Crvenilo, iscedak, žmirkanje ili promena izgleda oka mogu ukazivati na različite bolesti. Po spoljašnjem izgledu nije uvek moguće razlikovati blažu iritaciju od stanja koje ugrožava vid. Dijagnozu postavlja veterinar pregledom oka i odgovarajućim testovima.
Kada je potreban hitan pregled
Odmah kontaktirajte veterinara ako pas iznenada izgubi vid, oko izađe iz očne duplje, postoji povreda ili hemikalija dospe u oko. Jak bol, uporno držanje oka zatvorenim, naglo zamućenje, izraženo crvenilo ili uvećanje oka zahtevaju pregled bez odlaganja, po mogućnosti istog dana. Kod nekih bolesti vid može biti trajno oštećen za kratko vreme.
Do pregleda sprečite trljanje oka, po mogućnosti zaštitnom kragnom. Ne stavljajte ljudske kapi, ostatke ranije terapije, čajeve ili druge kućne preparate. Kapi sa kortikosteroidima mogu pogoršati čir rožnjače. Ne pokušavajte da vratite ispalo oko ili izvadite predmet zaboden u njega. Ako hemikalija dospe u oko, odmah ga obilno ispirajte čistom mlakom vodom ili fiziološkim rastvorom i potražite hitnu veterinarsku pomoć.
Uzroci i predispozicije
Problemi sa očima mogu biti povezani sa povredama, infekcijama, poremećajem stvaranja suza, upalom, naslednim promenama ili bolestima drugih organa. Mogu zahvatiti jedno ili oba oka i nastati naglo ili napredovati postepeno. Nisu sve očne bolesti praćene bolom ili iscetkom.
Građa glave i kapaka kod pojedinih rasa povećava rizik od određenih problema. Psi kratke njuške i izraženih očiju mogu biti podložniji povredama površine oka, a šarpeji i čau-čau psi uvrtanju kapaka. Postoje i nasledne predispozicije za bolesti sočiva i mrežnjače. To ne znači da će svaki pas određene rase oboleti: uzrast, zdravstveno stanje i individualna građa takođe su važni.
Pregled najčešćih problema
Deo oka ili stanje | Primeri | Mogući znaci |
|---|---|---|
Kapci | Blefaritis, entropion, ektropion | Crvenilo, otok, kraste, suzenje, nepravilni položaj kapka |
Položaj oka i kapaka | Hornerov sindrom, proptoza | Uvučeno oko, spušten kapak ili izlazak oka iz očne duplje; ova stanja imaju različite uzroke i hitnost |
Konjunktiva i suzni aparat | Konjunktivitis, suvo oko | Crvenilo, iscedak, žmirkanje, nelagodnost |
Sočivo | Katarakta | Zamućenje sočiva i različit stepen slabljenja vida |
Rožnjača i uvea | Čir rožnjače, uveitis | Bol, žmirkanje, suzenje, crvenilo, zamućenje |
Mrežnjača | Progresivna atrofija, odvajanje mrežnjače | Postepen ili nagao gubitak vida, često bez spoljašnjih znakova upale |
Očni pritisak | Glaukom | Bol, crvenilo, zamućenje, proširena zenica i slabljenje vida |
Ovi znaci nisu dovoljni za samostalno postavljanje dijagnoze. Pregled može uključiti merenje stvaranja suza, bojenje rožnjače fluoresceinom radi otkrivanja oštećenja, merenje očnog pritiska i pregled unutrašnjosti oka.
Bolesti kapaka
Blefaritis — upala kapaka
Blefaritis može zahvatiti jedan ili oba kapka. Mogući uzroci uključuju infekcije, parazite, alergijske i druge zapaljenske promene. Tipični znaci su crvenilo, otok, kraste, gubitak dlake oko oka i svrab. Žmirkanje ili zatvaranje oka može ukazivati i na bolno oštećenje njegove površine.
Lečenje zavisi od uzroka i može uključiti negu kapaka i ciljane lekove. Antibiotici, antiparazitici i lekovi protiv upale nisu međusobno zamenljivi i ne treba ih davati bez pregleda.
Entropion — uvrtanje kapka
Kod entropiona ivica kapka se okreće ka oku, pa dlake mogu trljati rožnjaču. Posledice su suzenje, bol, žmirkanje i mogući čir rožnjače. Može biti povezan sa naslednom građom kapaka, ali nastati i zbog bola ili ožiljaka. Često je potrebna hirurška korekcija; kod mladih pasa veterinar može primeniti privremene mere dok se građa kapaka razvija.
