U ranim fazama izraženi klinički simptomi mogu odsustvovati, što otežava pravovremenu dijagnozu. Važno je obratiti pažnju na stanje ljubimca, jer se prvi znaci mogu manifestovati u vidu neznatnih promena u ponašanju i opštem stanju psa.
Šta je DIC sindrom?
Da bismo razumeli uzroke ove patologije, potrebno je upoznati se sa pojmom hemostaza.
To je fiziološka karakteristika organizma koja omogućava preživljavanje predstavnika klase sisara – očuvanje krvi u tečnom obliku. Ako je oklop krvnog suda narušen, to izaziva formiranje ugruška, stimulišući hemoragiju – izlivanje krvi.
DIC sindrom se smatra opasnom patologijom koja se karakteriše kvarom procesa koagulacije krvi u organizmu psa. Može biti praćen i krvarenjima i trombozama – formiranjem ugrušaka, odnosno klotova krvi.
Proces zgrušavanja krvi je neophodan za sprečavanje gubitka krvi prilikom oštećenja krvnih sudova, ali kod DIC-a on izlazi iz kontrole. Kao rezultat toga, stvara se mnoštvo krvarenja.
DIC sindrom ima tri faze. U prvoj fazi krv počinje da se zgrušava i formiraju se mikrotrombusi. Druga faza se manifestuje smanjenjem broja enzima – proteinskih jedinjenja koja ubrzavaju hemijske reakcije u živim sistemima i pomažu krvi da se zgrušava, i trombocita, što povećava rizik od krvarenja. U trećoj fazi dolazi do ozbiljnih poremećaja rada organizma zbog mikrotrombosa i izlivanja krvi. Ovo stanje je izuzetno opasno po život ljubimca ukoliko nema veterinarske pomoći.
Rizik razvoja DIC-a kod životinje povećava se nakon porođaja, ukoliko je nedavno prošao operaciju, primenjena je anestezija itd.
Drugi faktori rizika uključuju gljivice ili bakterije koje izazivaju infekciju krvi, leukemiju – rak krvi, ozbiljna oštećenja tkiva zbog opeklina, povreda glave, kao i patologije povezane sa jetrom.
Uzroci
DIC sindrom kod pasa najčešće izazivaju stanja poput sepse, trauma i raka. Međutim, postoje i ređi uzroci koje treba uzeti u obzir prilikom dijagnoze. Ekstremno niska telesna temperatura (hipotermija) može izazvati bolest zbog aktivacije koagulacionog kaskada – niza uzastopnih aktivacija više faktora zgrušavanja kao odgovor na oštećenje tkiva. Ugriz otrovne zmije može sadržati toksine koji ometaju proces koagulacije krvi.
Teške opekotine takođe aktiviraju koagulacioni kaskad i dovode do sindroma. Komplikacije tokom trudnoće mogu izazvati bolest zbog oslobađanja placentnih faktora – faktora koji stimulišu rast krvnih sudova, što dovodi do formiranja ugrušaka.
Razmotrićemo uzroke koji izazivaju ovaj problem, klasifikujući ih.
Faktori razvoja sindroma mogu se podeliti u nekoliko kategorija:
- Infektivne bolesti – sepsa, teške bakterijske i virusne infekcije;
- Povrede i hirurški zahvati – obimne povrede kao što su prelomi i rane, operativni zahvati;
- Onkološka oboljenja – maligni tumori, posebno u kasnim fazama;
- Imunska – povezana sa reakcijom imunog sistema i autoimunim oboljenjima – sistemski lupus, reumatoidni artritis;
- Toksična izlaganja – ugriz otrovnih životinja, intoksikacije raznim hemijskim supstancama;
- Kardiovaskularne bolesti – tromboembolija plućne arterije – začepljenje plućne arterije ili njenih grana trombima, srčana insuficijencija;
- Patologije trudnoće i porođaja – odvajanje posteljice, embolija mešavine amnionskih tečnosti – ulazak tečnosti u arteriju;
- Alergijske reakcije – anafilaktički šok – akutna i veoma teška alergijska reakcija;
- Poremećaji metabolizma – hiperlipidemija – abnormalno povišen nivo lipida (masti) u krvi, hipoksija (nedostatak kiseonika).
