Šta je besnilo i kako se prenosi?
Besnilo je virusna bolest sisara koja zahvata nervni sistem i izaziva progresivnu upalu mozga. Mogu oboleti psi, mačke i ljudi. Kada se pojave klinički simptomi, bolest je gotovo uvek smrtonosna, pa su prevencija i pravovremeno postupanje nakon izlaganja presudni.
Virus se najčešće prenosi ugrizom zaražene životinje, kada njena pljuvačka dospe u ranu. Rizik postoji i ako pljuvačka dospe na oštećenu kožu ili sluzokožu očiju, usta ili nosa. Ogrebotina može predstavljati rizik ako je kontaminirana pljuvačkom. Dodirivanje životinje ili pljuvačka na neoštećenoj koži obično ne predstavljaju izlaganje virusu.
Životinje koje održavaju virus u prirodi razlikuju se među regionima; to mogu biti lisice, rakuni, šišmiši i drugi sisari. U nekim delovima sveta važnu ulogu u prenošenju na ljude imaju i zaraženi psi. Ne treba prilaziti divljoj životinji koja se neuobičajeno ponaša, niti rukovati šišmišem golim rukama.
Ne čekajte pojavu simptoma ako postoji mogućnost izlaganja besnilu. Pas može izlučivati virus pljuvačkom i pre nego što znaci bolesti postanu očigledni.
Vreme od zaraze do prvih simptoma najčešće se meri nedeljama ili mesecima, ali može znatno varirati. Na njega utiču mesto i težina povrede, količina unetog virusa i drugi faktori. Virus se preko nerava širi ka centralnom nervnom sistemu; duži period bez simptoma ne isključuje infekciju.
Simptomi kod pasa
Besnilo može imati izraženu pobuđenu ili pretežno paralitičku sliku, a znaci se mogu preklapati. Pas ne mora biti agresivan: neki oboleli psi postaju povučeni, slabi ili neobično pitomi.
Nagla promena ponašanja, uznemirenost, neobična razdražljivost ili agresivnost.
Dezorijentacija, besciljno kretanje i grickanje predmeta.
Otežano gutanje, pojačano slinjenje, promena glasa ili spuštena donja vilica.
Nesiguran hod, slabost, paraliza ili napadi.
Ovi simptomi nisu specifični samo za besnilo i ne omogućavaju vlasniku da postavi dijagnozu. Ipak, zahtevaju hitnu veterinarsku procenu, naročito nakon kontakta sa divljom ili nepoznatom životinjom. Ne otvarajte psu usta i ne pokušavajte da izvadite navodno zaglavljeni predmet ako slini, teško guta ili se neobično ponaša.
Šta uraditi nakon ugriza ili sumnjivog kontakta?
Ako je čovek ugrizen ili je pljuvačka sumnjive životinje dospela u ranu, odmah ispirajte i perite mesto kontakta sapunom i tekućom vodom oko 15 minuta. Ako su izložene oči ili druga sluzokoža, ispirajte vodom. Zatim se bez odlaganja javite lekaru radi procene zaštite nakon izlaganja, kao i obrade povrede i procene zaštite od tetanusa. Ne čekajte da životinja pokaže simptome. Lekar odlučuje o vakcini protiv besnila i, kada je potrebno, imunoglobulinu.
Ako je pas imao sumnjiv kontakt, odmah pozovite veterinara, čak i kada je uredno vakcinisan. Navedite okolnosti kontakta i podatke o vakcinaciji. Veterinar i nadležna služba određuju dalje mere, koje mogu uključivati dodatnu vakcinaciju, nadzor ili izolaciju prema lokalnim pravilima.
Ako sumnjate da je životinja već obolela, udaljite ljude i druge životinje i odmah kontaktirajte veterinara ili nadležnu veterinarsku službu. Ne pokušavajte da je hvatate, prevozite ili izolujete uz rizik od ugriza. Ako je već bezbedno odvojena, ne prilazite joj. Ne dodirujte uginulu sumnjivu životinju i ne odlažite je samostalno.
Virus je osetljiv na sapun i odgovarajuća dezinfekciona sredstva, ali čišćenje prostora nije zamena za medicinsku ili veterinarsku procenu izlaganja. Za bezbedno čišćenje nakon sumnjivog kontakta tražite uputstvo nadležne službe.
Zašto je vakcinacija važna?
Vakcinacija pasa je ključna mera zaštite od besnila i smanjenja rizika za ljude i druge životinje. Nijedna vakcina ne garantuje apsolutnu zaštitu, ali pravilno sprovedena vakcinacija pruža visok nivo zaštite. Vakcina nije terapija za psa koji već pokazuje simptome besnila.
Obaveze vakcinacije i evidentiranja razlikuju se među državama. Za međunarodno putovanje često su potrebni identifikacija psa, dokaz o važećoj vakcinaciji i odgovarajuća dokumentacija; pojedine rute zahtevaju i dodatne testove ili rokove čekanja. Uslove polazne, tranzitne i odredišne zemlje proverite kod nadležnih organa i veterinara dovoljno pre puta.
Kada prvi put vakcinisati štene i kada ponoviti vakcinu?
Prva vakcinacija se često sprovodi oko 12. nedelje života, ali tačna minimalna starost zavisi od odobrenog preparata i lokalnih propisa. Ako postoji povećan rizik, veterinar određuje odgovarajući plan; vlasnik ne treba samostalno da odstupa od uputstva vakcine.
Interval revakcinacije nije univerzalno isti. Može biti godinu dana ili duži, u zavisnosti od preparata, prethodnih doza i propisa. Trajanje zaštite navedeno za vakcinu i pravna važnost potvrde za putovanje nisu uvek isto. Veterinar treba da upiše datum primene i rok naredne vakcinacije u dokumentaciju psa.
