Kada pas postaje stariji?
Ne postoji jedna starosna granica koja važi za sve pse. Male rase u proseku žive duže i kasnije ulaze u starije životno doba nego velike i džinovske rase. Na starenje utiču i nasledne osobine, zdravstveno stanje i uslovi života, pa se potrebe psa procenjuju pojedinačno, a ne samo prema broju godina.
Koje promene treba pratiti?
Sede dlake oko njuške i postepeno smanjenje izdržljivosti mogu pratiti starenje. Ipak, nove promene ne treba automatski pripisivati godinama, naročito ako ometaju svakodnevni život psa. Obratite pažnju na sledeće:
Kretanje: sporije ustajanje, ukočenost, šepanje ili izbegavanje stepenica i skakanja mogu ukazivati na bol i zahtevaju pregled.
Vid i sluh: pas se teže snalazi pri slabom svetlu, udara u predmete ili slabije reaguje na poznate zvuke. Veterinar može proceniti da li postoji problem sa očima ili sluhom.
San i ponašanje: više spavanja, noćni nemir, dezorijentacija, povlačenje ili nova razdražljivost zaslužuju pažnju. Slične promene mogu imati različite uzroke, uključujući bol, bolest ili kognitivne promene.
Apetit i telesna masa: slabiji apetit, otežano žvakanje, mršavljenje ili gojenje nisu promene koje treba zanemariti. Pratite i gubitak mišića, čak i kada težina ostaje ista.
Žeđ i mokrenje: pojačana žeđ, češće mokrenje ili obavljanje nužde u kući mogu biti znak zdravstvenog problema, a ne samo starosti.
Kada je potreban veterinarski pregled?
Zakažite pregled ako primetite novu ili postojanu promenu u kretanju, apetitu, težini, žeđi, mokrenju ili ponašanju. Zabeležite kada je promena počela i koliko često se javlja; kratak snimak otežanog kretanja ili neobičnog ponašanja može pomoći veterinaru. Starijim psima često koriste češći preventivni pregledi, a njihov raspored i potrebne analize određuje veterinar prema zdravstvenom stanju psa.
Otežano disanje, kolaps, napad grčeva, iznenadna nemogućnost stajanja, jak bol ili pokušaji mokrenja bez izlučivanja urina zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte redovni pregled i ne dajte psu ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku.
Kako prilagoditi ishranu?
Sama starost nije dovoljan razlog za prelazak na posebnu dijetu. Hranu birajte prema telesnoj kondiciji, aktivnosti, mišićnoj masi i zdravstvenom stanju psa. Manje aktivnom psu može biti potrebno manje kalorija, dok mršavljenje ili gubitak mišića zahtevaju procenu uzroka, a ne samo promenu obroka.
Potpuna, uravnotežena hrana sa odgovarajućom količinom kvalitetnih proteina važna je za održavanje mišića. Kod hroničnih bolesti veterinar može preporučiti terapijsku dijetu. Ograničavanje fosfora ili drugih hranljivih materija ne treba uvoditi samo zato što je pas stariji; takve izmene zavise od dijagnoze i nalaza.
Dodaci poput omega-3 masnih kiselina mogu biti korisni u određenim okolnostima, ali nisu univerzalno sredstvo protiv starenja. O potrebi za njima i dozi razgovarajte sa veterinarom. Novu hranu uvodite postepeno, osim ako veterinar ne preporuči drugačije, i obezbedite stalno dostupnu svežu vodu.
Ako pas slabije jede ili teško žvaće, nemojte problem rešavati samo ukusnijom hranom. Potrebno je proveriti zube, usnu duplju i opšte zdravstveno stanje.
Svakodnevna nega starijeg psa
Prilagodite šetnje mogućnostima psa: kraće i češće šetnje mogu mu više prijati od dugog napora. Ne forsirajte kretanje ako pokazuje bol ili izražen umor. Neklizajuće podloge, udoban ležaj i lak pristup vodi i mestu za odmor mogu olakšati svakodnevicu.
Zadržite predvidivu rutinu i ponudite blage igre njuškanja i druženje u kojima pas uživa. Redovno pratite težinu, apetit, pokretljivost i ponašanje. Cilj nije zaustavljanje starenja, već očuvanje udobnosti i kvaliteta života uz pravovremeno prepoznavanje problema.