Opasnost DIC sindroma
DIC sindrom predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje i život psa. Glavna pretnja leži u istovremenom nastanku brojnih mikrotrombusa koji blokiraju sitne krvne sudove, i krvarenjima usled iscrpljivanja faktora koagulacije krvi. Kao rezultat, narušava se snabdevanje krvi vitalnim organima, kao što su bubrezi, pluća, jetra i mozak. To dovodi do njihovog oštećenja i disfunkcije.
Bez pravovremenog i adekvatnog lečenja, DIC sindrom može dovesti do razvoja teških komplikacija, uključujući bubrežnu, akutnu respiratornu, jetrenu insuficijenciju i oštećenja centralnog nervnog sistema. U krajnjem slučaju, bez medicinske pomoći, stanje postaje izuzetno teško.
Ako sumnjate da vaš ljubimac ima DIC, važno je odmah potražiti veterinarsku pomoć. Lečenje može uključivati transfuziju krvi, plazme ili trombocita, kao i lekove koji sprečavaju dalje zgrušavanje krvi.
Simptomi DIC sindroma kod pasa
DIC je ozbiljna bolest koja nastaje kada u organizmu dolazi do preteranog zgrušavanja krvi. To može dovesti do formiranja trombova u sitnim krvnim sudovima, što ograničava protok krvi i dovodi do oštećenja organa. Simptomi DIC-a mogu uključivati slabost, letargiju, gubitak apetita, povraćanje, dijareju, krvarenje iz nosa ili desni i slično.
U početnoj fazi DIC sindrom kod pasa može se ne manifestovati očiglednim kliničkim znakovima, što otežava ranu dijagnozu. Međutim, kako bolest napreduje, počinju da se pojavljuju karakteristični simptomi koji zahtevaju hitnu pažnju.
Jedan od prvih znakova može biti povećana krvarljivost, koja se manifestuje u vidu krvarenja iz nosa, desni i sitnih rana. Takođe, mogu se pojaviti petehije – male tačkaste hemoragije na koži i sluzokožnim membranama. U težim slučajevima moguće je razvoj velikih hematoma i krvarenja u šupljinama tela.
Stanje životinje može se naglo pogoršati, što se izražava slabosti, letargijom i apatičnošću. Pas može odbijati hranu, primećuje se smanjen apetit. Kao rezultat narušavanja cirkulacije krvi u organima i tkivima, može se razviti otežano disanje, tahikardija i drugi znaci srčano-žilne insuficijencije.
U kontekstu DIC sindroma kod psa se mogu razviti i simptomi povezani sa oštećenjem unutrašnjih organa. Na primer, pri narušavanju funkcije bubrega dolazi do smanjenja količine izlučene mokraće (oligurija) ili njenog potpunog odsustva (anurija). Oštećenje jetre se manifestuje žutilom kože i sluzokožnih membrana, kao i poremećajima u radu gastrointestinalnog trakta.
U završnim fazama bolesti bez pravovremenog intervencionog lečenja mogu se razviti teške komplikacije, kao što su poliorganska insuficijencija i šokovno stanje.
Sličnost DIC-a sa drugim patolozima
DIC sindrom kod pasa ima mnogo simptoma koji mogu podsećati na druge bolesti. Ovo stvara poteškoće u postavljanju dijagnoze, jer se znaci mogu preklapati sa manifestacijama različitih patologija.
| Bolest | Na cime liči | Po čemu se razlikuje | |
| Trombocitopenija | Stanje karakterisano smanjenjem broja trombocita | Krvarenja, petehije | Odsustvo mikrotromboza u malim sudovima |
| Sepsa | Groznica, slabost | Prisustvo infektivnog agensa – mikroorganizma koji je izazvao bolest, često pozitivni uzgoji | Analiza koja pokazuje prisustvo uzročnika u krvi |
| Akutna leukemija | Krvarenja, slabost | Promene u leukocitnoj formuli – procentualni odnos različitih vrsta leukocita, prisustvo blastnih ćelija | Nezrele ćelije koje se pri sazrevanju pretvaraju u funkcionalne krvne ćelije |
| Hemofilija | Bolest kod koje se krv ne zgruša | Povećana krvarljivost | Nasledna bolest, odsustvo mikrotromboza |
| Intoksikacija antikoagulanata | Krvarenja, hematomi | Istorija mogućeg kontakta sa otrovima, specifične promene u koaguloogramu | |
| Imunološke bolesti | Krvarenja, slabost | Prisustvo specifičnih antitela, autoimune reakcije |
Dijagnoza DIC-a
Dijagnoza zahteva sveobuhvatan pristup koji obuhvata nekoliko metoda ispitivanja. Pre svega, veterinar obavlja klinički pregled životinje, obraćajući pažnju na prisustvo krvarenja, hematoma i petehija. Međutim, za potvrdu dijagnoze neophodno je sprovesti niz laboratorijskih testova.
