Šta je mikrosporija?

Mikrosporija je gljivična infekcija površinskih slojeva kože, dlake, a ponekad i kandži. Spada u dermatofitoze. Važan uzročnik kod pasa je Microsporum canis, koji se, uprkos nazivu, često povezuje sa mačkama. Infekciju mogu izazvati i gljive povezane sa zemljištem, poput vrste ranije poznate kao Microsporum gypseum.

Slične promene mogu izazvati gljive iz roda Trichophyton; takva infekcija naziva se trihofitija. Izgled kože nije dovoljan da se pouzdano utvrdi uzročnik. Mikrosporija se može preneti sa životinje na čoveka, pa su uz lečenje važni higijena i ograničavanje širenja zaraze.

Kako se pas zarazi?

Zaraza se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili preko dlaka, četki, ležajeva i drugih kontaminiranih predmeta i površina. Zaražena životinja ne mora imati vidljive promene na koži. Spore mogu dugo opstati u okruženju, zbog čega je uklanjanje dlaka i redovno čišćenje važan deo kontrole infekcije.

U prihvatilištima, odgajivačnicama i drugim prostorima sa više životinja infekcija se lakše širi. Kontaminirani pribor može preneti spore i u salonima za negu ili veterinarskim ustanovama ako se ne čisti i dezinfikuje odgovarajuće. Redovna nega dlake je korisna, ali sama po sebi ne sprečava mikrosporiju.

Ko je pod većim rizikom?

Štenci, psi oslabljenog imuniteta i životinje koje su u bliskom kontaktu sa zaraženim psima ili mačkama mogu biti pod većim rizikom. Oštećenja kože i toplo, vlažno okruženje mogu pogodovati infekciji. Ipak, mikrosporija se javlja i kod inače zdravih pasa, a njeno prisustvo ne znači automatski da pas ima poremećaj imuniteta.

Kontakt sa zemljištem može biti izvor nekih dermatofita. Kopanje zato predstavlja mogući put izlaganja, ali ne znači da će svaki pas koji kopa oboleti. Novi ljubimac u domaćinstvu takođe može uneti infekciju i bez očiglednih simptoma.

Simptomi mikrosporije kod pasa

Gljive zahvataju tkiva bogata keratinom. Dlaka može postati lomljiva ili opadati, pa se pojavljuju proređena ili bezdlaka područja. Promene su ponekad okrugle, ali mogu biti nepravilne i raširene. Mogu se javiti perutanje, crvenilo i kraste. Svrab može izostati, biti blag ili izražen, naročito ako postoji i druga kožna infekcija.

Kod nekih pasa nastaju jače upaljene, otečene ili čvorićaste promene. Ređe mogu biti zahvaćene kandže, koje postaju krhke ili deformisane. Bakterijska infekcija može dodatno zakomplikovati stanje.

Ovakve promene nisu specifične samo za mikrosporiju: sličnu sliku mogu dati paraziti, bakterijske infekcije i druge bolesti kože. Zakažite veterinarski pregled ako primetite opadanje dlake, kraste ili uporan svrab. Kod bolnih otoka, gnojenja, brzo proširenih promena ili malaksalosti pregled ne treba odlagati. Promene uz oko, naročito uz žmirkanje ili bol, zahtevaju brz pregled.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar bira preglede prema izgledu promena i istoriji kontakata. Vudova lampa može pomoći da se uoče dlake zaražene nekim sojevima Microsporum canis, koje daju karakterističnu zelenkastu fluorescenciju. Ne svetle sve zaražene dlake, a ostaci preparata i druge materije mogu zbuniti nalaz. Zato negativan pregled lampom ne isključuje infekciju, niti je svako svetlucanje dokaz mikrosporije.

Mikroskopski pregled dlaka i materijala sa kože može pokazati gljivične strukture. Kultura, odnosno uzgoj gljive na podlozi, pomaže u identifikaciji uzročnika. U nekim laboratorijama dostupni su i molekularni testovi. Nijedan nalaz ne treba tumačiti odvojeno od kliničkog pregleda: spore na dlaci mogu predstavljati i kontaminaciju iz okruženja, a ne aktivnu infekciju.

Lečenje mikrosporije

Lečenje vodi veterinar i često traje više nedelja, ponekad i duže. Iako kod nekih zdravih pasa promene mogu spontano da se povuku, čekanje bez pregleda nije dobar plan zbog mogućeg širenja zaraze na druge životinje i ljude.

Terapija može uključivati lokalne protivgljivične preparate i lekove koji deluju sistemski, kao što su itrakonazol ili terbinafin. Izbor leka, dozu i trajanje određuje veterinar. Ne koristite ljudske kreme, šampone ili tablete na svoju ruku: nisu svi preparati odgovarajući za psa, a lizanje proizvoda može predstavljati dodatni rizik.

  • Lokalna terapija smanjuje količinu spora na koži i dlaci. Veterinar može preporučiti tretman celog krzna, a ne samo vidljivih promena.

  • Sistemski lekovi mogu biti potrebni i kada promene nisu velike. Odluka zavisi od nalaza, zdravstvenog stanja psa i rizika od prenošenja.

