Razlozi displazije
Genetski uzrok
Najčešći faktor je genetika. Pas koji nosi gen može ga preneti svom leglu, što čini štene podložnijim riziku od razvoja bolesti tokom prvih godina života.
Veće pasmine sklonije su pojavi sličnih zdravstvenih problema češće nego manje pasmine. Najčešće se displazija javlja kod nemačkih ovčara, labradora, corgija, bernskih planinskih pasa, dogova, rottweilera, američkih stafordšija i mastifova.
Ishrana
Nepravilna ishrana, nedostatak kontrole u ishrani, može dovesti do gojaznosti, što samo po sebi predstavlja faktor koji pogoršava manifestaciju simptoma displazije zglobova kukova.
Prekomerna težina vrši pritisak na zglob kukova, što dovodi do veće trenja koštano-zglobnih površina. Nedostatak mikro- i makroelemenata ili njihov višak u ishrani mladog psa takođe mogu dovesti do defekata kostiju i zglobova.
Životni stil
Prekomerni napori i nepravilni pokreti ljubimca mogu izazvati simptome displazije. Na primer, ako štene živi u kući sa skliskim podom i mnogo stepenica, simptomi bolesti će se pojaviti već u najranijem uzrastu.
Nepravilni napori, treninzi kod sportskih pasa takođe doprinose razvoju defekata u zglobovima. Takvi sportovi kao što su frizbi i agilnost trebali bi se potpuno izbaciti kod životinja sa genima ili simptomima displazije. Skokovi i druge vežbe sa visokom intenzitetom vrše snažan pritisak na zglobove ekstremiteta i takođe su čest uzrok povreda zglobova i razvoja njihovih defekata.
Međutim, važno je napomenuti da su pravilne fizičke vežbe izuzetno važne i igraju ključnu ulogu u lečenju pasa sa oboljenjima zglobova. Sve vežbe treba da budu strukturirane i pažljivo isplanirane od strane rehabilitacionog specijaliste, u tom slučaju fizička terapija će biti usmerena na rešavanje i olakšanje problema.
Povrede
Povrede ligamenata, mišića i tetiva mogu dovesti do pomeranja i povreda zglobnih površina butne kosti i karlice.
Simptomi displazije zglobova kukova kod pasa
Prvi znak displazije je smanjenje aktivnosti. Pas odbija da skače, koristi stepenice ili stoji na zadnjim nogama.
Ponekad se simptomi manifestuju neujednačenim korakom, ženjanjem i cviljenjem tokom kretanja, promenom položaja tela u prostoru.
Kasniji simptomi displazije uključuju šepanje zadnjim nogama i bol u leđima i ekstremitetima nakon dužeg odmora – ljubimac ne može da ustane nakon što dugo leži.
Manifestirajući simptomi zavise od stepena displazije zglobova kukova kod pasa.
U Srbiji se koristi opšteprihvaćeni međunarodni sistem, u kojem se izdvajaju 5 stepeni:
Stepen A – zdrav zglob bez znakova displazije
Stepen B – zglobovi skoro u normalnom stanju, bez značajnih odstupanja
Stepen C – laka forma displazije zglobova kukova
Stepen D – srednji nivo displazije u prihvatljivim granicama
Stepen E – teži nivo značajne destrukcije.
Što je viši stepen, simptomi su izraženiji i gori.
Dijagnoza
Prvo, veterinar će izvršiti pregled i obaviti ortopedske testove tokom pregleda, kao i manipulacije zadnjim nogama kako bi proverio njihov opseg pokreta, nivo nelagodnosti, škripanje.
Ako na osnovu pregleda lekar sumnja na displaziju zadnjih nogu kod psa, izvršiće rendgensko ispitivanje kukova.
Nije uvek moguće postaviti konačnu dijagnozu na osnovu rendgena, jer prema različitim protokolima dijagnostike, displazija može biti dijagnostikovana u uzrastu od 4 do 24 meseca. Ponekad se preporučuje ponoviti ispitivanje nakon nekoliko meseci radi preciziranja dijagnoze.
Lečenje displazije kod pasa
Lečenje displazije zglobova kukova kod pasa zavisi od stepena bolesti, starosti i životnog stila životinje.
Ako pas ima višak kilograma, to će ubrzati razvoj bolesti jer se pojavljuje veći dodatni pritisak na zglobove kukova. Pravilna dijeta i praćenje unosa kalorija dnevno omogućava povraćaj odgovarajuće težine i zdravlja. Čim životinja postigne svoju ciljnu težinu, možete je održavati jednostavnim fizičkim vežbama.
Potrebno je vežbati svakodnevno. Važno je napomenuti da sve vežbe treba da se izvode na specijalnom podlozi. Krute i skliske površine izazivaju snažan odraz pri kontaktu sa šapama, što može dovesti do pojačane boli.
Počnite sa lakim vežbama i uverite se da vaš pas ne preteruje.
Kako se mišići kukova jačaju, oni će preuzimati opterećenje prilikom pokreta kako bi kompenzovali rad slabih mišića koji rade nepravilno zbog displazije zglobova kukova.
Masaža je još jedan pomoćnik u borbi protiv simptoma. Ona pojačava cirkulaciju krvi, smanjujući bol i ukočenost hoda. Zahvaljujući njoj ćete primetiti povećanje fleksibilnosti i opsega pokreta u ekstremitetima. Osim toga, pas će postati opušteniji, a mišići će biti manje skloni blokiranju ili napetosti.
