Razumevanje nivoa kreatinina kod pasa

Glavno o kreatininu kod pasa

• Kreatinin se u organizmu proizvodi tokom normalnog metabolizma.
• Kreatinin kod psa je povišen ako bubrezi gube sposobnost efikasnog filtriranja (na primer, pri dehidraciji).
• Da biste izmerili nivo kreatinina kod vašeg ljubimca, potrebno je uraditi krvnu analizu.
• Kreatinin takođe nije jednoznačno specifičan za dijagnozu bolesti bubrega jer na njega mogu uticati faktori kao što su ishrana, držanje i čak mišićna masa.
• Uzroci povećanja kreatinina obično su povezani sa poremećajima funkcionisanja organa koji ga eliminišu – bubrezima, mokraćnim mjehurom – ili faktorima koji menjaju njegovo pretvaranje – problemi sa mišićima, vodeni balans itd.
• Lečenje zahteva utvrđivanje uzroka, kontrolu hidratacije, stanje mišićnog korpusa, normalan unos proteina u ishrani.

Uloga kreatinina

Dakle, kako telo psa proizvodi kreatinin? On se proizvodi iz kreatina, koji se uglavnom sintezuje u bubrezima, pankreasu i jetri.

Kreatin se transportuje kroz krvotok u skeletne mišiće, gde se skladišti u slobodnim i fosforiliranim oblicima. Tokom treninga, trčanja ili hodanja, mišići pretvaraju akumulirane molekule kreatina u energiju koja pomaže u kontrakciji mišića.

Nakon dobijanja energije, kreatin se razlaže na kreatinin, koji ponovo ulazi u krvotok putem bubrega. Kreatinin se oslobađa iz mišića i ulazi u krvotok radi filtracije sa relativno konstantnom brzinom.

Normalan nivo kreatinina kod pasa

Obično se nivo kreatinina meri u krvi, a normalne vrednosti se razlikuju među različitim vrstama životinja.

Normalan nivo kreatinina kod pasa iznosi 40-130 mikromola/litar (0,45-1,47 mg/dl).

Da biste utvrdili nivo kreatinina kod psa, uzima se mali uzorak krvi i stavlja u posebnu vakuum staklenku sa separatorom. Krv se centrifugira, razdvajajući crvene krvne ćelije i trombocite na dno, ostavljajući samo plazmu za testiranje.

Uzorak plazme se stavlja u mašinu za merenje nivoa specifičnih pokazatelja unutrašnjih sistema organa, uključujući azot u krvi (urea) i kreatinin za merenje funkcije bubrega.

Razlozi za povišen kreatinin kod psa

Kreatinin kod psa može biti povišen iz više razloga: dehidracija, infekcija bubrega, bubrežna insuficijencija, toksično oštećenje bubrega, opstrukcija mokraćnih puteva, šok, ozbiljne srčane bolesti, uzimanje lekova.

Dehidracija

Dehidracija kod pasa je čest, potencijalno opasan po život uslov. Svi psi su podložni riziku od dehidracije ako ne jedu ili ne piju dnevnu potrebu.

Postoje različiti razlozi zbog kojih pas može pokazati simptome dehidracije: toplotni udar ili groznica, bol, gubitak tečnosti usled povraćanja, dijareje, učestalo disanje, mokrenje u velikim količinama (zbog bubrežne insuficijencije, dijabetesa i drugih unutrašnjih problema koji nateraju životinje da više piju).

Hronična bolest bubrega (HBB)

Psi imaju dva bubrega, smeštena sa obe strane abdomena, koji igraju životno važnu ulogu u filtriranju otpadnih proizvoda iz organizma.

Osim toga, bubreg služi za regulaciju balansa tečnosti, minerala i elektrolita, pomaže u očuvanju vode i proteina.

