Šta je enteritis kod pasa?

Enteritis je upala tankog creva, a ne naziv za jednu određenu infekciju. Može biti akutan ili hroničan i često se ispoljava dijarejom, uz povraćanje, slabiji apetit i bol u stomaku. Teži slučajevi mogu dovesti do dehidracije, poremećaja elektrolita i drugih ozbiljnih komplikacija.

Uzroci enteritisa

Upalu creva mogu izazvati virusi, paraziti i neke bakterije, ali i neodgovarajuća hrana, nagle promene ishrane, toksini ili neželjeni efekti lekova. Dugotrajne tegobe mogu biti povezane sa hroničnim bolestima creva. Strano telo ili opstrukcija mogu izazvati slične simptome i zahtevaju drugačije, ponekad hirurško lečenje.

Parvovirusni enteritis

Parvovirusna infekcija je veoma zarazna i može biti opasna po život. Posebno su ugrožena štenad i psi koji nisu vakcinisani ili nisu završili preporučenu seriju vakcina, ali mogu oboleti i odrasli psi. Tipični znaci su izražena malaksalost, gubitak apetita, povraćanje i dijareja, koja može biti krvava. Odsustvo krvi u stolici ne isključuje parvovirus.

Oštećenje crevne sluzokože i pad broja belih krvnih zrnaca mogu povećati rizik od prodora bakterija u krv i sepse. Bolest se može brzo pogoršati, pa ne treba čekati da se pojave svi simptomi. Izgled i miris stolice sami po sebi nisu dovoljni za dijagnozu.

Koronavirusni i rotavirusni enteritis

Crevni koronavirus pasa najčešće izaziva blaže tegobe nego parvovirus, mada štenad i psi sa istovremenim infekcijama mogu imati ozbiljniju bolest. Reč je o crevnom virusu pasa, koji ne treba poistovećivati sa virusom koji izaziva COVID-19 kod ljudi.

Rotavirusne infekcije kod pasa često prolaze bez simptoma ili sa blagom dijarejom. Mogu biti značajnije kod mladih štenaca, naročito uz druge infekcije. Samo na osnovu simptoma nije moguće pouzdano razlikovati ove uzročnike.

Kako se infekcije prenose?

Nije svaki enteritis zarazan. Kod mnogih crevnih infekcija glavni put prenosa je unošenje uzročnika iz izmeta u usta. Pas se može zaraziti preko kontaminirane okoline, vode, hrane, činija, igračaka, obuće ili ruku, kao i pri kontaktu sa zaraženim psom.

Parvovirus je naročito otporan u okolini i može opstati mesecima, zavisno od uslova. Bolesnog psa treba odvojiti od drugih pasa i unapred obavestiti ambulantu o sumnji na zaraznu bolest, kako bi osoblje organizovalo bezbedan prijem.

Izmet i drugu organsku nečistoću prvo uklonite, a zatim primenite sredstvo koje je deklarisano kao delotvorno protiv odgovarajućeg uzročnika, uz poštovanje uputstva. Ne mešajte sredstva za čišćenje. Predmete koji se ne mogu pouzdano očistiti i dezinfikovati možda će biti potrebno baciti. Pre dovođenja novog psa, posebno šteneta, posavetujte se sa veterinarom o riziku u prostoru.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Mogući simptomi su dijareja, povraćanje, odbijanje hrane, malaksalost i bol u stomaku. Temperatura može biti povišena, normalna ili, u teškom stanju, snižena. Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne otkriva uzrok.

  • Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas uporno povraća ili ne može da zadrži vodu, ima obilnu ili krvavu dijareju, crnu stolicu ili jak bol u stomaku.

  • Kolaps, izrazita slabost, blede desni, otežano disanje i slaba reakcija na okolinu zahtevaju hitan pregled.

  • Kod šteneta, naročito nevakcinisanog, povraćanje, dijareja ili nagla malaksalost razlog su da se odmah javite veterinaru. Ne čekajte da tegobe traju ceo dan.

