Zašto se pas trese?

Drhtanje može biti kratkotrajna reakcija na hladnoću, strah ili radost, ali može pratiti i bol, trovanje ili bolest. Samo po izgledu drhtanja nije uvek moguće prepoznati uzrok. Važno je da li je pas budan i reaguje normalno, koliko drhtanje traje i da li postoje drugi simptomi.

Kada treba odmah potražiti pomoć

Odmah pozovite veterinara ili dežurnu ambulantu ako drhtanje prati neki od sledećih znakova:

  • Gubitak svesti, kolaps, otežano disanje ili blede odnosno plavičaste desni.

  • Napad sa grčenjem koji traje pet minuta ili duže, ili više napada bez potpunog oporavka između njih.

  • Iznenadna slabost, nemogućnost stajanja, paraliza ili jak bol, naročito posle povrede.

  • Sumnja da je pas progutao otrov, lek, čokoladu ili drugu štetnu supstancu, čak i ako još nema drugih simptoma.

  • Intenzivno dahtanje, slabost, povraćanje ili dezorijentacija posle boravka na vrućini.

  • Drhtanje uz nemir, ukočen hod ili grčeve kod kuje koja doji, ili uz slabost i odbijanje hrane kod šteneta.

Ponavljano povraćanje ili dijareja, izrazita malaksalost, odbijanje hrane i novonastalo ili uporno drhtanje takođe zahtevaju brz veterinarski savet. Nemojte čekati da se pojave svi navedeni znaci.

Drhtanje koje nije nužno znak bolesti

Hladnoća

Psi mogu drhtati na hladnoći ili kada im je dlaka mokra. Premestite psa na suvo i toplo mesto, osušite ga i postepeno utoplite. Izbegavajte direktan kontakt sa vrelim grejnim telima. Ako drhtanje ne prestaje ili je pas slab i slabo reaguje, potreban je veterinar.

Uzbuđenje i napor

Neki psi kratko drhte pri susretu sa vlasnikom, iščekivanju hrane ili tokom intenzivne igre. Posle većeg napora može se javiti podrhtavanje mišića. Prekinite aktivnost i omogućite odmor. Izraženo ili ponavljano drhtanje, bol, slabost ili teško disanje ne treba pripisivati samo umoru.

Pokreti tokom sna

Tokom REM faze sna pas može kratko trzati šapama, pomerati lice ili tiho cvileti. To nije isto što i uporno drhtanje dok je budan. Ako su pokreti neobično snažni, dugo traju ili pas posle buđenja ostaje dezorijentisan, obratite se veterinaru. Ne stavljajte ruke blizu njegovih usta ako sumnjate na napad.

Starost i individualne razlike

Kod starijih pasa može se javiti podrhtavanje udova, ali novo drhtanje nije automatski bezazlena posledica starenja: bol i neurološke bolesti takođe su mogući. Mali psi mogu brže gubiti toplotu, a neki psi izraženije reaguju na uzbuđenje. Veličina ili rasa ipak ne objašnjavaju svako drhtanje.

Strah i stres

Grmljavina, vatromet, putovanje ili poseta veterinaru mogu izazvati drhtanje. Pas može podviti rep, skrivati se, dahtati ili odbijati hranu. Režanje i pokazivanje zuba mogu biti upozorenje zbog straha ili bola, a ne dokaz da je pas „besan”.

Obezbedite mirno mesto na koje se pas može povući. Ne kažnjavajte ga, ne prisiljavajte ga da priđe onome čega se plaši i ne forsirajte zagrljaj. Mirno prisustvo i nežan dodir mogu pomoći ako ih pas sam traži. Kod ponavljanog straha koristan je postepen rad sa stručnjakom za ponašanje pasa, uz veterinarsku procenu.

Kod teškoća pri ostajanju nasamo, navikavanje treba prilagoditi psu i izbegavati odsustva koja izazivaju paniku. Muzika ili feromonski proizvodi nekim psima mogu biti dodatna podrška, ali ne zamenjuju plan rada. Ne umotavajte psa čvrsto improvizovanim zavojima i ne dajte sredstva za smirenje bez saveta veterinara.

