Slabost, bol pri kretanju ili otežano otvaranje usta mogu biti znaci bolesti mišića, ali i drugih zdravstvenih problema. Veterinarski pregled je potreban da bi se utvrdio uzrok i izabralo odgovarajuće lečenje.
Šta je miopatija?
Miopatija je opšti naziv za bolest mišića. Nije svaka miopatija upalna: upala mišića naziva se miozitis. Bolesti mišića mogu izazvati slabost, bol, otok ili atrofiju, odnosno smanjenje mišićne mase, ali ne moraju svi ovi znaci biti prisutni kod svakog psa.
Uzroci i oblici bolesti mišića
Uzrok može biti nasledni poremećaj, imunološka reakcija, infekcija, metabolički ili hormonski poremećaj, kao i dejstvo određenih lekova ili toksina. Povrede i preveliko opterećenje takođe mogu oštetiti mišiće. Ove promene ne predstavljaju jednu bolest i ne leče se na isti način.
Oštećenje usled povrede ili napora može izazvati lokalni bol, otok i izbegavanje pokreta. Intenzivna aktivnost nije sama po sebi dokaz oštećenja mišića.
Infektivni miozitis može nastati zbog bakterija ili drugih uzročnika, uključujući pojedine parazite. Gnojna upala može biti praćena bolnim otokom, temperaturom i pogoršanjem opšteg stanja.
Imunološki posredovan miozitis nastaje kada imunski sistem napada mišićno tkivo. Može zahvatiti više mišićnih grupa ili određene mišiće, kao kod miozitisa žvakaćih mišića.
Nasledne miopatije povezane su sa genetskim poremećajima. Njihov tok i mogućnosti lečenja zavise od konkretnog oboljenja.
Boravak na hladnoći nije dovoljno objašnjenje za nastanak upalne bolesti mišića. Izraz „reumatska miopatija zbog prehlade” nije pouzdana dijagnoza na osnovu koje treba birati terapiju. Ako uzrok ni posle ispitivanja nije utvrđen, bolest se može opisati kao idiopatska.
Rasa i predispozicija
Pojedine nasledne miopatije i imunološki posredovane bolesti češće se opisuju kod određenih rasa. Ipak, rasa sama po sebi ne potvrđuje niti isključuje bolest. Autoimuno poreklo bolesti ne znači automatski da je ona nasledna. Za procenu su važni simptomi, uzrast, porodična istorija ako je poznata i rezultati pregleda.
Simptomi i kada je pregled hitan
Simptomi zavise od zahvaćenih mišića i uzroka bolesti. Slične tegobe mogu poticati od zglobova, kostiju, nerava ili drugih organa, pa se dijagnoza ne može postaviti samo posmatranjem hoda.
Slabost, brzo zamaranje, ukočen hod ili teško ustajanje.
Bol pri pokretu ili dodiru, otok i izbegavanje oslanjanja na određeni deo tela.
Smanjenje mišićne mase, ponekad primetno na glavi ili udovima.
Otežano otvaranje usta, žvakanje ili gutanje, smanjen unos hrane i gubitak telesne mase.
Malaksalost, slab apetit i povišena temperatura, naročito kod nekih upalnih ili infektivnih oboljenja.
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas otežano diše, kolabira, ne može da stoji, ne može da guta ili se guši pri pokušaju uzimanja hrane i vode. Tamna mokraća uz slabost ili bol posle napora takođe zahteva hitnu procenu. Ako pas ne može da otvori usta, odbija vodu ili ima jak bol, javite se veterinaru bez odlaganja.
Miozitis žvakaćih mišića
Miozitis žvakaćih mišića je imunološki posredovana bolest koja zahvata mišiće važne za žvakanje. U akutnoj fazi mogu se javiti bol i otok, naročito u predelu slepoočnica i obraza, uz otežano otvaranje usta. Pas može pokazivati interesovanje za hranu, ali ne uspevati da je uzme ili sažvaće.
Kod dugotrajnog oboljenja mišići mogu atrofirati, a ožiljno tkivo trajno ograničiti otvaranje usta. Promene oblika glave tada mogu biti vidljive. Nemojte silom otvarati vilicu: to može izazvati dodatni bol ili povredu. Otežano otvaranje usta može imati i druge uzroke, uključujući probleme sa zubima i viličnim zglobom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar procenjuje hod, snagu i bolnost mišića, pregleda usta kada je to bezbedno i proverava da li tegobe mogu biti neurološkog ili ortopedskog porekla. Važni su podaci o početku simptoma, povredama, naporu, lekovima i mogućem kontaktu sa toksinima.
Krvne analize mogu uključivati kreatin-kinazu (CK), enzim čije povećanje može ukazivati na oštećenje mišića. Taj nalaz sam po sebi ne određuje uzrok, a normalna vrednost ne isključuje sve mišićne bolesti. Prema nalazima mogu biti potrebni analiza mokraće, testovi na infekcije, snimanje, elektromiografija ili biopsija mišića.
