Preciznost i brzina akcija koje vlasnik preduzme mogu spasiti život ljubimcu i značajno olakšati proces njegovog oporavka nakon trovanja. Zapamtite da je vreme u takvoj situaciji najvažniji resurs, i svaka minuta odlaganja može biti odlučujuća.
Koje vrste trovanja postoje?
Trovanje (ili intoksikacija) je patološko stanje koje nastaje usled uticaja otrova na organizam, što dovodi do poremećaja životno važnih funkcija. Uslovno, sva trovanja mogu se podeliti na dve vrste — hranljiva i nehranjiva. Hranljiva trovanja obuhvataju slučajeve kada se toksin (takođe poznat kao otrov biološkog porekla) nalazi direktno u hrani koju životinja konzumira.
Obično se to dešava kada pas unese pokvarenu ili neadekvatnu hranu za ishranu. Na primer, ljubimci koji dobivaju hranu sa stola vlasnika često su podložni trovnjama.
Nehranjiva trovanja se nazivaju slučajevi kada je intoksikacija izazvana supstancama koje se nalaze u okolini. Ova grupa uključuje trovanja lekovima, kao i ubode otrovnih zmija i situacije kada otrov dospeva u organizam zajedno sa udisanim vazduhom.
Od čega pas može biti otrovan?
Spisak proizvoda kojima domaći ljubimac može biti otrovan je veoma dugačak. Neki od njih se mogu pronaći direktno u prostoru gde ljudi i njihovi ljubimci žive — u gradskim stanovima i vikendicama, dok drugi pas može pojesti tokom šetnje.
Vlasnicima je važno da budu svesni da mnogi proizvodi koji su bezbedni za ljude mogu izazvati intoksikaciju kod pasa.
Čokolada
Konzumacija čokolade od strane životinja može dovesti do razvoja akutnog prehrambenog trovanja. U čokoladi se nalaze supstance poput teobromina i kofeina, koje se ne vare kod pasa (nedostaju im enzimi potrebni za njihovu razgradnju). Delovanje ovih supstanci je slično: oba negativno utiču na srce, proces disanja i rad nervnog sistema.
Alkohol
Piće koje sadrži alkohol ima etanol — opasan toksin za ljubimce. Kao i ljudi, životinje mogu doživeti ozbiljno alkoholno trovanje, čije simptome uključuju probavne smetnje i probleme sa disanjem.
Potrebno je imati na umu da etilni alkohol nije prisutan samo u alkoholnim pićima, već se takođe nalazi u nekim lekovima i prehrambenim proizvodima.
Orašasti plodovi
Oni mogu biti korisni za ljude, ali psima je iz više razloga bolje da ih izbegavaju. Na primer, orasi često glevnu, a konzumacija plijesni može izazvati ozbiljno trovanje kod psa. Takođe, veterinari su primetili da konzumacija drugih vrsta oraha, kao što je makarudija, izaziva tremor (drhtanje), povraćanje i depresiju centralnog nervnog sistema kod životinja. Pored toga, svi orasi sadrže velike količine masti i ulja, što može dovesti do preopterećenja pankreasa i eventualno izazvati njegovu upalu pri stalnoj konzumaciji masne hrane.
Grožđe
Bilo sveže grožđe ili suvo grožđe (rozine), štetni su za organizam psa i čak u maloj dozi mogu izazvati ozbiljna oštećenja funkcije bubrega. Tačno nije utvrđeno koji toksin je prisutan u grožđu, ali stručnjaci se slažu da se psima nijednom slučaju ne sme dati grožđe, jer to može dovesti do teških bubrežnih problema i trovanja.
Ksilitol (ksilit)
Najčešće se ovo sredstvo nalazi u žvakaćim gumama, gde služi kao zaslađivač i zamena za šećer. Pored toga, može se naći u slatkišima ili zubnom pastu. Ksilitol kod psa može izazvati nagli izliv insulina (hormona koji reguliše nivo šećera u krvi) i pad nivoa šećera u krvi, što dovodi do slabosti, konvulzija, kao i ozbiljnog oštećenja jetre.
