Zašto pas plaši hodanja u ulici?
Postoji mnogo razloga zbog kojih pas može osećati strah pred ulicom ili ne želi da izađe, od karakterističnih osobina do ozbiljnih zdravstvenih problema. Neke od ovih problema možete rešiti sami, dok će drugi zahtevati pomoć veterinara ili zootehničara.
Neadekvatna socijalizacija
Neadekvatna socijalizacija je jedan od najčešćih razloga koji izazivaju strah ili anksioznost kod pasa tokom šetnje.
Pas koji nije dovoljno socijalizovan može se plašiti gotovo svega:
- ljudi;
- drugih životinja;
- automobila;
- buke ulica;
- liftova itd.
Ako prisiljavate takvog psa da izlazi na šetnju, to može izazvati još veći stres. Važno je posvetiti pažnju adekvatnoj socijalizaciji i psihološkom komforu ljubimca. Štenci su radoznaliji i otvoreniji za upoznavanje novih stvari, zato je potrebno početi sa socijalizacijom psa od najranijeg uzrasta. Međutim, i odrasle životinje možete naviknuti na neuobičajene zvuke, mesta, druge ljude i životinje, važno je imati strpljenja i odabrati pravi pristup.
Različite bolesti
Ponekad pas odlučno odbija da ide u šetnju jer ga nešto muči. Simptomi mogu biti blagi ili se uopšte ne manifestuju. To je moguće, na primer, kod oboljenja mišićno-skeletnog sistema, kada životinja oseća bol i nelagodnost pri pokretima.
Uzrok odbijanja šetnje mogu biti i povrede, kao što su istegnuća, udusi ili nategnuća. Znakovi da se pas loše oseća nisu uvek očigledni (osim očiglednih, kao što su teške istegnuće ili otvorene rane), ali tokom kretanja pas može pokazivati senzacije bola.
Oslabljeni sluh, vid ili njuh, infekcije i druge bolesti takođe mogu biti razlog odbijanja šetnji. Najčešće se radi o iznenadnom odbijanju šetnji kod psa koji je ranije dobro šetao, zato što se pas neće osećati ugodno.
O tome mogu ukazivati različiti simptomi:
- povišena temperatura;
- letargija;
- apatija;
- smanjen apetit;
- mučnina, povraćanje;
- probavna smetnja;
- promene boje, konzistencije stolice i urina.
Međutim, da biste otkrili takvo stanje, potrebna je konsultacija sa veterinarskim lekarom. Ako primetite bilo koji od ovih zabrinjavajućih simptoma, briga zbog odbijanja šetnje treba staviti drugim planom, a prvo se obratiti veterinarskoj klinici.
Vreme
Vrućina ili jak hlad takođe mogu biti razlozi zbog kojih pas plaši ulice. To se objašnjava običnom nelagodom. Na primer, životinji sa gustom poddlakom može biti previše vruće leti, dok će životinjama sa kratkom dlakom biti neprijatno zimi. Ovaj faktor se takođe mora uzeti u obzir pre nego što krenete igrati se na otvorenom.
Pregrijavanje i prehlađivanje nisu samo neprijatni, već i opasni po zdravlje, pa treba nastojati da se izbegnu:
- Ne izvoditi ljubimca u šetnju u najjače delovalo vreme — ako termometar pokazuje veoma visoke temperature, bolje je odložiti šetnju za kasno veče ili rano jutro, kada sunce još nije u zenitu.
- U ekstremnoj vrućini bolje je ograničiti se na higijensko izvodjenje u šetnju, izbegavati duge šetnje i aktivne igre pod jakim suncem.
- Čak i za kratku šetnju ponesite vodu i putalicu za psa kao meru predostrožnosti.
- U jakom hladnoći bolje je skratiti vreme šetnje, posebno ako pas pomako korača, drhti od hladnoće i odmah po obavljanju potreba želi da se vrati kući.
- Kratačka i malo aktivna ljubimca bolje je obući za šetnju zimske opreme — odela, štitnike i drugu specijalnu odeću za životinje.
Što se pas oseća udobnije na ulici u bilo kakvom vremenu, manje je verovatno da će odbiti šetnju.
Stres
Uzrok može biti prethodno doživljen stres. Na primer, ako je ljubimac doživeo neprijatne osećaje u ulici, jako se uplašio i nervozno reagovao. Vlasnici pasa često se suočavaju sa stresom svojih ljubimaca tokom novogodišnjih praznika. Vatrometi, eksplozije pištolja i vodica, vikanje i glasna muzika negativno utiču na nervni sistem životinja. U tom periodu treba biti oprezan, ne pustiti ljubimca bez povodca ili čak ne izlaziti van kuće u najbučnijem periodu zabave.
