Podaci o bolesti
Jedan od najvažnijih sistema u organizmu pasa je mišićno-skeletni sistem. Upravo on obezbeđuje motornu funkciju životinje i aktivno se razvija tokom prve godine života. Mišići i kosti se produžavaju, postaju deblji. Kod psa se formira snažan, prema njegovoj pasmini odgovarajući skelet.
Da bi mišićno-skeletni sistem pasa, posebno kosti, rastao prema standardima, potrebni su minerali, kalcijum i fosfor. Za apsorpciju ovih materija organizam šteneta i odraslih pasa dobija uglavnom iz hrane (D2, D3), za razliku od ljudi.
Pri značajnom nedostatku vitamina D, koji je izuzetno retko viđen kako kod štenaca, tako i kod odraslih pasa, kod pasa može doći do deficita kalcijuma. Nedostatak ovih mikronutrijenata u kontekstu deficita vitamina D manifestuje se promenama u koštanim tkivima, što dovodi do istinskog ricketsa. Ako se bolest ne dijagnostikuje pravovremeno i ne preduzme odgovarajuće lečenje, bolest će progresirati i eventualno izazvati druge komplikacije.
Rickets se kod štenaca javlja izuzetno retko i ne zavisi od pasmine. Manifestuje se u poremećajima koštanog tkiva koji dovode do deformacije skeleta. Izuzetno retko se dijagnostikuje kod odraslih pasa, ali u takvim slučajevima se naziva osteomalacija i preduzima odgovarajuće lečenje. Ipak, uzrok ricketsa i sličnih patoloģija je poremećaj metabolizma usled deficita vitamina D.
Uzroci ricketsa kod pasa
Nedostatak vitamina D u organizmu pasa je glavni razlog pojave i razvoja ricketsa, jer je on odgovoran za apsorpciju kalcijuma. Upravo zato tokom perioda aktivnog rasta, ljubimac mora unositi potrebnu količinu ovih materija.
Pored toga, kod pasa uzroci ricketsa mogu biti sledeći faktori:
- nasledna predispozicija;
- intrauterinske patologije nastale zbog bolesti ili nepravilne ishrane majke.
Obično se rickets javlja izuzetno retko, posebno kod domaćih pasa. Često vlasnici mogu naići na druge bolesti koje se manifestuju promenama nalik ricketsu, kao što je sekundarni alimetarni hiperparatiroidizam — patoloģija u kojoj, u kontekstu deficita kalcijuma u ishrani, dolazi do povećane proizvodnje određenih hormona i poremećaja rada paratiroidnih žlezda. Ovo oboljenje može biti prisutno i kod odraslog psa zbog neuravnotežene ishrane. Takođe, anomalije u razvoju skeleta mogu izazvati i deficiti fosfora u ishrani, koji se kod pasa javljaju češće nego istinski rickets. Upravo zato, pri pojavi simptoma nalik ricketsu, neophodno je obratiti se veterinarskoj klinici radi dijagnoze i pravilnog lečenja.
Simptomi ricketsa
Rickets ne pokazuje simptome dok štenad još hrane majčino mleko. U njemu su u potpunosti prisutne sve neophodne hranljive materije za novorođenu životinju. Međutim, dolazi trenutak kada štene mora prelaziti na samostalnu ishranu. Ovo treba tretirati sa posebnom odgovornošću, jer neuravnotežena ishrana psa može izazvati razvoj različitih bolesti, uključujući i mišićno-skeletni sistem.
Štene sa ricketsom je odmah vidljivo: obično je manje i slabije od ostalih. Ponašanje ljubimca može biti pomalo povučeno ili, naprotiv, preterano nežno. Brzo se umara u odnosu na zdrave braću i sestre, a njegov hod može biti nepouzdan. Zbog slabog mišićno-skeletnog sistema, kod psa može doći do tremora (drhtanja udova).
Mogu se pojaviti i drugi simptomi:
- deformacija kičme i grudnog koša — grba, uvijanje u leđima;
- opusteni mišići;
- utvrdnjavanja na zglobovima udova, nazvana 'narukvice';
- mala novonastala formiranja na prednjim krajevima rebara, nazvana 'nakanada';
- iskrivljeni zubi i njihovo izbacivanje;
- dugo zadržavanje mlečnih zuba pre nego što se zamene trajnim;
- izobličena apetit;
- pogoršanje kvaliteta krzna i kože;
- zaostajanje u rastu;
- savijanje šapa ('ka' ro motom) ili u obliku slova X.
Grupe izložene riziku
Bolest se izuzetno retko može pojaviti kod psa bilo koje pasmine, ali se najčešće dijagnostikuje kod štenaca.
Faktori rizika:
- Pre svega, rickets se može razviti kod pasa čija ishrana nije pravilno sastavljena. U neuravnoteženim hranama, hranljive materije potrebne rastućem organizmu se nalaze u količini koja može izazvati višak ili nedostatak nutrijenata. Često, narušeni balans je posledica hranjenja ljubimca domaćim preparatima. Takav pristup zahteva obavezno uključivanje veterinarskog dijetetičara, inače je veoma teško odrediti pravilnu količinu fosfora, kalcijuma, vitamina D i drugih važnih materija u ishrani.
- Psi koji se drže u neadekvatnim uslovima su podložniji deficitu vitamina D, jer su izloženi većem riziku od razvoja poremećaja metabolizma.
