Šta je rahitis?

Rahitis je poremećaj mineralizacije kostiju i ploča rasta kod mladih životinja. Kosti postaju slabije, mogu se deformisati i lakše se lomiti. Kod odraslih pasa poremećaj mineralizacije kostiju naziva se osteomalacija.

Za pravilan razvoj kostiju potrebni su kalcijum, fosfor i vitamin D, u odgovarajućim količinama i odnosima. Vitamin D učestvuje u regulaciji njihovog metabolizma. Psi ga prvenstveno dobijaju iz hrane; boravak na suncu nije pouzdan način da se nadoknadi njegov nedostatak.

Rahitis je neuobičajen kod pasa koji dobijaju potpunu, uravnoteženu hranu prilagođenu rastu. Ipak, deformisani udovi, bol ili zaostajanje u rastu ne znače automatski da štene ima rahitis: više oboljenja može izazvati slične promene.

Uzroci i slična oboljenja

Rahitis može nastati zbog nedostatka vitamina D ili fosfora, kao i poremećaja njihove apsorpcije ili metabolizma. Neuravnotežena ishrana važan je mogući uzrok, ali veterinar treba da proceni i da li postoji druga bolest koja ometa iskorišćavanje hranljivih materija.

Jedno od oboljenja koja mogu ličiti na rahitis jeste nutritivni sekundarni hiperparatireoidizam. Nastaje naročito kada u ishrani nema dovoljno kalcijuma ili je njegov odnos prema fosforu neodgovarajući, kao kod obroka koji se pretežno sastoje od mesa. Pojačano lučenje paratireoidnog hormona podstiče oslobađanje minerala iz kostiju, koje zbog toga slabe. Ovo nije isto oboljenje kao rahitis i može se javiti i kod odraslih pasa.

Retki nasledni poremećaji metabolizma vitamina D takođe mogu dovesti do rahitisa. Sam izgled psa nije dovoljan da se razlikuju nutritivni, nasledni i drugi uzroci promena na kostima.

Simptomi i kada potražiti pomoć

Znaci se mogu uočiti tokom rasta, ali početne promene nisu uvek očigledne. Period prelaska sa majčinog mleka na drugu hranu zahteva pažljivo planiranje ishrane; dojenje samo po sebi ne isključuje mogućnost zdravstvenih ili razvojnih problema.

Mogući znaci rahitisa i drugih bolesti kostiju uključuju:

  • zaostajanje u rastu i slabost;

  • bol, šepanje, ukočen hod ili nevoljnost da se pas kreće;

  • iskrivljenje udova i druge deformacije skeleta;

  • zadebljanja u predelu krajeva dugih kostiju ili na spojevima rebara i hrskavice;

  • prelome posle male povrede ili bez očigledne povrede.

Ovi znaci nisu specifični za rahitis i zahtevaju veterinarski pregled. Ako pas iznenada ne može da ustane ili se osloni na nogu, ima jak bol, sumnju na prelom, grčeve ili izraženo drhtanje, potražite hitnu veterinarsku pomoć. Ne terajte ga da hoda i ne pokušavajte da ispravljate deformisani ud.

Koji psi su izloženi riziku?

Rahitis se javlja kod pasa u rastu i nije ograničen na jednu rasu. Posebnu pažnju zahtevaju štenci koji jedu nutritivno nepotpune obroke, kao i oni sa bolestima koje ometaju apsorpciju ili metabolizam hranljivih materija.

Domaće pripremljena ishrana može biti odgovarajuća samo ako je stručno formulisana. Meso, povrće i nasumično odabrani dodaci ne obezbeđuju automatski sve potrebe šteneta. Plan obroka treba napraviti sa veterinarom koji se bavi ishranom životinja.

Važna je i potpuna ishrana skotnih kuja i kuja koje doje. Njihove potrebe se menjaju, pa izbor hrane i količinu obroka treba prilagoditi uz savet veterinara, bez samoinicijativnog dodavanja minerala.

Ako kuja ne može da doji, štencima je potrebna zamena za pseće mleko i plan hranjenja koji preporuči veterinar. Kravlje i kozje mleko nisu nutritivno odgovarajuća zamena. Kod novorođenih štenaca treba bez odlaganja potražiti savet o hranjenju i nezi.

Dijagnoza i lečenje

Veterinar procenjuje rast, hod, bolnost i izgled kostiju, a detaljni podaci o ishrani važan su deo pregleda. Ponesite naziv hrane, količine obroka i spisak svih dodataka koje pas dobija.

Rendgenski snimci pomažu da se procene mineralizacija kostiju, ploče rasta, deformacije i eventualni prelomi. Često su potrebne i analize krvi, uključujući procenu kalcijuma, fosfora i drugih pokazatelja. Dodatna ispitivanja određuju se prema nalazima. Uzrok se ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu izgleda psa ili jednog snimka.

Lečenje zavisi od dijagnoze. Kod nutritivnih poremećaja ključno je stručno korigovanje ishrane. Veterinar po potrebi propisuje odgovarajuće dodatke, terapiju protiv bolova, lečenje osnovne bolesti ili zbrinjavanje preloma.

Nemojte samostalno davati kalcijum, fosfor ili vitamin D. Višak ovih materija može biti štetan, a predoziranje vitaminom D može izazvati ozbiljno trovanje i oštećenje bubrega. Dodatke treba koristiti samo u dozi i trajanju koje odredi veterinar.

Dok se ne proceni čvrstina kostiju, izbegavajte skakanje, grubu igru i intenzivno vežbanje. Nekim psima je potrebno ograničenje kretanja. Lagane šetnje uvode se samo kada veterinar proceni da su bezbedne.

Moguće komplikacije i oporavak

Oslabljene kosti mogu dovesti do preloma, trajnih deformacija, bola i otežanog kretanja. Rano otkrivanje i lečenje mogu poboljšati ishod, ali ne garantuju potpuno ispravljanje već nastalih promena.

Prognoza zavisi od uzroka, težine promena i preostalog rasta psa, a ne od jedne starosne granice. Kontrolni pregledi i, kada su potrebni, ponovljene analize ili snimanja pomažu veterinaru da prati oporavak i prilagođava terapiju.

Prevencija

Najvažnija mera prevencije nutritivnih poremećaja kostiju jeste potpuna, uravnotežena hrana namenjena štencima. Za štence velikih rasa birajte hranu prilagođenu njihovom rastu i izbegavajte prekomerno hranjenje.

Proverite da je hrana označena kao potpuna i namenjena odgovarajućoj životnoj fazi, a ne kao dopunska hrana ili poslastica. Uz takvu ishranu mineralni i vitaminski dodaci obično nisu potrebni, osim ako ih veterinar propiše.

Redovni pregledi omogućavaju praćenje rasta, telesne kondicije i razvoja udova. Šetnje i igra treba da budu prilagođene uzrastu i zdravstvenom stanju, ali nisu zamena za odgovarajuću ishranu ili lečenje. Svako novo šepanje, bol ili deformaciju treba prijaviti veterinaru.

Literatura

  • Case, L. P., Daristotle, L., Hayek, M. G., & Raasch, M. F. (2011). Canine and Feline Nutrition. Elsevier.