  • Antibiotici ne leče mikrosporiju; koriste se samo ako veterinar utvrdi pridruženu bakterijsku infekciju.

  • Vitamini i preparati za „jačanje imuniteta” nisu zamena za protivgljivično lečenje. Dodatke treba davati samo kada za njih postoji opravdan razlog.

Štenci, skotne kuje i kuje koje doje

Kod ovih pasa izbor terapije zahteva poseban oprez. Neki sistemski lekovi nisu bezbedni tokom skotnosti; grizeofulvin se ne koristi kod skotnih životinja zbog rizika za plodove. Bezbednost drugih preparata procenjuje veterinar za konkretan slučaj. Nemojte pretpostaviti da je lokalni preparat bezbedan samo zato što se nanosi na kožu.

Kod štenaca se doza i izbor leka prilagođavaju telesnoj masi, uzrastu i zdravstvenom stanju. Štene koje raste može zahtevati prilagođavanje doze tokom terapije, ali isključivo prema uputstvu veterinara.

Kako se prati uspeh lečenja?

Smanjenje crvenila i krasti i ponovni rast dlake jesu povoljni znaci, ali ne dokazuju da pas više nije zarazan. Ne prekidajte terapiju čim koža izgleda bolje.

Veterinar određuje kontrolne preglede i, prema potrebi, ponavlja laboratorijske testove. Odluka o završetku lečenja zasniva se na toku bolesti i odgovarajućim kontrolnim nalazima, a ne samo na pregledu Vudovom lampom ili unapred određenom broju nedelja.

Nega psa i čišćenje doma

Dok traje lečenje, po dogovoru sa veterinarom ograničite kontakt psa sa drugim životinjama i obezbedite mu prostor koji se lako čisti. Izbegavajte odlazak u salon, pansion i zajedničke prostore dok veterinar ne proceni da je to bezbedno. Pre dolaska u ambulantu najavite sumnju na zaraznu kožnu bolest.

  • Redovno uklanjajte dlake i prašinu usisavanjem i vlažnim čišćenjem. Perite ležajeve, prekrivače i drugi perivi tekstil u skladu sa uputstvima za materijal.

  • Pre dezinfekcije očistite površine. Izaberite sredstvo delotvorno protiv dermatofita uz savet veterinara i poštujte razblaženje i vreme kontakta navedeno na proizvodu.

  • Ne mešajte sredstva za čišćenje. Držite psa dalje od njih dok površine ne budu bezbedne za kontakt prema uputstvu proizvođača.

  • Ne delite četke i opremu sa drugim životinjama. Ostale ljubimce u domaćinstvu treba proceniti sa veterinarom; nemojte ih samoinicijativno lečiti ili kupati medicinskim preparatima.

Ako pas lizanjem ili češanjem povređuje kožu, veterinar može preporučiti zaštitnu ogrlicu. Dodatne analize zbog moguće osnovne bolesti rade se kada pregled i istorija bolesti za to daju razlog, a ne automatski kod svakog psa sa mikrosporijom.

Prevencija

Prevencija se prvenstveno zasniva na smanjenju izlaganja, higijeni i ranom prepoznavanju promena. Vakcine protiv dermatofitoze nisu pouzdana zamena za ove mere niti za propisano lečenje.

Obezbedite psu potpunu ishranu, odgovarajuću negu kože i dlake i redovne veterinarske preglede. To podržava opšte zdravlje, ali ne garantuje zaštitu od infekcije. Posle kopanja uklonite prljavštinu sa šapa i dobro ih osušite; često pranje agresivnim sapunima može iritirati kožu.

Birajte salone koji pravilno čiste i dezinfikuju pribor i radne površine. Prostor u kome boravi više životinja treba redovno čistiti, provetravati i održavati suvim, bez zanemarivanja njihovog komfora.

Pre bliskog kontakta novog ljubimca sa ostalim životinjama koristan je veterinarski pregled, posebno ako dolazi iz sredine u kojoj je bilo kožnih infekcija. Sam klinički pregled ne može uvek otkriti nosioca bez simptoma; potrebu za testiranjem i privremenim odvajanjem procenjuje veterinar.

Da li se mikrosporija prenosi na ljude?

Da. Microsporum canis može izazvati infekciju kod ljudi nakon kontakta sa zaraženom životinjom ili kontaminiranim predmetima. Zaraziti se može svako, a poseban oprez potreban je kod dece i osoba oslabljenog imuniteta. Izvor može biti i kućni ljubimac bez vidljivih promena, ne samo životinja koja živi na ulici.

Posle kontakta sa životinjom operite ruke običnim sapunom i vodom. Pri nanošenju terapije i čišćenju kontaminiranog pribora koristite rukavice, pa potom operite ruke. Dok traje infekcija, izbegavajte bliski kontakt psa sa licem, deljenje kreveta i kontakt sa posebno osetljivim članovima domaćinstva.

Ako se kod člana domaćinstva pojave crvene, ljuspaste ili svrbljive promene, ili proređivanje kose, treba se obratiti lekaru i pomenuti infekciju ljubimca. Ne koristite veterinarske lekove za lečenje ljudi. Dermatofitoze kod ljudi mogu imati i druge izvore, uključujući druge ljude ili zemljište.