Kako pravilno sakupiti urin kod psa za analizu

Kako prikupiti uzorak urina kod mužjaka, ženke ili šteneta, izbeći kontaminaciju i sačuvati ga do predaje veterinaru — i kada ne treba čekati na sakupljanje uzorka.

Najpre proverite kakav uzorak je potreban

Pre sakupljanja pitajte veterinara da li je za planiranu analizu pogodan urin prikupljen tokom spontanog mokrenja. Takav uzorak često je koristan za opštu analizu, ali može sadržati bakterije i nečistoće sa kože, dlake i spoljašnjih polnih organa. Za urinokulturu, kojom se ispituje prisustvo bakterija, veterinar može preporučiti uzorak uzet direktno iz bešike.

U ambulanti veterinar može uzeti urin cistocentezom — iglom kroz trbušni zid direktno iz bešike — ili kateterizacijom, kada je to opravdano. Ove postupke ne treba pokušavati kod kuće. Nemojte pritiskati ili masirati stomak psa da biste izazvali mokrenje.

Priprema pribora i psa

Pripremite sterilnu posudu za urin sa poklopcem, kupljenu u apoteci ili dobijenu u ambulanti. Ne dodirujte njenu unutrašnjost ni unutrašnju stranu poklopca.
Ako posudu ne možete lako podmetnuti, koristite namenski sakupljač ili čistu, suvu, plitku posudu bez ostataka deterdženta. Uzorak zatim prelijte u sterilnu posudu. Kućni pribor ne čini uzorak sterilnim.
Operite ruke. Jednokratne rukavice mogu pomoći u održavanju higijene, ali ne zamenjuju čist pribor.
Ako je područje oko polnih organa vidljivo zaprljano, pitajte veterinara kako da ga očistite. Ne koristite antiseptike, sapun ili druge preparate neposredno pre sakupljanja bez njegovog uputstva, jer ostaci mogu uticati na nalaz.
Proverite potrebnu količinu i vreme predaje uzorka. Jutarnji urin može biti koristan za neke pretrage, ali nije obavezno najbolji za svaku analizu. Ne uskraćujte psu vodu da biste dobili koncentrisaniji uzorak.

Sakupljanje urina korak po korak

Izvedite psa na uobičajenu šetnju i držite ga na povocu tako da možete prići kada počne da mokri, bez zatezanja i požurivanja. Druga osoba može držati povodac dok vi sakupljate uzorak.

Česta pitanja Kako naučiti psa da ne vuče povodac tokom šetnje? Učite psa da do onoga što želi stiže uz opušten povodac. Kada ga zategne, mirno stanite. Kada popusti zatezanje ili se vrati ka vama, odmah ga pohvalite, po potrebi ponudite poslasticu i nastavite hodanje. Možete i promeniti smer, ali bez naglog trzaja. Nagrađujte ga i dok već hoda bez zatezanja, ne samo nakon što je prethodno vukao. Počnite kratkim vežbama na mirnom mestu i postepeno uvodite više ometanja. Proverite...

Učite psa da do onoga što želi stiže uz opušten povodac. Kada ga zategne, mirno stanite. Kada popusti zatezanje ili se vrati ka vama, odmah ga pohvalite, po potrebi ponudite poslasticu i nastavite hodanje. Možete i promeniti smer, ali bez naglog trzaja. Nagrađujte ga i dok već hoda bez zatezanja, ne samo nakon što je prethodno vukao. Počnite kratkim vežbama na mirnom mestu i postepeno uvodite više ometanja.

Proverite da li ogrlica ili am dobro pristaju i ne žuljaju psa. Prekratak povodac može otežati kretanje i normalno istraživanje okoline. Za vežbanje je često praktičan običan povodac dužine oko 2 do 3 metra, ako prostor i bezbednost to dopuštaju; uz saobraćaj ga držite kraće. Fleksibilni povodac nije najbolji izbor za početnu obuku jer promenljiva dužina i stalna blaga napetost otežavaju učenje hodanja na opuštenom povocu.