Ako odrasli pas ima blagu dijareju, ali je inače živahan, pije i ne povraća, veterinar može savetovati praćenje kod kuće. Pregled je potreban ako se stanje pogoršava, tegobe ne prolaze ili se ponavljaju.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje opšte stanje i hidrataciju, pregledava psa i uzima podatke o ishrani, vakcinaciji, lekovima i mogućem kontaktu sa zaraženim životinjama ili stranim telima. Izbor analiza zavisi od nalaza i težine bolesti.

  • Krvna slika, biohemijske analize, elektroliti i glukoza pomažu u proceni posledica bolesti i planiranju terapije. Smanjen broj leukocita može pratiti parvovirus, ali sam ne potvrđuje dijagnozu.

  • Pregled stolice može otkriti parazite. Brzi testovi za parvovirus obično otkrivaju virusni antigen u stolici, dok PCR otkriva genetski materijal uzročnika.

  • Negativan brzi test ne isključuje uvek infekciju. Rezultat se tumači uz simptome, vreme uzorkovanja i podatke o nedavnoj vakcinaciji; po potrebi se test ponavlja ili dopunjuje drugim analizama.

  • Ultrazvuk ili rendgensko snimanje mogu biti potrebni kada se sumnja na strano telo, opstrukciju ili druge bolesti stomaka.

Lečenje enteritisa

Lečenje zavisi od uzroka i težine bolesti. Stabilizacija teško bolesnog psa započinje odmah, dok se istovremeno traži uzrok. Blagi slučajevi mogu se lečiti kod kuće uz veterinarski plan, dok teška dehidracija, uporno povraćanje i sumnja na parvovirus često zahtevaju hospitalizaciju.

Osnova lečenja težih slučajeva je nadoknada tečnosti i elektrolita, kontrola povraćanja i bola, praćenje glukoze i odgovarajuća nutritivna podrška. Kod parvovirusa se često daju antibiotici zbog rizika od bakterijskih komplikacija, ali oni ne deluju na sam virus. Antibiotici nisu rutinski potrebni za svaku dijareju.

Parazitske infekcije zahtevaju odgovarajuće antiparazitike, a strano telo može zahtevati operaciju. Ne dajte ljudske lekove protiv dijareje, antibiotike ili lekove protiv bolova na svoju ruku. Izbor leka mora uzeti u obzir i mogućnost opstrukcije creva.

Čime hraniti psa tokom oporavka?

Kada stanje dozvoljava, veterinar obično uvodi lako svarljivu, nutritivno potpunu hranu u manjim i češćim obrocima. Produženo gladovanje nije rutinsko rešenje, naročito kod štenadi. Ipak, psa koji uporno povraća ne treba prisilno hraniti niti mu sipati vodu špricem u usta, jer postoji rizik od aspiracije.

Ako pas ne može sam da jede, hranjenje sondom može biti deo bolničkog lečenja. Vrstu sonde i način hranjenja određuje veterinar.

Veterinarska gastrointestinalna dijeta može biti korisna, ali hrana sa malo masti nije neophodna za svaki enteritis. Vrsta hrane, veličina obroka i trajanje dijete prilagođavaju se uzroku bolesti i oporavku. Povratak na uobičajenu hranu treba da bude postepen.

Zašto su štenad posebno ugrožena?

Štenad imaju manje rezerve tečnosti i energije, pa povraćanje i dijareja mogu brzo dovesti do dehidracije i pada šećera u krvi. Zaštita od infekcija može biti nepotpuna dok se ne završi početna serija vakcinacije. Rizik je veći i u sredinama sa mnogo pasa i lošom higijenom.

Simptomi mogu ličiti na one kod odraslih pasa, ali se stanje šteneta može pogoršati mnogo brže. Ishod zavisi od uzroka, težine bolesti i dostupnosti pravovremenog lečenja; nije opravdano navoditi jednu stopu smrtnosti za sve oblike enteritisa.