So
Na prvi pogled, so izgleda potpuno bezbedno, ali dodatni unos soli kod pasa (pored osnovne količine u uravnoteženoj ishrani) se ne preporučuje čak i u malim količinama. So sadrži visok nivo natrijuma, koji pri prekomernom unosu dovodi do povećane žeđi i, kao posledica toga, do metabolnih poremećaja i dehidracije.
Luk i beli luk
I luk i beli luk sadrže sulfide i disulfide koji mogu oksidirati crvene krvne ćelije, zbog čega hemoglobin (protein koji prenosi kiseonik kroz organizam) menja strukturu i sposobnost transporta kiseonika. Takođe, beli luk i luk izazivaju probavne smetnje. Ako pas konzumira takvu hranu, može doći do dijareje i drugih stomatoloških i crevnih poremećaja. Veterinari preporučuju da se ljubimcima ne daje ova hrana ni u malim količinama i u bilo kom obliku.
Izonijazid
Ovo sredstvo je lek koji se primenjuje kod ljudi. Ljudi ga dobro podnose, dok je za pse smrtonosan jer ima izrazito toksično dejstvo. Izonijazid utiče na nervni sistem i potiskuje srčanu aktivnost. Kod životinja doživljava se gubitak koordinacije pokreta, mučnina itd.
Nesteriodni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)
Još jedna grupa lekova koju se ne sme koristiti kod četvoronožnih. NSAIL, koji se koriste u ljudskoj medicini, mogu biti uzrok ozbiljne intoksikacije kod životinja i ne koriste se u veterinarskoj medicini (na bazi ibuprofena, ketorolaka, ketoprofena, acetilsalicilne kiseline itd.). Kod upotrebe veterinarskih NSAIL, trovanje može nastati usled nepravilnog režima doziranja. Zato je neophodno da bilo koji tretman bude propisan od strane kvalifikovanog veterinara.
Otrovi protiv glodara
Za deratizaciju (uništavanje glodara) koriste se supstance različitog hemijskog sastava. Međutim, najčešće sredstva protiv glodara su bazirana na antikoagulansima — supstancama koje sprečavaju zgrušavanje krvi. Kada dospeju u organizam životinje, izazivaju višestruka unutrašnja krvarenja, kao i krvarenja iz nosa, dijareju, prisustvo krvi u urinu i krvavu penu iz usta. U tom slučaju jedina pomoć mogu pružiti hitno veterinarsko lečenje.
Znaci trovanja kod psa
Pokazi trovanja su veoma različiti i direktno zavise od supstance koja je izazvala intoksikaciju, kao i od njene koncentracije, količine i načina ulaska u organizam. Trovanja različitim toksinima mogu izazvati različite simptome, zato je vlasnicima izuzetno važno da prate promene u stanju svog ljubimca.
Najčešći prvi znaci prehrambenih trovanja mogu biti povraćanje, odbijanje hrane, dijareja i obilno saliviranje (najčešće znak jake mučnine). Pored toga, psi bolno reaguju na dodir abdomena, što ukazuje na bolove u tom delu tela.
Prvi znaci nehranjivog trovanja su takođe prilično raznoliki.
Posebno je važno znati prepoznati simptome intoksikacije lekovima. Na primer, u slučaju trovanja protivtuberkuloznim lekovima, prvi simptomi su gubitak koordinacije i tremor celog tela. U težim slučajevima dolazi do konvulzija. Ako je pas otrovan kvesinim otrovom, simptomi će uključivati višestruka krvarenja iz svih prirodnih otvora, prisustvo krvi u urinu, otežano disanje ili dispneju, bledilo sluzokoža i povraćanje krvi (često opisano kao „povraćanje kafe otpadom“).
Posebno treba izdvojiti simptome trovanja kod psa koji zahtevaju hitnu hospitalizaciju u veterinarsku kliniku:
- Višestruko povraćanje.
- Konvulzije i grčevi.
- Krvarenje iz nosa, krvava pena oko usta.
- Odbijanje hrane.
- Višestruki tečni stolica, dijareja.
- Gubitak koordinacije, konfuzija.
