Razmotrićemo koji uzroci mogu izazvati mravobran kod psa, šta učiniti ako kućni ljubimac izgubi svest i kako ga lečiti. Veterinarski lekari ističu da je mravobran ozbiljan simptom, ali gubitak svesti ne treba posmatrati kao samostalnu bolest. Sinkopalno stanje signalizuje zdravstvene probleme.
Od čega pas može da padne u mravobran — 10 razloga
Kada četvoronožni prijatelj jako umori, na primer, igranjem napolju tokom vrućine, često primećuje pad snage — ljubimac može ležati gotovo nepomično, ne reagovati na glas vlasnika, ne pokazivati interesovanje za hranu, ali pritom biti svestan. Ovo stanje se ne sme mešati sa mravobranom, kada pas gubi svest i pada. Sinkopa najčešće ukazuje na poremećaje u radu krvotoka ili smetnje povezane sa funkcionisanjem nervnog sistema.
Sam po sebi mravobran je samo manifestacija osnovne bolesti. Životinja koja je izgubila svest mora proći dijagnostiku i dobiti kvalifikovanu terapiju.
Sinkopa može biti izazvana narušavanjem funkcije srca, promenom sastava ili zapremine krvi, problemima sa krvnim sudovima ili smetnjama u radu mozga, kao i šokom ili toplotnim udarom.
Aritmija
Poremećaj učestalosti ili ritmičnosti otkucaja srca, odnosno aritmija, pripada kardiogenim uzrocima gubitka svesti, izazvanim poremećajem rada kardiovaskularnog sistema.
Prilikom prebrzog ili presporog otkucaja srca dolazi do narušavanja protoka krvi kroz sudove, što vodi ka padu arterijskog pritiska i razvoju hipoperfuzije — stanja koje karakteriše nedovoljno snabdevanje krvi. Ukoliko perfuzija (prolazak krvi kroz organ) mozga traje 8 ili više sekundi, kod psa može doći do sinkopalnog stanja.
Ostale bolesti srca
Gubitak svesti može se javiti u kontekstu smanjenja srčanog izbacivanja — zapremine krvi koja izlazi iz srca u krvne sudove. Ovo može biti povezano sa kardiološkim odstupanjima zbog kojih su funkcije organa narušene. Drugim rečima, uzrok mravobrana kod psa često leži u bolesti srčanog mišića: mane srca, patološke promene u strukturi srca koje dovode do nepravilnog rada organa, povećanje levog pretkomora, dilataciona kardiomijopatija (DKMP) — slabljenje pumpne funkcije srca.
Rase u grupi rizika:
- Nastoli retriver;
- Njemački dog;
- Doberman;
- Bokserski pas;
- Labrador-retriver;
- Koker španijel.
Oboljenje se uglavnom javlja kod pasa starijih od četiri godine.
Kardiogeni mravobran kod psa može biti izazvan strukturnim promenama srca. Kod mladih ljubimaca može biti povezan sa urođenom manom srca. Primećeno je da bokserske rase češće drugih rasa gube svest u odsustvu pratećih srčanih patologija.
Cranio-mozdana trauma
Česti mravobrani mogu ukazivati na to da ćelije mozga nisu dovoljno snabdevene krvlju. Ako je ljubimac pretrpeo cranio-mozdanu traumu (na primer, potres mozga), napadi mogu postati posledica.
Narušavanje moždanog krvotoka je očigledan uzrok čestih sinkopalnih stanja. Sinkopa kod pasa u nekim slučajevima je povezana sa poremećajem zgrušavanja krvi i unutrašnjim krvarenjem u lobanji, tumorskim oboljenjima, kao i bilo kakvim poremećajem funkcije mozga uzrokovanim patološkim procesima u krvnim sudovima.
Neurološki poremećaji
Kratkotrajni gubitak svesti često je povezan sa stresom, emocionalnim prenaprezanjem, strahom. Do dolazi do ubrzanja srčanog ritma (kratkotrajno), što vodi ka padu arterijskog pritiska.
Drugegreseći uzroci zašto pas pada u mravobran: odgovor na uzimanje nekih lekova (na primer, sredstva koja snižavaju arterijski pritisak, prekoračenje terapijske doze insulina — hormon koji luči pankreas. On reguliše metabolizam ugljenih hidrata, održavajući šećer u krvi na potrebnom nivou, itd.) i reakcija kardiovaskularnog sistema. Ako se sudovi naglo prošire, a učestalost srčanih otkucaja se ne menja, arterijski pritisak opada i moždani protok krvi se smanjuje, što vodi ka sinkopalnom napadu.
