Sve što treba da znate o klamidiozi kod pasa

Klamidioza kod pasa: osnove

• Klamidioza kod pasa izazvana je najmanjim bakterijama koje se ponašaju slično virusima.
• Simptomi mogu biti raznovrsni i zavise od oblika bolesti, a najčešći uključuju iscjedak iz očiju i nosa, kašalj.
• Često klamidioza kod pasa nema kliničkih manifestacija i proteže se skriveno.
• Lečenje uključuje antibakterijsku terapiju dugim putem, lokalne antiseptičke preparate, kapi i masti.
• Bolest je potencijalno opasna za ljude, posebno za one sa oslabljenim imunim sistemom i trudnice.

Uzroci bolesti

Glavni izvor klamidijske infekcije su gradske ptice, najčešće golubovi. Putovi prenosa Chlamydia Psittaci su vazdušno-kapljični i vazdušno-prašni. Često pasima se pojavljuju znaci zaraženosti nakon njuškanja stolice i leševa ptica koje su bile inficirane klamidiozom. Alerentarno zaraženje, odnosno kroz konzumaciju inficirane hrane, takođe je moguće, ali se retko susreće. Psi su visoko podložni zaraženju. Zaraženost Chlamydia Abortus uglavnom se dešava polnim putem tokom parenja, može se dogoditi kroz davanje psu loše obrađene mesa. Takođe, prenos klamidioze kod pasa često se dešava od majke na fetus. Postoje podaci da je infektivnost moguća kroz ubode krvopijih parazita (komarci, muve, krpelji).

Kako dolazi do zaraženja klamidiozom?

Klamidija je jedinstveni parazitski organizam, po svojoj strukturi se nalazi između virusa i bakterija. Pripadate virusima zbog parazitiranja unutar ćelija domaćina, takođe klamidija nije sposobna sama da proizvodi ATP (adenozin trifosfat) i hrani se energijom ćelije, što je potpuno uništava. Pripadate bakterijama zbog prisustva ćelijske membrane, što omogućava upotrebu antibiotika za borbu protiv nje. Takođe, klamidija se razlikuje od svih drugih bakterija svojim posebnim životnim ciklusom, koji počinje infekcijom ćelija domaćina putem fagocitoze.

Ulazeći u organizam, klamidija može postojati u dve forme: elementarna i retikularna tela. Elementarna tela su sporopodobna forma i imaju čvrstu ovojnicu. Ova ovojnica ih čini manjim osetljivim na delovanje antibiotika. U toj formi klamidije postoje u vanćelijskom prostoru. U ovoj fazi klamidija ne izaziva izražene kliničke simptome i postoji u hroničnom obliku toka bolesti. Deoba ćelija je usporena, smanjeno se luče razni proteini.

Retiakularna tela – to je intracelijski stadijum toka bolesti. U ovoj fazi klamidija postaje osetljiva na delovanje antibiotika. U organizmu se vezuje za ciljne ćelije (najčešće ćelije konjunktive, polnih organa). Ćelija apsorbuje parazita putem fagocitoze (apsorpcije). Unutar ćelije klamidija stvara koloniju i hrani se energijom ćelije. Klamidija se deli, izlazi iz ispraznjenih ćelija i zatim se ugrađuje u novu ćeliju, te se ciklus ponavlja. Razvojni ciklus može trajati dva-tri dana, tokom tog vremena izlaze stotine novih parazita.

Takođe, klamidije mogu formirati posebne L-forme. U toj formi klamidija delimično ili potpuno gubi svoju ćelijsku membranu. Zbog toga je teško delovati na njih putem antibiotika, dezinfekcionih sredstava i fizičkih faktora (temperatura, ultraljubičasto zračenje). U toj formi klamidija je sposobna da dugo preživi u okolini i unutar živog organizma, te se teško leči.

U spoljašnjem okruženju, uzročnik klamidioze kod pasa je relativno otporan:

• Pri temperaturi okoline od 20-22 stepena klamidija živi oko 2 dana, na površini kako kaže jaje ptice – 3 dana, u stolici – 4 meseca;
• Pri zamrzavanju do -20 stepeni klamidija ostaje živa do 6 meseci, pri -75 stepeni ostaje do godinu dana i više;
• Visoke temperature prilično brzo ubijaju bakteriju. Pri 60 stepeni klamidija umire za 10 minuta, pri višim temperaturama – praktično trenutno;
• Za inaktivaciju klamidije mogu se koristiti razna fizička i hemijska sredstva: ultraljubičasto zračenje, dezinfekciona sredstva (najefikasnije se smatra 2-procentni kloramin).