Ektropion — izvrtanje kapka
Kod ektropiona kapak se okreće ka spolja i otkriva deo konjunktive. To može doprineti iritaciji, suzenju i ponavljanim upalama. Blaži slučajevi ponekad se kontrolišu negom i terapijom koju odredi veterinar, dok izražene promene mogu zahtevati operaciju.
Promene položaja oka
Hornerov sindrom
Hornerov sindrom nastaje zbog poremećaja simpatičke nervne inervacije oka. Može se prepoznati po suženoj zenici, spuštenom gornjem kapku, uvučenom izgledu oka i istaknutom trećem kapku. Nije isto što i ispadanje oka.
Veterinar procenjuje mogući uzrok, uključujući bolesti uha, povrede ili druge promene duž nervnog puta. Kod nekih pasa uzrok ostaje nepoznat. Lečenje i prognoza zavise od nalaza; operacija nije uobičajeni tretman samog sindroma.
Ispadanje i izbočenje oka
Proptoza je izlazak očne jabučice iz očne duplje, obično posle traume, pri čemu kapci ostaju iza nje. To je hitno stanje. Ne pritiskajte oko niti pokušavajte da ga vratite; površinu možete nežno održavati vlažnom sterilnim fiziološkim rastvorom dok odmah odlazite veterinaru. Mogućnost očuvanja oka i vida zavisi od težine povrede.
Egzoftalmus označava izbočenje oka koje ostaje u očnoj duplji i može biti posledica promene iza njega, poput upale ili mase. I ovo stanje zahteva brz pregled. Ektropion je, nasuprot tome, promena položaja kapka, a ne očne jabučice.
Konjunktivitis i suvo oko
Konjunktivitis
Konjunktivitis je upala sluzokože koja oblaže unutrašnjost kapaka i deo površine očne jabučice. Može biti povezan sa iritacijom, stranim telom, alergijom, infekcijom, nepravilnim položajem kapaka ili nedostatkom suza. Znaci uključuju crvenilo, otok i vodenast, sluzav ili gnojan iscedak.
Izgled iscetka sam po sebi ne otkriva uzrok. Gnojni iscedak može pratiti bakterijsku infekciju, ali i druge probleme sa sekundarnim umnožavanjem bakterija. Alergiju takođe nije moguće pouzdano razlikovati samo po suzenju i crvenilu. Pesak i hemikalije mogu izazvati iritaciju ili povredu, a ne nužno alergijsku reakciju.
Terapija se bira prema uzroku. Veterinar može ukloniti strano telo, propisati lokalne lekove ili lečiti osnovnu bolest. Sistemski antibiotici i operacija nisu potrebni kod svakog konjunktivitisa. Uvećani limfni folikuli, naročito na trećem kapku, mogu pratiti hroničnu iritaciju; ni takav nalaz ne znači automatski da je potrebna operacija.
Suvi keratokonjunktivitis — suvo oko
Suvo oko nastaje kada nema dovoljno suza za zaštitu površine oka. Čest uzrok je imunološki posredovano oštećenje suznih žlezda, ali postoje i drugi uzroci. Mogu se javiti gust iscedak, crvenilo, nelagodnost, zamućenje i pigmentacija rožnjače, a u težim slučajevima i čirevi.
Količina suza proverava se odgovarajućim testom. Lečenje često uključuje preparate koji podstiču stvaranje suza i sredstva za vlaženje oka, uz redovne kontrole. Može biti dugotrajno. Ispiranje suznih kanala nije standardna zamena za lečenje nedostatka suza.
Katarakta — zamućenje sočiva
Katarakta može nastati u različitim uzrastima. Može biti nasledna ili povezana sa dijabetesom, starenjem, traumom i drugim promenama u oku. U zavisnosti od obima zamućenja, vid može biti blago oslabljen ili ozbiljno narušen. Nije svako sivkasto zamućenje kod starijeg psa katarakta; pregledom se razlikuje od drugih promena sočiva.
Lekovi ne mogu pouzdano ukloniti već nastalu kataraktu. Kod odgovarajućih kandidata operacija može značajno poboljšati vid: zamućeno sočivo uklanja se, najčešće fakoemulzifikacijom, a može se ugraditi veštačko sočivo. Pre operacije procenjuju se stanje mrežnjače i ostatka oka, kao i opšte zdravlje psa. Ishod nije zagarantovan i potrebne su kontrole i postoperativna terapija. I bez operacije važno je pratiti moguće komplikacije, poput upale.
