Tamna i smrdljiva naslaga u jednom uhu psa: kada čišćenje više nije dovoljno

Pas deluje sasvim normalno, ne cvili, možda čak ni ne češe uho, a onda pri čišćenju zateknete gomilu tamne, lepljive i neprijatno mirisne naslage. Još ako je zahvaćeno samo jedno uho, lako je pomisliti da se tu jednostavno nakupilo više prljavštine nego inače. Ipak, obilan sadržaj i jak miris mogu ukazivati na upalu uha, čak i kada pas ne pokazuje nelagodnost. Samo kućno čišćenje tada verovatno neće rešiti uzrok.

Kada ušni vosak više nije samo vosak

Zdravo pseće uho može imati malu količinu voska, čija boja varira, ali ne bi trebalo da bude puno gustog sadržaja koji se brzo vraća i neprijatno miriše. Vlasnici miris često opisuju kao ustajao ili kiselkast. Takva promena je razlog za pregled, ali se samo po mirisu i boji ne može utvrditi da li su prisutne kvasnice, bakterije ili neki drugi uzrok upale.

Ako je pogođeno samo jedno uho, to je važan podatak za veterinara. Jednostrana upala može biti povezana sa stranim telom, lokalnom iritacijom ili drugom promenom u kanalu, ali se i drugi uzroci mogu ispoljiti samo na jednoj strani. Sama zahvaćenost jednog uha ne određuje hitnost; važni su bol, otok, ravnoteža i opšte stanje psa.

Spuštene uši, kakve ima zlatni retriver, i gušća dlaka oko ulaza u kanal kod nekih pasa mogu doprineti zadržavanju vlage i otežati provetravanje. To su mogući faktori koji pogoduju upali, a ne pravilo da će svaki takav pas imati problem. Pas pritom može delovati sasvim dobro iako je uho upaljeno: odsustvo cviljenja ili češanja ne isključuje nelagodnost.

Jak neprijatan miris i obilan sekret iz uha razlog su za pregled, ali nisu dovoljni da se utvrdi uzrok ili izaberu kapi.

Zašto nastaje ovakva naslaga u uhu

Jedna od čestih mogućnosti je prekomerno razmnožavanje kvasnica. One mogu biti prisutne u malom broju i u zdravom uhu, ali se lakše razmnožavaju kada upala, vlaga ili druge promene naruše sredinu u kanalu. Tada se može javiti tamniji sekret i neprijatan miris. Ipak, takav izgled naslage sam po sebi ne potvrđuje da su uzrok kvasnice.

Druga česta mogućnost je bakterijska infekcija. I ona može dati obilan sekret i neprijatan miris. Ponekad su prisutne i kvasnice i bakterije istovremeno, pa je pregled sadržaja važan za izbor terapije. Isti izgled naslage ne znači automatski i isti tretman.

Iza ponavljanih upala uha mogu stajati alergije. Kod nekih pasa su povezane sa hranom, a kod drugih sa alergenima iz okoline, poput polena ili grinja. Alergijska upala menja sredinu u kanalu i može pogodovati prekomernom razmnožavanju mikroorganizama. Zato se problem može vraćati i nakon uspešnog lečenja trenutne infekcije, ako osnovni uzrok nije pod kontrolom.

Važnu ulogu mogu imati i građa uha i navike psa. Često kvašenje pri kupanju ili plivanju i zadržavanje vlage kod pojedinih pasa doprinose problemu. U obzir dolaze i ušne grinje, strano telo poput travnog osja, a kod upornog jednostranog problema i izraslina ili suženje kanala. Zato je važno pregledati kanal, a ne lečiti samo naslagu.

Šta će veterinar najčešće proveriti

Pregled obično ne staje na onome što se vidi spolja. Veterinar otoskopom pregleda ušni kanal i, kada je moguće, bubnu opnu. Obilan sekret, otok ili bol mogu otežati pregled, pa je nekada potrebno prethodno čišćenje ili sedacija. Na ulazu u uho može biti vidljiva samo naslaga, dok se dublje nalazi izraženija upala ili strano telo.

Često se uzima uzorak sadržaja za citologiju, odnosno pregled pod mikroskopom. Tako se procenjuje prisustvo kvasnica, bakterija i zapaljenskih ćelija, što pomaže u izboru terapije. Kod uporne infekcije ili slabog odgovora na lečenje veterinar može preporučiti i mikrobiološku analizu sa ispitivanjem osetljivosti bakterija na antibiotike.

Veterinar će po potrebi proveriti i manje očigledne uzroke: ušne grinje, travku ili drugo strano telo, izražen otok kanala, pa i stanje bubne opne. To je važno zato što nisu sve kapi i sredstva za ispiranje bezbedni u svakoj situaciji. Ako postoji sumnja na puknutu bubnu opnu ili zahvaćenost srednjeg uha, izbor preparata mora biti posebno pažljiv.