Kašalj
Mravobran izazvan kašljem češće se primećuje kod ljubimaca sa patologijama disajnih puteva (kolaps traheje, plućni edem). Kolaps traheje, odnosno spljoštenje njenih prstenova, često prolazi zajedno sa srčanim patologijama, zato životinjama sa takvim dijagnozama treba posmatrati kod veterinara.
Kada pas kašlje, intratorakalni pritisak se znatno povećava, što vodi ka smanjenju intrakovidnog pritiska. Srce ne uspeva da zadovolji potrebu organizma za snabdevanjem krvom, a mozak pati od nestašice krvi i kiseonika, što dovodi do mravobrana.
Gutanje stranih tela ili komadića hrane takođe mogu izazvati gušenje i napad.
Sistemske patologije
Sinkopalno stanje može biti direktno povezano sa drugim bolestima.
Za koje bolesti su karakterni napadi:
- Epilepsija — bolest mozga koja se češće javlja kod pasa kao što su beagle, taksa, bokserski pas, šelti, nastoli retriver, labrador-retriver;
- Metabolički poremećaji — na primer, hipokalemija (promena koncentracije kalijuma);
- Anemija — niska koncentracija eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što vodi ka nedovoljnijem snabdevanju organizma kiseonikom;
- Respiratorne bolesti — na primer, nakupljanje ugljen-dioksida u krvi (ugljen-dioksid i smanjenje sadržaja kiseonika).
Za navedene bolesti karakterni su napadi sinkope. Rešenje leži u terapiji osnovne bolesti.
Sutrašnja kompresija velikih krvnih sudova
Gubitak svesti zbog cerebrovaskularnih poremećaja znači da je neka od arterija ili veliki krvni sudovi bili stisnuti. Takvom stanju mogu doprineti patologije povezane sa povišenim intratorakalnim pritiskom i poreskim krvarenjem u mozgu. Mozak ne prima dovoljno krvi, pa pas pada u mravobran.
Spazam krvnih sudova mozga može da se dogodi ako je ljubimac prešao iz veoma hladne temperature u previsoku. Kod nekih ženki mravobrani se dešavaju u kontekstu trudnoće sa komplikacijama.
Pregrijavanje
Primećeno je da napad kod psa može biti povezan sa pregrejavanjem ili toplotnim udarom. Ljubimac se može pregrejati ne samo na plaži ili tokom šetnje, već i u kući. U neprovetravanom prostoru stanje često prethodi gušenju (askfiksija).
Ako je pas izgubio svest u zatvorenom prostoru, važno je obezbediti pristup svežeg vazduha: iznijeti ljubimca tamo gde ima više kiseonika ili ga lagano obmahovati.
Više od druge pregrejavanje pogoduje životinjama sa dugom tamnom dlakom. Direktni sunčevi zraci mogu izazvati ne samo toplotni udar, već i oštetiti kožu pasa bezdlakih rasa kao što je kineski šar-pej.
Pad nivoa glukoze u krvi
Oskudice nivoa šećera u krvi karakteristične su za dijabetes melitus i mogu biti uzrok sinkopalnog stanja kod ljubimaca. Rizik od gubitka svesti raste kod gladnih životinja koje nemaju pristup vodi.
Pad glukoze (hipoglikemija) povezan je ne samo sa dijabetesom, već i sa stalnim nedovoljnim hranjenjem, bolestima jetre, portosistemski šuntoni (urođena anomalija jetre), Addisonovom bolešću (poremećaj rada nadbubrežnih žlezda). Ljubimci sa ovakvim bolestima i predispozicijom za njihovo razvijanje treba da prolaze česte preventivne preglede.
Brachicefalski sindrom i hipoksemija
Brachicefalski opstruktivni sindrom ukazuje na prisustvo prepreke za udisanje vazduha. Jednostavnim rečima, ljubimac sa ovakvom dijagnozom teže diše. Slični problemi imaju psi sa skraćenim lobanjom (lice), na primer, francuski i engleski buldozi, mopsi, šar-peji, griffoni, ši-tzu, pekeinzi.
Za brachicefalski sindrom karakteriše se razvoj respiratornih disfunkcija, otežano disanje i dispneja u vrućem vremenu, pod stresom i tokom fizičkih napora, što dovodi do smanjenog sadržaja kiseonika u organima i tkivima (hipoksemija) i poremećena moždana cirkulacija.
Prateći simptomi
Na osnovu stanja životinje, vlasnik može pretpostaviti da ljubimac uskoro može izgubiti svest.
Simptomi koji prate sinkopalno stanje i najavljuju ga:
- Slabost;
- Nestabilna, klizava hodanja;
- Narušena koordinacija;
- Bledilo sluzokoža i kože (do plavičastog tona);
- Smanjena frekvencija pulsa;
- Površno i prekidano disanje;
- Hladne šapice, ekstremiteti, uši;
- Sliničenje;
- Mučnina;
- Povraćanje.
