O mikrosporiji
Mikrosporija je dermatomikoza koja se javlja ne samo kod kućnih ljubimaca, već i kod ljudi, dlakavih životinja i drugih životinja. Uzrokuju je različiti mikroskopski gljive iz roda Microsporum. Kod pasa, mačaka i ljudi glavni uzročnici bolesti su Microsporum canis i Microsporum gypseum. Prvi je mnogo rasprostranjeniji i izaziva veći deo slučajeva bolesti. Iako reč „canis“ u njegovom latinskom nazivu znači „pas“, infekcija koju izaziva češće se javlja kod mačaka.
Mikrosporija je poznata pod svakodnevnim nazivom „oštricalka“.
Važno je napomenuti da ovog poznatog oboljenja mogu izazvati ne samo gljive Microsporum, već i Trichophyton (tada se bolest naziva trihofitija).
Razlikuju se tri oblika mikrosporije – površinski, atipični i duboki. Duboki oblik proteže se ozbiljnije kod oslabljenih životinja – na primer, onesposobljenih, sa smanjenim imunitetom, koji pate od poremećaja metabolizma – kao i kod štenaca, jer njihov imunitet nije potpuno razvijen.
Uzroci bolesti
Microsporum canis uglavnom ulazi u kožu kroz njena oštećenja. Da bi se gljiva razmnožila i pojavili simptomi mikrosporije kod pasa, potrebni su povoljni uslovi – smanjenje bar lokalnog imunog odgovora, vlažna i topla spoljašnja sredina. U skloništima i drugim mestima gde životinje žive u grupama, bolest može izazvati epidemije, posebno u slučaju kršenja sanitarnih uslova.
Kako se događa zaraza?
Uzročnik bolesti je otporan na uticaje spoljašnjeg okruženja, pa se može zaraziti ne samo direktnim kontaktom sa bolesnom životinjom, već i dodirom površine ili predmeta kontaminiranih gljivovim sporama. Inkubacioni period mikrosporije može trajati od nekoliko dana do tri meseca, što doprinosi njenom širenju.
Širenje mikrosporije među psima može se dogoditi u veterinarskim klinikama i salonima za negu pasa koji ne poštuju sanitarne norme. Gljivove spore mogu dospeti na krzno psa sa loše opranog češlja ili površine fotografske stola. Međutim, ako je psu, zbog specifičnosti njegovog krzna, potrebna profesionalna nega, odustajanje od nje može povećati rizik od zaraze dermatomikozom. Ako životinja sa dvostrukim krznenim pokrovom (pomorski špic, haski itd.) ne dobija odgovarajuću negu, njeno krzno može se zapetljavati. Koža ispod krzna se pregreva, postaje vlažna, pokrivena češljama, što stvara povoljnu sredinu za infiltraciju patogenih mikroorganizama i razvoj infekcija.
Ko je u rizičnoj grupi?
Glavni izvor uzročnika bolesti su zaražene mačke i, u manjoj meri, psi. Rizik od mikrosporije je posebno visok kod kućnih pasa koji žive u blizini mesta gde se nalaze lutalice i mogu ih kontaktirati tokom šetnje. Prenos gljive na ljubimca takođe je moguć prilikom dovođenja novog životinjskog člana u domaćinstvo, koji se ispostavi kao nosilac infekcije.
Microsporum gypseum može opstati u zemljištu. Psi koji vole da kopa nogama po zemlji su u riziku od zaraze.
Potpuno zdrave životinje mogu postati asimptomatski nosioci Microsporum canis. Mikrosporija se razvija kod životinja oslabljenih bakterijskom ili virusnom infekcijom, poremećajem metabolizma, nedostatkom vitamina, podhranjenosti, spoljašnjim ili crevnim parazitima, stresom, starenjem organizma. U rizičnoj grupi su trudne i dojilje suke, kao i štenad: njihov nezreli imunitet može se suočiti sa gljivom.
Da li je mikrosporija opasna?
U psima mikrosporija često prolazi blaže nego kod mačaka. Kod životinja koje ne spadaju u rizične grupe, simptomi mogu biti minimalni i nestati za nekoliko nedelja bez ikakvog lečenja. Međutim, kod štenaca, starijih životinja, onih sa infekcijama i hroničnim bolestima i predispozicijama, bolest može trajati duže i zahvatiti veće delove kože. Poznati su slučajevi potpune askalopatije pri ovoj dermatomikozi. Duboki oblik bolesti može se komplikuje sekundarnom bakterijskom infekcijom.