Ako istorija vakcinacije nije poznata ili je rok propušten, veterinar određuje plan prema dostupnoj dokumentaciji, uputstvu preparata i propisima. Ne treba pretpostaviti da je svakoj takvoj životinji potrebna ista šema dodatnih doza.
Situacija | Kako se određuje termin |
|---|---|
Prva vakcinacija šteneta | Prema minimalnoj starosti iz uputstva preparata i lokalnim pravilima; često oko 12. nedelje. |
Redovna revakcinacija | Prema uputstvu vakcine, prethodnim dozama i zakonskim zahtevima, a ne po jedinstvenom pravilu za sve zemlje. |
Nepoznata istorija ili propuštena doza | Individualni plan kod veterinara; za putovanje mogu važiti dodatni uslovi. |
Priprema psa i razlozi za odlaganje vakcinacije
Ponesite dokumentaciju o prethodnim vakcinacijama i obavestite veterinara o ranijim reakcijama na vakcine.
Prijavite promene apetita, povraćanje, proliv, kašalj, malaksalost, hronične bolesti i lekove koje pas prima. Veterinar procenjuje da li je pas spreman za vakcinaciju.
Zaštitu od unutrašnjih i spoljašnjih parazita planirajte prema uzrastu i riziku psa. Ne postoji jedinstven raspored čišćenja od parazita koji je obavezan pred svaku vakcinaciju.
Akutna bolest može biti razlog da se rutinska vakcinacija odloži. Minimalna starost, primena kod skotnih kuja i kuja koje doje, kao i postupanje kod prethodne ozbiljne alergijske reakcije, zavise od preparata i veterinarske procene. Ako je pas već bio izložen mogućem besnilu, potrebna je hitna procena, a ne samostalno odlaganje postupanja.
Izbor vakcine
Vakcinu daje veterinar, uz pravilno čuvanje i primenu prema odobrenom uputstvu. Inaktivisane vakcine protiv besnila ne sadrže živ virus i ne mogu izazvati besnilo. One ipak, kao i drugi lekovi, mogu izazvati neželjene reakcije.
Preparati pomenuti u ovom članku nisu preporuka za kupovinu niti potvrda da su registrovani u vašoj zemlji. Dostupnost, naziv na pakovanju i odobrene šeme primene mogu se razlikovati među tržištima. Fotografije ne zamenjuju važeće uputstvo konkretnog proizvoda.
Preparati prikazani u članku
Naziv pomenut u članku | Šta proveriti pre primene |
|---|---|
Nobivak Rabies | Tačan naziv, lokalnu registraciju, minimalnu starost i šemu revakcinacije. |
Defensor-3 | Odobreno uputstvo i pravnu važnost vakcinacije u zemlji primene i za planirano putovanje. |
Rabizin | Tačan naziv proizvoda, način primene i ograničenja iz lokalnog uputstva. |
Rabikan | Da li je preparat odobren i dostupan u zemlji u kojoj se pas vakciniše. |
Rabiks | Lokalnu registraciju, broj početnih doza i intervale prema konkretnom uputstvu. |
Stanje psa nakon vakcinacije i neželjene reakcije
Većina pasa dobro podnosi vakcinaciju. Mogu se javiti prolazna pospanost, slabiji apetit, blaga osetljivost ili mali otok na mestu injekcije. Obezbedite mir i vodu i pratite psa prema uputstvu veterinara. Nemojte davati ljudske lekove protiv bolova ili temperature.
Ako je pas izrazito malaksao, odbija vodu ili hranu, ima bolove ili se simptomi pogoršavaju, javite se veterinaru istog dana. Blage tegobe koje ne počnu da se povlače u narednih dan ili dva takođe zahtevaju savet veterinara. Otok koji raste, postaje topao ili bolan, ili se ne povlači, treba pregledati.
Otežano disanje, naglo oticanje njuške ili lica, koprivnjača, ponavljano povraćanje, izrazita slabost ili kolaps mogu ukazivati na ozbiljnu alergijsku reakciju. Odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć — ne čekajte da prođu sami.
Veterinar može preporučiti da nakon vakcinacije ostanete u blizini ordinacije radi praćenja ranih reakcija. Reakcije su moguće i nakon odlaska kući, pa je važno znati kako da kontaktirate dežurnu ambulantu. Ozbiljne reakcije su retke, ali vakcine nije ispravno opisivati kao potpuno bez rizika.
Često postavljana pitanja
Da li pas postaje zarazan nakon vakcinacije?
Ne postaje zarazan zbog primene inaktivisane vakcine. Međutim, vakcinacija ne isključuje mogućnost da je pas ranije bio izložen virusu. Svaki sumnjiv kontakt treba prijaviti veterinaru.
Da li zaštita nastaje odmah?
Ne. Za razvoj imunskog odgovora potrebno je vreme, koje se procenjuje prema uputstvu preparata. Za putovanje mogu postojati posebni rokovi čekanja nakon prve vakcinacije, pa datum putovanja treba uskladiti sa važećim zahtevima.
Da li vakcinisan pas mora na pregled nakon ugriza?
Da. Veterinar treba da obradi povredu i proceni rizik od besnila i drugih infekcija. Važeća vakcinacija je važna za odluku o daljim merama, ali ne zamenjuje pregled.
Gde se daje vakcina?
Vakcinu daje veterinar potkožno ili u mišić, isključivo ako je taj način primene odobren za konkretan preparat. Vlasnik ne treba da bira način primene niti da samostalno daje vakcinu.
