Displazija kukova je razvojno oboljenje kod kojeg zglob kuka nije pravilno oblikovan i stabilan. Glava butne kosti i zglobna čašica karlice ne naležu kako bi trebalo, što može dovesti do oštećenja hrskavice, osteoartritisa i bola. Može zahvatiti jedan ili oba kuka.
Uzroci i faktori rizika
Nasledna sklonost
Displazija ima značajnu naslednu komponentu, ali nije posledica jednog jedinog gena. Na njen razvoj utiču brojni geni i faktori sredine. Roditelji bez očiglednih simptoma mogu imati potomstvo sa displazijom, pa se pri planiranju parenja koriste odgovarajući pregledi kukova.
Češće se javlja kod pojedinih velikih i džinovskih rasa, među kojima su nemački ovčar, labrador retriver, bernski planinski pas i rotvajler. Ipak, može se javiti i kod manjih pasa i mešanaca. Pripadnost rasi ne znači da će svaki pas razviti bolest.
Ishrana i telesna težina
Prekomerna telesna težina dodatno opterećuje kukove i može pogoršati bol i otežati kretanje. Kod štenadi, naročito velikih rasa, preobilna ishrana i prebrz rast mogu povećati rizik od razvojnih problema sa skeletom.
Štenetu treba obezbediti potpunu hranu prilagođenu uzrastu i očekivanoj veličini odraslog psa. Ne dodajte kalcijum ili druge mineralne suplemente bez preporuke veterinara: višak, kao i nedostatak pojedinih hranljivih materija, može poremetiti razvoj kostiju.
Aktivnost i uslovi u domu
Opterećenje zglobova treba prilagoditi uzrastu i stanju psa. Ponavljani visoki skokovi, nagla okretanja i forsirani treninzi mogu pogoršati tegobe. Klizavi podovi otežavaju sigurno kretanje, ali sami po sebi ne znače da će štene razviti displaziju.
Kod psa sa bolnim kukovima privremeno izbegavajte aktivnosti koje izazivaju bol, uključujući intenzivan frizbi ili agiliti. Veterinar može proceniti koje su aktivnosti bezbedne. Potpuno ukidanje kretanja bez medicinskog razloga nije dobro rešenje, jer slabljenje mišića dodatno otežava pokretljivost.
Povrede takođe mogu izazvati bol i šepanje, ali nisu isto što i razvojna displazija. Zato se uzrok problema ne može utvrditi samo posmatranjem hoda.
Simptomi i kada otići veterinaru
Mogući znaci uključuju smanjenu aktivnost, teško ustajanje, ukočenost posle odmora, šepanje zadnjim nogama i izbegavanje stepenica ili skakanja. Neki psi pri trčanju pomeraju obe zadnje noge zajedno, nalik zečjim skokovima. Može se primetiti i smanjena mišićna masa zadnjih nogu.
Ovi znaci nisu specifični samo za displaziju. Slične tegobe mogu nastati zbog povrede, bolesti kolena, kičme ili drugih problema. Zakažite pregled ako se šepanje ponavlja, pas menja način kretanja ili izbegava uobičajene aktivnosti.
Ako pas iznenada ne može da ustane ili hoda, ne oslanja se na nogu, ima jak bol ili su tegobe nastale nakon povrede, potreban je hitan veterinarski pregled. Ne forsirajte kretanje i ne pokušavajte da mu sami nameštate zglob.
Kako se postavlja dijagnoza
Veterinar procenjuje hod, bolnost, opseg pokreta i stabilnost kukova, a po potrebi pregleda i druge zglobove i kičmu. Ortopedske testove treba da obavlja stručno lice; ne pokušavajte da ih ponavljate kod kuće.
Rendgenski snimci kukova služe za procenu oblika zgloba i promena povezanih sa osteoartritisom. Za pravilno pozicioniranje i pouzdanu procenu često su potrebni sedacija ili anestezija, o čemu odlučuje veterinar.
Pregled zbog simptoma može se obaviti i kod mladog šteneta; ne treba čekati uzrast propisan za zvanično ocenjivanje kukova. Uslovi i minimalni uzrast za uzgojni skrining zavise od sistema ocenjivanja, rase i nadležne organizacije, pa ih proverite kod veterinara i odgovarajućeg kinološkog tela.
Šta znače ocene kukova
U sistemu FCI koriste se ocene od A do E: A označava kukove bez znakova displazije, B gotovo normalne kukove, C blagu, D umerenu, a E tešku displaziju. Drugi sistemi mogu koristiti drugačije oznake. Rendgenska ocena ne odgovara uvek jačini bola: terapija se planira prema snimcima, pregledu i stvarnim tegobama psa.
Lečenje i svakodnevna pomoć
Plan lečenja zavisi od uzrasta psa, stabilnosti zgloba, prisustva osteoartritisa, bola i svakodnevne pokretljivosti. Cilj je ublažavanje bola i očuvanje funkcije; ishod nije isti kod svakog psa.
Ako pas ima višak kilograma, veterinar može napraviti plan postepenog mršavljenja. Kontrola obroka i održavanje odgovarajuće telesne kondicije mogu smanjiti opterećenje kukova, ali ne popravljaju već nepravilno razvijen zglob.
