Mit 1. Moj pas je mešanac i ima prirodno dobar imunitet; vakcinacija je potrebna samo rasnim psima.
To nije tačno. Mešanci nisu samim poreklom zaštićeni od zaraznih bolesti. Imunski sistem ima opšte odbrambene mehanizme, ali se specifična zaštita od određenih uzročnika razvija nakon susreta s njima ili vakcinacijom. Preležana bolest može ostaviti imunitet, ali i izazvati ozbiljne posledice ili smrt. Vakcinacija je bezbedniji način razvijanja zaštite, a preporuke se ne zasnivaju na tome da li je pas mešanac ili rasni pas.
Mit 2. Psi ove rase ne smeju da se vakcinišu protiv besnila.
Rasa sama po sebi nije razlog da pas ne primi vakcinu protiv besnila. Ako je pas ranije imao reakciju na vakcinu ili trenutno ima zdravstvene tegobe, veterinar procenjuje kako i kada sprovesti vakcinaciju. Iskustvo s reakcijom kod jednog psa ne može se primeniti na celu rasu. Besnilo je smrtonosna bolest koja ugrožava i ljude; obaveznost vakcinacije, rokove i potrebnu dokumentaciju proverite kod nadležnog organa i veterinara u zemlji u kojoj živite ili u koju putujete.
Mit 3. Vakcinacija može izazvati ozbiljne komplikacije, pa je bolje izbeći je.
Vakcine mogu izazvati neželjene reakcije, ali ozbiljne reakcije su retke. Kod vakcina koje veterinar preporuči na osnovu zdravstvenog stanja i rizika izlaganja, korist uglavnom nadmašuje rizik. Većina pasa nema primetne tegobe. Mogu se javiti kratkotrajna malaksalost, slabiji apetit, blago povišena temperatura ili osetljivost na mestu uboda, najčešće tokom narednog dana ili dva. Ako se tegobe pogoršavaju, traju duže od toga ili pas deluje izrazito loše, javite se veterinaru.
Manji otok na mestu uboda može biti prolazan, ali ako raste, postane izrazito bolan ili ne prolazi, treba da ga pregleda veterinar. Oticanje lica ili njuške, koprivnjača ili nagli svrab zahtevaju da odmah kontaktirate veterinara. Otežano disanje, kolaps, izrazita slabost ili ponavljano povraćanje, naročito uz druge navedene znake, zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć zbog mogućnosti ozbiljne alergijske reakcije. Psa pažljivo pratite posle vakcinacije, posebno tokom prvih nekoliko sati i ostatka dana; ne čekajte da se hitni simptomi sami povuku.
Mit 4. Mogu sam da vakcinišem psa vakcinom kupljenom u prodavnici za kućne ljubimce.
Vakcinacija nije samo davanje injekcije. Veterinar pregleda psa, razmatra prethodne reakcije i određuje odgovarajuću vakcinu i raspored doza. Važni su i pravilno čuvanje vakcine, način primene i mogućnost brzog zbrinjavanja neželjene reakcije. Kontrola parazita planira se prema potrebama psa; nije univerzalni uslov da svaki pas dobije lek protiv parazita neposredno pre svake vakcinacije. Veterinar takođe evidentira vakcinaciju. Za zvaničnu dokumentaciju i putovanja mogu važiti posebni zahtevi o tome ko sme da primeni vakcinu i potvrdi njenu primenu, pa ih proverite kod nadležnog organa i veterinara.
Mit 5. Moj pas retko izlazi i ne sreće druge pse, pa mu vakcinacija nije potrebna.
Ograničen kontakt s drugim psima smanjuje neke rizike, ali ih ne uklanja. Na primer, parvovirus pasa dugo opstaje u okolini i može se preneti kontaminiranim predmetima, obućom ili odećom, bez direktnog kontakta sa zaraženim psom. Osnovne vakcine preporučuju se i psima koji uglavnom borave u kući, dok potreba za dodatnim vakcinama zavisi od lokalne učestalosti bolesti, načina života i putovanja. Raspored s veterinarom prilagodite uzrastu, zdravlju i prethodnoj vakcinaciji psa, uz poštovanje lokalnih propisa.