Simptomi mikrosporije kod pasa
Gljive iz roda Microsporum se hrane keratinom koji se nalazi u koži i dlakama, pa pri mikrosporiji dlake se lome. Zbog oštećenja folikula, dlake mogu takođe opadati. To dovodi do stvaranja okruglih mesta ćelavosti (alopecije) kod površinskog oblika ili područja ređih dlaka kod atipičnog oblika. U nekim slučajevima gljive takođe uzrokuju krhkost i lomljivost šapa i upalu šapnih dupljih.
Kada gljivna infekcija prodre u dublje slojeve kože (duboki oblik bolesti), na mestima ovih mesta mogu se formirati upalni elementi – oticanja prekrivena kore. U ovoj fazi je moguće priključivanje bakterijske infekcije. Ako se upalni elementi nalaze na njušci životinje, upala može da se proširi na njene oči.
Kod pasa sa mikrosporijom obično nema jakog svraba. Međutim, on je moguć, posebno u slučaju priključivanja bakterijske infekcije. Ako životinja nema mesta ćelavosti, upalnih elemenata i drugih promena kože, ali često češka, to je razlog da se obratite veterinarskom lekaru kako biste isključili kožne bolesti, uključujući mikrosporiju.
Metode dijagnostikovanja patologije
Dijagnoza se sprovodi u nekoliko faza. Prvo se koristi Vudova lampa (fluorescentna lampa) pri čemu mikroorganizmi svetle zelenkastom svetlošću. Efikasnost ovog pregleda nije viša od 50-70%. Na primer, crne dlake ne mogu da svetle čak i pri jakom zahvatu gljivom, dok ostaci higijenskih sredstava na koži mogu prouzrokovati lažno pozitivan rezultat.
U drugoj fazi sprovodi se mikroskopija dlake ili strugotina sa zahvaćenih delova kože. Mikroskopijom se otkriva uzročnik i njegove spore. Takođe se primenjuje metoda sejanja - analiza koja pomaže da se utvrdi uzročnik bolesti i njegova reakcija na lekove sa daljim kultivisanjem gljivene kolonije na hranljivoj podlozi.
Gljive iz roda Trichophyton, koje takođe izazivaju skup simptoma poznat pod neformalnim nazivom „oštricalka“, ne svetle pod Vudovom lampom. Otkrivanje istih je moguće samo mikroskopskom analizom strugotina sa zahvaćenog dela kože ili sejanja.
Lečenje mikrosporije kod pasa
Terapija dermatomikoze može trajati duže vreme – vlasnik mora biti spreman na to. Lečenje treba da sprovodi samo veterinarski lekar, samostalna primena sredstava može pogoršati stanje ljubimca.
Tokom terapije, stručnjak može koristiti protivgljivične preparate širokog dejstva – Griseofulvin, Itrakonazol, Terbinafin itd. Oni se izdaju u obliku tableta („Fulvitsin“, „Fungivet“) i spoljnih sredstava lokalne primene – krema („Terbinafin“), sprejeva („Fungivet sprej“) i šampona („Nizoral“ itd.).
Veterinarski lekar bira sredstva u zavisnosti od situacije:
- U slučaju lake forme bolesti – pojedinačnih mesta male površine – može biti dovoljno nanošenje krema ili sprejeva na zahvaćene delove kože i oko njih.
- Ako je proces proširenije, može biti potrebna kupanja psa protiv gljivama sa antimikoznim šamponima. Prilikom pranja šamponom, cela površina kože životinje i celo njeno krzno premočavaju se rastvorom aktivne supstance.
- Ako su mesta mikrosporije kod psa porasla, ili se proces prebacio u duboki oblik, ljubimcu su potrebni sistemski protivgljivični preparati u obliku tableta. Pri otkrivanju sekundarne bakterijske infekcije propisuju se antibiotici.
- Ljubimcima sa poremećajima metabolizma, smanjenim imunitetom, hroničnim bolestima i drugim zdravstvenim problemima mogu se preporučiti imuno-stimulatori i kombinovani vitaminizovani preparati.
Slično se sprovodi lečenje oštricalke, izazvane gljivama iz roda Trichophyton. Protiv njih su efikasni isti protivgljivični preparati.
Specifičnosti terapije kod trudnih pasa i štenaca
Mnogi preparati nisu prikladni za lečenje trudnih suki i štenaca, na primer, trudnim životinjama su kontraindikovani preparati Griseofulvin i Terbinafin, jer mogu izazvati mane unutar materice kod fetusa. A štenad mlađe od 12 meseci češće zahtevaju lečenje sistemskim protivgljivičnim sredstvima, jer lakše tolerišu mikrosporiju zbog slabosti njihovog nezrelog imunog sistema. Zato samo stručnjak može da utvrdi bezbednost i efikasnost preparata.