Zdravstveni uzroci drhtanja

Bol, povrede i bolesti kičme

Pas koji oseća bol ne mora da cvili. Drhtanje može pratiti povredu, bol u stomaku, zglobovima ili kičmi. Obratite pažnju na šepanje, pogrbljen položaj, odbijanje kretanja ili reakciju pri dodiru. Nemojte snažno pritiskati telo da biste pronašli bolno mesto.

Bolesti kičme, uključujući probleme sa međ pršljenskim diskovima, mogu izazvati bol, nestabilan hod, slabost ili paralizu. Nagla nemogućnost hodanja ili poremećaj mokrenja zahtevaju hitnu procenu. Ograničite kretanje i zatražite uputstvo za bezbedan transport.

Povišena temperatura i pregrevanje

Drhtanje može pratiti povišenu temperaturu i infekcije, ali se uzrok ne može odrediti samo po ovom znaku. Uobičajena telesna temperatura psa približno je 38–39,2 °C. Dodir nosa ili ušiju nije pouzdan način merenja; ako niste sigurni kako da izmerite temperaturu, pitajte veterinara.

Drhtanje posle boravka na vrućini ne treba smatrati normalnom reakcijom. Ako pas snažno dahće, slini, tetura, povraća ili slabi, moguće je pregrevanje. Odmah ga sklonite u hlad ili rashlađen prostor, kvasite telo hladnijom, ne ledenom vodom i omogućite strujanje vazduha dok organizujete hitan odlazak veterinaru. Ne umotavajte ga u mokre peškire i ne sipajte mu vodu na silu u usta.

Trovanje

Čokolada, kofein, pojedini lekovi, pesticidi i druge otrovne supstance mogu izazvati tremor ili napade. Druge štetne namirnice, poput grožđa i suvog grožđa, mogu izazvati ozbiljno trovanje i bez drhtanja. Rizik zavisi od supstance, količine i veličine psa.

Ako sumnjate na trovanje, odmah kontaktirajte veterinara. Sačuvajte ambalažu i navedite približnu količinu i vreme izlaganja. Ne izazivajte povraćanje slanom vodom i ne pokušavajte kućno ispiranje želuca: so može izazvati dodatno trovanje, a povraćanje u nekim situacijama povećava opasnost. Ne dajte sorbente ili druge preparate bez konkretnog veterinarskog uputstva.

Nizak šećer i poremećaji elektrolita

Hipoglikemija, odnosno nizak nivo glukoze u krvi, može izazvati drhtanje, slabost, dezorijentaciju, napade ili gubitak svesti. Posebno je važna kod veoma mlade i sitne štenadi koja ne jedu, kao i kod pasa koji primaju insulin. Dijabetes sam po sebi obično izaziva visok, a ne nizak šećer; hipoglikemija može nastati kao komplikacija terapije.

Poremećaji kalcijuma i drugih elektrolita takođe mogu izazvati slabost i drhtanje. Kod kuje koja doji, pad kalcijuma — eklampsija — može dovesti do nemira, dahtanja, ukočenog hoda, tremora i grčeva. To je hitno stanje i nije nužno posledica loše ishrane. Ne dajte kalcijum na svoju ruku i ne sipajte hranu ili tečnost u usta psu koji ima grčeve ili nije potpuno svestan.

Adisonova bolest

Adisonova bolest nastaje kada nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno određenih hormona. Može izazvati povremenu slabost, slab apetit, povraćanje, dijareju i drhtanje. Ovi znaci nisu specifični, pa su za dijagnozu potrebni odgovarajući testovi. Teška slabost ili kolaps mogu biti znak životno ugrožavajuće krize.

Neurološka i nasledna stanja

Tremor može pratiti različite bolesti nervnog sistema. Hipoplazija malog mozga je poremećaj njegovog razvoja koji može izazvati nesiguran hod, lošu koordinaciju i podrhtavanje pri pokušaju pokreta. Hipomijelinizacija je nedovoljno razvijena mijelinska ovojnica nervnih vlakana i kod nekih štenaca izaziva izraženo drhtanje u ranom uzrastu. Tok i mogućnosti podrške zavise od konkretnog poremećaja; ne može se unapred obećati normalan oporavak.

Epileptički napad nije isto što i obično drhtanje. Može uključivati gubitak svesti, pad na bok, ukočenost, pokrete udova ili trzanje samo jednog dela tela. Epilepsija podrazumeva sklonost ponavljanim neprovociranim napadima; pojedinačni napad može imati i drugi uzrok, poput trovanja ili metaboličkog poremećaja.

