Artritis je upala zgloba. Kod pasa je čest osteoartritis, hronično oboljenje koje uključuje propadanje hrskavice i promene drugih tkiva zgloba. Češći je kod starijih pasa, ali se može razviti i kod mladih, naročito posle povrede ili zbog nepravilnog razvoja zglobova. Bol i otežano kretanje nisu nešto što treba prihvatiti kao neizbežan deo starenja.
Vrste artritisa i srodna oboljenja
Osteoartritis
Osteoartritis često nastaje kao posledica displazije kuka ili lakta, nestabilnosti zgloba, oštećenja ligamenata ili druge povrede. Može zahvatiti jedan ili više zglobova. Prekomerna telesna težina povećava opterećenje i može pogoršati tegobe; nije tačno da normalna fizička aktivnost sama po sebi neizbežno „troši” zdrave zglobove.
Imunski posredovan artritis
Kod imunski posredovanog artritisa imunski sistem izaziva upalu u zglobovima, često u više njih. Pas može imati bol, ukočenost, promenljivo šepanje, temperaturu i slabiji apetit. Reumatoidni artritis je redak oblik koji može dovesti do razaranja zglobova. Ovi simptomi nisu dovoljni za dijagnozu i zahtevaju veterinarsko ispitivanje.
Infektivni artritis
Infekcija zgloba, najčešće bakterijska, može nastati nakon prodorne povrede, operacije ili širenjem infekcije iz drugog dela tela. Bolan, otečen zglob, naglo šepanje, temperatura i izrazita malaksalost zahtevaju brz pregled. Pravovremeno lečenje je važno jer infekcija može ozbiljno oštetiti zglob.
Promene na kičmi nisu sve isto oboljenje
Spondiloza podrazumeva koštane izdanke duž pršljenova, koji ponekad stvaraju mostove između njih. Često se otkrije slučajno na rendgenskom snimku i ne mora izazivati bol. Spondilitis označava upalu pršljena, dok diskospondilitis zahvata međupršljenski disk i susedne delove pršljenova, najčešće zbog infekcije. Bol u leđima zato ne treba automatski pripisivati spondilozi ili artritisu.
Giht, poznat kod ljudi po taloženju kristala mokraćne kiseline, nije uobičajen uzrok artritisa kod pasa. Ne treba ga pretpostavljati bez specifične veterinarske dijagnostike.
Faktori rizika
Na rizik od osteoartritisa utiču građa i razvoj zglobova, prethodne povrede, telesna težina i starost. Pojedine rase imaju veću sklonost displaziji ili drugim ortopedskim problemima koji mogu dovesti do osteoartritisa. Među njima su labradori, nemački ovčari, rotvajleri i neke druge velike rase, ali bolest može pogoditi psa bilo koje veličine ili rase. Sklonost nije pravilo za svakog psa.
Aktivnost treba prilagoditi uzrastu, kondiciji i zdravstvenom stanju. Kod štenaca izbegavajte forsirane treninge, ponavljano skakanje i nagla opterećenja. Za sportske pse plan treninga uskladite sa veterinarom i trenerom. Klizave podloge povećavaju rizik od proklizavanja i povreda, ali hodanje po betonu samo po sebi nije dokazani uzrok artritisa.
Kako prepoznati simptome
Ukočenost i sporije ustajanje, naročito posle odmora.
Šepanje, kraći korak ili prebacivanje težine sa bolne noge.
Oklevanje pri penjanju uz stepenice, skakanju ili ulasku u automobil.
Kraće šetnje, manje igre i brže zamaranje.
Lizanje bolnog područja, nemir, razdražljivost ili izbegavanje dodira.
Pas može osećati bol i bez cviljenja ili očiglednog šepanja. Ovi znaci nisu specifični samo za artritis: mogu se javiti i kod povreda, bolesti kičme i drugih oboljenja. Snimak hoda i beleške o tome kada se tegobe pojavljuju mogu pomoći veterinaru.
