Mito 1. Moj pas je nesterilan, ima prirodni dobar imunitet, vakcinacija je potrebna samo za čistokrvne pse.
Potpuno netačno jer imunitet protiv infektivnih bolesti nije opšti, već specifičan. Nesterilni psi ili ulice psi su podjednako podložni bolestima kao i čistokrvni psi. Specifičan imunitet se razvija susretanjem sa infektivnim agensom – antigenom, koji može nastati kao posledica bolesti ili vakcinacije. Pasmina psa u ovom slučaju nije bitna; lakše je obaviti vakcinaciju nego izložiti psa riziku od bolesti u nadi da će se prirodnim imunitetom.
Mito 2. Psa ove pasmine ne mogu vakcinisati protiv besnila.
Zahvaljujući rastu nivoa znanja uzgajivača pasa, slični mitovi praktično su nestali, međutim, pojasnimo: sve pse je moguće i potrebno vakcinisati protiv besnila, pasmina u ovom slučaju nije od značaja. Ovaj mit se zasniva na individualnom iskustvu: moguće je da je uzgajivač video jedan ili nekoliko slučajeva alergijskih reakcija i donio vrlo opšte zaključke o celoj pasmini.
Mito 3. Vakcinacija može izazvati ozbiljne komplikacije, ne treba izlagati psa takvom riziku.
Bilo koji lek može izazvati nuspojave, ali u slučaju vakcinacije, rizik povezan sa bolešću je mnogo veći od rizika od nuspojava. Većina životinja podnosi vakcinaciju bez ikakvih promena opšteg stanja. Najčešće se razvijaju blage tegobe, povišena temperatura, smanjen apetit, ponekad smetnje u varenju. Obično se sve to samo povuče.
U nekim slučajevima razvija se upalna reakcija na mestu uboda vakcine, i u toj situaciji je bolje pokazati psa veterinaru. Veoma retko se javljaju individualne alergijske reakcije različitog stepena težine – od svraba i blage oticanja do anafilaktičkog šoka. Poslednje stanje se razvija zaista izrazito retko. Upravo zato se preporučuje pažljivo posmatrati psa prvi dan nakon vakcinacije.
Mito 4. Mogu sam da obavim vakcinaciju; zašto trošiti dodatni novac u klinici kada vakcinu mogu kupiti u najbližoj pet shopu.
Vakcinacija nije samo ubrizgavanje vakcine. To uključuje i opšti klinički pregled kako bi se uverilo da je pas zdrav i da nema kontraindikacija za vakcinaciju. To je planiranje individualnog rasporeda vakcinacija, jer većina vakcina zahteva ponovno ubacivanje i pripremu životinje (terapiju protiv parazita). I, na kraju, u veterinarskoj klinici će činjenica vakcinacije biti zabeležena i dokumentovana, što će biti veoma korisno za putovanja.
Mito 5. Moj pas praktično ne izlazi napolje / živi na ograničenom prostoru / ne kontaktira se sa drugim psima – zašto vakcinisati u takvoj situaciji ako je rizik od zaraze minimalan.
U stvari, nisu sve virusne infekcije prenosive samo putem direktnog kontakta: na primer, uzročnik parvovirusa enteritisa kod pasa je veoma otporan na faktore okoline i lako se prenosi preko zaraženih predmeta za negu i ljudi. Zaista, nije svaki psu potreban kompletan set vakcina, upravo zato se raspored vakcinacije uvek planira individualno i zavisi od uslova života psa.
- Izvori:
-
Živković, N. (2018). Vakcinacija pasa: Vodič za vlasnike. Beograd: Veterinarski Institut.
-
Jovanović, M. (2020). Imunitet i zdravlje pasa. Novi Sad: Izdatelstvo Knjiga.