Jedan od osnovnih metoda dijagnostike je koaguloogram – analiza koja omogućava procenu stanja sistema koagulacije krvi. Tokom ovog istraživanja se određuje vreme zgrušavanja krvi, protrombinsko vreme – vreme u sekundama potrebno da se formira krvni ugrušak, aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (APTT) – vreme potrebno da se formira krvni ugrušak nakon dodavanja kalcijum-hlorida i drugih reagensa, kao i nivo fibrinogena – proteina koji se sintetizuje u jetri i pretvara u fibrin – osnovu ugruška pri zgrušavanju krvi. Važan pokazatelj je takođe prisustvo produkata raspada fibrina (D-dimera), koji ukazuju na aktivnu koagulaciju i razgradnju trombova.
Pored koaguloograma, sprovodi se kompletna krvna slika za određivanje broja trombocita. Kod DIC sindroma kod pasa često se primećuje trombocitopenija – smanjen nivo trombocita u krvi, što je povezano sa formiranjem mikrotrombusa.
Za precizniju dijagnozu mogu se koristiti dodatne metode ispitivanja, kao što su biohemijska analiza krvi, koja pomaže u proceni funkcije unutrašnjih organa pogođenih DIC sindromom. Ultrazvučno ispitivanje (UZI) i radiografija mogu biti naređeni za procenu stanja organa i otkrivanje mogućih oštećenja.
U nekim slučajevima može biti potrebna citološka analiza – mikroskopsko ispitivanje tkiva kako bi se potvrdila dijagnoza i isključile druge patologije.
Lečenje DIC sindroma kod pasa
Terapija kod pasa predstavlja složen i višekomponentni proces, usmeren na eliminaciju osnovnog uzroka bolesti, stabilizaciju stanja životinje i obnovu normalne funkcije sistema koagulacije krvi.
Prvi korak u lečenju DIC sindroma je eliminacija osnovne bolesti ili faktora koji je izazvao ovo stanje. To može biti suzbijanje infekcije, uklanjanje tumora, kontrola krvarenja ili eliminacija toksičnog uticaja.
Za stabilizaciju stanja psa primenjuje se intenzivna terapija koja uključuje:
- Infuzije – uvođenje intravenskih rastvora za održavanje volumena cirkulišuće krvi, poboljšanje mikro-cirkulacije i sprečavanje šoka;
- Primena antikoagulanata – heparin može biti naznačen za sprečavanje formiranja novih trombova i zaustavljanje progresije DIC sindroma. Međutim, upotreba ovih lekova mora biti strogo kontrolisana zbog rizika od krvarenja;
- Transfuzije komponenti krvi – u nekim slučajevima može biti potrebna transfuzija smrznute plazme ili trombocitne mase za obnavljanje deficita faktora koagulacije i trombocita;
- Antibioterapiju – u prisustvu infekcionog procesa koriste se antibiotici širokog spektra delovanja za borbu protiv infekcije. To mogu biti: amoksicilin / klavulanat (na primer, „UNIFRAMEK 125®“), cefaleksin („Cefalexin“), enrofloxacin („EROFLOXACIN“).
Pored toga, važan deo lečenja je i simptomatska terapija usmerena na podršku funkcije vitalnih organa. To može uključivati upotrebu lekova za podršku bubrezima, jetri, srcu i plućima, kao i kontrolu nivoa elektrolita – mineralnih jedinjenja i balansa kiselinsko-baznog sistema.
Moguće komplikacije DIC-a
DIC sindrom je ozbiljno stanje koje može dovesti do brojnih komplikacija koje ugrožavaju život psa. Jedna od najopasnijih je poliorganska insuficijencija, pri kojoj dolazi do narušavanja funkcije više vitalnih organa odjednom: pojavljuju se problemi sa bubrezima, jetrom, plućima i srcem.
Još DIC sindrom može komplikovati akutna bubrežna insuficijencija.