Kada je potreban hitan pregled
Pregled istog dana potreban je ako pas iznenada ne može da se osloni na nogu, ima jak bol, naglo otečen zglob, temperaturu ili izraženu malaksalost. Posle ozbiljne povrede, pri nemogućnosti ustajanja, vučenju nogu ili iznenadnom gubitku kontrole nad mokrenjem odmah kontaktirajte veterinara ili dežurnu ambulantu. Ograničite kretanje i ne pokušavajte da istežete ili „namestite” bolni zglob.
Kako se postavlja dijagnoza
Veterinar procenjuje hod, bolnost, otok, pokretljivost zglobova i mišićnu masu, uz podatke o trajanju tegoba i ranijim povredama. Po potrebi obavlja i neurološki pregled. Rendgenski snimci mogu pokazati koštane promene, ali ne prikazuju direktno hrskavicu i ne govore uvek koliko psa boli.
Dodatna ispitivanja zavise od sumnje na uzrok: mogu uključiti analize krvi i urina, uzimanje zglobne tečnosti za analizu i mikrobiološko ispitivanje, ili napredna snimanja. Analize su važne i za procenu bezbednosti pojedinih lekova. Nije svaki bol u zglobu moguće pouzdano objasniti samo običnim pregledom ili jednim snimkom.
Lečenje: plan prema uzroku i potrebama psa
Cilj lečenja je smanjenje bola i očuvanje pokretljivosti i kvaliteta života. Osteoartritis se najčešće dugoročno kontroliše, jer se oštećena hrskavica ne obnavlja lako. Infektivni i imunski posredovani artritis zahtevaju drugačiju terapiju, pa lečenje ne treba započinjati na osnovu pretpostavke o uzroku.
Lekovi protiv bola
Veterinar može propisati nesteroidne antiinflamatorne lekove ili druge terapije protiv bola, u zavisnosti od dijagnoze i zdravstvenog stanja psa. Izbor leka, doza, trajanje terapije i kontrole moraju biti individualni. Ne dajte ibuprofen, naproksen ni druge ljudske lekove protiv bola na svoju ruku.
Ne kombinujte različite nesteroidne antiinflamatorne lekove, niti ih dajte zajedno sa kortikosteroidima bez izričitog veterinarskog uputstva. Ako se tokom terapije pojave povraćanje, proliv, crna stolica, gubitak apetita ili izrazita malaksalost, ne dajte sledeću dozu i odmah kontaktirajte veterinara. Kod slučajnog gutanja ljudskog leka potražite hitan savet, čak i ako pas još nema simptome.
Telesna težina, ishrana i dodaci
Ako pas ima višak kilograma, postepeno mršavljenje uz uravnoteženu ishranu može smanjiti opterećenje zglobova. Sa veterinarom odredite ciljnu težinu i dnevnu količinu hrane, uključujući poslastice. Ne pokušavajte da nadoknadite višak hrane napornim vežbanjem bolnog psa.
Dokazi o koristi glukozamina i hondroitina kod pasa nisu dosledni; ovi dodaci ne mogu se smatrati dokazanim načinom obnavljanja hrskavice niti zamenom za terapiju bola. Veterinar može proceniti da li su odgovarajuća terapijska hrana ili dodaci, uključujući omega-3 masne kiseline, korisni u konkretnom slučaju.
Za CBD postoje ograničena istraživanja kod pasa, ali dokazi nisu dovoljni da se smatra standardnom terapijom artritisa. Kvalitet proizvoda varira, mogući su neželjeni efekti i interakcije sa lekovima, a THC može biti toksičan za pse. Ne uvodite preparate konoplje bez dogovora sa veterinarom.
Kretanje i rehabilitacija
Kod stabilnog osteoartritisa obično su korisnije redovne, kraće i mirnije šetnje nego povremeni veliki napori. Potpuno mirovanje može oslabiti mišiće, ali je kod akutne povrede ili infekcije ograničenje aktivnosti ponekad neophodno. Plan kretanja zato treba uskladiti sa veterinarom i prilagođavati reakciji psa.
