S obzirom da u ranim fazama bolesti izraženi simptomi mogu biti nedostižni, problem je ponekad teško prepoznati. Važno je pratiti stanje psa, jer prvi signali u vidu neznatnih promena u ponašanju mogu biti svedoci razvijajuće patologije.
Demodeks kod pasa – šta je to?
Demodeks niježlja je bolest kože parazitske prirode, koja se razvija usled rasta populacije uzročnika – krpelja iz roda Demodex.
Generalizovana bolest koja zahvata obimne delove kože, može imati genetsku predispoziciju i biti izazvana sledećim vrstama krpelja:
- Demodex canis;
- Demodex injai;
- Demodex cornei.
Pričajući o dermatološkoj patologiji, često se spominje Demodex canis. To je mikroskopski krpelj produžene forme, koji obitava u dlake folikula, u dubokim slojevima kože. Često se demodeks kod pasa prenosi potomstvu od majke u prvih tri dana nakon rođenja. Prenos od jedne odrasle životinje na drugu je gotovo neprimećen.
Pored 'klasičnog' demodeksa, krpelji Demodex mogu izazvati razvoj otodemodeksoze – upalu spoljnog uha.
Uzroci
Tačno ne može da se kaže o rasnoj predispoziciji pasa za demodeks, međutim postoje podaci o sklonosti, na primer, kod Shar-peia, Škotskih terijera, Vest Hajland Vajt terijera, engleskih buldoga, Ši-tzu za demodeks, koji se manifestuje masnom seborejom (tj. prekomernim izlučivanjem masnog sekreta), pri čemu delovi ćelavosti kod njih mogu uopšte da ne postoje.
Stručnjaci pripisuju predlošćima za razvoj patologije sledeće faktore: neadekvatnu ishranu, prisustvo unutrašnjih parazita u organizmu, oslabljen imunitet i imunološke poremećaje, hronične bolesti, upale i infekcije, stres, loše uslove držanja.
Bolest se razvija uz oslabljen imunitet.
Stoga se smanjenje imunoloških snaga organizma naziva glavnim razlogom koji predisponira za pojavu bolesti.
Prema posmatranjima veterinara, demodeks se često razvija kod starijih pasa koji primaju terapiju koja suzbija imunitet, kao i kod ljubimaca koji pate od poremećaja metabolizma ili imaju maligni tumor.
Međutim, ogromnu ulogu u nastanku bolesti igra i nasledna predispozicija. Stručnjaci u oblasti uzgoja skloni su mišljenju da psi sa potvrđenom dijagnozom u generalizovanom obliku ne trebaju učestvovati u selekciji, jer mogu preneti sklonost ka bolesti na svoje potomke. Kupovinom šteneta u odgajivačnici ili od privatnog uzgajivača, važno je razjasniti kod prodavca da li su slične vrste patologija postojale kod roditelja legla.
Načini zaraze
Demodex canis smatra se normalnim predstavnikom mikrofloare – skupa mikroorganizama kože zdravih pasa. Prisustvovanjem u malim dozvoljenim količinama, krpelj ne izaziva poremećaje funkcija kožnog pokrova.
Kompletan životni ciklus od jaja do odraslog oblika, potkožni krpelj kod pasa 'živi' u dlake folikula, ponekad se pojavljuje u lojnim žlezdama. Uzročnik demodeksa otkriva se u crevnim zidovima, jetri i slezini, štitnoj žlezdi i mokraćnom bešiku, kao i u krvi, limfnim čvorovima, urinu.
Krpelj živi i razvija se samo u koži, u drugim tkivima uzročnik demodeksa nije sposoban preživeti i on umire. Demodex canis može biti otkriven u dlake folikulima novorođenih štenaca nakon 16 sati od njihovog rođenja.
Van organizma, uzročnik demodeksa kod pasa može nastaviti životni ciklus do mesec dana. Međutim, u tom slučaju krpelj potpuno gubi sposobnost da inficira životinje.
Životinje u grupi rizika
Nedeljaku (odnosno svojstvena mladim jedinkama) generalizovana forma bolesti svrstava se u nasledne patologije. Ako se u potomstvu primećuje sklonost ka razvoju dermatološke bolesti, smatra se da pas pripada grupi rizika.
Postoji mišljenje da neke pasmine imaju sklonost ka pojavi potkožnog krpelja, ali nema tačnih potvrđenih podataka. U grupu rizika spadaju novorođenaščići koji se mogu inficirati demodeksom kroz majčino mleko.
Vrste demodeksa
Demodeks se deli na dve vrste u skladu sa rasprostranjenosti fokusa zahvata. Fokus se odnosi na poremećaje kožnog pokrova i dlake, koji se mogu formirati na pojedinim malim delovima kože ili biti obimni i zauzimati veliki deo pokrova. Dakle, o kojoj vrsti se radi? Pogledajmo ih detaljnije.
