Pena oko usta nije dijagnoza. Često je to pljuvačka pomešana sa vazduhom, dok pena koju pas povrati može sadržati želudačnu tečnost. Za procenu su važni okolnosti u kojima se pojavila, ponašanje psa i prateći simptomi. Sama boja pene ne otkriva uzrok.

Kada je potrebna hitna veterinarska pomoć

  • Pas teško diše, ima plavičaste ili izrazito blede desni, pada ili gubi svest.

  • Ima grčeve ili napad, naročito ako traje pet minuta ili duže, ponavlja se ili se pas između napada ne oporavlja. I prvi napad zahteva što skoriju procenu veterinara.

  • Postoji sumnja da je pojeo otrov, lek, hemikaliju ili neodgovarajući preparat protiv parazita. Ne čekajte pojavu dodatnih simptoma.

  • Bez uspeha pokušava da povrati, obilno slini, nemiran je i stomak mu je naduven. To može biti znak proširenja i uvrtanja želuca.

  • Ima otok njuške ili jezika, otežano disanje, naglu slabost ili kolaps nakon mogućeg kontakta sa alergenom.

  • Prisustni su obilno krvarenje, nemogućnost gutanja, sumnja na gušenje ili pregrevanje.

Ako se pena ponavlja, pas povraća, odbija hranu, deluje malaksalo ili pokazuje bol, javite se veterinaru istog dana. Kratkotrajno penjenje posle gorkog leka kod psa koji je inače dobro može biti reakcija na ukus, ali proverite sa veterinarom ako niste sigurni u preparat ili dozu.

Mogući uzroci

Pojačano lučenje pljuvačke i mučnina

Uzbuđenje, stres, mučnina tokom vožnje i gorak ukus pojedinih lekova mogu izazvati obilno lučenje pljuvačke. Mučninu mogu pratiti oblizivanje, često gutanje i nemir. Kontakt sa nadražujućom supstancom ne treba automatski smatrati bezazlenim, jer neke supstance mogu izazvati trovanje ili opekotine.

Neki psi povrate penu ili žućkastu tečnost kada im je želudac prazan. Ipak, ponavljano povraćanje ne treba pripisivati samo gladi. Brzo jedenje, unošenje trave ili drugih predmeta i bolesti organa za varenje takođe mogu biti povezani sa povraćanjem. Crn sadržaj nalik talogu kafe ili vidljiva krv zahtevaju hitnu procenu.

Problemi u ustima i otežano gutanje

Bolesti zuba i desni, povrede, strano telo ili promena u ustima i ždrelu mogu izazvati slinjenje. Mogu se javiti neprijatan zadah, krv u pljuvački, otežano uzimanje hrane ili trljanje njuške šapom. Ne gurajte prste duboko u usta i ne pokušavajte da izvlačite zaglavljene predmete: možete povrediti psa ili biti ugrizeni.

Trovanje, napadi i druge bolesti

Trovanje i epileptični ili drugi napadi mogu biti praćeni penom i grčevima. Jedan napad ne znači automatski da pas ima epilepsiju. Poremećaji šećera u krvi, bolesti jetre i druga stanja takođe mogu izazvati neurološke simptome. Bolesti bubrega, jetre i organa za varenje mogu izazvati mučninu i slinjenje, ali se ne mogu prepoznati po boji pene.

Penast sadržaj uz otežano disanje može pratiti ozbiljna oboljenja srca ili pluća, uključujući plućni edem. Pena posle fizičkog napora sama po sebi ne dokazuje srčanu bolest; presudni su disanje i opšte stanje psa.

Da li pena znači besnilo?

Ne. Pena sama po sebi nije dokaz besnila. Međutim, nagla promena ponašanja, otežano gutanje, paraliza ili drugi neurološki znaci, naročito uz mogući kontakt sa zaraženom životinjom, zahtevaju oprez. Vakcinacija značajno smanjuje rizik, ali nije razlog da se zanemare sumnjivi simptomi. Druge virusne bolesti pasa nisu automatski opasne i za ljude.

Ako postoji sumnja na besnilo, ne dodirujte pljuvačku i ne pokušavajte sami da hvatate ili pregledate psa. Udaljite ljude i druge životinje, ako to možete bezbedno, i pozovite veterinara ili nadležnu veterinarsku službu. Postupak nadzora i druge mere određuju se prema lokalnim pravilima. Posle ugriza, ogrebotine ili kontakta pljuvačke sa ranom ili sluzokožom odmah isperite zahvaćeno mesto i zatražite hitnu medicinsku procenu.

