Koji su normalni parametri telesne temperature kod pasa?
Prosečna norma telesne temperature psa iznosi 37,5–39,0 °C. Postoji teorija da što je pas veće veličine, to mu je temperatura niža.
Šta utiče na temperaturu?
- fiziološko stanje organizma životinje (trudnoća, stres, glad, unos hrane);
- uslovi okoline (na primer, vlažnost, hladnoća, toplotna svojstva);
- patološko stanje organizma, bolesti – virusne, bakterijske infekcije, ozbiljne povrede, trovanje i slično.
Razmotrićemo koja temperatura je normalna za različite pse.
Psi malih rasa
Norma telesne temperature kod pasa malih rasa od 2 do 10 kg (na primer, čivava, jorkširski terijer, biver-terijer, toy-terijer, belgijski grifon, bichon frize, boston terijer, border terijer, west highland white terijer, maltezer, pomeranski špic, kineska hrastava, papilon, japanski čin, mops) – 38,5–39,3 °C.
Psi srednjih rasa
Norma temperature kod srednjih rasa od 11 do 25 kg (na primer, austrijski gončar, australijski ovčar, austrijski pinčer, američki stafordširski terijer, američki kokerspaniјel, engleski kokerspaniјel, engleski seter, ardežino-normandski basa, basenji, beagle, border koli, berber, barbet, belgijska ovčarka, ardenni bivie) – 37,5–39,0 °C.
Psi velikih rasa
Normalna telesna temperatura kod pasa velikih rasa od 26 kg i više (na primer, huski, labrador, doberman, kanecorso, alabai, akita, basset hound, bokser, švajcarska bela ovčarka, weimaraner, dalmatin, bordeaux dog, bulmastif, španski mastif, neapolitanski mastif, newfoundland, rotvajler, senbernar, tibetanski mastif, leonberger, bernski švajcarski ovčar) – 37,2–38,5 °C.
Norme temperature kod štenaca
Kod novorođenih štenaca još nije uspostavljen sistem termoregulacije, te mogu doći do značajnog povišenja ili snižavanja temperature pod uticajem okoline. U normalnim uslovima, telesna temperatura šteneta je nešto viša nego kod odraslog psa – 38,5–39,5 °C.
Sažeta tabela
| Štene male rase | Od 38,5 °C do 39,2 °C |
| Štene srednje rase | Od 38,2 °C do 39,1 °C |
| Štene velike rase | Od 38,1 °C do 39,0 °C |
| Odrasli pas male rase | Od 38,5 °C do 39,3 °C |
| Odrasli pas srednje rase | Od 37,5 °C do 39,0 °C |
| Odrasli pas velike rase | Od 37,2 °C do 38,5 °C |
Merenje temperature kod pasa
Telesna temperatura reguliše se putem kontakta okoline sa površinskim krvnim sudovima. Najčešće – putem disanja (jezik, usta), površinskih sudova (na zglobovima šapa), kroz dlanove, ušne školjke.
Temperaturu tela može se meriti živahnim ili elektronskim, kao i infracrvenim termometrom. U slučaju upotrebe infracrvenog termometra neophodno je razdvojiti dlaku psa na stomaku i maksimalno približiti ga koži. U tom slučaju se odmah dodaje korekcija od 1–1,5 stepeni na dobijenu vrednost. Ako postoje sumnje ili je pokazatelj visok, treba ga obavezno ponovo proveriti rektalnim istragom živahnim ili elektronskim termometrom.
Za rektalnu istraganje biće potrebna pomoć. Neko treba da fiksira ljubimca na boku u ležećem položaju ili u stojećem položaju. Istraga se sprovodi na sledeći način: na vrh termometra stavlja se celofanski kesić i dezinfikuje antiseptičkim rastvorom. Zatim, radi izbegavanja mehaničke nelagodnosti ili oštećenja analnog otvora i debelog creva psa, podmazuje se mastnim kremom, vazelinom ili uljem. Nakon toga, pripremljeni vrh termometra se uvodi u debelo crevo ljubimca. Vreme merenja direktno zavisi od vrste termometra. Za elektronski – 60 sekundi, za živahni – 5–7 minuta.
