Šta treba da znači komanda „Fu”?

Ako koristite reč „Fu”, dajte joj jasno značenje: „Ostavi to i okreni se meni”. Možete izabrati i reč „Ostavi”; važnije je da svi koji rade sa psom koriste isti signal nego kako on zvuči. Signal najpre treba naučiti u lakim, bezbednim uslovima, a ne prvi put kada pas naiđe na opasan predmet.

Ovaj signal može biti koristan kada pas prilazi ostacima hrane ili predmetu koji ne treba da uzme. Ako predmet već drži u ustima, korisnije je posebno naučeno „Pusti”, uz zamenu za nagradu. Ne jurite psa i ne otimajte mu predmet na silu, naročito ako pokazuje da ga čuva.

Kako vežbati korak po korak

  • Počnite u mirnoj prostoriji. Stavite običnu poslasticu u zatvorenu šaku, a ukusniju nagradu držite u drugoj ruci. Ne koristite opasnu hranu ili predmete za vežbu.

  • Pustite psa da primeti zatvorenu šaku. Ne gurajte mu je prema njušci. Čim prestane da pokušava da dođe do poslastice i odmakne njušku, recite „Da” i nagradite ga iz druge ruke. Ako grize šaku ili postaje uznemiren, prekinite i olakšajte vežbu.

  • Kada pas počne pouzdano da se odmiče, izgovorite „Fu” jednom, neposredno pre očekivanog odmicanja. Nagradite ga kada ostavi šaku i usmeri pažnju ka vama.

  • Postepeno vežbajte sa poslasticom na podu koju možete bezbedno pokriti pre nego što je pas uzme. Posle signala nagradite odustajanje hranom iz svoje ruke. Ako pas stalno pokušava da zgrabi poslasticu, vratite se na lakši korak.

  • Tek potom pređite na mirno mesto napolju, uz povodac i dovoljno razmaka od onoga što psa privlači. Vežbajte kratko i postepeno povećavajte težinu. Ne ponavljajte signal unedogled ako pas ne reaguje: udaljite ga mirno i sledeći pokušaj učinite lakšim.

Trzanje povoca, vikanje i zastrašivanje nisu potrebni da bi pas naučio signal. Mogu izazvati bol ili strah i pogoršati neke probleme u ponašanju. Cilj je da pas nauči šta da uradi, a ne samo da izbegava kaznu.

Kada su korisniji drugi signali

Jedna reč zabrane nije rešenje za svako ponašanje. Vežbajte konkretne radnje koje pas može da izvede i nagrađujte ih:

  • Za prilazak ljudima bez poziva: „Dođi”, uz povodac dok odziv nije dovoljno pouzdan.

  • Za vučenje povoca: vežbanje hoda na opuštenom povocu; „Pored” može biti signal za kratko hodanje uz vas.

  • Za skakanje pri pozdravu: nagrađivanje četiri šape na podu ili naučenog sedenja.

  • Za odlazak na ležaj: „Mesto”, naučeno uz nagrade i udoban prostor za odmor.

  • Za lajanje: najpre utvrdite šta ga podstiče, poput straha, uzbuđenja ili potrebe za aktivnošću. Samo ponavljanje „Tiho” ne rešava uzrok.

  • Za jurenje vozila ili biciklista: sprečite pristup povocem i bezbednom ogradom. U blizini saobraćaja ne oslanjajte se samo na komandu za dolazak.

Kada komanda nije dovoljna

Režanje, nasrtanje i pokušaji ujeda zahtevaju procenu uzroka, a ne jaču zabranu. Ne kažnjavajte režanje: ono je upozorenje da psu situacija ne prija. Povećajte udaljenost od okidača i sprečite rizične susrete. Obratite se veterinaru, naročito ako je ponašanje nastalo naglo, i stručnjaku za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.

Ako je pas progutao mogući otrov, lek, oštar predmet ili drugo strano telo, odmah kontaktirajte veterinara i ne čekajte simptome. Ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva. Otežano disanje, gušenje ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.