Termin „hroničan” u HBB znači da proces traje, napreduje i, nažalost, ne može se preokrenuti. Nephroni – deo bubrega gde se direktno dešava filtracija urina – postepeno odumiru, a funkcija organa se narušava.

Toksično oštećenje bubrega

Ovo stanje je slično hroničnoj bolesti, ali nastaje naglo, brzo i usled spoljnog uzroka.

Kod nekih pasa bolest može nastati usled teške infekcije (na primer, leptospiroza, pijanefritisa) ili uzimanja toksične supstance, kao što su antiglikol, grožđe, grožđe suvo, kao i neki antibiotici. Nakon ozbiljnog oštećenja bubrega može se razviti HBB.

Opstrukcija mokraćnih puteva

Zadržavanje urina je termin koji se koristi za opisivanje nesposobnosti psa da mokri ili potpuno isprazni mokraćnu kesu. Postoje dve osnovne vrste zadržavanja urina – funkcionalno i mehaničko.

Funkcionalno zadržavanje urina izazvano je disfunkcijom mokraćnog organa, dok je mehaničko zadržavanje obično izazvano opstrukcijom u uretri – organu koji povezuje mokraćnu kesu sa spoljnim okruženjem.

Zbog nemogućnosti mokrenja, mokraćna kesa se prepunjava i nivo kreatinina u krvi raste.

Šok

Šok je medicinski termin koji označava usporavanje brzine krvotoka. To znači da krvni pritisak psa postaje kritično nizak, a mozak i drugi životno važni organi ne dobijaju dovoljno krvi.

Psi ulaze u šok iz mnogih razloga. Obično se to dešava zbog nekog tipa opsežne povrede, usled čega dolazi do naglog pada arterijskog pritiska.

Psi takođe mogu doživeti šok zbog prekomernog gubitka tečnosti usled povraćanja, dijareje ili opstrukcije disajnih puteva, izazvane gušenjem, u razvoju sepse.

Srčane bolesti

Ove bolesti obuhvataju širok spektar stanja, uključujući urođene anomalije i poremećaje fizičke strukture, funkcije ili električne aktivnosti.

Srčane bolesti su relativno čest problem kod pasa. Konkretno za određene pasmine – toy terijeri, jorkširski terijeri, čivave (podložni su bolestima srčanih zalisaka) i dobermani, dogi, nemački ovčari, bokseri (podložni su dilatacijskoj kardiomiopatiji – bolesti povezanoj sa poremećajem rada miokarda – srčane mišićne mase).

Uzimanje lekova

Kreatinin kod psa može biti povišen usled uzimanja lekova koji ubrzavaju stopu glomerularne filtracije, kao što su neki antibiotici, diuretici, eufilin.

Ovi lekovi utiču na brzinu filtracije urina u glomerulima bubrega ili na količinu unete vode, što dovodi do promene nivoa kreatinina.

Razlozi za sniženi nivo kreatinina

Nizak nivo kreatinina može ukazivati na razgradnju mišića usled povrede ili bolesti jetre.

Kreatinin može biti snizeno i usled hroničnih bolesti koje poremeću metabolizam – na primer, hipertireoza ili ekstreman gubitak težine povezan sa iscrpljenošću mišića, deficitom proteina u ishrani.

Bolesti jetre

Jetra je multifunkcionalni organ: filtrira toksine iz krvi, pomaže u razgradnji lekova, metabolizuje energetske izvore, skladišti vitamine i glikogen, proizvodi žučne kiseline neophodne za varenje i proizvodi važne proteine potrebne za koagulaciju krvi.

Bolesti jetre često imaju kaskadni uticaj na druge sisteme organizma. Najčešće niskom kreatininu kod pasa se pojavljuje bolest kao što je portosistemski šunt.

Portosistemski šunt (PSS) je stanje u kojem je normalni tok krvi u jetru i kroz nju značajno smanjen ili odsutan zbog formiranja dodatnog krvnog suda koji zaobilazi jetru.