Uzroci stresa i straha psa od ulica mogu se skrivati i u promenama u uobičajenom životu psa:
- odlazak vlasnika;
- dolazak novog člana porodice ili ljubimca;
- selidba;
- renoviranje.
Ako pas plaši ulice jer je nedavno doživeo jak stres, treba se obratiti veterinarskom lekaru. On može propisati umirujuće lekove koji će pomoći da se smanji anksioznost i stres. Takođe se može obratiti zootehničaru.
Amunicija
Neudobni aksesoari mogu obeshrabriti psa da ide u šetnju. Ako ljubimac ne želi da izlazi na ulicu, proverite da li mu ogrlica nije previše zategnuta ili kruta, da li mu šalica ne trlja ni na kojem mestu, a rešetka ne pritiska. Životinji će biti neprijatno u takvom položaju ne samo da izvršava komande, već i da se samo kreće.
Rešenje ove situacije je očigledno — treba proveriti svu opremu ljubimca, videti koliko mu je udobno i prikladno. Ako je potrebno, bolje je kupiti novu opremu, konsultovati se sa osobljem u pet shopu kako je pravilno staviti na psa i podesiti veličinu.
Temperament
Svi psi su individualni, svaka životinja ima svoj karakter i temperament. To takođe može biti povezano sa time da pas odlučno odbija da ide u šetnju. Postoje aktivne pasmine kojima je potrebno nekoliko sati fizičke aktivnosti dnevno, a postoje i psi koji ne žure da izađu u šetnju.
Takvi predstavnici češće (ali ne uvek) pripadaju sledećim pasminama:
- mopsi;
- engleski buldosi;
- hihuahuasi;
- jorkširski terijeri;
- malteški bolončani;
- pekinasi i neke druge.
Posebno je to važno za dekorativne ljubimce i pse sa brahicefaleskom građom lobanje, iako čak i unutar jedne pasmine temperament različitih jedinki može značajno varirati. Prilikom izbora psa, obavezno obratite pažnju na pasminu i karakterističan temperament: ako ne možete da posvetite puno vremena šetnjama sa psom, ne treba imati vrlo aktivne životinje, na primer, energične džek rasil terijere ili haskije.
Starost
Kao što je već pomenuto, treba početi da navikavate psa na ulice od ranog uzrasta. Međutim, imajte na umu da do punog kursa vakcinacije imunitet šteneta još nije izražen, pa se treba suzdržati od kontakta sa drugim životinjama i posetama javnim parkovima.
Prvi put kada izvodite malog ljubimca u šetnju, treba biti oprezan, izbegavati previše bučna ili gomozna mesta. Ako se štenad plaši da ide u šetnju, moguće je da trenutne šetnje preopterećuju njegovu psihu. Treba se potruditi da nova informacija, uključujući upoznavanje sa drugim životinjama i ljudima, bude dozirana.
Stariji psi mogu odbijati duge šetnje zato što njihov njuh, vid, čulo mirisa i sluh nisu više oštri kao ranije. To može prouzrokovati diskomfor životinji i smanjiti njeno osećanje sigurnosti. Savet u takvoj situaciji je jednostavan — šetajte na mirnom mestu gde nema jake buke i velike gužve ljudi.
Šta raditi ako pas plaši da ide u šetnju u ulicu?
Da bi pas zavoleo šetnju u ulici, treba ukloniti razlog koji mu to onemogućava. Za to je potrebno pažljivo posmatrati ljubimca, posebno tokom priprema za šetnju. Kako se ponaša životinja? Da li je mirna ili uznemirena? Moguće je da je nervoza počela nakon što je vlasnik stavio ogrlicu ili povodac? U tom slučaju treba promeniti amuniciju. Za to se možete posavetovati sa savetnicima u pet shopu.
Ako je pas ranije voleo da šeta, a onda ga je naglo prestalo, nešto ga muči.
U tom slučaju preporučuje se konsultacija sa veterinarskim lekarom, možda je razlog neka bolest ili pojačani stres. Tada ćete prvo morati da izlečite ljubimca, a tek onda izvodite u šetnju.
