Ako pas iznenada padne i izgubi svest, prekinite aktivnost, proverite da li normalno diše i odmah kontaktirajte veterinara. Gubitak svesti nije bolest za sebe, već znak koji može imati različite uzroke. Čak i kada se pas brzo oporavi, potrebno je utvrditi šta se dogodilo.
Šta je sinkopa, a šta drugi oblici kolapsa?
Sinkopa je kratkotrajan gubitak svesti usled privremeno smanjenog dotoka krvi u mozak. Obično nastaje naglo, a oporavak je brz. Međutim, nije svaki pad ili gubitak svesti sinkopa: epileptički napad, nizak nivo šećera u krvi, povreda i nedostatak kiseonika mogu izgledati slično.
Iscrpljen pas može biti svestan iako leži i slabo reaguje, ali izrazita malaksalost nije nužno bezazlena. Ako se to dogodi tokom vrućine, uz teško disanje ili nemogućnost ustajanja, nemojte pretpostaviti da mu je potreban samo odmor.
Mogući uzroci gubitka svesti i kolapsa
Aritmije
Prebrz, prespor ili nepravilan srčani ritam može smanjiti količinu krvi koju srce pumpa. Ako mozak privremeno ne dobija dovoljno krvi, može doći do sinkope. Poremećaj ritma može biti povremen, pa jedan uredan pregled ne mora biti dovoljan da se otkrije.
Druge bolesti srca
Bolesti srčanog mišića, zalistaka i pojedine urođene srčane mane mogu otežati cirkulaciju i doprineti kolapsu. Dilataciona kardiomiopatija, na primer, može oslabiti pumpnu funkciju srca i biti praćena aritmijama.
Neke rase, uključujući dobermane, nemačke doge i boksere, imaju sklonost ka određenim srčanim oboljenjima. To ne znači da svaki pas tih rasa ima srčanu bolest, niti da su ostali psi zaštićeni. Uzrast i rasa sami po sebi ne mogu objasniti gubitak svesti.
Povreda glave i neurološki poremećaji
Povreda glave može izazvati poremećaj svesti ili napade. Gubitak svesti nakon pada, udarca ili saobraćajne nezgode zahteva hitan veterinarski pregled, čak i ako nema vidljive rane. Psa pomerajte što manje i pažljivo ga prenesite, naročito ako postoji mogućnost povrede kičme.
Epileptički napad nije isto što i sinkopa. Duži grčevi i zbunjenost nakon događaja više upućuju na napad, dok je kod sinkope oporavak obično brz. Ipak, kratki trzaji i nevoljno mokrenje mogu se javiti i pri sinkopi, pa se uzrok ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu jednog znaka.
Kašalj, uzbuđenje i refleksni pad krvnog pritiska
Kod nekih pasa snažan kašalj ili uzbuđenje mogu pokrenuti sinkopu. Tokom jakog kašlja raste pritisak u grudnom košu, što može privremeno smanjiti povratak krvi u srce. Refleksne promene krvnog pritiska i srčanog ritma takođe mogu doprineti gubitku svesti. Ne treba ga pripisivati samo stresu bez pregleda.
Kašalj uz kolaps zahteva procenu srca i disajnih puteva. Gušenje hranom ili stranim telom nije obična sinkopa: ako pas ne može da udahne, ima plavičast jezik ili gubi svest, odmah tražite hitnu veterinarsku pomoć.
Anemija, krvarenje i drugi poremećaji
Teška anemija smanjuje sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Veliki gubitak krvi, ozbiljna dehidratacija ili šok mogu smanjiti cirkulaciju i izazvati kolaps. Poremećaji elektrolita mogu dovesti do slabosti ili aritmija. Ova stanja se ne mogu razlikovati bez pregleda i odgovarajućih analiza.
Izrazito blede desni, slabost, ubrzano disanje ili kolaps, naročito nakon povrede ili uz nadut i bolan stomak, razlog su za hitan odlazak veterinaru. Unutrašnje krvarenje može postojati i bez vidljivog gubitka krvi.
Pregrevanje i toplotni udar
Toplotni udar može nastati tokom napora na vrućini, u automobilu ili u toplom, slabo provetrenom prostoru. Znaci uključuju izrazito dahtanje, slabost, povraćanje, poremećaj koordinacije i kolaps. To je hitno stanje, čak i ako pas nakon hlađenja deluje bolje.
Premestite psa u hlad ili rashlađen prostor i odmah započnite hlađenje vodom hladnijom od tela, uz strujanje vazduha, dok organizujete odlazak veterinaru. Ne koristite led i ne umotavajte psa u mokre peškire koji zadržavaju toplotu. Psu bez svesti ne sipajte vodu u usta.
Nizak nivo glukoze i dejstvo lekova
Hipoglikemija, odnosno nizak nivo šećera u krvi, može izazvati slabost, drhtanje, napade i gubitak svesti. Kod psa koji prima insulin može nastati ako je doza previsoka u odnosu na njegove potrebe ili ako ne pojede očekivani obrok. Dijabetes sam po sebi češće dovodi do povišene, a ne snižene glukoze.
Hipoglikemija se može javiti i kod drugih oboljenja ili kod veoma mladih, sitnih štenaca koji ne unose dovoljno hrane. Pojedini lekovi mogu sniziti krvni pritisak ili uticati na srčani ritam. Veterinaru navedite sve lekove, doze i vreme poslednje primene; nemojte samostalno menjati terapiju.