Lokalizovani
Odlikuje se malim brojem zahvaćenih oblasti (manje od pet). Prilikom lokalizovane bolesti prvo se pojavljuju delovi ćelavosti na području njuške, oko očiju, u uglovima usta i na šapama. Na zahvaćenim delovima dolazi do ljuštenja kože, pigmentacije, formiranja komedona (crnih tačaka). Ponekad se svraba može ne primetiti.
Generalizovani
Ponekad lokalizovani oblik prelazi u generalizovani demodeks kod pasa i zahvata velike površine kožnog pokrova životinje. Često se bolest komplikuje bakterijskom infekcijom kože – piodermijom. Duboka piodermija karakteriše opšta slabost, apatija, odbijanje hrane, povišena telesna temperatura, razvoj bubrežne insuficijencije.
Simptomi demodeksa kod pasa
Glavni znak bolesti, veterinarski specijalisti nazivaju alopeciju – gubitak dlake na određenim delovima tela i poremećaj rasta novih dlaka. Kod generalizovanog oblika alopecije ona može biti veoma obimna i zauzimati skoro celu površinu tela.
Postoje i drugi osnovni simptomi demodeksa kod pasa, među kojima su:
- Povređeno crvenilo kože na focuse zahvata;
- Ljuštenje;
- Pojava gnojki, komedona, mekića.
Kod teško zahvaćenih životinja na telu se formiraju korocke, pojavljuju se sekundarne bakterijske ili gljivične infekcije uz prateću svrab. Ako se bolesti kasni sa lečenjem, ona će se odraziti na opšte stanje ljubimca: pas može postati slab, letargičan, može mu nestati apetita. U teškim slučajevima postoji rizik od razvoja septikemije. Iz tog razloga, pri otkrivanju sličnih simptoma, važno je što pre potražiti pomoć u kliniku, kako ne bi došlo do progresije bolesti.
Kod nekih pasa dijagnostikuju Demodex injai, koji izaziva masnoću dlake na području leđa i kože. Bolest protiče bez pojave alopecije.
Krpelj ispod kože kod psa manifestuje se u vidu brojnih oštećenih oblasti kože. Vremenom, zahvaćene oblasti se povećavaju i spajaju, formirajući velike delove upale. Na koži se primećuju kruste i pahuljice, izlučuje se eksudat (tečnost koja nastaje usled upalnog procesa).
Manifestacije karakteristične za demodeks
Dijagnoza bolesti
Sumnja na demodeks kod pasa javlja se prisustvom alopecije, piodermije, seboreje (perutanja). Dijagnoza 'krpelj kože' mora biti isključena kod svih životinja sa kožnim patolozima, a time se takvim ljubimcima uzimaju brusi za ispitivanje.
Postavljanje dijagnoze zasniva se na mikroskopskom otkrivanju uzročnika u kožnim brusima. Da bi analiza dala tačan rezultat, veterinarskim lekarima je potrebno izvršiti višestruke duboke, obimne brusove. Osetljive delove kože se po mogućstvu izbegavaju, jer krvarenje komplikuje interpretaciju rezultata analize. U području oko očiju za analizu se uzima izvukuća dlaka.
U dobijenim analizama treba da se otkrije veliki broj krpelja-uzročnika u svim stadijumima razvoja ili povišen odnos parazita u formi jaja, larvi, nimfi u odnosu na odrasle krpelje. U tom slučaju specijalista potvrđuje dijagnozu.
U nekim slučajevima, kako bi otkrili potkožnog krpelja kod pasa, veterinarski lekari pribegavaju dodatnim dijagnostičkim istraživanjima: trihogramu (analizi dlake folikula i dlake) i biopsiji (uzimanju ćelija i tkiva za analizu).
Lečenje demodeksa kod pasa – sheme i preparati
Vlasnike koji se suočavaju sa demodeksom kod ljubimca, naravno, zabrinjava pitanje o mogućoj terapiji. Prvo što treba napomenuti – to je nemogućnost samostalnog lečenja psa. Po pojavi simptoma važno je obratiti se veterinarskom lekaru, koji će razviti efikasnu i bezbednu shemu lečenja, jer sredstva mogu da se razlikuju u zavisnosti od starosti ljubimca, njegovih individualnih osobina, težine stanja, pratećih bolesti.
Moguće je navesti samo približnu shemu lečenja demodeksa kod pasa, koju treba odobriti i korigovati samo veterinarski stručnjak:
- Lečenje lokalizovanog oblika često se smatra nezaslužnim, ali je moguće primena sredstava na bazi aversektina C, na primer, 'AVERSEKT® K&S'* u vidu injekcija.
- Lečenje ljubimaca sa generalizovanim oblikom demodeksa treba da uključi sistemsku antiparazitsku terapiju. U teškom stanju pacijenta, veterinarski lekar može da propiše dodatnu terapiju. Za lečenje generalizovanog oblika, lekar može da preporuči sredstva protiv krpelja na bazi fluranalera ('Bratecto™'*), imidakloprida ('Advokat®'*), afoksolanera ('Frontline Nexgard').
- U slučaju sekundarne bakterijske infekcije, ljubimcu se propisuje kurs antibiotika.