Tokom napada uklonite predmete o koje pas može da se povredi, merite trajanje i, ako je bezbedno, snimite događaj. Ne sputavajte psa i ne otvarajte mu usta. I prvi kratak napad zahteva veterinarski savet i pregled.

Kako veterinar utvrđuje uzrok

Zabeležite kada je drhtanje počelo, koliko traje, da li se javlja u mirovanju ili pri pokretu i da li pas tokom njega normalno reaguje. Koristan je video-snimak. Veterinaru recite šta je pas jeo, koje lekove prima i da li je bilo povrede, napora ili mogućeg kontakta sa otrovom.

Posle opšteg i, po potrebi, neurološkog pregleda, veterinar bira pretrage. One mogu uključiti krvnu sliku, biohemiju, glukozu, elektrolite i pregled urina. Analize krvi mogu ukazati na posledice trovanja ili bolest organa, ali ne isključuju svako trovanje.

Specifični hormonski testovi koriste se kada postoji sumnja na Adisonovu bolest. Magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija ili druge neurološke pretrage potrebne su samo u odabranim slučajevima. Genetički testovi postoje za pojedine nasledne poremećaje, ne za sve uzroke drhtanja.

Kako pomoći psu i šta očekivati od lečenja

Ako postoji jasan bezazlen okidač, poput hladnoće ili kratkog uzbuđenja, uklonite ga i pratite psa dok se smiruje. Ako drhtanje traje, vraća se bez objašnjenja ili se pojave drugi simptomi, zakažite pregled. Smirivanje ili utopljavanje ne treba da odlože hitnu pomoć.

Lečenje zavisi od uzroka: može uključiti kontrolu bola, korekciju glukoze ili elektrolita, ciljano lečenje infekcije, terapiju napada ili postupke za određeno trovanje. Neke bolesti kičme zahtevaju operaciju, dok se druge leče drugačije. Antibiotici i antikonvulzivi nisu univerzalna terapija za drhtanje.

Ne dajte ljudske lekove protiv bolova ili temperature bez veterinarskog uputstva. Kod hroničnih i naslednih poremećaja plan nege, rehabilitacije i prilagođavanja prostora pravi se prema sposobnostima i potrebama konkretnog psa.

Smanjenje rizika

Držite lekove, hemikalije i štetnu hranu van domašaja psa. Obezbedite ishranu primerenu uzrastu i zdravstvenom stanju, naročito kod štenadi, i zaštitu od hladnoće i pregrevanja. Vakcinaciju, zaštitu od parazita i preventivne preglede planirajte sa veterinarom; dodatne analize biraju se prema uzrastu, simptomima i rizicima.

Ako birate štene, raspitajte se o zdravlju roditelja i testovima relevantnim za rasu. Odluke o uzgoju pasa sa naslednim poremećajima ili nosilaca mutacija zahtevaju tumačenje konkretnog testa i načina nasleđivanja, uz stručni savet.

Psa postepeno i bez prisile navikavajte na transport, pregled i svakodnevne zvuke. Za predvidive stresne događaje, poput vatrometa, napravite plan unapred. Ako je potrebna terapija za strah, izbor i doziranje prepustite veterinaru.

Česta pitanja

Zašto mali psi drhte?

Hladnoća i uzbuđenje mogu biti razlog, ali mali psi mogu drhtati i zbog istih zdravstvenih problema kao veliki. Uporno ili novo drhtanje ne treba objašnjavati samo rasom ili veličinom.

Da li je drhtanje šteneta opasno?

Može biti. Štenci su osetljivi na hladnoću i pad šećera, a drhtanje može pratiti infekcije ili razvojne poremećaje. Ako štene ne jede, slabo je, povraća, ima dijareju ili se teško kreće, odmah kontaktirajte veterinara.

Šta ako pas drhti kod kuće bez vidljivog razloga?

Zabeležite okolnosti i snimite drhtanje ako je bezbedno. Proverite da li postoji mogući kontakt sa štetnim supstancama i pratite apetit, hod, disanje i ponašanje. Ako se drhtanje ponavlja ili ne prestaje, potreban je pregled; ako postoje znaci za hitnu pomoć, ne čekajte.