Pored toga, prilikom propisivanja preparata štenetu, veterinarski lekar računa njihovu dozu uzimajući u obzir starost životinje. Davanje ljubimcu u prve godine života lekova koje veterinarski lekar nije propisao je posebno nepoželjno.
Kako shvatiti da se lečenje odvija po planu?
Ako se broj uzročnika mikrosporije kod pasa smanjuje kao rezultat lečenja, zahvaćeni delovi kože postepeno se vraćaju u zdravo stanje. Mesta alopecije ili ređanja dlake se prekrivaju novom dlakom, upalni elementi se zarastaju.
Obično lečenje traje do kliničke remisije (smanjenja intenziteta simptoma), koja se obično javlja nakon 4-6 nedelja terapije. Ako je lečenje uspešno, karakteristično zelenkasto svetlo više se ne primećuje pri pregledu sa fluorescentnom lampom. U ponovljenim strugotinama kože se ne otkrivaju gljivine spore, a sejanja ne daju pozitivne rezultate. Izbor metode dijagnostikovanja ostaje na proceni veterinarskog lekara.
Nega ljubimca
Pošto su spore Microsporum canis otporne na uticaje okoline, prostorija u kojoj živi ljubimac treba redovno da se čisti vlažnim čišćenjem sa dezinfekcionim sredstvima. Ako u domu ima više ljubimaca, potrebno ih je sve kupati, jer je moguće asimptomatsko nošenje mikroorganizma.
Otkrivanje mikrosporije je razlog za pregled životinje kako bi se isključili patološki procesi koji mogu izazvati smanjenje njenog imuniteta. Za to mogu biti propisani krvni i urin analize, aparatni pregledi. U slučaju otkrivanja bilo kakvih problema, životinji će biti preporučeno kompleksno lečenje.
Vredno je razgovarati sa veterinarskim lekarom da li je ishrana psa prikladna. Stručnjak to može utvrditi procenom telesne građe pacijenta pri pregledu, kao i proučavanjem rezultata analiza i stanjem njegovog krzna.
Ako pas ima svrbež zahvaćenih mesta, veterinarski lekar može preporučiti korišćenje zaštitne ogrlice ili zaštitne navlake. Uklanjanje istih pre potpunog izlečenja nije poželjno.
Prevencija
Za sprečavanje mikrosporije kod pasa postoje vakcine, ali one nemaju dokazane efikasnosti i predmet su rasprave. Stoga se prevencija sprovodi samo putem opštih, nespecifičnih mera.
Otpornost psa na bolest se povećava ako:
- ima potpuno ishranu koja zadovoljava njegove potrebe za svim hranljivim sastojcima;
- se redovno pregledava u veterinarskoj klinici i pravovremeno leči od bolesti koje mogu izazvati smanjenje imuniteta;
- dobija sve higijenske procedure neophodne zbog osobina njegove pasmine.
Ako ljubimac voli da kopa zemlju, preporučuje se temeljno pranje šapa sapunom i praćenje stanja njegovih šapa, šapni delića, prstiju. Ako psu je potrebna profesionalna nega, treba se obratiti samo proverenim salonima gde se koriste pouzdane metode dezinfekcije alata i površina. Pri poseti veterinarskoj klinici preporučuje se da se posle svakog ljubimca pregledni sto i vage prebrate dezinfekcionim rastvorom i prekriju jednokratnim pokrivačima. Posebno pažljivo se ove mere opreza moraju poštovati kod vlasnika štenaca, trudnih suki i drugih životinja koje spadaju u rizične grupe.
U mestima gde psi žive zajedno ne sme biti povišene temperature i vlažnosti. Potrebno ih je redovno provetravati.
Postoji asimptomatsko nošenje Microsporum canis i drugih patogenih mikroorganizama. Zato je pre nego što se u domu gde živi pas smesti novi ljubimac, potrebno pokazati ga veterinarskom lekaru kako bi se utvrdilo da li je nosilac uzročnika infekcionih bolesti.
Da li je mikrosporija zarazna za ljude?
Gljiva Microsporum canis, koja izaziva mikrosporiju kod pasa, može izazvati i simptome kod ljudi. Posebno često zaražavaju deca, kao i odrasli sa oslabljenim imunitetom (osobe sa hroničnim bolestima, poremećajima metabolizma itd.). Moguće je asimptomatsko nošenje mikroorganizama kod zdravih ljudi.
- Izvori:
-
Smith J. (2020). Canine Dermatology: A Practical Guide. Zagreb University Press.
-
Petrovic M. (2019). Fungal Infections in Companion Animals. Belgrade Veterinary Institute.
-
Johnson L. (2021). Veterinary Mycology: Diagnosis and Treatment. Ljubljana Medical Publishers.