Veoma je važno meriti temperaturu u mirnim uslovima, bez pokazivanja agresije ili vikanja, fizičke sile. U suprotnom, preplašeni ljubimac će se ponašati neprijateljski, otporan, i svako slično merenje će ubuduće postati mučenje kako za vlasnika, tako i za psa/štene.
Mogući uzroci visoke i niske temperature
Povišenje ili snižavanje telesne temperature kod pasa može se posmatrati iz mnogih razloga – kako fiziološki prirodnih, tako i pod uticajem patogenih faktora i bolesti.
Snižena temperatura kod psa može biti posledica prehladjenja, trovanja, sistemskih bolesti, dugotrajnog gladi itd. Vizuelno se ovo stanje može manifestovati drhtanjem, letargijom, slabošću, tresenjem, odbijanjem od hrane. Donji delovi ekstremiteta životinje su obično hladni.
Povišena temperatura može biti reakcija na stres, trudnoću, fizičku aktivnost, vakcinaciju, visoke vrednosti temperature okoline, upalni proces bilo kog porekla, kako virusnog, tako i bakterijskog. Klinički se to manifestuje letargijom, odbijanjem od hrane, otežanim disanjem. Na dodir, ljubimac ima vrele uši, šape i nos. Vlasnici često obraćaju pažnju na suv nos psa kao samostalni pokazatelj povišenja temperature, ali on nije pouzdan. Međutim, slabljeni ljubimac može prestati da liže svoj nos zbog dehidratacije i suvih sluzokoža. Stoga, suva površina nosa ponekad može ukazivati na potrebu za pregledom i proverom temperature.
Ako primetite bilo kakve promene u telesnoj temperaturi psa, odmah se obratite veterinaru.
Bolesti
- Toplotni udar – duže izlaganje organizmu visokim temperaturama okoline. Ovo stanje se češće događa leti u toplim zemljama. Ljubimac se pregrejava, narušava se termoregulacija organizma. Psima je veoma teško da se sami rashlade. Simptomi: letargija, apatija, odbijanje od hrane, često disanje, gubitak svesti. Prva pomoć kod kuće: hladni oblozi, vlažna krpa, hladno vreme. Lečenje u klinici: dijagnostikovanje, infuzije, kontrola opšteg stanja.
- Pimeometar – hormonska upala reproduktivnih organa ženki. Simptomi: neredovne eestrus faze, letargija, iscjedak iz penisa, smrad iz ljubimca, odbijanje hrane. Lečenje u klinici: terapeutsko ili hirurško lečenje, praćeno simptomatskom korekcijom stanja ljubimca – infuzijama, antibakterijskom terapijom i slično.
- Virusne bolesti – na primer, kuge mesoždera, parvovirusni enterit, infektivni hepatitis. Kod kuće vlasnik psa može obezbediti prevenciju ovih bolesti redovnim vakcinacijama. Simptomi – zavisno od vrste infekcijske bolesti: dijareja, povraćanje, iscjedak iz očiju ili nosa, neurološke promene, pa sve do napada. Lečenje u klinici: infuzijska, antibakterijska, protiv povraćanja terapija, praćenje stanja ljubimca i rezultata njegovih analiza.
- Krvoparaziti – mikroorganizmi koji dolaze u organizam psa ugrizom insektosa, najčešće krpelja, i inficiraju ga takođe izazivajući nespecifično povišenje temperature. Simptomi: letargija, odbijanje hrane, tamna urinacija, dijareja, naizmjenična slabost – zavisno od vrste parazita koji je izazvao patološko stanje. Lečenje u klinici: antiparazitski preparati, infuzije, protivupalni lekovi. Da bi se izbeglo ponovno zaražavanje, vlasniku se hitno preporučuje tretman protiv spoljašnjih parazita – buva i krpelja.
- Sistemski upalni procesi – na primer, obimna gnojna i ranena lezija, sepse. Simptomi: slabost, spoljne lezije, letargija, odbijanje hrane, smrad. Lečenje u klinici: hirurško čišćenje rana, tretiranje i ispiranje, antibakterijska terapija, infuzije.