Narušavanje snabdevanja krvi bubrezima dovodi do njihove disfunkcije, što se manifestuje smanjenjem ili potpunim odsustvom izlučivanja mokraće. Ovo stanje zahteva hitno uvođenje infuzionih rastvora i, možda, dijalizu – proces uklanjanja viška vode, rastvorenih supstanci i toksina iz krvi.
DIC takođe može dovesti do razvoja akutne respiratorne insuficijencije kod psa. Začepljenje sitnih krvnih sudova pluća izaziva poremećaj razmene gasova, što se manifestuje otežanim disanjem, tahipnojom (ubrzano disanje) i cijanozom (upućenje sluzokožnih membrana). U takvim slučajevima neophodna je primena kiseoničke terapije i podrška respiratorne funkcije.
Oštećenje jetre izazvano DIC sindromom dovodi do razvoja akutne jetrene insuficijencije. Simptomi uključuju žutilo kože i sluzokožnih membrana, poremećaje u koagulaciji krvi, povećanje veličine jetre i promene u ponašanju psa. Lečenje je usmereno na podršku funkciji jetre i sprečavanje daljih oštećenja.
Narušavanje funkcije centralnog nervnog sistema je još jedna ozbiljna komplikacija DIC sindroma. Začepljenje sudova u moždanoj matriksi može dovesti do razvoja grčeva, gubitka svesti, promena u ponašanju i drugih neuroloških simptoma. Ovo stanje zahteva hitno uvođenje lekova za podršku moždanog protoka krvi i sprečavanje neobrnivih oštećenja.
Prognoza
Prognoza kod DIC sindroma kod pasa zavisi od brojnih faktora, uključujući uzrok koji je doveo do stanja, pravovremenost početka lečenja i stepen oštećenja organa. DIC sindrom je kritično stanje koje zahteva hitnu veterinarsku pomoć.
Ukoliko je DIC sindrom dijagnostikovan u ranoj fazi i lečenje je započeto pravovremeno, šanse za uspešno ozdravljenje značajno se povećavaju. U tom slučaju je važno brzo eliminisati osnovni uzrok koji je izazvao sindrom i stabilizovati stanje psa pomoću intenzivne terapije.
Ukoliko je lečenje započeto u kasnijim fazama, kada su već došlo do značajnih oštećenja organa, prognoza postaje opreznija. Takvi psi zahtevaju dug period oporavka i stalni nadzor veterinara. Mogu se javiti recidivi, posebno ako osnovna bolest nije potpuno izlečena.
Takođe je važno napomenuti da neke komplikacije izazvane DIC sindromom mogu imati dugotrajne ili trajne posledice po zdravlje životinje. Na primer, bubrežna ili jetrena insuficijencija, neurološki poremećaji mogu zahtevati dugotrajno lečenje i specijalizovanu negu.
Prevencija
Prevencija DIC-a kod pasa leži u pravovremenom otkrivanju i lečenju bolesti koje mogu dovesti do razvoja ovog opasnog stanja.
Glavne mere prevencije:
- Redovni dolasci veterinaru pomažu u otkrivanju i kontroli hroničnih bolesti koje mogu izazvati DIC sindrom;
- Važno je pravovremeno lečiti sve infekcione procese, naročito one koji mogu prerasti u sepsu. Vakcinacija protiv infekcionih bolesti takođe je važna mera prevencije;
- Minimizacija stresnih situacija za psa, kao što su selidbe, promene u okruženju, pomaže u održavanju opšteg zdravlja ljubimca;
- Prilikom bilo kakvih povreda neophodno je odmah potražiti veterinarsku pomoć kako bi se sprečile komplikacije i infekcije;
- Izbalansirana ishrana, adekvatna fizička aktivnost i prevencija gojaznosti doprinose jačanju imunog sistema i opštem zdravlju psa;
- Tokom trudnoće i porođaja važno je obavljati redovne preglede kod veterinara kako bi se otkrile i sprečile moguće komplikacije, kao što su odvajanje posteljice ili embolija mešavine amnionskih tečnosti.
- Izvori:
-
Kirk V. "Moderni kursevi veterinarske medicine", 2014.
-
Freeman P.M., E. Ives "Praktični pristup neurologiji za specijaliste malih životinja", 2020.
-
Jaggi A., Rechard Le Kuter "Neurologija malih životinja", 2010.
Sumnjate na DIC kod vašeg ljubimca? Ispričajte, na kojim simptomima ste to utvrdili?
