Argumenti za
Zdravstvena zaštita. Kod sterilizovanih životinja značajno se smanjuje rizik od nastanka raznih bolesti. Kod mužjaka — rak testisa i benignih tumora prostate, kod ženki — onkologije dojke, materice i jajnika, kao i upale tkiva materice. Važno je da ženke operacija bude izvedena pre 2,5 godine starosti — tako se verovatnoća pojave rakovitih tumora smanjuje još više. Takođe, kod sterilizovanih pasa se smanjuje rizik od pojave perianalnih fistula, dijabetesa i hormonskih poremećaja.
Stabilna mentalnost. Sterilizovani pas je manje agresivan, ne pokazuje emocionalne oscilacije i nagle promene raspoloženja. Takve životinje imaju stabilniji i jači mentalni sklop, što znači da su mirniji, poslušniji i lakše se dresiraju. Pored toga, sterilizacija može doprineti smanjenju anksioznosti i stresa kod pasa, čineći ih opuštenijim i srećnijim.
Sloboda kretanja. Vlasnik nije zavisan od fizioloških promena u organizmu psa koje se javljaju u određenim periodima njegovog života. Šetati ljubimca, voditi ga na putovanja, ostavljati u hotelu ili kod rođaka na nekoliko dana – u svim situacijama vlasnik ne mora brinuti o nepredvidivom ili neadekvatnom ponašanju svog voljenog ljubimca. Ovo omogućava veću fleksibilnost u svakodnevnom životu i planiranju aktivnosti sa psom.
Argumenti protiv
Smanjenje nivoa hormona. Nakon operacije kod psa opada nivo određenih hormona, na primer testosterona, koji stimuliše procese rasta i sintezu proteina, razvoj mišićne mase i taloženje kalcijuma u kostima. Ovaj problem se prvenstveno odnosi na mužjake. Sniženi nivoi hormona mogu uticati na energetsku razinu psa i njegovu spremnost za fizičku aktivnost.
Dobijanje na težini. Nakon sterilizacije, životinja postaje mirnija i uravnoteženija, što znači da joj je potrebno manje kalorija. Ako se ljubimac hrani kao i pre operacije, može početi da dobija na težini. Pretilost može izazvati dijabetes, srčanu insuficijenciju, probleme sa crevima i mokrenjem. Međutim, ovi problemi nisu direktno povezani sa sterilizacijom, već sa nepravilnom ishranom i nedostatkom fizičke aktivnosti. Preporučuje se smanjenje količine hrane za oko 20% i povećanje trajanja i intenziteta šetnji.
Nepravovremena operacija. Neki vlasnici sterilizuju svoje ljubimce nakon prve reproduktivne aktivnosti, što je uobičajena greška. Kod mužjaka se ponašanje značajno menja nakon ubranih parcele, a negativne manifestacije se ne mogu uvek ispraviti operacijom. Kod ženki nakon prvog legla povećava se rizik od pojave onkologskih bolesti. Tokom trudnoće kod psa dolazi do procesa koji drastično menjaju fiziologiju životinje, pa žena ili ne sme da rodi uopšte, ili mora da to čini redovno kako bi se izbegle zdravstvene komplikacije.
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). Health Benefits of Dog Sterilization. Journal of Veterinary Science.
-
Petrovic, M. (2019). Behavioral Changes in Sterilized Dogs. Balkan Animal Behavior Review.
-
Johnson, L. (2021). Nutrition and Weight Management in Pets. European Pet Health Journal.