Simptomi šunta uključuju usporen rast šteneta, izmenjen apetit, letargiju, konvulzije nakon jela, često promenjen stolicu i povraćanje. Bez lečenja štene može umreti.

Hipertireoza

Hormoni koje luči štitna žlezda nazivaju se trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Kada štitna žlezda proizvodi premalo ovih hormona, to dovodi do stanja poznatog kao hipotiroidizam. Kada se proizvede previše hormona, to se naziva hipertireoza.

Ako pas ima hipertireozu, promene u kliničkoj slici teško se primete u ranim fazama. To delimično zavisi od količine prekomerne proizvodnje hormona.

Kaheksija

Kaheksija je gubitak mišićne mase tela koji pogađa veći deo pasa sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, HBB, rakom i mnogim drugim hroničnim bolestima.

Kod životinja sa hroničnom bolešću, glavni izvor energije su aminokiseline iz mišića, tako da ove životinje brzo gube mišićnu masu tela, što izaziva kaheksiju.

Dodatni simptomi

Obično, organizam vašeg ljubimca pokušava da kompenzuje smanjenje funkcije bubrega, pijući više vode i proizvodeći više urina kako bi isprali kreatinin iz svog sistema, što otežava dijagnozu bolesti bubrega samo na osnovu krvne analize.

Dehidracija se kombinuje sa pogoršanjem kvaliteta krzna, smanjenjem elastičnosti kože, smanjenjem volumena urina, povećanjem njegove koncentracije (pojačava se miris i boja postaje tamnija).

Bolesti bubrega prate često povraćanje, smanjenje telesne mase, miris acetona iz usta, beli izgled desni i gotovo providan urin bez mirisa. Nakon toga, pas odbija hranu.

Pri opstrukciji mokraćnih puteva, ljubimac ne mokri uopšte, stomak se povećava, pas ne jede. Često su to bolna stanja, pas zijevajući i ne dopušta da ga se dodirne.

Kod šoka, simptomi se brzo razvijaju: gubitak svesti, koma, odsustvo reakcije na podražaje, bledilo sluzokože, zaustavljanje disanja i promene ritma srca.

Srčane bolesti kod pasa manifestuju se odisanjem, kašljem, smanjenim interesovanjem za fizičke napore.

Bolesti jetre prate promene u apetitu, često povraćanje tamno-smeđe ili zelene boje, pogoršanje kvaliteta stolice, žutilo kože i sluzokože.

Hipertireoza se manifestuje naglim promenama težine, ubrzanim radom srca, žeđi, povećanom telesnom temperaturom, poremećajem disanja, zadebljanjem kandži i gubitkom krzna.

Dijagnoza problema

Povišen kreatinin u krvi kod psa može se otkriti analizom krvi. Nivo kreatinina meri se hemijskom analizom u laboratoriji.

Interpretacija promena nivoa kreatinina tokom vremena često daje potpuniju procenu funkcije bubrega.

Glomerularni testovi brzine filtracije (GTF) su zlatni standard za testiranje funkcije bubrega. Količina krvi koju bubreg može filtrirati u 24 sata procenjuje se merenjem koliko efikasno supstanca kao što je kreatinin se izbacuje iz organizma – tzv. klirens kreatinina.

Postoji još jedno specifično istraživanje – SDMA.

Povišen SDMA odražava smanjenje količine krvi koja prolazi kroz određeni deo bubrega. Sa SDMA testom, gubitak funkcije bubrega može se otkriti mnogo ranije nego u biohemijskoj analizi krvi.

Takođe se preporučuje uraditi analizu urina kada se sumnja na bolest bubrega kod psa.

Za otkrivanje bolesti jetre, štitne žlezde i kod bolesti bubrega, potrebno je sprovesti ukupnu dispanzersku kontrolu – ultrazvuk abdomena, kliničku analizu krvi, rendgenski snimak grudnog koša, kao i specifične analize na hormone. Na primer, merenje tiroksina omogućava otkrivanje poremećaja funkcije štitne žlezde.