Psu su potrebne redovne šetnje, prilike za njuškanje, igra i mentalna aktivnost prilagođene uzrastu i zdravlju. Ako dugo čeka izlazak, uzbuđenje može doprineti vučenju. Ipak, vučenje nije uvek znak viška energije: mogu ga podstaći zanimljivi mirisi, strah ili uzbuđenje zbog drugih pasa. Ako je previše uznemiren da prati vas ili uzme poslasticu, udaljite se od onoga što ga uznemirava i vežbajte na mirnijem mestu.

Učinite boravak blizu vas vrednim: pohvalite psa kada vas spontano pogleda i nagradite hodanje na opuštenom povocu poslasticom, kratkom igrom ili dozvolom da priđe zanimljivom mirisu. Pas ne mora stalno da ide uz nogu niti da vas gleda; cilj je da povodac ostane opušten dok zajedno šetate.

Budite dosledni i zamolite sve koji šetaju psa da koriste isti pristup. Izbegavajte vikanje, trzanje povodca i fizičko kažnjavanje, jer mogu izazvati bol ili strah. Napredak je postepen, pa birajte kratke, uspešne vežbe. Ako vas pas vučenjem ugrožava ili burno reaguje na ljude i pse, potražite trenera koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Ako se ponašanje naglo promenilo ili primećujete bol i nelagodnost, obratite se veterinaru.

Sva česta pitanja

Sačekajte da mokrenje počne. Ako je moguće, propustite prve kapljice i prikupite srednji deo mlaza.
Pažljivo podmetnite posudu pod mlaz, bez dodirivanja kože, dlake ili tla njenim rubom. Ne prekidajte mokrenje i ne prisiljavajte psa da ostane u određenom položaju.
Ako ste koristili pomoćnu posudu, odmah prelijte urin u sterilnu posudu za transport i dobro je zatvorite.
Obeležite uzorak imenom psa, datumom i vremenom sakupljanja. Veterinaru recite kako je uzorak prikupljen, kako je čuvan i da li pas uzima lekove, naročito antibiotike. Ne prekidajte terapiju na svoju ruku.

Razlike kod mužjaka, ženki i štenaca

Kod mužjaka koji podiže nogu posudu približite mlazu sa strane. Kod ženke koja čučne obično je praktičnija plitka posuda sa niskim ivicama. Položaj pri mokrenju nije isti kod svih pasa, pa pribor prilagodite svom ljubimcu. Nemojte navlačiti kondom ili vezivati improvizovana pomagala oko polnih organa.

Kod šteneta pokušajte s malom plitkom posudom u vreme kada obično mokri, na primer posle buđenja. Ne cedite urin iz upijajuće pelene i ne skupljajte ga sa poda: upijajući materijal, sredstva za čišćenje i nečistoće mogu izmeniti nalaz. Ako sakupljanje ne uspe, dogovorite uzimanje uzorka u ambulanti.

Koliko urina je potrebno?

Za mnoge rutinske analize dovoljno je nekoliko mililitara, ali potrebna količina zavisi od planiranih pretraga i laboratorije. Pitajte veterinara koliko treba prikupiti. Veća količina sama po sebi ne daje tačniji rezultat; važniji su način sakupljanja, svežina uzorka i pravilno čuvanje. Ako ste prikupili samo malo urina, proverite da li ipak može da se upotrebi.

Čuvanje i dostava uzorka

Uzorak dostavite što pre, po mogućnosti u roku od jednog sata. Stajanjem se menjaju osobine urina, bakterije se mogu razmnožavati, a ćelije i drugi elementi sedimenta propadati. Prihvatljivo vreme do analize zavisi od vrste pretrage.