Terapija zatim zavisi od nalaza. Može uključivati odgovarajući čistač i propisane kapi, preparat produženog dejstva koji postavlja veterinar ili detaljno čišćenje u ambulanti. Uz neke preparate naknadno čišćenje nije predviđeno, pa treba pratiti konkretna uputstva. Kod upornijih ili ponavljanih slučajeva ispituje se i osnovni uzrok i planira dugoročna nega.

Kada može da sačeka, a kada ne bi trebalo

Ako pas normalno jede, ponaša se uobičajeno, nema bol ni druge zabrinjavajuće simptome, sama tamna i neprijatno mirisna naslaga obično nije razlog za noćnu dežurnu ambulantu. Ipak, javite se veterinaru radi procene i zakažite pregled u narednih dan ili dva, prema njegovom savetu. Nemojte čekati nedeljama niti pokušavati da problem rešite sve češćim čišćenjem.

Pregled istog dana je potreban ako pas uporno trese glavom ili češe uho, cvili pri dodiru, iznenada naginje glavu, ima izraženo crvenilo ili otok, ili se sekret naglo pojača. Nagao početak tegoba posle šetnje takođe može ukazivati na strano telo. Češanje i tresenje glavom mogu dovesti do povrede kože ili hematoma ušne školjke.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako primetite gubitak ravnoteže, teturanje, padanje, nevoljne pokrete očiju, izraženu dezorijentaciju, jak bol ili naglo pogoršanje opšteg stanja. Nakrivljena glava uz ove znake takođe zahteva hitnu procenu. To nije situacija za čekanje redovnog termina.

Greške koje vlasnici najčešće prave kod kuće

Najčešća greška je pretpostavka da neprijatan miris znači samo da uho treba bolje očistiti. Brisanje može ukloniti vidljivi sadržaj, ali ne rešava nužno upalu, infekciju ili strano telo. Naslaga se zato brzo vraća, iako uho neposredno posle čišćenja izgleda bolje.

Druga greška je preterano čišćenje. Trljanje i guranje štapića ili tupfera u kanal mogu povrediti kožu i potisnuti sadržaj dublje. Do pregleda nemojte ispirati kanal niti pokušavati da izvadite strano telo. Ako pas dopušta bez bola, možete nežno obrisati samo vidljivi deo ušne školjke gazom, bez ulaska u kanal. Pitajte ambulantu da li uho treba ostaviti neočišćeno radi uzimanja uzorka.

Ne koristite alkohol, hidrogen, sirće, ulja, preparate za ljude niti preostale kapi od ranije bez saveta veterinara za ovaj problem. Takva sredstva mogu iritirati uho, otežati procenu ili biti nebezbedna ako je bubna opna oštećena. Ni ranije propisan lek nije automatski odgovarajući za novu epizodu.

Šta treba uraditi

• Zakažite pregled ako je sekret taman, obilan i neprijatnog mirisa.

• Recite veterinaru da li je problem samo u jednom uhu, koliko traje i šta ste već koristili.

• Koristite samo preparate koje je veterinar preporučio za trenutno stanje uha.

Šta treba izbegavati

• Ne pretpostavljajte da je sve samo višak voska.

• Ne čistite agresivno i ne gurajte ništa u ušni kanal.

• Ne koristite kućne rastvore, preparate za ljude ili stare kapi bez saveta veterinara.

Kako da sada rešite problem i smanjite šansu da se vrati

Ako je veterinar već propisao terapiju, sprovodite je tačno prema uputstvu i dođite na preporučenu kontrolu. Slabiji miris i manje sekreta ne znače nužno da je upala rešena. Nemojte samostalno skraćivati ili produžavati lečenje; ako nema očekivanog poboljšanja ili se stanje pogorša, javite se veterinaru. Kod ponavljanih upala treba ispitati i osnovni uzrok.

Dok traje upala, izbegavajte plivanje i ulazak vode u uho. Posle kupanja ili kvašenja osušite samo spoljašnji, dostupni deo uha mekim peškirom, bez guranja bilo čega u kanal. Potreba za rutinskim čišćenjem razlikuje se od psa do psa: spuštene uši same po sebi nisu razlog za svakodnevno čišćenje.

Ako se upale vraćaju, razgovor o ishrani i mogućim okidačima ima smisla. Kod nekih pasa postoji povezanost sa hranom, a kod drugih sa alergenima iz okoline ili drugim problemima u kanalu. Nema univerzalnog krivca. Sumnja na alergiju na hranu procenjuje se planski uz veterinara, a ne nasumičnim menjanjem hrane.

Ako je rutinski čistač potreban, veterinar treba da odredi preparat, način i učestalost upotrebe, u skladu sa stanjem uha i terapijom. Kod psa koji već ima tamnu, neprijatno mirisnu naslagu u jednom uhu, cilj nije da ga kod kuće „savršeno očistite“, već da se utvrdi uzrok i izabere odgovarajuće lečenje.