Ako su razlozi za nevoljenje šetnji utvrđeni i nisu povezani sa bolešću, strah treba prevazilaziti postepeno. Ali ne zaboravite osnovno pravilo — redovnost. To znači da treba šetati ljubimca svakodnevno, produžavajući trajanje šetnji, postepeno se udaljavajući od kuće ili mirnog mesta. Ako je razlog straha jak i sami ne možete rešiti problem, tu će pomoći stručnjak sa znanjem o psihologiji životinja — na primer, zootehničar ili kynolog.
Šta raditi kod nedostatka socijalizacije?
- Ako pas plaši ulice jer se plaši stranih zvukova ili gužve ljudi, najbolje je početi šetnje u mirnoj okolini, na primer, rano ujutru ili kasno uveče. U početku ne treba mnogo odstupati od kuće.
- Kada ljubimac navikne i prestane da oseća nelagodnost u osamljena mesta, možete početi da ga upoznajete sa novim okolnostima i fenomenima. Važno je da to radite postepeno kako biste minimizirali stres. Na primer, izlazite sa igrališta na pešačku stazu gde povremeno prolaze ljudi. Prvo na nekoliko minuta i postepeno produžavajte vreme.
- Kada se pas mirno odnosi prema prolaznicima, možete iste metodologijom izlaziti na put sa blagom saobraćajnom gužvom.
- Ako u blizini postoji prostor za šetnju, počnite da izlazite tamo kada nema nikoga, kako bi se ljubimac navikao na to mesto i upoznao mirise drugih životinja. Zatim postepeno možete početi da upoznajete sa drugim psima.
Naravno, ovaj proces kod štenaca prolazi brže, ali socijalizaciju možete uraditi sa psima različitih starosti i temperamenta. Važno je da to radite pažljivo i postepeno, korak po korak.
Važno je uzeti u obzir potrebe i osobine svog ljubimca i izvoditi ga u šetnju u optimalnom vremenu. Ako je leto, bolje je izlaziti rano ujutru ili kasno uveče. Zimi treba izbegavati duge šetnje u jakom hladnoći. Ako pas nije oduševljen kišom ili se plaši grmljavine, izlazite u šetnju kada se oluja smiri.
Evo još nekoliko preporuka koje će pomoći vlasniku:
- Ne treba pokazivati i izražavati nezadovoljstvo ako pas ne želi da ide u šetnju ili se nečemu plaši. To će pogoršati situaciju.
- Ako je pas počeo da se boji izlaska u ulicu i šetanja, ne smete ga kažnjavati ili grditi zbog toga. Povrh toga, ne treba ga nasilno prisiljavati da izlazi iz kuće na šetnju. To će samo učvrstiti negativne asocijacije.
- Razgovarati sa psom treba mirnim, sigurnim i ljubaznim tonom. To će pomoći životinji da se smiri i fokusira. Životinje čitaju raspoloženje vlasnika — ako ste nervozni ili zabrinuti, to će se odraziti na ljubimca. Zato prvo ostanite smireni sami.
- Možete poneti nekoliko poslastica za ljubimca na šetnju. Međutim, ne zaboravite da uzmete u obzir njihovu kalorijsku vrednost u dnevnom režimu. Poslastice mogu biti korisne za povremeno bodrenje i nagrađivanje ljubimca.
- Na šetnji ne samo da vodite psa na povodcu, već posvetite pažnju komunikaciji sa njim, igrajte se, bavite se obukom kako biste formirali pozitivne emocije i izgradili vezu. Takve ispunjene šetnje omogućavaju ne samo zanimljivo provodeno vreme, već i doprinose kognitivnom razvoju životinje.
- Ne puštajte stidljivog psa sa povodcem na otvorenom prostoru. Najmanja neuobičajena situacija može naterati ljubimca da pobegne u potrazi za sigurnošću, što može rezultirati povredama. Povodac se može otkopčati samo na zatvorenim prostorima za šetnju.
Šetnje u ulici su odlična prilika za igru, vežbanje i istraživanje okolnog sveta. Ali ako ljubimac iznenada odbija da izlazi iz kuće, to znači da postoji neki poseban razlog. Potrebno je pronaći i otkloniti taj razlog kako bi životinja ponovo uživala u šetnjama.
- Izvori:
-
J. Cooper (2019). «Behavioral Biology of the Dog», Springer.
-
L. Bradshaw (2013). «In Defence of Dogs: Why Dogs Need Our Understanding», Penguin Books.
-
A. Whitney (2020). «The Science of Dog Happiness», Cambridge University Press.