U prefrontalnom stanju pas može nevoljno mokriti.
Nakon gubitka svesti, puls životinje postaje slab, telo je u opuštenom stanju, oči ostaju zatvorene, usne i kapci blijedo obojeniji. Ljubimcu je potrebna prva pomoć kako bi što brže povratio svest.
Pružanje prve pomoći psu u mravobranu
Često se životinja oporavlja od sinkope sama, čim potrebna količina krvi i kiseonika stigne do mozga. Međutim, u veterinarskoj praksi postoje izuzeci kada četvoronožnom ljubimcu je potrebna pomoć.
Šta učiniti ako pas izgubi svest:
- Lezati ljubimca sa strane tako da je glava niža od zadnjih udova i karlice. Ovo će pojačati protok krvi ka mozgu.
- Skinuti usta-maska, pojaseve i ogrlicu, kao i ogrlicu protiv buva (ako je prisutna). Ako je ljubimac šetao u odelu i pao u mravobranu, odeća takođe treba skinuti.
- Pažljivo otvoriti usta životinje i izvaditi jezik kako ne bi blokirao protok vazduha.
- Uveriti se da u ustima nisu prisutne povraćene mase.
- Namotati hladan oblog na glavu, lagano navlažiti njušku hladnom, ali ne ledenom vodom i nežno trljati uši.
- Ako je prostorija topla ili je ljubimac pao u mravobranu na suncu — premestiti u hladnije mesto, na senku.
- Ako je hladno — premestiti psa na toplije mesto.
Manipulacije se moraju vršiti polako, bez naglih pokreta. Važno je ukloniti sve što ometa slobodno disanje i pojačati dotok vazduha (obmahovati životinju ili uključiti ventilator). Uveriti se u rad srca stavljanjem ruku na grudni deo.
Ako je moguće, preporučuje se poseta veterinarskoj klinici ili pozivanje veterinara kod kuće.
Kao što potvrđuju veterinarski stručnjaci — izuzetno je važno utvrditi uzrok sinkopalnog stanja što je pre moguće. Od uzroka događaja zavisi dalje lečenje i prognoza oporavka. Pre nego što se obavi poseta klinici, ne preporučuje se davanje bilo kakvih lekova ljubimcu.
Nega
Kada pas povrati svest, pored puta postaviti činiju sa čistom pitkom vodom. Bez profesionalne pomoći, dugotrajni mravobrani mogu dovesti do kiseoničkog nedostatka, što može izazvati ozbiljne i čak nepopravljive povrede po zdravlje.
Veterinarski stručnjaci preporučuju beleženje trenutaka gubitka svesti — zapisivanje kada je ljubimac izgubio svest, kako je puls bio, kako se boja sluzokoža menjala, koliko brzo je povratio svest. Nakon proučavanja beleški, veterinarskom lekaru će biti lakše da utvrdi uzrok događaja.
Ako pas padne u mravobranu, poseta veterinarskoj klinici je osnovna preporuka.
Dijagnostika uključuje prikupljanje anamneze (informacija o životinji) i pregled, izvođenje osnovnih istraživanja (analize urina, krvi, procena arterijskog pritiska i aparatna dijagnostika).
Često se napad dešava u kontekstu kliničke dobrote, zbog čega samo detaljna provera zdravlja može otkriti osnovni uzrok patološkog stanja. Lečenje i naknadna nega zavise od uzroka koji je izazvao napad: kod kratkotrajne gubitka svesti (vazovaginalne sinkope) važno je isključiti stres, ako je uzrok bolest srca — biće potrebna antiaritmička terapija (upotreba lekova za normalizaciju rada srca) itd.
Prevencija problema
Sprečavanje pojave mravobrana je, pre svega, briga o zdravlju ljubimca i preventiva bolesti uopšte. Ne možete potpuno zaštititi ljubimca od sinkope, jer stanje predstavlja deo osnovne bolesti ili reakciju na spoljašnje uslove (gušenje, vrućina, stres).
Veterinarski lekari preporučuju da obratite pažnju na simptome alarma i da se obraćate veterinarskoj klinici ako sumnjate na hroničnu bolest.
Kada treba odvesti psa kod specijaliste:
- Ljubimac se umara više nego obično;
- Sluzokože su postale bledije;
- Pas ima kašalj;
- Tokom defekacije i mokrenja, životinja zauzima neobičan položaj, oseća bol;
- Pokazuje nekorektno ponašanje (anksioznost ili agresivnost, izbegava kontakt, ne reaguje na igre, odbija hranu).
Dijagnostika i pravovremeno započeto lečenje povećavaju verovatnoću potpunog oporavka životinje i njenog povratka u stabilan život.
