Prvo uklonite urin, pa tretirajte miris
Svežu mokraću što pre upijte papirnim ubrusima ili čistom krpom. Pritiskajte mesto bez trljanja, kako je ne biste proširili i potisnuli dublje u tepih ili presvlaku. Provetravanje pomaže, ali za uklanjanje mirisa potrebno je očistiti njegov izvor.
Enzimska sredstva namenjena čišćenju urina kućnih ljubimaca mogu razgraditi ostatke koji izazivaju miris. Izaberite proizvod prikladan za konkretnu površinu i sledite uputstvo o količini, vremenu delovanja i sušenju. Stare ili duboko upijene mrlje mogu zahtevati ponovljen tretman. Uklanjanje mirisa može smanjiti vraćanje psa na isto mesto, ali samo po sebi ne rešava uzrok mokrenja u kući.
Svako sredstvo prvo isprobajte na neupadljivom delu površine. Psa i decu držite dalje tokom čišćenja i dok površina ne bude suva i bezbedna prema uputstvu proizvođača. Ne mešajte sredstva za čišćenje: naročito ne koristite hlorni izbeljivač na urinu i ne mešajte ga sa sirćetom, kiselinama ili amonijakom, jer mogu nastati opasna isparenja.
Tepisi i podne obloge
Na tepihu najpre upijte što više urina, a zatim nanesite sredstvo namenjeno toj vrsti tepiha. Tretirajte celu zahvaćenu površinu prema uputstvu i pustite da se potpuno osuši. Ne natapajte tepih nasumično: vlaga može dospeti u podlogu i otežati sušenje.
Na pločicama i drugim neporoznim površinama uklonite urin, očistite blagim sredstvom koje proizvođač obloge dozvoljava, pa uklonite ostatke sredstva i osušite. Ako se miris zadržava u fugama, upotrebite proizvod prikladan i za njih.
Parket, laminat i drvene podove odmah obrišite. Koristite što manje vlage i sredstvo odobreno za tu završnu obradu; ne ostavljajte mokru krpu na mrlji. Urin koji prodre u spojeve ili ispod obloge može zahtevati stručnu procenu i popravku.
Ako se miris vraća posle sušenja, moguće je da su ostaci urina u podlozi tepiha ili ispod poda. Profesionalno čišćenje ili zamena zahvaćenog dela ponekad su potrebni. Parno čišćenje nemojte birati kao prvi korak za neobrađenu mrlju od urina.
Sofa, presvlake i druge tkanine
Proverite oznaku za održavanje presvlake pre čišćenja. Neki materijali ne podnose vodu niti uobičajena sredstva za mokro čišćenje. Skinute navlake, prostirke i druge perive tkanine operite prema uputstvu na etiketi. Pre sušenja na visokoj temperaturi proverite da li je miris uklonjen.
Sa presvlake upijte urin bez ribanja. Ako je mokro čišćenje dozvoljeno, upotrebite odgovarajuće sredstvo za urin i izbegavajte prekomerno kvašenje punjenja. Obezbedite dobro provetravanje i potpuno sušenje. Ako je urin prodro duboko u jastuk ili punjenje, površinsko čišćenje možda neće biti dovoljno.
Alkohol, jod, kalijum-permanganat i vodonik-peroksid nisu univerzalna sredstva za presvlake. Mogu ostaviti mrlje, promeniti boju ili oštetiti materijal. Sapun i deterdžent takođe nisu prikladni za svaku tkaninu i mogu ostaviti tragove ako se ne uklone pravilno.
Šta mogu, a šta ne mogu domaća sredstva
Domaća sredstva nisu nužno bezbednija niti podjednako delotvorna kao proizvodi namenjeni urinu. Mogu ublažiti miris na nekim površinama, ali ne garantuju uklanjanje ostataka iz tepiha, drveta ili punjenja nameštaja.
Soda bikarbona može pomoći u ublažavanju preostalog mirisa na već očišćenoj i suvoj površini koja je podnosi. Koristite malu količinu, držite psa dalje da je ne liže i potpuno je uklonite. Proverite i da li vaš usisivač sme da usisava fini prah.
Sirće može ublažiti neke mirise, ali nije zamena za temeljno uklanjanje urina. Kiseline mogu oštetiti prirodni kamen, fuge i pojedine završne obrade poda. Ne koristite koncentrovanu sirćetnu kiselinu za ovu namenu i ne kombinujte sirće sa drugim sredstvima.
Limunov sok i limunska kiselina mogu promeniti boju ili oštetiti površine. Miris citrusa nije pouzdan način da sprečite mokrenje psa u kući. Ne pravite mešavine sa peroksidom niti drugim hemikalijama radi navodno jačeg dejstva.
Kako smanjiti ponavljanje nezgoda
Mokrenje u kući nije dokaz neposlušnosti ili „krivice“. Uzrok može biti nedovoljno usvojena navika, predug razmak između izlazaka, obeležavanje teritorije, stres, inkontinencija ili drugi zdravstveni problem. Obeležavanje i pražnjenje pune bešike nisu isto, pa je korisno pratiti kada se nezgode dešavaju i kolika je količina urina.
Ne kažnjavajte psa, ne vičite i ne gurajte mu njušku u mokraću. Kazna posle nezgode ne objašnjava gde treba da mokri i može izazvati strah ili skrivanje tokom obavljanja nužde.
Obezbedite redovne prilike za izlazak, prilagođene uzrastu i zdravlju psa, naročito posle buđenja, obroka i igre. Nagradite mokrenje na željenom mestu odmah po završetku. Ako psa zateknete da počinje da mokri, mirno ga preusmerite napolje ako je to moguće.
Dok učite psa navici, nadgledajte ga i privremeno ograničite pristup često zaprljanim mestima. Nemojte uskraćivati vodu da biste sprečili nezgode. Ako se problem nastavlja nakon veterinarske procene, potražite stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju.
Kada je potreban veterinar
Obratite se veterinaru ako prethodno naučen pas iznenada počne da mokri u kući, mokri češće, pije više vode, ispušta mokraću u snu ili pokazuje bol pri mokrenju. Krv u urinu takođe zahteva brzu procenu. Sam miris urina nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.
Ako se pas više puta napinje, a ne uspeva da mokri ili izlazi samo nekoliko kapi, odmah kontaktirajte veterinara ili dežurnu ambulantu. Posebno je hitno ako uz to ima jak bol, povraća ili je izrazito malaksao. Ne čekajte da čišćenje ili promena rutine reše takav problem.
