Psi pokazuju šepuranje i kako prepoznati njihove probleme

Zašto pas šepuri?

Ponekad se događa da psi imitiraju probleme kako bi privukli pažnju ili dobili poslasticu, na primer, prestaju da opiru svojim šapama. Ovo ponašanje viđeno je i kod pasa sa ulice i kod kućnih ljubimaca, naročito kada se takva reakcija uspostavi nakon nekoliko nagrada. Ipak, u većini slučajeva, šepuranje ukazuje na prisutnost bola. To može biti posledica povrede, urođenih patoloških promena, inflamatornih bolesti tkiva, problema u nervnoj regulaciji ili čak tumorskog procesa. Posebno u zemljama regiona poput Srbije, Crne Gore i Hrvatske, pravovremena reakcija veterinarskih stručnjaka može značajno doprineti bržem oporavku ljubimca.

Ako pas šepuri na prednju šapu

Kod većine pasmina, prednje šape nose više od polovine telesne težine tokom stajanja, hodanja i trčanja. To je naročito uočljivo kod pasa kao što su Doberman pinscher i Boxer, koji prilikom stajanja pomeraju trup napred. Prednje šape su intenzivno korišćene tokom igre, istraživanja okoline i kopanja, što dodatno opterećuje njihovu strukturu. Redovni pregledi šapa mogu pomoći u ranom otkrivanju manjih povreda.

Povreda. Jedan od najčešćih razloga zašto pas šepuri na prednju šapu jesu udarci, padovi, posekotine, sudari ili drugi mehanički uticaji koji mogu oštetiti kosti, zglobove, mišiće i ligamente. Pas sa povredom može pokazivati šepuranje, otežano ustajanje ili ležanje, kao i probleme sa izvršavanjem osnovnih komandi. U uslovima jakog bola, ljubimac može postati agresivan, letargičan ili nervozan, a često se u nastojanju da ublaži bol, liže povređeno mesto.

Displazija lakatnog zgloba. Radi se o nenormalnoj strukturi tkiva u laktu, što dovodi do smanjene funkcionalnosti zgloba, izaziva bol, nepravilno postavljanje udova i prisiljava psa na šepuranje. Bez odgovarajućeg tretmana, stanje može prerasti u hroničnu inflamaciju. Ovo stanje je češće kod većih pasmina, kao što su Nemačka ovčarka, Zlatni retriver, Labrador retriver, Bernski planinski pas i Saint Bernard.

Prekomerna težina. Kod pasa sa viškom kilograma dolazi do narušenog postavljanja udova, atrofije mišićnih grupa, a dodatno opterećenje zglobova može prouzrokovati brojne probleme. Redovan nadzor telesne kondicije i prilagođena ishrana su od ključne važnosti za prevenciju ovih poremećaja.

Tumori. Različiti tumori u tkivima udova, ili oni koji se šire putem krvi i limfe, mogu dovesti do bola, otoka, degradacije kostiju, gnojnih procesa i čireva, kao i povećanja limfnih čvorova. Ovi procesi ozbiljno ugrožavaju opšte zdravstveno stanje psa.

Infekcija. Infekcija, koja može biti preneta krvlju, ugrizom, posekotinom ili čak tokom operacije, može izazvati inflamaciju, otok, bol, nekrozu tkiva i širenje patološkog procesa na druge delove tela.

Poremećaji nervnog sistema. Stiskanje i inflamacija nervnih vlakana, prethodne neuroinfekcije ili ugriz insektom mogu poremetiti inervaciju udova, što dovodi do gubitka kontrole moždanih centara nad tim delom tela i rezultira šepuranjem.

Ako pas šepuri na zadnju šapu

Pored opštih uzroka šepuranja kod svih udova, postoje specifična oboljenja koja utiču upravo na zadnje šape.

Legg-Calvé-Perthes bolest ili aseptički/askularni nekroza glave butne kosti predstavlja degenerativnu bolest kuka koja se najčešće javlja kod malih pasmina, kao što su pijobrabanson, jorkširski terijer, mops i Kern terijer. Početak bolesti u ranoj dobi može dovesti do slabosti zadnjih udova i smanjene aktivne igre.

Povreda ukrštene ligamente. Iznenadno nastupanje šepuranja i bol posle fizičkog napora ukazuju na mogući raskid ligamenata kolena. Ako se ovo stanje ne tretira, može doći do ireverzibilnih degenerativnih promena, hroničnog bola i značajnog gubitka funkcionalnosti kolena.

