Dovoljno je da štene kine posle šetnje, nezgodno doskoči sa kauča ili da mu slučajno nagazite šapicu, pa da vam kroz glavu prođe najgori scenario. Ako ste već prošli kroz zdravstveni problem u porodici, moguće je da ste osetljiviji na znake opasnosti. Ipak, ni strah ni odsustvo straha nisu pouzdana procena stanja psa: važni su ono što se dogodilo, simptomi i njihov tok.
Kad svaka sitnica deluje kao hitan slučaj
Prvi meseci sa štenetom umeju da budu iscrpljujući. Ono njuška sve, žvaće ono što ne treba, sapliće se i gura njušku gde ne treba. Novom vlasniku svaki takav trenutak može da izgleda kao jedva izbegnuta katastrofa.
Posle stvarnog problema, poput osjaka u nosu koji je veterinar morao da izvadi, lako je početi sa stalnim proveravanjem: da li čudno diše, da li je usporilo, da li je taj jedan kašalj znak bolesti? Praćenje jeste korisno, ali neprekidno traženje novih znakova može da pojača strah umesto da razjasni situaciju.
Cilj nije da prestanete da brinete, nego da brigu pretvorite u jasnu procenu i postupak.
Najpre razlikujte hitnost od potrebe za praćenjem
Dobro raspoloženje, apetit i normalan hod jesu ohrabrujući, ali ne isključuju svaku povredu ili trovanje. Zato prvo razmotrite šta se dogodilo. Sumnja da je štene progutalo otrov ili strano telo, ozbiljan pad ili udar vozila zahtevaju veterinarski savet bez čekanja da se pojave simptomi.
Odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć ako štene teško diše, guši se, ima plavičaste ili izrazito blede desni, kolabira ili gubi svest.
Hitnu procenu zahtevaju i napadi, obilno krvarenje, ozbiljna trauma, veoma jak bol ili naglo naduven stomak uz bezuspešne pokušaje povraćanja.
Kod sumnje na trovanje odmah pozovite veterinara. Sačuvajte ambalažu ili podatke o materiji i mogućoj količini. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte lekove za ljude bez veterinarskog uputstva.
Ponavljano povraćanje ili proliv, krv u stolici, odbijanje hrane i izražena malaksalost kod šteneta traže brz kontakt sa veterinarom. Kod veoma mladih i sitnih štenaca ne čekajte da takve promene potraju ceo dan.
Ako niste sigurni kojoj grupi pripada situacija, telefonski savet veterinara je razuman korak, a ne dokaz da paničite.
Šta sitna nezgoda može, a šta ne može da vam kaže
Jedno okliznuće ne znači automatski povredu. Ako štene posle manje nezgode normalno hoda, oslanja se na sve četiri noge i ne pokazuje bol, to je dobar znak. Prekinite jurnjavu i mirno ga posmatrajte. Ako počne da šepa, pojavi se otok ili izbegava oslanjanje na nogu, javite se veterinaru; nemojte savijati i pritiskati bolan deo da biste ga „testirali“.
Jedan kašalj ili kijanje bez drugih promena može biti prolazan. Ponavljanje, pogoršavanje ili novi simptomi menjaju procenu. Kašalj koji traje danima nije nešto što treba zanemariti samo zato što se štene i dalje igra. Nesiguran hod, teturanje ili slabost takođe ne treba pripisivati običnoj trapavosti.
Manje razlike u trajanju sna, brzini jedenja ili čvrstini stolice nisu same po sebi dijagnoza. Gledajte koliko je promena izražena, da li se ponavlja i da li je udružena sa drugim znacima. Kod šteneta prag za savet veterinara treba da bude niži nego kod zdravog odraslog psa.
Situacija | Kada može kratko praćenje | Kada tražiti pomoć |
|---|---|---|
Manje okliznuće ili nezgodan korak | Hod je normalan, nema bola ni otoka i nije bilo ozbiljne traume. | Pozovite veterinara ako šepa ili pokazuje bol; neoslanjanje na nogu ili jak bol zahtevaju brz pregled. |
Jedan kašalj ili kijanje | Ne ponavlja se, disanje i ponašanje su uobičajeni. | Ponavljanje traži savet; otežano disanje je hitno. Naglo uporno kijanje posle boravka u travi može ukazivati na strano telo. |
Jedna blago mekša stolica | Štene jede, pije i ponaša se uobičajeno, bez povraćanja i krvi. | Ponavljan proliv, povraćanje, krv, slabost ili odbijanje hrane traže brz kontakt sa veterinarom. |
Moguće gutanje toksina ili stranog tela | Ne čekajte simptome da biste zatražili savet. | Odmah pozovite veterinara i opišite šta je štene moglo da proguta i kada. |
Mirniji način da reagujete
Ako nema hitnih znakova ni rizičnog događaja, zastanite i odvojite ono što vidite od onoga čega se plašite. „Jednom je kinulo“ je opažanje; „sigurno mu je opet nešto u nosu“ je pretpostavka. Zabeležite kada je simptom počeo, koliko se puta javio i šta ga prati. Kratak snimak može pomoći veterinaru, ali snimanje ne sme da odloži pomoć.
Posmatrajte disanje, hod, energiju, apetit i obavljanje nužde, bez stalnog buđenja, pipanja i podsticanja šteneta da pokaže da je dobro. Sa veterinarom dogovorite koliko dugo ima smisla pratiti konkretan blag simptom i koji znak znači da treba doći ranije. Ne postoji jedno pravilo čekanja koje važi za sve tegobe.
Ako ste dobili plan praćenja, držite se njega umesto da svakih nekoliko minuta ponavljate istu proveru. Nova ili izraženija promena jeste razlog da ponovo procenite situaciju.
Prevencija koja pomaže, bez života u stalnom strahu
Sklonite lekove, sredstva za čišćenje, otrovne namirnice i sitne predmete koje štene može da proguta. Obezbedite klizave površine i ograničite pristup mestima sa kojih može da padne. Ako imate osjake u dvorištu, uklonite ih; posle šetnje pregledajte dlaku i šape. Ne pokušavajte sami da vadite strano telo iz nosa ili uha.
Pratite plan vakcinacije i sa veterinarom dogovorite bezbednu socijalizaciju prema uzrastu šteneta i lokalnom riziku od zaraznih bolesti. Nepotpuna vakcinacija traži promišljen izbor kontakata i prostora, ali sam izlazak napolje nije automatski hitan slučaj.
Kad je i vama potrebna podrška
Briga je razumljiva, naročito kada tek upoznajete štene. Ipak, ako zbog straha ne spavate, teško obavljate svakodnevne obaveze ili ne možete da prestanete sa proveravanjem ni posle veterinarske procene, razgovor sa psihologom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje može pomoći. To ne umanjuje vašu posvećenost psu.
Dobra briga ne zahteva da predvidite svaki peh. Potrebni su vam bezbednije okruženje, prepoznatljivi znaci za reakciju i plan kome da se obratite kada niste sigurni.