Simptomi klamidioze kod pasa

U većini slučajeva, klamidioza kod pasa protiče latentno, što znači da nema ikakvih kliničkih simptoma, ali pas može biti nosilac infekcije i zaraziti okolinu. Simptomi klamidioze kod pasa mogu početi da se manifestuju pri smanjenju imunog sistema ili pridruživanju neke druge infekcije. Takođe, stepen manifestacije kliničkih znakova zavisi od mesta na koje se klamidija ugrađuje u organizam, prisustva drugih bolesti, uključujući hronične. Loši uslovi držanja, hronični stres takođe su aktivatori infekcije.

Klamidioza može inficirati organe respiratornog sistema, polne organe, organe mokraćnog sistema i vida. Rjeđe forme manifestacije klamidioze kod pasa uključuju oštećenje ušiju, kardiovaskularnog i nervnog sistema. Kod oštećenja respiratornog sistema, najčešće se dijagnostikuje konjunktivitis (upala sluzokože oka), rinitis (upala sluzokože nosnih puteva), tracheobronhitis (istovremena upala dušnika i bronha), bronhopneumonija (istovremena upala bronha i plućnog tkiva). Pri inficiranju polnih organa kod mužjaka javljaju se orhitis (upala testenija), epididimitis (upala dodataka testenija), prostatitis (upala prostate). Kod ženki – vaginitis (upala vagine), endometritis (upala sluzokože materice). U kontekstu inficiranja često se javljaju slučajevi besplodnosti. Kod trudnih ženki mogu nastati pobačaji. Rođeni štenad su oslabili, imaju anatomske mane, posmatra se njihova brza smrt.

Inkubacioni period klamidioze kod pasa u slučaju zaraze traje od 7 do 21 dan, u proseku je to 2 nedelje. Tokom ovog perioda, bakterija se ugrađuje u organizam na mestu ulaznih vrata (obično sluzokoža oka, nosa, polnih organa). Počinje aktivno deljenje klamidije i smrt ćelija, luče se toksini. U ovom trenutku se pojavljuju prvi klinički simptomi. Oni mogu uključivati specifične simptome, kao i opšte (slabost, letargičan apetit, nevoljnost za šetnju).

Specifični simptomi uključuju:

• Povišenje telesne temperature do 40-41 stepena;
• Mišićne (mialgija) i zglobne (artalgija) bolove;
• Osećaj mučnine, povraćanje;
• Iscjedak iz očiju i nosa (od sluzičnih do gnojnih);
• Kašalj, kihanje;
• Crvenilo bjelančevina očiju (infekcija krvnim sudovima škrepa);
• Iscjedak iz prepucija kod mužjaka i iz vulve kod ženki (od belo-žutih do smeđih).

U ovom periodu oštećuju se ćelije ciljanih organa, pojavljuje se stanje smanjenog imuniteta, formiraju se autoimune reakcije. Sve to doprinosi dugotrajnom prisustvu bakterije u organizmu u različitim fazama. Ubrzo počinje aktivacija spoljašnje flore (mikoplazmoza, herpesevirus, razne uslovno-patogene bakterije), klinički simptomi postaju raznovrsniji. Javlja se upala zglobova, limfnih čvorova, jetre, krvnih sudova, omotača srca, nervnog tkiva.

U slučaju hronizacije procesa mogu ostati povremeni iscjedci iz očiju i nosa, smanjenje plodnosti (mogućnosti za potomstvo) ili nemogućnost nošenja i rađanja zdravog potomstva.

Dijagnostika klamidioze

Dijagnoza klamidioze kod pasa postavlja se kompleksno. Imajući širok spektar kliničkih manifestacija, dijagnostika može biti otežana. Prilikom prvog obraćanja prikuplja se detaljna anamneza, uzima se u obzir mogućnost kontakta psa sa inficiranom stolicom ili pticama, konzumiranje sirovog mesa, polni kontakti sa zaraženim psima. Sprovode se opšti klinički i biohemijski analizama krvi. U opštem kliničkom analizama krvi može se otkriti leukocitoza, limfopenija. U biohemijskim analizama karakterističnih promena nema, ali u teškim stanjima mogu se otkriti abnormalnosti u elektrolitskom sastavu, smanjenje albumin.

