Zašto pas šepa?
Šepanje je znak da pas ne koristi jednu ili više nogu na uobičajen način. Često je povezano sa bolom, ali može nastati i zbog slabosti ili poremećaja nervnog sistema. Uzrok može biti sitna povreda jastučića ili nokta, ali i oštećenje zgloba, ligamenta ili kosti. Nemojte pretpostavljati da pas glumi radi pažnje: ni povremeno šepanje ni odsustvo cviljenja ne isključuju zdravstveni problem.
Kada je potreban hitan pregled?
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako je šepanje nastalo posle saobraćajne nezgode ili ozbiljnog pada, ako je noga vidljivo deformisana, postoji duboka rana ili obilno krvarenje, ili pas ne može da ustane. Iznenadno vučenje nogu, gubitak ravnoteže, izrazit bol, kolaps ili otežano disanje takođe zahtevaju hitnu procenu.
Ako pas uopšte ne oslanja nogu na tlo, javite se veterinaru istog dana. Ne čekajte da počne da cvili ili da se pojave dodatni simptomi.
Kako pomoći psu do pregleda
Ograničite kretanje: bez trčanja, skakanja, stepenica i grube igre. Izvodite psa samo kratko, na povocu, radi obavljanja nužde. Ako to mirno dopušta, pogledajte jastučiće, prostor između prstiju i nokte. Ne savijajte bolnu nogu i ne pokušavajte da nameštate zglob ili kost. Pas koji trpi bol može ugristi, pa prekinite pregled ako se opire.
Ne izvlačite duboko zabodene predmete i ne secite nokat koji je urastao u jastučić. Kod krvarenja blago pritisnite ranu čistom gazom ili krpom i potražite pomoć. Ne dajte lekove protiv bolova za ljude, poput ibuprofena ili paracetamola, niti ranije propisane lekove bez dogovora sa veterinarom.
Blago šepanje bez drugih simptoma može se kratko pratiti uz mirovanje. Ako nema jasnog poboljšanja tokom naredna 24 sata, ako se šepanje ponavlja ili pogoršava, zakažite pregled. Koristan je kratak snimak hoda, ali nemojte terati psa da hoda radi snimanja.
Ako pas šepa na prednju nogu
Prednje noge uobičajeno nose veći deo telesne težine psa. Bol može poticati iz same šape, ali i iz ručnog zgloba, lakta, ramena ili drugih struktura. Mesto koje pas liže nije uvek pouzdan pokazatelj izvora bola.
Povrede šape i noge. Posekotine, strana tela između prstiju, oštećen nokat, istegnuća, prelomi i iščašenja mogu izazvati šepanje. Pas može lizati bolno mesto, teško ustajati ili izbegavati kretanje. Jačina šepanja sama po sebi nije dovoljna da se odredi vrsta povrede.
Displazija lakta. Ovaj naziv obuhvata razvojne poremećaje lakatnog zgloba koji mogu dovesti do bola i osteoartritisa. Češći su kod nekih velikih rasa, među kojima su labrador, zlatni retriver, nemački ovčar i bernski planinski pas, ali rasa sama po sebi ne potvrđuje dijagnozu.
Prekomerna težina. Višak kilograma dodatno opterećuje zglobove i može pogoršati postojeći bol. Ipak, šepanje ne treba pripisati samo težini bez pregleda.
Infekcije i tumori. Infekcija rane, kosti ili zgloba može izazvati bol i otok, ponekad uz povišenu temperaturu i malaksalost. Tumori kostiju ili drugih tkiva takođe mogu dovesti do upornog ili sve izraženijeg šepanja. Ovi uzroci ne mogu se pouzdano razlikovati samo po izgledu noge.
Problemi sa nervima ili kičmom. Slabost, nepravilno postavljanje šape ili njeno vučenje mogu ličiti na šepanje. Veterinar procenjuje da li je potreban i neurološki pregled, naročito ako postoje nestabilnost ili gubitak kontrole nad nogom.
Ako pas šepa na zadnju nogu
Povrede, infekcije i drugi opšti uzroci mogu zahvatiti i zadnje noge. Među važnim uzrocima su i oboljenja kuka i kolena.
Legg–Calvé–Perthesova bolest. To je avaskularna nekroza glave butne kosti, odnosno propadanje koštanog tkiva povezano sa poremećenim dotokom krvi. Najčešće se javlja kod mladih pasa malih rasa i može izazvati bol u kuku, šepanje i smanjenu želju za igrom.
Oštećenje kranijalnog ukrštenog ligamenta. Ovaj ligament stabilizuje koleno. Njegovo delimično ili potpuno pucanje može izazvati iznenadno ili postepeno šepanje. Ne mora nastati samo zbog jedne povrede tokom igre; često mu prethode degenerativne promene. Nestabilnost kolena može doprineti razvoju osteoartritisa.
Luksacija čašice kolena. Kada čašica izlazi iz svog uobičajenog položaja, pas može povremeno podizati zadnju nogu ili nekoliko koraka poskakivati, a zatim ponovo hodati normalno. Češća je kod malih rasa, ali se javlja i kod većih pasa. Povratak normalnog hoda ne znači da je problem nestao.
Displazija kuka. Razvojni poremećaj zgloba kuka može dovesti do nestabilnosti, bola i osteoartritisa. Mogu se primetiti otežano ustajanje, ukočenost, zamaranje i izbegavanje skakanja. Češća je kod velikih i džinovskih rasa, ali simptomi i težina bolesti razlikuju se od psa do psa.