Moguće komplikacije i oporavak

Najvažnije komplikacije teškog enteritisa su dehidracija, poremećaji elektrolita, hipoglikemija, sepsa i šok. Dugotrajna bolest može dovesti do gubitka težine i usporenog rasta šteneta. Parvovirus u veoma mladih štenaca retko može zahvatiti i srčani mišić.

Trajanje oporavka nije isto kod svih pasa. Blage tegobe mogu proći za nekoliko dana, dok ozbiljna ili hronična bolest zahteva duže lečenje i kontrole. Ponovno povraćanje, pogoršanje dijareje ili malaksalost tokom oporavka razlog su za novi pregled.

Prevencija

  • Sprovodite vakcinaciju protiv parvovirusa prema planu veterinara. Vakcina ne štiti od svih uzroka enteritisa.

  • Kontrolu crevnih parazita i pregled stolice prilagodite uzrastu i načinu života psa.

  • Hranu menjajte postepeno, čuvajte je pravilno i sprečite pristup smeću, otrovima i predmetima koje pas može progutati.

  • Uklanjajte izmet, perite činije i izbegavajte kontakt sa bolesnim psima i kontaminiranim prostorima.

  • Za novo štene ili psa nepoznatog zdravstvenog statusa dogovorite pregled i mere odvajanja od drugih pasa, prema proceni veterinara.

Vakcinacija protiv parvovirusa

Vakcina protiv parvovirusa spada u osnovne vakcine za pse. Štenad obično primaju seriju doza koja počinje približno sa šest do osam nedelja i ponavlja se u razmacima od dve do četiri nedelje, tako da poslednja početna doza bude sa najmanje 16 nedelja. U okolnostima visokog rizika veterinar može preporučiti dužu seriju.

Termin naredne doze i razmak kasnijih revakcinacija zavise od vakcine, prethodne vakcinacije i procene rizika. Nije svaka vakcina potrebna jednom godišnje. Vakcinacija protiv besnila ima zaseban raspored i pravne zahteve, koje treba proveriti kod veterinara i nadležnog organa u zemlji boravka ili putovanja.

Zaštita se ne razvija odmah nakon doze. Dok traje početna serija, izbegavajte mesta sa mnogo nepoznatih pasa i njihovim izmetom. Sa veterinarom dogovorite bezbednu socijalizaciju šteneta, umesto potpune izolacije bez plana.

Da li postoji opasnost za ljude?

Pseći parvovirus ne smatra se uzročnikom bolesti kod ljudi. Ipak, neki drugi uzročnici crevnih tegoba kod pasa, poput određenih bakterija i parazita, mogu predstavljati rizik za ljude. Zato nije tačno da je svaki enteritis bezopasan za vlasnika.

Posle kontakta sa izmetom ili bolesnim psom operite ruke, pri čišćenju koristite rukavice i sprečite lizanje lica. Posebnu pažnju treba posvetiti maloj deci i osobama oslabljenog imuniteta. Ljudi mogu na obući, odeći i rukama preneti uzročnike drugim psima, čak i kada sami ne obole.

Često postavljana pitanja

Može li vakcinisan pas oboleti od enteritisa?

Da. Enteritis ima mnogo uzroka, a vakcina protiv parvovirusa ne štiti od svih njih. Pravilna vakcinacija značajno smanjuje rizik od parvovirusne bolesti, ali ne daje apsolutnu zaštitu niti garantuje blag tok kod svakog psa.

Koliko traje inkubacija?

Inkubacija zavisi od uzročnika; ne postoji jedan period za sve enteritise. Kod parvovirusne infekcije simptomi se najčešće javljaju nekoliko dana nakon izlaganja. Pas može izlučivati virus i pre nego što vlasnik primeti bolest, pa izgled zdravog psa ne isključuje mogućnost prenosa.

Kada pas ponovo sme među druge pse?

Prestanak dijareje ne znači nužno da je prestalo izlučivanje uzročnika. Trajanje odvajanja i način čišćenja prostora treba dogovoriti sa veterinarom, prema dijagnozi i toku oporavka.