Šta je klamidijska infekcija kod pasa?

Klamidije su bakterije koje se razmnožavaju unutar ćelija domaćina, a ne organizmi između bakterija i virusa. Postoji više vrsta klamidija, sa različitim domaćinima i značajem za zdravlje. Klamidijske infekcije kod pasa nisu čest uzrok bolesti i ne treba ih pretpostaviti samo zato što pas ima iscedak iz očiju, kašalj ili reproduktivne probleme.

Podaci o ovim infekcijama kod pasa su ograničeni. Zbog toga nije opravdano navoditi jedan tipičan tok bolesti, precizan period inkubacije ili univerzalnu terapiju za sve slučajeve. Veterinar procenjuje da li postoji razlog za ciljano testiranje i da li nalaz zaista objašnjava tegobe.

Kontakt sa pticama i drugi mogući izvori izlaganja

Chlamydia psittaci prvenstveno je povezana sa pticama. Zaražene ptice, njihov izmet i sekret mogu biti izvor izlaganja, naročito kada se kontaminirana prašina udahne. Kontakt psa sa bolesnim ili uginulim pticama zato je važan podatak za veterinara, ali sam kontakt ne znači da je pas zaražen.

Nije opravdano tvrditi da su psi izrazito podložni ovoj infekciji ili da se ona kod njih često prenosi parenjem, sa majke na štenad ili ubodima komaraca i krpelja. Značaj pojedinih puteva prenosa zavisi od vrste bakterije i okolnosti izlaganja.

Tokom šetnje sprečite psa da jede leševe ptica, izmet ili druge životinjske ostatke. Ne hranite ga sirovim životinjskim tkivima nepoznatog porekla. Ove mere smanjuju izlaganje različitim uzročnicima bolesti, ne samo klamidijama.

Simptomi nisu dovoljni za dijagnozu

Kod sumnje na klamidijsku infekciju veterinar može razmatrati promene na očima ili disajnim putevima. Međutim, crvenilo očiju, iscedak iz očiju i nosa, kijanje i kašalj imaju mnogo drugih mogućih uzroka, od iritacije do drugih infekcija. Nijedan od ovih znakova nije specifičan za klamidije.

Iscedak iz polnih organa, neplodnost, pobačaj ili uginuće štenadi takođe zahtevaju veterinarsku obradu. Ne treba ih automatski pripisivati klamidijskoj infekciji: postoje brojni drugi infektivni i neinfektivni uzroci.

  • Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, ima plavičaste sluzokože, kolabira ili je izrazito slab.

  • Bolno oko, žmirkanje, zamućenje oka ili nagla promena vida zahtevaju brz pregled, bez čekanja na testiranje za klamidije.

  • Povišena temperatura uz malaksalost, odbijanje hrane, ponavljano povraćanje ili pogoršanje opšteg stanja razlog su da se javite veterinaru što pre.

  • Pobačaj ili neuobičajen iscedak iz vulve, naročito uz malaksalost, zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom.

Kako se ispituje sumnja na infekciju?

Veterinar najpre pregleda psa i prikuplja podatke o trajanju tegoba, kontaktu sa pticama i drugim životinjama, ishrani i prethodnom lečenju. Analize krvi i dodatni pregledi mogu pomoći u proceni opšteg stanja i drugih mogućih uzroka, ali sami po sebi ne potvrđuju klamidijsku infekciju.

Kada postoji opravdana sumnja, može se koristiti PCR test za otkrivanje genetskog materijala uzročnika. Mesto uzorkovanja, vrsta brisa i način transporta zavise od simptoma i zahteva laboratorije. Uzorak uzima veterinar; vlasnik ne treba sam da struže sluzokožu oka ili polnih organa.

Rezultat testa tumači se zajedno sa kliničkom slikom. Pozitivan nalaz ne dokazuje sam po sebi da bakterija uzrokuje sve tegobe, a negativan rezultat ne isključuje infekciju u svakoj situaciji. Izolovanje klamidija zahteva specijalizovane laboratorijske uslove i nije isto što i uobičajena bakterijska kultura.

Lečenje pod nadzorom veterinara

Ako nalazi i klinička procena opravdavaju lečenje klamidijske infekcije, veterinar bira odgovarajući antibiotik. Izbor leka, doza i trajanje terapije zavise od uzročnika, mesta infekcije, zdravstvenog stanja psa i odgovora na lečenje. Nije bezbedno navoditi jedan obavezan režim za sve pse niti obećavati potpuno izlečenje.

Ne dajte antibiotike koji su ostali od ranijeg lečenja i ne menjajte terapiju bez dogovora sa veterinarom. Ako se stanje pogorša ili se pojave neželjeni efekti, javite se veterinaru umesto da samostalno povećavate dozu ili dodajete druge lekove.

Lokalno lečenje oka ili drugih zahvaćenih mesta određuje se tek posle pregleda. Bez veterinarskog saveta ne koristite ljudske kapi za oči ili nos, antiseptike na sluzokožama niti lekove protiv kašlja. Ne ispirajte psu nosnu duplju ili polne organe na svoju ruku. Teško obolelom psu mogu biti potrebni bolničko lečenje i potporna terapija.

Rizik za ljude i higijenske mere

Chlamydia psittaci može izazvati psitakozu kod ljudi, najčešće posle izlaganja zaraženim pticama. Psi nisu uobičajen izvor ove bolesti. Rizik pri kontaktu sa psom kod kog je infekcija potvrđena treba proceniti sa veterinarom i, po potrebi, lekarom. Ovu infekciju ne treba poistovećivati sa polno prenosivom klamidijskom infekcijom kod ljudi.

Perite ruke posle kontakta sa sekretima i čišćenja prostora, koristite rukavice pri uklanjanju izmeta ili životinjskih ostataka i izbegavajte stvaranje prašine pri čišćenju materijala kontaminiranog ptičjim izmetom. Dezinfekciono sredstvo koristite prema uputstvu i savetu veterinara; ne nanosite ga na psa i ne mešajte različita sredstva.

Trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom treba da izbegavaju rukovanje sumnjivo zaraženim materijalom, naročito pobačenim plodovima i posteljicom. Ako se nakon mogućeg izlaganja pojave temperatura, glavobolja, kašalj ili otežano disanje, obratite se lekaru i navedite kontakt sa životinjama. Mere opreza ne znače da je prenos sa psa na čoveka uobičajen.