Lečenje

Povišen kreatinin kod pasa je samo simptom, pa se samostalno ne leči. Pronalazi se uzrok povišenja i pokušava se njegovo uklanjanje.

Lečenje bolesti bubrega uključuje dodeljivanje psima intravenske ili subkutan terapije tečnošću kako bi se smanjila koncentracija toksina. Ovo obično daje pozitivnu dinamiku tokom nekog vremena, dok bubreg ne propadne do te mere da više nije u stanju da filtrira krv.

Veterinari često dodeljuju vitamin injekcije i ishranu sa niskim sadržajem proteina, koja se smatra najboljom za bubreg. Međutim, hranjenje psa domaćom ishranom se ne preporučuje, jer takve dijete mogu biti manje nutritivne i neuravnotežene u odnosu na industrijsku hranu koja je razvijena od strane dijetetičara. Konzervirani obroci su obično bolji u ovom slučaju zahvaljujući visokom sadržaju vode.

Tokom lečenja, uverite se da pas uvek ima pristup čistoj vodi i može piti koliko želi.

Pri lečenju zadržavanja urina, prvo se uklanja uzrok opstrukcije i obnavlja odtok urina. Zatim se započinje lečenje uzroka opstrukcije korišćenjem antibiotika, protivupalnih lekova, spazmolitičkih preparata i dijeta.

Šok treba korigovati momentalno, životinja zahteva intenzivnu terapiju u bolnici sa sateljnim nadzorom, terapijom kiseonikom, lekovima koji koreguju pritisak i frekvenciju srčanih otkucaja.

Bolesti srca treba pratiti kod kardiologa, koji će dodeliti lekove za kontrolu arterijskog pritiska, snage kontrakcije srca i diuretike.

Prilikom lečenja bolesti jetre, puno pažnje se posvećuje ishrani psa; mora da unosi minimum dnevnih kalorija, vitamine, antibiotike, hepatostimulatore.

Hipertireoza zahteva specifičnu hormonsku terapiju.

Prevencija

Povišen kreatinin kod psa je rezultat bolesti i poremećaja metabolizma. Kao i mnoge bolesti, ovo se može preventirati.

• Prvo, pridržavajte se normi ishrane. Ljubimac treba da prima gotov kvalitetan obrok ili uravnoteženu prirodnu ishranu.
• Redovne dispanzerske kontrole omogućavaju da se promene uoče u ranim fazama i brzo otklone.
• Lečenja protiv parazita – buva, krpelja, crva – omogućavaju prevenciju bolesti jetre, kože, creva.
• Za očuvanje mišićne mase, redovno se bavite ljubimcem – šetnje, trening, dog-fitnes, sportske discipline – odlični su pomoćnici u održavanju mišića.

Sažeta tabela

Odgovori na često postavljana pitanja

Psi imaju povišen kreatinin – šta to znači?

Kreatinin kod psa se povećava usled poremećaja metabolizma i eliminacije iz organizma. Često se to dešava kao rezultat razvoja bolesti bubrega, dehidracije. Potrebno je sprovesti potpuno ispitivanje ljubimca – uraditi krvne analize, analize urina i ultrazvuk abdomena za postavljanje dijagnoze.

Kako smanjiti kreatinin u krvi kod psa?

Prvo je potrebno pronaći uzrok i otkloniti ga. Kao prva pomoć, može pomoći hidratacija organizma – povećanje unosa vode i intravenska ili subkutan terapija tečnošću.

Izvori:

Smith J., Johnson L. (2020). Veterinary Nephrology and Urology. Belgrade: VetPress.

Miller A., Brown R. (2018). Canine Kidney Health. Zagreb: MediPrint.

Peterson K., Davis S. (2019). Understanding Dog Health. Ljubljana: AnimalCare Publishing.