Ako dostava odmah nije moguća, pitajte ambulantu kako da čuvate uzorak. Uobičajeno je da se dobro zatvorena posuda, u zasebnoj zatvorenoj kesi, privremeno čuva u frižideru, a ne u zamrzivaču. Dostavite je istog dana, prema dogovoru, i navedite koliko je vremena prošlo i da li je uzorak bio rashlađen. Hlađenje usporava promene, ali ih ne sprečava u potpunosti.

Kada ne treba čekati na uzorak

Ako pas više puta pokušava da mokri, a urin ne izlazi ili izlazi samo nekoliko kapi, odmah se obratite veterinaru. To može ukazivati na začepljenje mokraćnih puteva i zahteva hitan pregled, naročito uz bol, povraćanje, izrazitu slabost ili napet stomak. Ne odlažite odlazak radi sakupljanja urina.

Mit ili istina? · Mit Ako pas pije vodu i prvi nalazi su uredni, dugo odbijanje hrane nije hitno Dugotrajno potpuno odbijanje hrane ne treba pripisivati samo izbirljivosti. To što pas pije vodu ne znači da unosi dovoljno tečnosti niti da je ozbiljna bolest isključena. Više dana bez hrane dovodi do slabljenja i nutritivnog deficita, dok osnovna bolest može da napreduje; dehidratacija i poremećaji elektrolita mogu se javiti naročito uz povraćanje, proliv ili nedovoljan unos vode. Uredan prvi rendgen, ultrazvuk ili...

Dugotrajno potpuno odbijanje hrane ne treba pripisivati samo izbirljivosti. To što pas pije vodu ne znači da unosi dovoljno tečnosti niti da je ozbiljna bolest isključena. Više dana bez hrane dovodi do slabljenja i nutritivnog deficita, dok osnovna bolest može da napreduje; dehidratacija i poremećaji elektrolita mogu se javiti naročito uz povraćanje, proliv ili nedovoljan unos vode. Uredan prvi rendgen, ultrazvuk ili osnovne analize ne isključuju sve uzroke: neka strana tela, delimična opstrukcija, pankreatitis i druga oboljenja mogu zahtevati ponovljene preglede ili dodatne ciljane testove. Ne treba čekati 7 do 10 dana: ako odrasli pas potpuno odbija hranu oko 24 sata, javite se veterinaru. Štencima, veoma malim psima, psima sa dijabetesom ili drugim hroničnim bolestima potrebna je ranija procena. Odmah potražite veterinarsku pomoć ako se jave ponovljeno povraćanje, bolan ili nadut stomak, pokušaji povraćanja bez izbacivanja sadržaja, izrazita slabost, kolaps ili nemogućnost zadržavanja vode. Pas koji gotovo ništa ne jede već nedelju dana zahteva neodložnu ponovnu procenu čak i ako deluje relativno stabilno. Veterinar će prema nalazu odlučiti o dodatnoj dijagnostici, hospitalizaciji, nadoknadi tečnosti, ublažavanju bola i nutritivnoj podršci. Nemojte ga hraniti na silu niti davati ljudske lekove bez veterinarskog uputstva.

Još mitova o psima

Krv u urinu, bol pri mokrenju, učestalo mokrenje ili primetne promene u žeđi i količini urina takođe su razlog da se javite veterinaru. Ako sakupljanje ne uspe, a pas ima simptome, nemojte samostalno pomerati pregled za drugi dan.

Šta analiza urina može da pokaže

Analizom se procenjuju osobine urina, uključujući njegovu koncentraciju i hemijski sastav, a pregledom sedimenta traže se ćelije, kristali i drugi elementi. Nalaz može pomoći u otkrivanju i praćenju bolesti bubrega i mokraćnih puteva, kao i nekih drugih poremećaja.

Analiza urina sama po sebi ne daje uvek konačnu dijagnozu. Veterinar je tumači zajedno sa simptomima, pregledom i, po potrebi, analizama krvi, urinokulturom ili snimanjem. Učestalost preventivnog testiranja određuje se prema uzrastu, zdravstvenom stanju i prethodnim nalazima psa, a ne po jednom rasporedu za sve životinje.