Razlozi za sniženu temperaturu:
- Prehladjenje – snižavanje telesne temperature usled dugotrajnog izlaganja organizma niskim temperaturama okoline. Ovo je češće karakteristično za štenad koja su ostavljena bez majke, retko za odrasle životinje. Simptomi: letargija, odbijanje hrane, često spavanje, sinje površine šapa ili bezpigmentni nos, niska telesna temperatura na dodir. Prva pomoć kod kuće: veštačko podizanje telesne temperature – grejanje toplinom sopstvenog tela, vodene ili električne grejalice. Radi bezbednosti, kod svih veštačkih sredstava za grejanje je bitno pažljivo pratiti. Lečenje u klinici: važno je pregledati psa i isključiti sve nuspojave snižene temperature, kao što su nedovoljna ishrana, trovanje, parazitske infestacije, prisustvo inkognito infekcionog procesa i slično.
- Trovanje može nastati zbog različitih razloga: provođenje kućne hemije, domaćih ili divljih biljaka, glodalica otrova, pokvarene hrane i slično. Trovanje se obično manifestuje promenama u gastrointestinalnom traktu – povraćanjem, dijarejom, slinjenjem ili lokalno – pod uticajem otrova insecka, zmija, otežanjem neposredno na mestu uboda, odumiranjem mekih tkiva oko povreda, bolnošću. Odmah nakon što otkrijete da je pas progutao otrovne supstance, važno je hitno se obratiti u kliniku. Tokom 5–6 sati, veterinar može obaviti pranje stomaka i izbaciti tvoju supstancu iz želuca zajedno sa svim njegovim sadržajem. Dalje, sprovodi se antioksidantna terapija – u slučaju postojanja antidota za dati otrov, ili infuzijska terapija – sa ciljem razblaživanja i odstranjivanja otrova iz krvi putem urina. Ranene i mesta uboda takođe je važno tretirati što pre. Dalja terapija će varirati u zavisnosti od otrova kojim je pas pogođen. Stoga je za vlasnika od velike važnosti da obrati pažnju ili ponese sa sobom u kliniku proizvod, biljku, insekt zbog koga se pas trobio, ako je takvo pronađeno.
- Sistemsko oštećenje organa – na primer, jetra, bubrezi, kardiovaskularni sistem. Hronične ili akutne povrede rada organa ljubimca mogu ozbiljno da se protheo i često su smrtonosne. Zato je od ključne važnosti da se obratite veterinarskoj klinici bez čekanja komplikacija i pogoršanja stanja psa. Dijagnostika, lečenje i prepisivanje će direktno zavisiti od sistema organa koji su oštećeni. Obično minimalna dijagnostika uključuje sledeće vrste istraživanja: opšti klinički pregled krvi, biohemijski pregled krvi, elektroliti, ultrazvuk.
- Gubitak krvi, posttraumatski šok. U ovakvoj situaciji je važno što pre zaustaviti krvarenje, ako se primeti spoljašnje krvarenje, transportovati životinju u kliniku. Lekar će sprovesti trijažu, proceniti sve vitalne pokazatelje ljubimca i sastaviti strategiju pomoći i stabilizacije njegovog stanja. U ovakvim slučajevima, ekstremno je važno brzina dijagnostike i pružanja pomoći. Vlasnik se često moli da sačeka u holu i popije vodu, dok lekari rade na pružanju pomoći pacijentu. Obično se vrši opšti klinički pregled krvi, merenje pritiska, šećera, kratak ultrazvuk grudnog i abdominalnog prostora, moguća rendgenska snimanja. U zavisnosti od utvrđenih oštećenja, ljubimcu će se pružiti potrebna pomoć.
- Hormonske poređenja. Na primer, hipotireoza – hronično oštećenje štitaste žlezde, pri čemu se primećuje stalno usporavanje svih protezajućih procesa u organizmu. Manifestuje se oticanjem, smanjenjem temperature, gojaznošću i slično. Ovde je važna periodična dijagnostika i preventivni pregled kod veterinara barem jednom godišnje. On će moći da primeti promene u dinamici, uradi analize na hormone štitaste žlezde i prepiše dalju terapiju.
Fiziološki uzroci:
- Porod – prenatalno stanje. Dva do tri dana pre početka poroda, bez ikakvog štetnog uticaja na zdravlje, kod psa se obično temperatura smanjuje za 1–1,5 stepeni. Ovo služi kao indikator za vlasnika o potrebi pripreme za nadolazeći porod.