Kako se utvrđuje uzrok
Pregled može započeti kod izabranog veterinara, koji po potrebi upućuje psa ortopedu ili drugom specijalisti. Važni su podaci o početku šepanja, mogućoj povredi, promenama posle odmora ili aktivnosti i drugim simptomima. Veterinar procenjuje hod, šape, zglobove i opseg pokreta, a prema nalazu i funkciju nervnog sistema.
Rendgenski snimci često pomažu u proceni kostiju i zglobova, ali ne prikazuju podjednako dobro sva oštećenja mekih tkiva. U odabranim slučajevima potrebni su ultrazvuk, CT ili magnetna rezonanca. Kod sumnje na infekciju ili tumor mogu biti potrebne analize krvi, uzorci tkiva ili zglobne tečnosti i druga ciljano odabrana ispitivanja. Nisu svi ovi testovi potrebni svakom psu.
Lečenje zavisi od uzroka
Plan može uključivati ograničenje aktivnosti, veterinarski propisane lekove protiv bolova, kontrolu težine, rehabilitaciju ili operaciju. Antibiotici se koriste kada za njih postoji odgovarajuća indikacija, a ne za svako šepanje. Potreba za operacijom zavisi od dijagnoze, stepena oštećenja, bola i funkcije noge.
Rehabilitacija može pomoći u održavanju ili vraćanju pokretljivosti i mišićne snage, ali mora biti prilagođena dijagnozi i fazi oporavka. Vežbe, masaža ili istezanje na svoju ruku mogu pogoršati pojedine povrede. Potpun oporavak nije moguć u svakom slučaju; kod hroničnih bolesti cilj je često smanjenje bola i očuvanje kvaliteta života.
Kod viška kilograma veterinar može napraviti plan postepenog mršavljenja, uz aktivnost koju pas podnosi bez pogoršanja bola. Kod tumora izbor lečenja zavisi od vrste i proširenosti bolesti i može obuhvatiti operaciju, onkološku terapiju i kontrolu bola.
Pregled mogućih uzroka i pristupa lečenju
Tabela je orijentaciona i ne služi za postavljanje dijagnoze. Sklonost neke rase ne znači da će svaki njen pripadnik oboleti.
Uzrok | Kod kojih pasa se javlja | Mogući pristup lečenju |
|---|---|---|
Povreda | Psi svih veličina i rasa | Od nege rane i mirovanja do operacije, zavisno od povrede |
Displazija kuka ili lakta | Češće kod određenih velikih i džinovskih rasa | Kontrola težine i bola, prilagođena aktivnost, ponekad operacija |
Legg–Calvé–Perthesova bolest | Najčešće mladi psi malih rasa | Često operacija, uz kontrolu bola i plan rehabilitacije |
Oštećenje ukrštenog ligamenta | Psi različitih veličina; često veći psi | Često operacija; plan zavisi od stabilnosti kolena i potreba psa |
Luksacija čašice kolena | Češće male rase, ali i veći psi | Praćenje i kontrola simptoma ili operacija, zavisno od težine |
Infekcija | Psi svih rasa | Ciljana terapija, kontrola bola i po potrebi obrada rane ili operacija |
Prekomerna težina kao dodatno opterećenje | Svaki pas sa viškom kilograma | Kontrola kalorija i prilagođena aktivnost, uz procenu drugih uzroka bola |
Poremećaji nervnog sistema | Psi svih rasa; sklonosti zavise od konkretnog oboljenja | Terapija prema neurološkoj dijagnozi; u nekim slučajevima hitna operacija |
Kako smanjiti rizik
Birajte bezbedne površine za šetnju i igru, izbegavajte nagla preopterećenja i prilagodite napor uzrastu, kondiciji i zdravlju psa. Redovno pregledajte šape i održavajte nokte odgovarajuće dužine. Ove mere smanjuju deo rizika, ali ne mogu sprečiti sve povrede ili bolesti.
Održavanje zdrave telesne težine važno je za zglobove. Štenetu obezbedite uravnoteženu hranu primerenu rastu i ne dodajte kalcijum ili druge suplemente bez saveta veterinara.
Vreme kastracije treba odrediti individualno sa veterinarom. Odnos uzrasta pri zahvatu i rizika od pojedinih ortopedskih oboljenja razlikuje se među rasama, polovima i veličinama pasa; ne postoji univerzalna granica od devet meseci koja odgovara svim psima.
Kod izbora šteneta raspitajte se o zdravstvenim pregledima roditelja za nasledna oboljenja relevantna za rasu. Odgovorna selekcija može smanjiti rizik, ali ne garantuje da pas neće razviti problem.
Često postavljana pitanja
Labrador šepa na prednju nogu — šta može biti uzrok?
Mogući su povreda šape ili noge, displazija lakta i druga oboljenja. Višak kilograma može pogoršati tegobe. Labradori imaju sklonost ka nekim od ovih problema, ali se uzrok određuje pregledom, a ne samo na osnovu rase.
Pas šepa posle spavanja, a zatim hoda normalno — da li treba pregled?
Ukočenost i šepanje nakon odmora mogu pratiti oboljenja zglobova i druge bolne promene. Ako se ponavljaju, zakažite pregled čak i kada se pas kasnije razhoda. Ako ne oslanja nogu ili pokazuje izrazit bol, potrebna je brža procena.
Pas ne oslanja prednju šapu — mogu li prvo da pokušam kućno lečenje?
Neoslanjanje noge zahteva pregled istog dana. Do tada ograničite kretanje i samo nežno pogledajte šapu ako pas to dopušta. Ne pokušavajte da uklanjate duboko zabodena strana tela, popravljate nokat ili nameštate nogu i ne dajte lekove bez veterinarskog saveta.