Kod sumnje na miozitis žvakaćih mišića postoji test na antitela protiv mišićnih vlakana tipa 2M. Rezultat se tumači zajedno sa pregledom i ostalim nalazima; prethodna imunosupresivna terapija i stadijum bolesti mogu uticati na njegovu pouzdanost. Toksoplazmozu izaziva parazit, a ne bakterija, i testiranje na nju nije potrebno kod svakog psa sa mišićnim tegobama.
Lečenje zavisi od uzroka
Ne postoji jedinstvena terapija za sve miopatije. Veterinar bira lečenje prema dijagnozi, težini bolesti i opštem stanju psa.
Kod imunološki posredovanih bolesti često se koriste kortikosteroidi, a po potrebi i drugi imunosupresivni lekovi. Doze se menjaju uz kontrole, a terapija se ne prekida samoinicijativno.
Kod potvrđene infekcije biraju se lekovi koji deluju na njenog uzročnika. Kod apscesa ili ozbiljno oštećenog tkiva može biti potreban hirurški zahvat.
Povrede mogu zahtevati ograničenje aktivnosti, odgovarajuće ublažavanje bola i kasnije postepenu rehabilitaciju.
Ako pas ne može dovoljno da jede ili pije, mogu biti potrebni nadoknada tečnosti i dodatna nutritivna podrška.
Ne dajte psu ljudske lekove protiv bolova niti preostalu terapiju drugog ljubimca. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kortikosteroidi ne smeju se kombinovati bez izričitog veterinarskog uputstva.
Masaža, obloge i fizioterapija nisu prikladne za svako stanje. Primenjuju se samo kada veterinar proceni da su bezbedne, posebno ako postoje akutna upala, infekcija ili povreda.
Kako se prati odgovor na terapiju?
Manji bol, lakše kretanje, bolji unos hrane i stabilna telesna masa mogu ukazivati na poboljšanje. Ipak, nestanak simptoma ne znači nužno da je bolest izlečena. Kontrolni pregledi, a po potrebi i analize, služe za procenu napretka i neželjenih dejstava terapije.
Nega tokom lečenja
Obezbedite mirno, udobno mesto za odmor, podlogu koja ne klizi i lako dostupan prostor za hranu i vodu. Obim šetnji i aktivnosti prilagodite veterinarskim preporukama. Izbegavajte naporne treninge, ali ne uvodite dugotrajnu potpunu neaktivnost bez dogovora sa veterinarom.
Ako pas bezbedno guta, veterinar može preporučiti mekšu hranu koja se lakše uzima. Ne forsirajte hranjenje ili davanje vode špricem psu koji teško guta, jer sadržaj može dospeti u disajne puteve. Kada samostalni unos nije dovoljan, može biti potrebna sonda za hranjenje, uz obuku vlasnika za njenu upotrebu i negu.
Pratite apetit, unos vode, telesnu masu, sposobnost kretanja i promene tokom terapije. Suplementi i posebne dijete nisu potrebni svim psima; daju se prema utvrđenim potrebama.
Prognoza i moguće komplikacije
Ishod zavisi od uzroka, obima oštećenja i odgovora na terapiju. Neke bolesti mogu se uspešno kontrolisati, dok druge zahtevaju dugotrajno lečenje ili ostavljaju trajna ograničenja. Rano prepoznavanje može pomoći, ali ne garantuje potpuni oporavak.
Moguće posledice uključuju trajnu slabost, gubitak mišićne mase i stvaranje ožiljnog tkiva koje ograničava pokrete. Kod miozitisa žvakaćih mišića izraženo ožiljavanje može trajno otežati otvaranje usta, čak i kada se upala smiri. Mogući su i povratak bolesti i potreba za ponovnim prilagođavanjem terapije.
Otežano hranjenje može dovesti do gubitka telesne mase i dehidratacije. Poremećaj gutanja povećava rizik da hrana ili tečnost dospeju u pluća. Teška bakterijska infekcija može dovesti do sepse, životno ugrožavajuće reakcije organizma na infekciju.
Šta se može učiniti radi smanjenja rizika?
Ne postoji pouzdana prevencija svih miopatija, posebno naslednih i imunološki posredovanih oblika. Korisno je postepeno povećavati fizičko opterećenje, izbegavati iscrpljivanje i pregrevanje, smanjiti rizik od povreda i održavati odgovarajuću telesnu masu.
Uravnotežena ishrana, zaštita od parazita i vakcinacija prema veterinarskom planu podržavaju opšte zdravlje, ali ne predstavljaju zaštitu od svih bolesti mišića. Na novu slabost, bol, promene hoda ili teškoće sa žvakanjem reagujte pregledom, umesto pokušajem kućnog lečenja.