Kraće, redovne šetnje po ravnoj, neklizajućoj podlozi često se bolje podnose od povremenih velikih napora. U domu mogu pomoći neklizajuće prostirke, udoban ležaj i ograničavanje nepotrebnog penjanja i skakanja. Trajanje i intenzitet aktivnosti prilagodite preporuci veterinara.
Ako pas tokom ili posle vežbanja jače šepa, pokazuje bol ili se teško oporavlja, smanjite opterećenje i obratite se veterinaru.
Veterinarska rehabilitacija može pomoći u održavanju mišićne snage, pokretljivosti i udobnijeg kretanja. Vežbe moraju biti prilagođene psu; opšti programi treninga nisu zamena za individualnu procenu.
Masaža i druge rehabilitacione tehnike mogu kod nekih pasa ublažiti mišićnu napetost, ali ne mogu ispraviti displaziju. Primenu i tehniku treba dogovoriti sa veterinarom ili stručnjakom za veterinarsku rehabilitaciju. Bolno područje ne treba snažno pritiskati ili istezati.
Lekovi protiv bola
Lekovi protiv bola mogu biti potrebni od početka lečenja, a ne tek nakon neuspeha svih drugih mera. Veterinar može propisati nesteroidni antiinflamatorni lek namenjen odgovarajućoj primeni kod pasa ili druge lekove, u zavisnosti od zdravstvenog stanja. Miorelaksanti nisu zasebna osnovna grupa lekova za bol izazvan displazijom.
Ne dajte psu ljudske lekove protiv bola na svoju ruku i ne kombinujte lekove bez uputstva veterinara. Neki mogu izazvati ozbiljno trovanje, a kombinovanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili njihova primena uz kortikosteroide povećava rizik od neželjenih dejstava. Ako tokom terapije nastanu povraćanje, gubitak apetita, crna stolica ili izrazita malaksalost, odmah se javite veterinaru pre naredne doze.
Hirurško lečenje
Operacija nije uvek poslednja mogućnost. Kod određenih mladih pasa pravovremena hirurška procena može biti važna pre razvoja izraženog osteoartritisa. Kod drugih pasa operacija se razmatra zbog trajnog bola i loše funkcije uprkos odgovarajućem lečenju.
Resekcija glave i vrata butne kosti: uklanjaju se delovi koji učestvuju u bolnom kontaktu, a tokom oporavka nastaje fibrozna veza umesto normalnog zgloba. Ne vraća se izvorna anatomija kuka. Prikladnost zahvata i očekivana funkcija zavise od veličine, kondicije psa i rehabilitacije.
Potpuna zamena kuka: glava butne kosti i zglobna čašica zamenjuju se implantatima. Izbor kandidata ne zavisi samo od telesne težine, već i od anatomije, uzrasta, zdravstvenog stanja i dostupnog sistema implantata.
Kod pažljivo odabranih mladih pasa mogu se razmatrati zahvati koji menjaju položaj zglobne čašice radi boljeg pokrivanja glave butne kosti. Odluka zahteva pregled veterinarskog ortopeda i odgovarajuće snimke.
Displazija kod šteneta
Tegobe se mogu pojaviti već u prvim mesecima života. Štene koje teško ustaje, šepa, nerado se kreće ili pokazuje bol treba pregledati, čak i ako su promene povremene. Nepravilan položaj pri sedenju sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu.
Juvenilna pubična simfiziodeza je zahvat koji se može razmatrati kod odabrane veoma mlade štenadi sa utvrđenom nestabilnošću kukova. Kontrolisanim zatvaranjem zone rasta na spoju pubičnih kostiju usmerava se dalji razvoj karlice, sa ciljem boljeg pokrivanja glava butnih kostiju.
Za ovaj zahvat postoji uzak uzrasni period, pa je važna rana procena ortopeda. Nije pogodan za svako štene i ne garantuje sprečavanje displazije ili osteoartritisa. Sama pripadnost rizičnoj rasi nije dovoljna indikacija za operaciju.
Smanjenje rizika i sprečavanje pogoršanja
Displazija se ne može uvek sprečiti. Odgovoran izbor pasa za uzgoj, uz preglede kukova i procenu porodične istorije, može smanjiti rizik u potomstvu, ali ga ne uklanja.
Vlasnik može pomoći održavanjem zdrave telesne težine, uravnoteženom ishranom tokom rasta, primerenim kretanjem i pravovremenim pregledom. Rano otkrivanje omogućava više opcija lečenja, ali ne znači da će se napredovanje bolesti sigurno zaustaviti.
Česta pitanja
Može li pas imati displaziju bez vidljivih simptoma?
Da. Neki psi imaju promene na snimcima, a malo ili nimalo očiglednih tegoba. Zbog toga odsustvo šepanja nije dokaz da su kukovi zdravi, posebno kada se procenjuje pas za uzgoj.
Da li vežbe mogu izlečiti displaziju?
Ne mogu promeniti nepravilnu građu zgloba. Prilagođena aktivnost i rehabilitacija mogu pomoći u održavanju mišića i pokretljivosti, ali se po potrebi kombinuju sa lekovima ili hirurškim lečenjem.
Da li štene treba da čeka zvanično snimanje kukova?
Ne, ako ima simptome. Dijagnostički pregled zbog bola ili nepravilnog hoda razlikuje se od zvaničnog ocenjivanja kukova za uzgoj. Rani pregled može biti posebno važan jer su pojedini zahvati mogući samo tokom određenog perioda rasta.
