Kad stariji pas kašlje kao da „trubi“: srce, dušnik ili nešto treće?

Pas kašlje kao da pokušava da izbaci nešto iz grla, zatim se čuje karakteristično „trubljenje“, a napad se završava zagrcavanjem ili nagonom na povraćanje. Kod starijeg psa, naročito manjeg rasta, ponavljanje ovakvih epizoda zaslužuje veterinarski pregled. Sam zvuk kašlja nije dovoljan da se utvrdi da li problem potiče od dušnika, drugih disajnih puteva ili srca.

Napadi se mogu javljati pri uzbuđenju, posle pijenja vode, tokom šetnje ili dok pas leži, a potpuno izostati u ordinaciji. Zato su opis okolnosti i kratak snimak epizode korisni, ali snimanje ne sme da odloži pomoć psu koji teško diše.

Kada kašalj zahteva hitnu pomoć

Ako pas otežano diše i između napada kašlja, diše otvorenih usta u mirovanju, ima plavičaste ili izrazito blede desni, gubi svest ili ne može da legne zbog nedostatka vazduha, odmah se obratite dežurnoj veterinarskoj službi. Ne čekajte da kašalj prođe.

Dok organizujete prevoz, držite psa mirno, u prijatno rashlađenom i provetrenom prostoru, bez pritiska na vrat. Ne terajte ga da hoda, jede ili pije. Kod izraženog otežanog disanja stabilizacija može imati prednost nad snimanjem i drugim pregledima.

Ako pas između napada diše normalno, ali se kašalj ponavlja, zakažite pregled bez nepotrebnog odlaganja. Javite se veterinaru istog dana ako se kašalj naglo pojačava ili ga prate malaksalost, gubitak apetita ili brže disanje u mirovanju.

Šta može da izazove „trubeći“ kašalj

Kolaps dušnika je jedna od važnih mogućnosti, posebno kod malih pasa. Potporne strukture dušnika slabe, pa se njegov otvor tokom disanja sužava. To može izazvati suv, grub kašalj nalik glasanju guske. Uzbuđenje, vrućina, višak telesne mase, dim i povlačenje na ogrlici mogu pogoršati tegobe. Ipak, nemaju svi mali psi ovaj problem, niti ovakav zvuk potvrđuje dijagnozu.

Bolest srca takođe dolazi u obzir. Kod starijih pasa malih rasa česte su degenerativne promene srčanih zalistaka, koje mogu izazvati šum i vremenom uvećanje srca. Šum je znak koji se čuje pri pregledu, a ne uzrok uvećanja srca. Uvećano srce kod nekih pasa može doprineti pritisku na disajne puteve, ali pas sa šumom može kašljati i zbog nezavisne bolesti dušnika ili bronhija.

Ako srčana bolest dovede do zastoja krvi i nakupljanja tečnosti u plućima, nastaje plućni edem. Ubrzano ili naporno disanje u mirovanju tada je posebno važan znak; mogu se javiti i kašalj, nemir i slabost. Sam kašalj, čak ni uz poznat srčani šum, nije dokaz srčane slabosti.

Drugi mogući uzroci su respiratorne infekcije, hronični bronhitis, upala pluća i drugi poremećaji disajnih puteva. U zavisnosti od mesta boravka, putovanja i zaštite od parazita, razmatra se i srčani crv. Problemi gutanja ili jednjaka mogu izazvati zagrcavanje i vraćanje sadržaja, a udisanje tog sadržaja može dovesti do kašlja i upale pluća. Ređe su uzrok strano telo ili masa koja ometa disajne puteve.

Zašto pregled nekad ne otkrije uzrok odmah

To što pas u ambulanti ne kašlje ne znači da tegoba ne postoji. Slušanje srca i pluća važan je početak, ali ne može pouzdano isključiti sve bolesti. S druge strane, nije svakom psu potreban svaki test: veterinar bira obradu prema pregledu, trajanju simptoma i opštem stanju.

Kašalj se ponekad pomeša sa obrnutim kijanjem, pri kome pas u nizu bučno uvlači vazduh kroz nos. Snimak može pomoći da se epizode razlikuju. Ako pas ne dolazi do vazduha ili se ne oporavlja brzo, nemojte pretpostaviti da je u pitanju bezazleno obrnuto kijanje.

Koji pregledi i terapija mogu biti potrebni

Rendgen grudnog koša često pomaže da se procene veličina srca, pluća i disajni putevi. Ipak, jedan snimak ne mora pokazati povremeno sužavanje dušnika. Ako sumnja ostane, veterinar može predložiti dodatno ili dinamičko snimanje, a u odabranim slučajevima pregled disajnih puteva kamerom.

Ultrazvuk srca procenjuje zaliske, srčane šupljine i funkciju srca. Ne zamenjuje procenu pluća kada se sumnja na plućni edem. Krvne analize mogu pomoći u proceni opšteg stanja i bezbednom izboru terapije, a testiranje na infekcije i parazite zavisi od izloženosti i nalaza.

Lečenje zavisi od uzroka i težine bolesti. Kod srčane slabosti mogu biti potrebni diuretici i drugi lekovi, a kod kolapsa dušnika kontrola nadražaja i upale, prilagođavanje aktivnosti i telesne mase. Teži slučajevi mogu zahtevati specijalističko lečenje. Infekcije, bronhitis i poremećaji gutanja imaju drugačiji pristup.

Ne dajte ljudske sirupe, preostale antibiotike, diuretike ili lekove drugog psa na svoju ruku. Lekovi za suzbijanje kašlja nisu pogodni za svaki uzrok, a pojedini ljudski preparati mogu biti otrovni za pse. Ako pas već ima terapiju, ne menjajte dozu bez dogovora ili unapred dobijenog plana veterinara.

Šta da pratite kod kuće

• Snimite kratku epizodu ako je bezbedno i zabeležite kada se javlja, koliko traje i kako se pas oporavlja.

• Pratite apetit, energiju, podnošenje šetnje i eventualno zagrcavanje uz hranu ili vodu.

• Brojte disanje dok pas mirno spava, ne dok dahće ili sanja uz pokrete tela. Jedno podizanje i spuštanje grudnog koša je jedan udah; brojite ceo minut.

Kod većine pasa broj udisaja tokom mirnog sna je ispod 30 u minuti. Ako je ponovljeno iznad 30 ili jasno raste u odnosu na uobičajeni broj vašeg psa, javite se veterinaru, naročito ako pas ima srčanu bolest. To nije samostalni test za srčanu slabost. Naporno disanje zahteva hitnu procenu bez obzira na izbrojani broj; ne čekajte novo merenje.

Kako da smanjite dodatnu iritaciju

Koristite dobro podešen am umesto pritiska ogrlice na vrat. Izbegavajte dim, prašinu, aerosole, jake mirise, vrućinu i naglo uzbuđenje. Dok se uzrok ne razjasni, neka aktivnost bude mirna i prilagođena tome kako pas diše. Ako ima višak kilograma, plan mršavljenja dogovorite sa veterinarom.

Ako se kašalj nastavlja posle prvog pregleda, obavestite veterinara i dogovorite kontrolu ili dodatnu dijagnostiku. Drugo mišljenje ili pregled kod kardiologa odnosno stručnjaka za bolesti disajnih puteva može biti koristan kada uzrok ostane nejasan. Cilj nije samo utišati kašalj, već utvrditi zašto nastaje i omogućiti psu što udobnije disanje.