Otežano disanje i brahicefalični opstruktivni sindrom
Psi sa kratkom njuškom, poput mopsa, francuskog i engleskog buldoga i pekinezera, mogu imati sužene disajne puteve. Teškoće se često pogoršavaju na vrućini, pri uzbuđenju i naporu. Ne razvija svaki pas tih rasa isti stepen problema.
Teška opstrukcija može smanjiti nivo kiseonika u krvi i izazvati kolaps. Bučno disanje uz vidljiv napor, plavičaste desni ili jezik i nemogućnost smirivanja zahtevaju hitnu pomoć. Ne stavljajte brnjicu psu koji teško diše.
Znaci na koje treba obratiti pažnju
Sinkopa može nastati bez upozorenja. Nekad joj prethode slabost, posrtanje ili nagli prekid aktivnosti. Izgled događaja nije dovoljan za dijagnozu.
Iznenadan pad, gubitak svesti ili nemogućnost ustajanja.
Izrazito blede, sive ili plavičaste desni i jezik.
Otežano, nepravilno ili odsutno normalno disanje.
Grčevi, trzaji, salivacija ili nevoljno mokrenje.
Zbunjenost ili slabost koja traje nakon događaja.
Pas koji ostaje bez svesti, ne diše normalno, ima plavičaste sluzokože ili ponovljene epizode kolapsa mora odmah dobiti veterinarsku pomoć. Isto važi za napad koji traje duže od pet minuta ili napade koji se ponavljaju bez oporavka između njih.
Prva pomoć kada pas izgubi svest
Obezbedite okolinu. Sklonite psa iz saobraćaja, sa stepenica ili drugog opasnog mesta. Tokom grčeva ne sputavajte ga i ne stavljajte ruke u usta.
Ako je bez svesti i diše, pažljivo ga položite na bok na ravnu podlogu. Glavu i vrat držite u prirodnom položaju, bez savijanja i bez podizanja zadnjeg dela tela.
Uklonite brnjicu i olabavite opremu koja steže vrat ili grudni koš. Ne izvlačite jezik na silu i ne pretražujte usta naslepo. Uklonite samo jasno vidljiv, lako dostupan sadržaj ako to možete bezbedno.
Proverite da li se grudni koš podiže i da li pas normalno diše. Povremeni grčeviti udasi nisu normalno disanje. Ako nema normalnog disanja, odmah pozovite hitnu veterinarsku službu i tražite uputstva za kardiopulmonalnu reanimaciju; ako ste obučeni, započnite je bez odlaganja.
Kod sumnje na pregrevanje započnite hlađenje i organizujte hitan prevoz. Hladni oblozi na glavi i trljanje ušiju nisu način lečenja nesvestice.
Ne dajte lekove, hranu, vodu ili šećerne rastvore na usta psu koji je bez svesti, ima napad ili ne može normalno da guta. Ako sumnjate na hipoglikemiju, odmah tražite posebna uputstva veterinara.
Kontaktirajte veterinara dok pružate pomoć, a ne tek nakon što završite sve korake. Ako je moguće, neka druga osoba organizuje prevoz. Svesnom psu koji teško diše dozvolite da zauzme položaj u kojem mu je najlakše i nemojte ga prisiljavati da leži na boku.
Posle oporavka: pregled i korisne beleške
Kada pas povrati svest, držite ga mirno i ne nastavljajte šetnju, igru ili trening. Ne nudite hranu ili vodu dok nije potpuno budan i ne guta normalno. Čak i posle kratke epizode i brzog oporavka, kontaktirajte veterinara odmah radi dogovora o pregledu.
Zabeležite koliko je događaj trajao, šta je pas radio neposredno pre njega, kakvi su bili disanje i boja desni i koliko brzo se oporavio. Navedite kašalj, grčeve, mokrenje, povredu, vrućinu i sve primenjene lekove. Kratak video može biti koristan ako ga možete snimiti bez odlaganja pomoći.
Brz oporavak ne isključuje ozbiljan uzrok gubitka svesti.
Veterinar bira pretrage prema nalazu i okolnostima događaja. One mogu uključivati krvnu sliku, glukozu i elektrolite, merenje krvnog pritiska, EKG, ultrazvuk srca ili snimanje grudnog koša. Kod povremenih aritmija može biti potrebno duže praćenje srčanog ritma.
Lečenje zavisi od uzroka. Nije svakoj srčanoj bolesti potrebna antiaritmička terapija, niti se svaki kolaps može rešiti izbegavanjem stresa. Plan terapije, aktivnosti i kontrola treba prilagoditi konkretnom psu.
Kako smanjiti rizik
Sve epizode se ne mogu sprečiti, ali pomažu redovne kontrole, pravilna primena propisane terapije i prilagođavanje napora zdravstvenom stanju psa. Izbegavajte fizički napor na vrućini, obezbedite vodu i hladovinu i nikada ne ostavljajte psa u zatvorenom automobilu.
Zakažite pregled ako pas počne da se zamara više nego ranije, kašlje, otežano diše ili pokazuje novu slabost. Kod psa koji je već imao kolaps, sa veterinarom dogovorite dozvoljeni nivo aktivnosti i plan reagovanja ako se događaj ponovi.