Stručnjaci daju prilično dobru prognozu, posebno u slučaju nedeljskog ili lokalizovanog demodeksa. Ljubimci koji se suočavaju sa ponovljenim demodeksom, trebaju periodično ili doživotno lečenje.
Lečenje generalizovanog demodeksa je potrebno kontrolisati svakog meseca do drugog negativnog brusova (sa intervalom od najmanje 21 dan). Terapija protivkrpeljnim preparatima se nastavlja tokom 4 nedelje nakon negativne analize. Ova mera omogućava prevenciju relapsa. Ako se ljubimac suočio sa demodeksom u generalizovanom obliku, treba tražiti uzrok bolesti u primarnoj bolesti, inače terapija neće dati stabilan rezultat, a sama bolest će se slabo lečiti.
Lečenje 'narodnom' medicinom i kućnim sredstvima je kontraindikovano.
Bilo koja narodna sredstva, poput dovoljaka ili tinktura biljaka, upotrebe krompiričnog sapuna itd., nisu preporučena, posebno bez konsultacije sa veterinarskim lekarom.
Odgovoriti na pitanje kako i čime lečiti psa, pogođenog potkožnim krpeljima, može samo kvalifikovani veterinarski stručnjak. Nije preporučljivo obraćati se za ovakvim savetima nepouzdanim izvorima.
Demodeks kod štenaca
Demodeks kod rastućih i mladih životinja ima, kao pravilo, naslednu osnovu. Za razvoj generalizovanog nedeljskog oblika mora postojati genetska predispozicija.
Zaraza krpeljem Demodex canis se dešava od majke, obično u periodu dojenja. Novorođeni štenad obolevaju od demodeksa najčešće u prva dva do tri dana života.
Često se nedeljsku demodeks ne leči, jer je verovatnoća nestanka simptoma tokom vremena prilično visoka.
Nega bolesnog ljubimca
Nega životinje podrazumeva poštovanje veterinarskih preporuka, obezbeđivanje komfora za ljubimca i organizaciju potpune ishrane. Veterinarski lekar može preporučiti posebnu dijetu tokom perioda oporavka, koja sadrži povećane nivoe hranljivih materija za zdravlje kože.
Posebnu pažnju treba posvetiti trajanju lečenja. Nedovoljno trajanje je glavni razlog zašto terapija demodeksa kod pasa ne daje rezultate.
Preuranjeno zaustavljanje terapije dovodi do ponovne zaraze. Klinička poboljšanja u proseku nastupaju nakon mesec dana od početka terapije, ali to ne znači da je ljubimac potpuno ozdravio. Potpuno ozdravljenje psa može zahtevati mnogo više vremena.
Da li su moguće komplikacije?
U slučaju lokalizovanog oblika potkožnog krpelja kod pasa i pravovremenog sprovedenog lečenja, teške komplikacije praktično ne primećuju se. Moguće komplikacije mogu biti sekundarne bakterijske i gljivične infekcije koje se razvijaju u pozadini već postojećeg demodeksa. Ako životinja ne prima pravovremeno lečenje, mogu se posmatrati groznica, povećanje limfnih čvorova, gubitak apetita, iscrpljenost, jaki kožni svrab. Pojavljuje se rizik od razvoja septikemije.
Da li se potkožni krpelj prenosi na ljude od pasa
Demodeks krpelj, karakterističan za pse, ne parazitiše na ljude ili druge vrste životinja. Mikroskopski krpelj Demodex – strogo specifičan parazit prema domaćinima. Strogo specifičan uzročnik, koji izaziva razvoj upalnog procesa kod konkretne jedinke pod određenim uslovima (prekomerna količina, smanjenje imuniteta, genetski defikt), nije zarazan za okolinu.
Prevencija
S obzirom na to da je generalizovani nedeljски demodeks priznati nasledna patologija, glavna preventivna mera smatra se kastracijom bolesnih životinja.
Mogu se izdvojiti i druge mere prevencije demodeksa kod pasa:
- Jačanje i održavanje imuniteta (uravnotežena ishrana, komforni uslovi života, redovni šetnje);
- Posećivanje veterinarske klinike za preventivne preglede;
- Isključenje pasa sa bolesti generalizovanog oblika iz uzgoja.
Ako je životinji dijagnostikovan demodeks i ljubimac je primio terapiju, treba ga odvesti na ponovni pregled u kliniku nakon mesec dana. Sekundarna poseta je potrebna za procenu toka bolesti i korekciju preporuka.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Kako i čime lečiti demodeks kod pasa?
-
Glavno lečenje u velikoj meri zavisi od oblika demodeksa i određuje ga samo veterinarski lekar. Kod lokalizovanog oblika terapija možda neće biti potrebna, posebno kada se radi o mladim psima. Generalizovani oblik može zahtevati kompleksno lečenje, uključujući primenu antiparazitskih sredstava, na primer, na bazi aversektina C. Lečenje potkožnog krpelja kod pasa, upotpunjeno sekundarnom infekcijom, može zahtevati primenu antibiotika.
* Nije reklama. O mogućnostima primene, indikacijama i kontraindikacijama potrebno je konsultovati se sa veterinarskim lekarom.