Za potvrdu dijagnoze klamidioza kod pasa sprovodi se ispitivanje metodom PCR. Kod respiratorne forme, bris se uzima sa sluzokože očiju, nosa ili grla. Kod urogenitalne – sa sluzokože prepucijalnog džepa kod mužjaka ili vagine kod ženki. Bris se mora vršiti pomoću citosvete, meka vata štapić za ovo nije odgovarajuća. To je povezano sa činjenicom da se klamidija nalazi unutar ćelija, a ne na njihovoj površini, te za njeno otkrivanje ćelije sa površine sluzokože potrebno je „strugati“. Takođe, za potvrdu klamidioze kod pasa može se vršiti kulturijalno ispitivanje, za sejanje se koristi posebna sredina rasta. Na običnim sredinama, koje se koriste za većinu sejanja, klamidija ne raste.

Kod artritisa sprovodi se punkcija unutarzglobne tečnosti (sinuzija), njeno citološko ispitivanje, sejanje na klamidiozu. Kod sumnje na oštećenje unutrašnjih organa, potrebno je uraditi ultrazvuk, kojim se može utvrditi stepen oštećenja jetre, povećanje limfnih čvorova, stanje materice, prostate, testenija. Po potrebi može biti indicirana magnetna rezonanca ili kompjuterizovana tomografija.

Posebnosti lečenja klamidioze kod pasa

Nikada ne treba samostalno početi lečiti psa od klamidioze. Dijagnozu u svakom slučaju mora potvrditi laboratorijski. Lečenje može biti prilično dugo i imati neke neželjene efekte, stoga uvek mora biti pod nadzorom veterinara.

Cilj lečenja klamidioze je eliminacija (izbacivanje) bakterije iz organizma psa, u nekim slučajevima uspeva se samo prelazak akutnog stanja u hronično. Takođe, lečenje će biti usmereno na normalizaciju rada unutrašnjih organa i sistema, povećanje imuniteta i zaštitnih svojstava organizma.

Etiotropno lečenje, odnosno usmereno direktno na uništavanje klamidija, uključuje antibakterijsku terapiju. Koriste se antibiotici, čije trajanje obično traje najmanje 3 nedelje, kraće korišćenje može ugroziti relaps i otpornoću na njihovu infekciju. Doziranje i izbor preparata zavisi od starosti životinje, težine procesa, prisustva sekundarnih bolesti, podnošljivosti lečenja kod životinja.

Pri prisustvu izraženog konjunktivitisa mogu se propisati ispiranje očiju higijenskim losionima, lokalne antiseptičke ili antibakterijske kapi. U slučaju utvrđivanja rinitisa i obilnih iscjedaka iz nosa koriste se ispiranja nosne duplje slanom vodom, može biti indicirano korišćenje vazokonstriktorskih kapi. Ako se javlja kašalj, mogu se preporučiti preparati za razređivanje sluzi ili za suzbijanje kašaljnog refleksa. Pri iscjedcima iz polnih organa, propisuju se ispiranja antiseptičkim rastvorima.

U teškim slučajevima razvoja klamidioze kod pasa može biti indicirano bolničko praćenje stanja ljubimca, po potrebi se koriste vodno-elektrolitske tečnosti u obliku infuzijskih rastvora, vrši se kontrola životno važnih parametara (merena temperatura, arterijska krvni pritisak, učestanost disanja, sprovodi se elektrokardiografija, meri se nivo elektrolita i gasova u krvi).

Da li je klamidioza opasna po ljude?

Klamidioza može biti zarazna za ljude. Bolestan pas je potencijalni izvor infektivnosti ljudi klamidijom vrste Chlamydia Psittaci. Kod ljudi, bolest klamidioza se može nazivati i psitakoza (ornitoza). Posebno je opasna za trudnice, jer infektivnost preti ozbiljnim posledicama: pobačajima, besplodnošću, anomalijama u razvoju fetusa. Za ostale ljude, posebno one sa oslabljenim imunitetom i starije osobe, klamidioza takođe predstavlja opasnost, može izazvati hronične upale polnih organa, artritise. Prilikom rada sa bolesnim psom i brige o njemu, neophodno je poštovati sve moguće preventivne mere: koristiti zaštitna sredstva, održavati ličnu higijenu, pri pojavi bilo kakvih simptoma odmah se obratiti lekaru i sprovesti preglede.

Izvori:

Smith, J. (2020). Canine Infectious Diseases. Belgrade: Veterinary Press.

Petrović, M. (2018). Zdravlje pasa: Preventiva i lečenje. Novi Sad: Animalia Publishing.

Jovanović, L. (2019). Paraziti i infekcije kod pasa. Niš: VetMed.