Bolesti rožnjače i uvee
Keratitis i čir rožnjače
Keratitis je upala rožnjače, a čir rožnjače predstavlja oštećenje njene površine koje može zahvatiti i dublje slojeve. Uzroci uključuju povredu, strano telo, trljanje dlaka o oko i suvo oko. Dublji čirevi mogu ugroziti celovitost oka.
Pas može žmirkati, držati oko zatvorenim, suziti ili pokušavati da ga trlja. Rožnjača može izgledati zamućeno ili plavičasto zbog otoka; to nije promena pigmentacije zenice. Potreban je brz pregled. Terapija zavisi od dubine i uzroka oštećenja, a teški slučajevi zahtevaju operaciju. Kortikosteroidne kapi se ne koriste na svoju ruku, naročito kada postoji čir.
Uveitis
Uveitis je upala uvee, koja obuhvata šarenicu, cilijarno telo i sudovnjaču. Može biti povezan sa traumom, infekcijom, imunološkim poremećajem, promenama sočiva ili drugim bolestima. Ponekad uzrok nije moguće odmah utvrditi.
Mogući znaci su bol, crvenilo, žmirkanje, izbegavanje svetlosti, sužena zenica i promena izgleda unutrašnjosti oka. Potreban je brz pregled, jer komplikacije mogu ugroziti vid. Lečenje uključuje kontrolu upale i bola, kao i terapiju uzroka kada je poznat. Izbor lekova zavisi i od stanja rožnjače i očnog pritiska.
Bolesti mrežnjače
Odvajanje mrežnjače
Odvajanje mrežnjače može biti povezano sa traumom, povišenim krvnim pritiskom, upalom, krvarenjem ili drugim promenama u oku. Uobičajeno izlaganje dnevnoj svetlosti nije tipičan uzrok. Gubitak vida može biti nagao, a oko spolja može izgledati gotovo normalno.
Naglo slabljenje vida zahteva hitan pregled. Lečenje se usmerava na uzrok, a u odabranim slučajevima moguća je specijalistička operacija. Antibiotici nisu univerzalna terapija. Mogućnost oporavka vida zavisi od obima, uzroka i trajanja odvajanja.
Progresivna atrofija mrežnjače
Progresivna atrofija mrežnjače obuhvata nasledne degenerativne bolesti koje postepeno oštećuju ćelije važne za vid. Pas često najpre slabije vidi u sumrak i mraku, a kasnije i pri dnevnom svetlu. Bol i gnojni iscedak nisu tipični znaci ovog procesa.
Za uobičajene oblike ove bolesti nema dokazanog lečenja koje vraća izgubljeni vid. Veterinarski oftalmolog potvrđuje dijagnozu i prati moguće prateće probleme. Psu pomažu stabilan raspored nameštaja, zaštita stepenica i mirno vođenje na povocu. Mnogi psi se dobro prilagođavaju gubitku vida uz bezbedno okruženje.
Glaukom
Glaukom je bolest kod koje povišen očni pritisak oštećuje mrežnjaču i očni živac. Može biti primaran ili nastati kao posledica drugih bolesti oka. Akutni glaukom je hitno i često veoma bolno stanje.
Mogu se javiti izraženo crvenilo, zamućena rožnjača i proširena zenica.
Pas može žmirkati, biti povučen, slabije jesti ili izbegavati dodir glave zbog bola.
Vid može brzo oslabiti; kod dugotrajnog glaukoma oko može postati uvećano.
Dijagnoza zahteva merenje očnog pritiska i pregled oka. Terapija snižava pritisak i ublažava bol, a nekim psima su potrebni hirurški postupci. Već nastalo oštećenje vida može biti nepovratno. Čak i kada vid nije moguće sačuvati, neophodno je zbrinuti bol i pratiti drugo oko.
Za blaži iscedak bez bola takođe zakažite pregled ako se ponavlja ili ne prolazi. Propisanu terapiju primenjujte tačno prema uputstvu i ne prekidajte kontrole samo zato što oko izgleda bolje. Ako se tokom lečenja pojave bol, zamućenje ili slabljenje vida, odmah se javite veterinaru.