Šta možete bezbedno da uradite

  • Pozovite veterinara i opišite simptome, vreme njihovog početka i moguću izloženost lekovima ili otrovima. Kod hitnih znakova krenite u kliniku prema dobijenim uputstvima.

  • Tokom napada uklonite predmete o koje bi se pas mogao povrediti i sprečite pad sa visine. Ne držite ga silom, ne otvarajte mu usta i ne izvlačite jezik. Merite trajanje napada; snimite video samo ako je bezbedno i ne odlaže pomoć.

  • Ne dajte hranu, vodu ili lekove na silu, posebno ako pas ima grčeve, teško guta ili nije potpuno svestan. Ne izazivajte povraćanje bez izričitog uputstva veterinara.

  • Kod sumnje na trovanje sačuvajte ambalažu proizvoda ili fotografišite deklaraciju. Ne dajte mleko, ulje, so ili druge kućne „protivotrove”.

  • Psa koji teško diše ne prisiljavajte da leži na boku i ne stavljajte mu brnjicu. Omogućite mu položaj u kome najlakše diše i organizujte miran transport uz što manje rukovanja.

  • Ako je pas budan, miran i nema sumnje na zaraznu bolest, penu možete pažljivo obrisati sa spoljne strane njuške. To ne rešava uzrok i ne treba da odloži pregled.

Pena iz usta kod šteneta

Kod šteneta mogući su mnogi isti uzroci kao kod odraslog psa. Štenci se, međutim, mogu brže iscrpeti i dehidrirati, a vrlo mladi i sitni štenci podložniji su padu šećera u krvi. Pena uz povraćanje, odbijanje hrane, slabost, drhtanje ili grčeve zahteva brzo obraćanje veterinaru.

Tokom transporta zaštitite štene od hladnoće ako nije pregrejano, ali ne koristite vrelu grejalicu niti ga previše utopljavajte. Slabom štenetu ili štenetu koje teško guta nemojte na silu davati hranu ili tečnost.

Pregled, dijagnostika i lečenje

Veterinar najpre procenjuje disanje, svest, cirkulaciju i potrebu za hitnom stabilizacijom. Važni su podaci o tome da li pas slini, povraća ili kašlje, šta je jeo, koje lekove dobija i da li je mogao doći u kontakt sa otrovom ili drugim životinjama.

Prema nalazu mogu biti potrebni pregled usta i zuba, krvna slika, biohemijske analize, merenje šećera i elektrolita, rendgen ili ultrazvuk. Endoskopija, biopsija, testovi na infekcije, CT ili magnetna rezonanca koriste se kada postoji konkretna indikacija, a ne kod svakog psa sa penom. Ne odlažite hitan pregled zato što pas nije na prazan stomak; pripremu za planirane analize određuje veterinar.

Lečenje zavisi od uzroka. Može uključivati lekove protiv napada ili mučnine, odgovarajuću terapiju trovanja, kiseonik, pažljivo odabranu infuziju, stomatološko lečenje ili uklanjanje stranog tela. Antidot postoji samo za pojedine otrove. Operacija, antibiotici ili terapija tumora nisu potrebni u svakom slučaju. Teška alergijska reakcija zahteva hitno lečenje i ne sme se svesti na davanje antihistaminika kod kuće.

Hospitalizacija je potrebna kada stanje psa zahteva nadzor i terapiju u klinici, ali nije neophodna za svaku kratkotrajnu pojavu pene.

Kako smanjiti rizik

  • Sprovodite vakcinaciju prema planu veterinara i lokalnim zahtevima, uključujući zaštitu od besnila. Vakcine ne sprečavaju sve moguće uzroke penjenja.

  • Lekove, hemikalije, pesticide i otrove držite van domašaja psa. Preparat protiv parazita birajte prema vrsti, uzrastu i telesnoj masi životinje i primenjujte prema uputstvu.

  • Nadzirite psa tokom šetnje i sprečite uzimanje nepoznate hrane i predmeta. Izbegavajte kosti, oštre predmete i igračke koje se lako raspadaju ili mogu biti progutane.

  • Održavajte higijenu zuba četkanjem pastom namenjenom psima, ako pas to prihvata. Učestalost profesionalnog čišćenja određuje veterinar prema stanju zuba i desni; dodaci i sprejevi nisu zamena za potrebnu stomatološku negu.

  • Obroke prilagodite uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Kod ponavljanog povraćanja nemojte samostalno uvoditi dugotrajno gladovanje, posebno kod štenaca.

  • Redovni veterinarski pregledi i praćenje apetita, ponašanja i telesne mase mogu pomoći ranom otkrivanju problema, ali ne mogu sprečiti svaku bolest.