Fizioterapeutski tretmani pomoći će u tonizaciji mišića i usporiti pogoršanje stanja zbog destrukcije u zglobu kukova.
Ako su svi terapeutski načini probani, ali pas još uvek oseća bol, lekar može prepisati analgetike. Analgetici su podeljeni u dve grupe. Šira grupa se naziva nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), a druga kategorija miorelaksanti.
NSAID pomažu u smanjenju otoka, ukočenosti i bola u zglobovima kod ljudi i mogu imati sličan efekat na psa. Evo nekoliko popularnih NSAID: Metamizol, Carprofen (Novox ili Rimadil), Robenakoksib (Onsior), Firokoksib (Previcox), Meloksikam.
Ako i to ne pomogne, lekar može preporučiti hiruršku intervenciju kako bi pomogao u olakšavanju nelagodnosti psa.
Postoji nekoliko vrsta operacija:
- Resekcija glave i vrata butne kosti Ovaj hirurški postupak se smatra poslednjim sredstvom za pse male i srednje veličine. Veterinar će ukloniti glavu butne kosti, što će sprečiti trenje kostiju jedna o drugu i izazivanje bola. Nakon što se glava butne kosti ukloni, počinje formiranje guste ožiljne tkiva kako bi se stvorio lažni zglob za podršku preostalom delu kosti. Ovo menja fiziologiju pokreta, tako da se opterećenje ekstrementa prebacuje na karlicu psa.
- Zamena zgloba kukova Druga popularna opcija lečenja bola je potpuna zamena zgloba kukova. U ovom slučaju se čašica i zdjela u butu uklanjaju i zamenjuju protetskim delom. Obično se takva operacija izvodi kod pasa težine preko 30 kg.
Displazija kod šteneta
Pošto je bolest genetska, može početi da se manifestuje u najranijem uzrastu. Neka štenad pokazuju simptome već u dobi od 3-4 meseca.
Juvenilni simfizijsko-desetalni fiksirajući proces – to je hirurška procedura koja se obično koristi kao preventivna mera kako bi se zaustavio razvoj displazije kod šteneta. Najčešće se ovo uradi kod životinja u dobi od 4 meseca.
Pre operacije, psu se sprovodi inicijalni skrining koji uključuje rendgenske snimke kako bi se procenio nivo rizika od razvoja deformacije zgloba. Ako se utvrdi da je nivo rizika visok, lekar može preporučiti ovu operaciju.
Tehnika operacije uključuje sledeće: veterinar će napraviti mali rez, otkrivajući karličnu kost psa, pronaći područje rasta i zapaliti ga kako bi uništio sve ćelije odgovorne za rast. Kada deo kosti bude uništen, drugi delovi će nastaviti da rastu kako bi to kompenzovali, što će dovesti do razvoja slobodnih zdravih mišića.
Ova hirurška procedura se smatra minimalno invazivnom metodom, zasnovanom na uvođenju specijalnih instrumenata u telesne šupljine, i omogućava sprečavanje razvoja teškog stepena displazije kod šteneta.
Prevencija
Bolest se ne može potpuno sprečiti jer je genetska. Ako se dijagnoza postavi u ranom uzrastu, progresija bolesti može biti usporena i praktično zaustavljena.
Na primer, rano otkrivanje može pomoći u sprečavanju pojave osteoartitisa izazvanog displazijom, zahvaljujući vežbama i održavanju mišićne mase životinje.
Displazija ZK kod pasa – glavne činjenice
- Kada komponente zgloba kukova rastu neujednačeno, zglob se prerano troši i pojavljuje se bol, što na kraju može uticati na pokretljivost ekstrementa. Ovo nasleđeno stanje naziva se displazija zgloba kukova.
- Znaci displazije zglobova kukova kod pasa: smanjenje nivoa aktivnosti, problemi sa ustajanjem ili hodanjem, nevolja da skače ili se penje stepenicama, uska pojava, bol, smanjenje mišićne mase, smanjen opseg pokreta, nemogućnost hoda, šepanje.
- Za postavljanje dijagnoze potrebna je ortopedska fizička analiza i izvođenje rendgenskog ispitivanja karlice.
- Lečenje problema je simptomatsko: uklanjanje bola i jačanje mišićnog okvira, u krajnjim slučajevima – hirurška intervencija.
- Kao mera prevencije pogoršanja stanja preporučene su umerene napore, izbacivanje hoda po skliskim podovima, kontrola telesne težine.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Šta je displazija zglobova kukova (ZK) kod pasa?
-
Displazija zglobova kukova kod pasa (DZK) je stanje u kojem butna kost raste brže od karličnog zgloba, što dovodi do deformacije zgloba i njegovog uništenja.
- Kako lečiti displaziju zglobova kukova kod pasa?
-
Pravilna dijeta i održavanje optimalne težine očuvaće pokretljivost psa. Fizioterapija i dog-fitnes pomoći će u formiranju snažnog mišićnog okvira i uklanjanju bola. U teškim fazama prepisuju se analgetici, a u krajnjim slučajevima se vrši hirurgija.
- Koji su znaci displazije kod šteneta?
-
Može se primetiti sledeće: smanjenje aktivnosti, 'pijan' hod, štegnu teško ustaje nakon dužeg ležanja. Bol pri hodanju i promena postavljanja šapa – još jedan znak. Takođe se može primetiti da štene sledi nepravilno sede ili leži u odnosu na druge pse.