Dislokacija čašice kolena. Ovo stanje, koje se češće javlja kod manjih pasmina, karakteriše se povremenim šepuranjem koje ponekad nestaje samo od sebe. Ipak, takva epizodičnost može biti znak dubljeg problema u zglobu.

Displazija kuka. Poremećaj strukture zgloba kuka, koji često zahvata obe zadnje šape, može uzrokovati inflamatorne procese koji utiču na okolne kosti. Pored šepuranja, može se primetiti klimav hod i povećana umor. Ovo stanje najčešće pogađa veće i goleme pasmine, kao što su Saint Bernard i drugi predstavnici molosnih grupa.

Dijagnostika

Za utvrđivanje većine navedenih uzroka neophodan je detaljan pregled kod veterinarskog ortopeda, koji procenjuje hod, postavljanje udova i sprovodi specijalizovane testove funkcionalnosti zglobova. Dodatne dijagnostičke procedure, kao što su rendgen, magnetna rezonanca (MRT) ili kompjuterizovana tomografija (CT), mogu isključiti prelom, displaziju, dislokaciju ili aseptičku nekrozu glave butne kosti. Takođe, za potvrdu infekcijskog ili tumorskog procesa mogu biti potrebni kompletne hematološke analize, citološka i histološka ispitivanja, kao i bakteriološke kulture radi određivanja osetljivosti na antibiotike.

Šta uraditi ako pas šepuri

Prvo, vlasnik iznenadnog šepuranja kod svog ljubimca treba pažljivo da izvrši pregled kako bi utvrdio postojanje očiglednih povreda. Ako se primeti krvarenje, rane ili promena oblika udova, neophodno je što pre odvesti psa u veterinarsku kliniku, uz napomenu da se izbegava opterećivanje povređenih šapa.

Ukoliko je šepuranje jedini simptom, zakažite pregled kod veterinarskog ortopeda.

U zavisnosti od utvrđenog uzroka šepuranja, veterinar može prepisati antibiotike i analgetike, kao što je slučaj kod infekcija, ili preporučiti hirurški zahvat, koji se često sprovodi nakon povreda, pucanja ligamenata, dislokacije čašice kolena ili kod displazije zglobova i Legg-Calvé-Perthes bolesti.

Praktično kod svih oboljenja koja dovode do šepuranja, stručna rehabilitacija pod nadzorom veterinarskog fizioterapeuta značajno ubrzava oporavak i vraćanje psa u punu funkcionalnost.

Ako je osnovni uzrok šepuranja višak kilograma, neophodno je prilagoditi ishranu i dnevnu aktivnost. Tumorska oboljenja se leče pod nadzorom onkologa, koji može preporučiti operaciju, hemioterapiju ili radioterapiju uz propisivanje analgetika.

Prevencija

Rizik od povreda se značajno smanjuje pažljivim izborom prostora za šetnju, odabirom odgovarajućih saputnika za igru i ograničavanjem prekomernih fizičkih napora.

Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u sprečavanju problema sa viškom kilograma kod pasa.

Rana kastracija kod srednjih i većih pasmina može uticati na proporcionalnost kostiju zbog kasnijeg zatvaranja zona rasta, što povećava rizik od povreda ligamenata i drugih mišićno-kosturnih problema. Stoga se preporučuje da se takvi zahvati odlažu do navršenih devet meseci.

Uz pažljiv odabir pasmina i odgovornu selekciju od strane uzgajivača, mogu se značajno smanjiti incidencije određenih naslednih oboljenja.

Tabela sa razlozima šepuranja

Odgovori na često postavljana pitanja

Labrador šepuri na prednju šapu – šta mu može biti?

Psi ove pasmine su skloni dobijanju prekomerne težine, kao i displaziji lakatnog zgloba. Uz eventualnu povredu, to su tri najvažnija razloga koje je potrebno isključiti.

Pas šepuri na zadnju šapu posle sna – da li je opasno?

Čak i ako pas šepuri samo neposredno nakon odmora, a zatim se vrati u normalno stanje, to može ukazivati na različite probleme u zglobovima, kostima, mišićima ili ligamentima. Neophodna je dodatna dijagnostika kako bi se sprečile hronične posledice.

Pas ne stupa na prednju šapu, treba li posetiti veterinara?

Ukoliko pas naglo prestane da opterećuje određenu šapu, vlasnik može pokušati da otkloni manje probleme poput malenih stranih tela ili ugrađenog nokta. Ako se stanje ne poboljša, svaki dalji tretman mora biti pod nadzorom veterinara.

Izvori:

Fossum, T.W. (2013). Small Animal Surgery.

Evans, H.E. & de Lahunta, A. (2013). Veterinary Neurology and Neuroanatomy.