Prva pomoć psu
Lečenje ljubimca kod trovanja može propisati samo veterinarski stručnjak, ali vlasnici mogu pružiti prvu davanja pomoći životinjama.
Dakle, šta treba uraditi ako pas bude otrovan:
- Prvo, treba prekinuti uticaj otrova na organizam. Ako pas udiše otrovni gas, potrebno ga je izvesti na svež vazduh. Ako se otrov naslikao na krzno, treba ga isprati čistom vodom ili ošišati pogođeni deo. U situacijama kada to nije moguće, treba koristiti specijalni veterinarski ovratnik koji sprečava psa da samounos poremećeni otrov sa krzna.
- Ako je to moguće, zapamtite koje je supstance ili proizvod izazvalo trovanje i sačuvajte ambalažu. Ove informacije će pomoći veterinaru da propise najefikasnije lečenje.
- Ne pokušavajte sami da izazovete povraćanje kod životinje ili da očistite želudac. Takve manipulacije smeju da sprovode samo stručnjaci, a u nekim slučajevima mogu pogoršati situaciju.
- Ne pokušavajte sami da lečite psa. Mnogi lekovi koji se koriste za ljude mogu biti opasni, pa čak i smrtonosni za pse.
- U slučaju sumnje na trovanje, potrebno je odmah kontaktirati veterinara i što pre odvesti životinju u kliniku radi pregleda i stabilizacije stanja. Što je brže pomoć lepo propisana, veće su šanse za povoljan ishod.
Šta dati psu kod trovanja?
U kućnim uslovima je teško utvrditi šta je izazvalo trovanje i koliko je ozbiljna intoksikacija, zbog čega ne treba odlagati posetu veterinarskoj klinici.
Ako je sa sigurnošću poznato da je uzrok stanja bio toksin biološkog porekla, u okviru prve pomoći, samo nakon dogovora sa veterinarom, može se dati ljubimcu aktivni karbon ili drugi sorbent, Enterosgel ili Enterozoo, ali treba imati na umu da neće pomoći kod trovanja jezivim supstancama ili hemikalijama. Ne pomaže ni kod uticaja teških metala, kao ni pri trovanju lekovima i ubodima otrovnih zmija.
Kategorijski nije dozvoljeno nuditi psu vodu, jer će ona ubrzati prodor otrova u organizam.
Glavna stvar koju vlasnik treba da uradi u takvoj situaciji je da što brže odvede ljubimca u veterinarsku kliniku.
Kako lečiti trovanje kod psa?
Samo veterinarski lekar može spasiti život životinji i odlučiti koji će lekovi biti propisani. U klinici, nakon pregleda, veterinarski stručnjaci će odlučiti šta je potrebno ljubimcu u datoj situaciji.
Moguće procedure uključuju:
- Laboratorijske analize krvi za procenu opšteg stanja organizma;
- Pranje želuca ili postavljanje čirapa za čišćenje gastrointestinalnog trakta;
- Primena antidota, ako je toksin tačno poznat;
- Sedacija (uvođenje u medicinski san);
- Infuzione terapije (uvodjenje različitih rastvora za stabilizaciju stanja i detoksikaciju u krvotok putem katetera, na primer, glukozni rastvor, Ringer-Lockov rastvor).
Može se propisati upotreba lekova — njihov izbor potpuno zavisi od toksina i organa ili sistema na koji on utiče. Na primer, to mogu biti antikonvulzivi, diuretici za ubrzavanje izlučivanja toksina, sredstva za poboljšanje respiratorne funkcije. Takođe, stručnjak često odlučuje o primeni srčanih lekova (na bazi kofeina, kordiamina), protivšokovih lekova (na bazi prednizolona), sredstava za poboljšanje funkcije jetre. Moguće je koristiti i antiemetike, spazmolitičke lekove (koji smanjuju intenzitet grčeva), lekove koji normalizuju rad probavnog sistema.
Naravno, u situaciji kada je pas otrovan, najvažnije pitanje za vlasnike će biti kako ga lečiti. Važno je ne paničariti, ali zapamtiti da svaka minuta može biti presudna, te ne treba gubiti vreme na samostalne pokušaje borbe sa intoksikacijom i njenim posledicama.
