U svakodnevnom govoru sterilizacijom se često naziva hirurško uklanjanje jajnika, sa matericom ili bez nje, kod ženki i testisa kod mužjaka. Ovaj članak govori o tim zahvatima, koji sprečavaju razmnožavanje i menjaju nivo polnih hormona. Njihove koristi i rizici zavise od pola, uzrasta, rase, veličine i zdravstvenog stanja psa.
Prednosti za zdravlje i svakodnevni život
Kod mužjaka uklanjanje testisa sprečava nastanak tumora testisa i može pomoći u sprečavanju ili lečenju benignog uvećanja prostate. To nije isto što i zaštita od svih bolesti prostate i ne treba ga predstavljati kao prevenciju raka prostate.
Kod ženki zahvat sprečava trudnoću i cikluse teranja, a uklanjanje jajnika, sa matericom ili bez nje, u najvećem broju slučajeva sprečava piometru — potencijalno životno ugrožavajuću infekciju materice. Ranija sterilizacija može smanjiti rizik od tumora mlečnih žlezda, ali dokazi o veličini tog efekta imaju ograničenja. Ne postoji jedna starosna granica koja garantuje zaštitu.
Sprečavanje neželjenih legala olakšava odgovorno držanje psa. Kod ženki više nema potrebe za odvajanjem od mužjaka zbog teranja, a kod nekih mužjaka može oslabiti potreba za traženjem ženki. Ipak, sterilizacija ne zamenjuje nadzor, povodac i bezbednu ogradu, niti garantuje mirno ponašanje na putovanju ili u pansionu.
Šta se može promeniti u ponašanju
Kastracija kod nekih mužjaka smanjuje ponašanja povezana sa polnim hormonima, kao što su lutanje u potrazi za ženkama, obeležavanje mokraćom ili naskakivanje. Međutim, ova ponašanja mogu imati i druge uzroke ili postati navika, pa promena nije zagarantovana.
Sterilizacija nije pouzdan način lečenja agresije, straha ili anksioznosti i ne čini psa automatski poslušnijim ili lakšim za obuku. Pre odluke zbog problema u ponašanju potrebna je procena veterinara, a po potrebi i stručnjaka za ponašanje pasa. Bol, stres i uslovi u kojima pas živi takođe mogu uticati na njegovo ponašanje.
Mogući rizici i neželjene posledice
Kao i drugi operativni zahvati, sterilizacija nosi rizike povezane sa anestezijom, krvarenjem, infekcijom i zarastanjem rane. Veterinarski pregled i odgovarajuća priprema pomažu u proceni i smanjenju tih rizika, ali ih ne uklanjaju potpuno.
Posle zahvata energetske potrebe mogu da se smanje, a apetit da se poveća, što olakšava dobijanje na težini. Gojaznost nije neizbežna: pratite telesnu masu i kondiciju psa, merite obroke i uračunajte poslastice. Količinu hrane prilagodite sa veterinarom, umesto da je svakom psu smanjite za isti procenat. Tokom oporavka ograničite aktivnost prema uputstvu veterinara, a tek nakon zarastanja postepeno vratite redovne šetnje.
Kod pojedinih ženki može se razviti nevoljno curenje mokraće. Istraživanja takođe ukazuju na povezanost vremena zahvata sa rizikom od određenih oboljenja zglobova i nekih tumora kod pojedinih rasa. Nalazi nisu jednaki za sve pse i ne znače da će sterilizovan pas oboleti, ali su važni pri izboru vremena operacije, naročito kod velikih rasa.
Kada planirati zahvat
Ne postoji idealan uzrast za svakog psa. Sa veterinarom razmotrite rast i razvoj, rasu, pol, postojeće bolesti, mogućnost neželjenog parenja i, kod ženke, fazu reproduktivnog ciklusa. Ako postoji bolest zbog koje je zahvat potreban, planiranje se razlikuje od planiranja rutinske sterilizacije zdravog psa.
Ženka ne mora da ima prvo leglo radi zdravlja, niti posle jednog legla mora redovno da se pari. Prethodno parenje mužjaka takođe nije univerzalna prepreka za kastraciju. Odluku ne treba zasnivati na tim mitovima, već na individualnoj proceni koristi i rizika.
Oporavak i znaci za hitan pregled
Posle operacije pratite uputstva o odmoru, zaštiti rane od lizanja, terapiji i kontroli. Ne dajte lekove za ljude na svoju ruku. Otežano disanje, kolaps, izrazito blede desni ili obilno krvarenje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Zbog ponovljenog povraćanja, sve jačeg bola, otvaranja rane ili izraženog otoka i iscetka što pre se javite veterinaru.
