolesti

Ako se obezbedi pravilna nega i blagovremena terapija, mnogi psi se mogu potpuno oporaviti ili značajno poboljšati svoje stanje.

Prognoza za različite oblike bolesti:

• Idiopatska. Kod ovog oblika sindroma, uprkos iznenadnom početku i izraženim simptomima, većina pasa pokazuje značajno poboljšanje u roku od nekoliko dana ili nedelja. Potpuni oporavak je moguć, iako kod nekih životinja mogu ostati lagani residualni simptomi kao što je naginjanje glave.
• Periferni. Uz blagovremenu i adekvatnu antibakterijsku ili protivupalnu terapiju, prognoza je uglavnom povoljna. Najčešće pacijenti se potpuno oporavljaju nakon uklanjanja osnovnog uzroka upale.
• Centralni. Prognoza zavisi od konkretnog uzroka i stepena oštećenja. Mogući je povoljni ishod uz rano i intenzivno lečenje, ali kod teških oštećenja centralnog nervnog sistema prognoza može biti oprezna ili nepovoljna.

Da li je moguće preventirati bolest?

Iako nije moguće potpuno sprečiti sve slučajeve vestibularnog sindroma, pridržavanje nekih preporuka može značajno smanjiti verovatnoću njegovog pojavljivanja.

Glavne mere prevencije:

• Redovni poseti veterinaru omogućavaju blagovremeno otkrivanje i lečenje bilo kojih infekcija ili upala uha koje mogu dovesti do vestibularnih poremećaja.
• Redovno čišćenje ušiju i kontrola njihovog stanja pomaže u prevenciji razvoja infekcija. Vlasnici treba da pažljivo prate bilo kakve znakove upale kao što su crvenilo, iscedak ili neprijatan miris i blagovremeno se obrate veterinaru.
• Vakcinacija protiv glavnih infekcija i redovna primena sredstava protiv parazita smanjuju rizik od razvoja bolesti koje mogu dovesti do vestibularnih poremećaja. Zaštita od krpelja i buva je posebno važna, jer oni mogu biti nosioc infekcija.
• Uravanjena ishrana bogata vitaminima i mineralima jača imunološki sistem i doprinosi opštem zdravlju psa. Redovne fizičke vežbe i aktivan način života takođe pomažu u očuvanju zdravlja nervnog sistema.
• Prevencija povreda glave i ušiju koje mogu dovesti do vestibularnih poremećaja igra važnu ulogu u prevenciji. Vlasnici treba da budu pažljivi tokom aktivnih igara i da izbegavaju situacije koje mogu dovesti do povreda.

Izvori:

John E. Richardson (2015). Canine Vestibular Disorders. London: Veterinary Press.

Maria Petrović (2018). Neurologija pasa: Kompletan vodič. Beograd: Veterinarski fakultet.