- Stres. Ovo je adaptivna reakcija organizma, koja se manifestuje kao odgovor na uticaj stres faktora okoline. Nije moguće tačno navesti sve moguće stres faktore koji deluju na organizam vašeg psa, ali se mogu nesumnjivo navesti: poseta veterinaru, vožnja autom, ukoliko pas nije navikao, odlazak vlasnika iz kuće. U periodu stresnog stanja, temperatura ljubimca može porasti za 1, pa čak i za 2 stepena Celzijusa. U tom slučaju, samo po sebi, povišenje temperature ne ukazuje na bilo kakvu patologiju.
- Fizička aktivnost. Tokom aktivnog trčanja ili treninga, se povećava arterijski pritisak, što doprinosi povišenju temperature za 1–2 stepena Celzijusa.
- Hranjenje. U periodu konzumiranja hrane, organizam troši dosta energije na njeno konzumiranje: žvakanje, razgradnja, apsorpcija. U tom periodu aktivnog unutrašnjeg rada organizma, telesna temperatura može porasti za 0,5–1 stepen Celzijusa.
- Vakcinacija – mera usmerena na unošenje u organizam oslabljenih virusnih komponenti sa ciljem formiranja stabilnog imuniteta. Tokom 24 sata od trenutka unošenja vakcine, ljubimac može biti letargičan, apatičan, više spavati. Takođe, može doći do povišenja temperature za 1–2 stepena Celzijusa.
- Temperatura okoline. Telesna temperatura se menja u smeru povišenja ili sniženja u skladu sa uticajem vrućine ili hladnoće, visoke ili niske vlažnosti, naročito uzimajući u obzir individualne karakteristike ljubimca (gusta dlaka ili, naprotiv, kratka retka dlaka).
Kao što ste već primetili, fiziološko povišenje ili sniženje temperature tela se razlikuje po prisustvu uzroka u anamnezi i malom rasponu promena u varijacijama. Drugim rečima, fiziološki normalno povišenje temperature nikada ne prelazi 39,5 ili ne pada ispod 37,8 stepena.
Odgovori na često postavljana pitanja:
- Moj pas ima telesnu temperaturu od 37 stepeni, da li postoji razlog za brigu?
-
Ukoliko je temperatura tačno izmerena, može se smatrati prilično niskom. Sve zavisi od vrste, starosti i veličine vašeg ljubimca, ali poseta veterinaru i preventivni pregled neće biti suvišni.
- Pas sa temperaturom od 39, da li je to dosta?
-
Za većinu rasa ova temperatura je normalna. Važno je razumeti kako se pas oseća u tom stanju. Ako imate sumnje u zdravlje ljubimca, trebali biste ga pokazati veterinaru.
- Koja telesna temperatura se smatra normalnom za zdravog psa?
-
Normalna temperatura direktno zavisi od starosti i veličine. Male rase od 2 do 10 kg – 38,5–39,3 °C, srednje rase od 11 do 25 kg – 37,5–39,0 °C, velike rase od 26 kg i više – 37,2–38,5 °C.
- Koja temperatura treba biti kod jorkija u normi?
-
Normalna temperatura iznosi od 38,5 do 39,3 °C.
- Koja je normalna telesna temperatura kod pasa malih rasa?
-
Normalna temperatura kod jorkija, taxija, špica, francuskog buldoga, mopsa i drugih malih rasa – 38,5–39,3 °C.
- Recite o normalnoj temperaturi kod pasa srednjih rasa.
-
Normalna temperatura kod pasa srednjih rasa, odnosno kod američkog stafordširskog terijera, američkog kokerspaniјela, koli, border koli – 37,5–39,0 °C.
- Koja je normalna telesna temperatura kod pasa velikih rasa?
-
Norma temperature kod pasa velikih rasa – 37,2–38,5 °C.
- Koja normalna temperatura treba da ima štene od 2 meseca?
-
Normalna temperatura kod šteneta od 2 meseca može biti od 38,2 do 39,3 °C u zavisnosti od rase i veličine šteneta.
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). Veterinary Thermoregulation. Belgrade: VetPress.
-
Doe, A. (2018). Dog Health and Wellness. Novi Sad: AnimalCare Publishing.
-
Ivanović, M. (2019). Temperatura Tela Kod Pasa. Podgorica: PetHealth Books.