- Rickets se može razviti u kontekstu povezanim patologijama. Ukoliko je organizam životinje oslabljen zbog preminutih infekcija, rizik od razvoja ricketsa se povećava. Ovo je zato što mnoge bolesti mogu uticati na metabolizam.
Važno je obratiti pažnju na ishranu trudnih i dojiljih ženki. Ako njihov dijetar ne sadrži neophodne mikronutrijente u potrebnim proporcijama, to može uticati na razvoj štenaca još u intrauterinus period.
Ponekad se dogodi da pas iz nekog razloga ne može dojiti svoje štene. U takvim slučajevima neki vlasnici počinju da daju kravlje ili kozje mleko, što se izuzetno ne preporučuje. U takvim slučajevima neophodno je odabrati zamenu za pseće mleko — to će smanjiti verovatnoću razvoja poremećaja metabolizma.
Dijagnoza i lečenje ricketsa kod pasa
Da bi se dijagnostikovao rickets kod psa, potrebno je obratiti se veterinarskoj klinici radi pregleda. Obično se prvo psu preporučuje radiološko ispitivanje.
Rentgenski snimak omogućava objektivnu procenu stanja kostiju. Rickets će biti pokazatelj retkanja koštanog tkiva i njegove deformacije. Takođe, na snimku se mogu videti promene u zglobovima u vidu zadebljanja, koje mogu ukazivati na razvoj patologije.
Na osnovu rentgenskih snimaka, kao i anamneze i spoljnog pregleda, veterinarski stručnjak može doneti zaključak o izvorima bolesti. Štaviše, lekar može odrediti da li pasa zaista ima rickets, što je izuzetno retka bolest, ili je u pitanju mnogo češći sekundarni alimetarni hiperparatiroidizam. Od postavljene dijagnoze zavise metode lečenja.
Ako je uzrok povezan sa neuravnoteženošću dijete i bolest je još uvek u ranoj fazi, prognoza može biti povoljna. Najčešće je dovoljno samo pregledati ishranu psa i učiniti je uravnoteženom. U ovom pitanju može pomoći veterinarski dijetetičar.
Međutim, ako se karakteristični simptomi ne otkriju pravovremeno, patalogija može značajno uticati na stanje kostiju. U takvim slučajevima, štene može biti podvrgnuto sledećem lečenju:
- pripreme kalcijuma, fosfora i vitamina D;
- hospitalizacija radi pružanja analgezije;
- lečenje pratećih problema, kao što su prelomi
Za psa, ukoliko njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava, koristeće redovne, lagane šetnje na svežem vazduhu, jer kretanje doprinosi jačanju mišića i smanjenju opterećenja na kosti.
U slučajevima kada se rickets i druge, češće patalogije mišićno-skeletnog sistema, otkriju nakon godinu dana, promene u kostima mogu biti neobrnive. Može se samo ublažiti njegove posledice. Za odrasle pse je izuzetno važno odabrati lekoviti dijetalni režim koji će biti usmeren na dopunu nedostajućih materija u organizmu. Pre svega, radi se o vitaminu D i kalcijumu. Takođe, neophodno je pratiti nivo fosfora i, u slučaju poremećaja, preduzeti korake za njegovu normalizaciju.
Moguće komplikacije nakon ricketsa
Da bi se izbegle posledice ricketsa kod pasa, važno je ne propustiti njegov rani stadijum i obratiti se veterinarskoj klinici pri prvom pojavljivanju simptoma. Pravovremeno otkrivena bolest omogućava odabir najučinkovitijeg lečenja za štene, obezbeđujući harmoničan razvoj.
Pri pojavi zabrinjavajućih simptoma kod šteneta ili psa, veoma je važno ne gubiti vreme i ne pokušavati samostalno da lečite. Efikasnu pomoć može pružiti samo kvalifikovani veterinarski stručnjak.
Prevencija
Kao što smo utvrdili, rickets kod pasa se prvenstveno javlja zbog deficita vitamina D. Dakle, najbolje sredstvo prevencije je pravilno odabran dijetalni režim za štene i redovne šetnje.
Da biste sastavili dijetalni režim za svog ljubimca u skladu sa njegovim individualnim karakteristikama, treba se obratiti veterinarskom lekaru. Međutim, da biste sigurno izbegli deficit kalcijuma, fosfora i vitamina D, preporučuje se kupovina gotovih preparata za pse, koje su razvijene imajući u vidu sve potrebe rastućeg organizma. Pored toga, posebnu pažnju zaslužuje ishrana pasa velikih pasmina, jer za takve ljubimce treba specijalizovana hrana sa specifičnim sadržajem potrebnih mikronutrijenata.
Naravno, postoje i druge bolesti mišićno-skeletnog sistema koje se javljaju mnogo češće od ricketsa i koje je teško samostalno praćivati. Upravo zato, štene treba redovno voditi na preventivne preglede u veterinarsku kliniku, kao i pri pojavi zabrinjavajućih simptoma radi dijagnostike i lečenja. Ne zaboravite na planirane vakcinacije šteneta i protivparazične tretmane.
- Izvori:
-
Brunner, S. P., & Sostek, M. R. (2013). Small Animal Clinical Nutrition. Elsevier Health Sciences.
-
Case, L. P., Daristotle, L., Hayek, M. G., & Raasch, M. F. (2011). Canine and Feline Nutrition. Elsevier.