Nega životinje nakon trovanja
Po povratku iz klinike kući, ljubimcu treba stvoriti udobne uslove za oporavak. Briga o ovim uslovima, kao i koliko je dugo trajala intoksikacija i koliko je brzo pružena veterinarska pomoć, uticaće na brzinu oporavka psa.
Koja nega može biti potrebna životinji:
- Poštovanje režima ishrane, isključenje bilo kakvih poslastica osim propisanog obroka;
- Obezbeđenje stalnog pristupa čistoj vodi;
- Mir i tišina;
- Umerena aktivnost, odustajanje od preintenzivnih aktivnosti;
- Redovne posete veterinarskoj klinici, ako su potrebne veterinarske procedure, na primer, kapljice.
Nakon trovanja treba posebno pažljivo pratiti stanje ljubimca, a u slučaju pogoršanja hitno se obratiti veterinarskom lekaru.
Dijeta
Usled intoksikacije, mnogi sistemi organa pasa su pogođeni, uključujući i probavni sistem, te se za olakšanje oporavka obično propisuje posebna dijeta. U nekim slučajevima, veterinarski stručnjak preporučuje da se u prvih 24 sata pije samo voda, postepeno uključujući hranu malim porcijama tokom druge polovine dana ili narednog dana.
Plan ishrane može uključivati terapijske dijete, kao i dijetu sastavljenu od domaćih proizvoda uzimajući u obzir specifičnost trovanja i stanje ljubimca. Spremne veterinarske dijete obično sadrže veliku količinu prebiotika — supstanci koje stimulišu pravilno funkcionisanje creva za normalizaciju probave, kao i visoku energetsku vrednost, zahvaljujući čemu pas dobija potrebnu količinu nutrijenata u maloj porciji. Ovo je veoma važno za životinje čiji je apetit smanjen nakon trovanja.
Prevencija trovanja
Kao i u mnogim drugim slučajevima, sprečavanje intoksikacije kod psa je mnogo lakše nego saniranje posledica, stoga se za prevenciju preporučuje pridržavanje sledećih jednostavnih pravila:
- Izbegavati pokvarenu, slanu i masnu hranu i pažljivo pratiti kvalitet i rok trajanja komercijalno dostupne hrane i prehrambenih proizvoda ako sami pripremate ishranu;
- Čuvati kućnu hemiju, đubriva i druge otrovne supstance na mestima nedostupnim za ljubimce, a tokom upotrebe ograničiti psa da ne dođe u kontakt sa njima;
- Tokom šetnji sprečiti da pas jede sa zemlje ili prima poslastice od nepoznatih osoba;
- Birati samo bezbedne za pse biljke za dom ili baštu;
- Ako ljubimac treba da prima bilo kakve lekove, pažljivo se pridržavati doziranja i režima lečenja koje je odredio veterinar.
Odgovori na često postavljena pitanja
- Koji simptomi i znaci ukazuju na trovanje psa kvesinim otrovom, i šta učiniti u tom slučaju?
-
Postoji veliki broj kvesinih otrova, ali skoro svi sadrže supstance koje sprečavaju zgrušavanje krvi ili antikoagulante. Stoga je prvi i glavni znak trovanja njima krv: iz nosa, u peni oko usta, povraćanju i urinu. Dodatno treba obratiti pažnju na bledilo sluzokoža, otežano disanje i tečan stolicu, u kojem takođe može biti prisutna krv. Važno je pružiti pravovremenu i stručnu pomoć psu kod trovanja kvesinim otrovom, što može učiniti samo veterinarski stručnjak.
- Šta učiniti ako je pas otrovan?
-
Ako postoje dokazi da je trovanje bilo namerno – ostatci mamca, tragovi, svedočenja komšija, rezultati medicinskih analiza – moguće je podneti prijavu policiji. Prema zakonodavstvu, nanošenje štete domaćim životinjama ne samo da se direktno smatra zlostavljanjem, već i ekvivalentno imovinskoj šteti. Čak i ako nije uspeo da se spasiti ljubimac, hvatanje krivca pomaže da se spreči slična sudbina drugim vlasnicima.
