Svaki pas ima svoj prirodan miris, koji može biti izraženiji kada je dlaka mokra ili prljava. Ipak, nov, jak ili uporan neprijatan miris ne treba prikrivati parfemima ili rešavati samo češćim kupanjem: može poticati od kože, ušiju, usta ili analnih žlezda i zahtevati veterinarski pregled.
Nega koja pomaže da se miris drži pod kontrolom
Redovno četkajte dlaku prema njenom tipu. Uklanjajte prljavštinu i sprečavajte mršenje, naročito na mestima gde se zadržava vlaga.
Kupajte psa po potrebi, šamponom namenjenim psima, dobro isperite i osušite dlaku. Učestalost zavisi od kože, dlake i načina života; prečesto kupanje ili neodgovarajući preparati mogu iritirati kožu.
Ako pas ima kožne nabore, održavajte ih čistim i suvim prema savetu veterinara. Perite ležaj i ćebad i očistite ogrlicu ili am, jer i oni mogu zadržavati miris.
Redovno pregledajte uši. Ne gurajte štapiće u ušni kanal i ne stavljajte kućne preparate ili kapi bez saveta veterinara, naročito ako postoji bol, sekret ili neprijatan miris.
Postepeno navikavajte psa na pranje zuba pastom namenjenom psima. Uporan zadah zahteva pregled usne duplje; nije dovoljno samo prikriti ga poslasticama.
Obezbedite uravnoteženu ishranu primerenu psu i redovne veterinarske preglede. Ne menjajte hranu niti uvodite dodatke samo zbog mirisa bez razmatranja njegovog uzroka.
Kada je potreban veterinarski pregled?
Zakažite pregled ako se miris uporno vraća posle nege ili ga prate svrab, crvenilo, opadanje dlake, sekret iz ušiju, tresenje glavom, otežano žvakanje ili učestalo lizanje predela ispod repa. Nemojte sami cediti analne žlezde niti lečiti sumnju na infekciju.
Neprijatan miris sam po sebi ne dokazuje ozbiljnu bolest. Ako ga prate jak bol, nagli otok, izrazita malaksalost ili odbijanje hrane, javite se veterinaru što pre. Otežano disanje ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Kod starijeg psa novi miris ne treba automatski pripisati godinama. Promene zdravlja zuba, kože ili pokretljivosti mogu uticati na miris i sposobnost psa da održava čistoću, pa je pregled važniji od pojačanog kupanja.
Da li rasa određuje miris i rizik od alergije?
Tip dlake i kože može uticati na potrebe za negom, ali nijedna rasa nije garancija da pas neće imati neprijatan miris. Manje linjanja ne znači da je pas bez mirisa. Ako birate psa, upoznajte više odraslih pasa rase koja vas zanima i razgovarajte s vlasnicima ili uzgajivačima o svakodnevnoj nezi.
Miris i alergija nisu isto. Alergijske reakcije izazivaju proteini koji se nalaze, između ostalog, u peruti i pljuvački psa, a nijedna rasa nije pouzdano bez alergena. Ako imate alergiju, razgovarajte sa alergologom pre odluke o nabavci psa. Kratak susret bez simptoma ne garantuje da će zajednički život proći bez reakcija.