Veterinarska rehabilitacija može obuhvatiti ciljane vežbe, nežnu masažu i hidroterapiju, uključujući podvodnu traku za hodanje. Uzgon vode smanjuje opterećenje, dok otpor pomaže radu mišića. Plivanje nije odgovarajuće za svakog psa i ne treba ga forsirati. Vežbe, masažu i pomeranje zglobova kod kuće radite samo prema pokazanim uputstvima, bez izazivanja bola.
Akupunktura i laserska terapija ponekad se koriste kao dopuna. Dokazi o njihovoj koristi i dalje su ograničeni i zavise od postupka i stanja psa; ne treba obećavati izlečenje niti njima zamenjivati potrebnu dijagnostiku i kontrolu bola.
Kada se razmatra operacija
Operacija može biti korisna za rešavanje osnovnog ortopedskog problema ili bola koji se ne kontroliše drugim merama. Nije uvek samo „poslednje sredstvo”. Odluka zavisi od zahvaćenog zgloba, uzroka bolesti, opšteg zdravlja i očekivanog oporavka; starost sama po sebi ne isključuje hirurško lečenje.
Zamena kuka: oštećeni delovi zgloba zamenjuju se implantatima kod odgovarajućih kandidata.
Uklanjanje glave i vrata butne kosti: uklanja se bolan kontakt kostiju, a funkcija se oslanja na okolna meka tkiva i rehabilitaciju.
Artrodeza: odabrani zglob se hirurški učvršćuje kako bi kosti srasle, uz gubitak pokreta u tom zglobu.
Artroskopija: omogućava pregled unutrašnjosti zgloba i lečenje određenih promena; nije univerzalno rešenje za osteoartritis.
Kako prilagoditi dom
Postavite neklizajuće staze na mestima gde pas hoda i ustaje.
Obezbedite stabilan, udoban ležaj koji nije teško dostupan i nalazi se na suvom mestu bez promaje.
Za ulazak u automobil ili pristup nameštaju koristite stabilnu rampu sa neklizajućom površinom, ako je pas može bezbedno savladati. Ograničite stepenice i skakanje.
Posude postavite na pristupačno mesto. Visinu prilagodite udobnom položaju psa; podignute posude nisu automatski bolji izbor za sve pse.
Dobro prilagođen am ili pomoćni pojas može olakšati vođenje i ustajanje. Veterinar treba da pokaže kako da pomognete bez pritiska na bolna mesta.
Ortoze i fiksatore koristite samo po preporuci stručnjaka; neodgovarajući mogu izazvati žuljanje i promeniti opterećenje drugih zglobova.
Po hladnom vremenu održavajte psa suvim i prijatno utopljenim. Odeća ne treba da steže ili ograničava pokrete i nije zamena za terapiju.
Pratite koliko lako pas ustaje, koliko dugo želi da šeta i da li se tegobe pojačavaju posle aktivnosti. Promene prijavite veterinaru umesto da samostalno povećavate dozu lekova. Redovne kontrole omogućavaju prilagođavanje plana lečenja.
Može li se artritis sprečiti?
Nije moguće sprečiti svaki oblik artritisa, ali zdrava telesna težina, potpuna hrana primerena uzrastu, redovna prilagođena aktivnost i smanjenje rizika od povreda mogu pomoći. Štencima, naročito velikih rasa, ne dodajte kalcijum ili druge minerale uz potpunu hranu bez veterinarske preporuke.
Rano ispitivanje šepanja i pravovremeno lečenje ortopedskih problema mogu smanjiti dalje oštećenje. Učestalost preventivnih pregleda prilagodite uzrastu, veličini i zdravstvenom stanju psa. Ne čekajte da se pojavi izražen bol da biste pomenuli promene u hodu ili ponašanju.
