Vrste ataksije
Ataksija kod pasa predstavlja probleme sa hodanjem, karakterisane nekoordinisanim pokretima i gubitkom ravnoteže. Anormalni pokreti mogu se javiti u udovima, glavi, torze ili u sva tri dela tela. Postoji nekoliko različitih oblika ataksije u zavisnosti od toga gde u nervnom sistemu dolazi do anomalije. Tri anatomske oblasti nervnog sistema – kičmena moždina, mozak i uši – učestvuju u koordinaciji hoda, a tipovi ataksije su povezani sa ovim tri oblasti.
Mozgovačka ataksija kod pasa
Prvi izvor ataksije lokalizuje se u mozakovoj moždini – delu mozga koji koordinira sitne motoričke pokrete. Takvi psi često izgledaju normalno u mirnom stanju, ali kada počnu da se kreću, pokreti njihovih udova mogu biti veoma preterani i raskošni, a prisutan je i tremor glave. Ako je ataksija izazvana oštećenjem mozakovoj moždini, ljubimac će hodati preteranom gusčijom šetnjom, nazivanom hipermetrija. Mozgovačka ataksija kod pasa obično je uzrokovana urođenim defektima, upalnim bolestima ili tumorima mozga.
Proprioseptivna ataksija
Ataksija kod pasa može nastati usled kvara nesvesne svesti o tome gde se nalaze udovi u prostoru. Ova nesvesna svest tela naziva se proprioccepcijom. Kada postoji proprioczeptivna anomalija, pokreti su otežani i potpuno nenormalni. Proprioseptivni defekt najčešće nastaje ako na kičmenu moždinu deluje pritisak od izdubljenog intervertebralnog diska ili tumora, od tumora unutar same kičmene moždine, od proširenog krvnog suda ili od poremećaja sposobnosti nervne provodljivosti kičmene moždine.
Prilikom oštećenja kičmene moždine, prsti na nogama mogu se vući po zemlji kada pas hoda, krajevi kandži na šapama se troše.
Vestibularna ataksija
Ovaj tip ataksije kod pasa javlja se usled anomalne funkcije unutrašnjeg uha, što dovodi do poremećenja ravnoteže. Naziva se vestibularna anomalija ili vestibularni sindrom. Anomalna funkcija unutrašnjeg uha i njegove poruke sa stablom mozga narušavaju ravnotežu i izazivaju osećaj vrtoglavice, često se manifestuje naginjanje glave zbog neuravnotežene ravnoteže. Prilikom vestibularnog poremećaja takođe se često može videti anormalno kretanje očiju, obično drhtanje levo-desno (nistagmus). Psi stoje sa široko raširenim nogama, pokušavajući da ostanu u vertikalnom položaju i ne izgube ravnotežu. Pored toga, kod vestibularnog sindroma životinja može biti praktično nesposobna da stoji i kao da se kotrlja ka strani oštećenja.
Sistemske bolesti
Sistemski i metabolički problemi, poput anemije, elektroloških poremećaja i toksičnog uticaja, mogu dovesti do ataksije.
Na primer, nizak nivo šećera u krvi, nizak nivo kalijuma, anemija mogu pogoršati funkciju mozga, kao i sposobnost mišića da izvrše bilo koju komandu koju mogu dobiti. Uticaj toksina i nuspojave lekova imaju slične efekte.
Predraspoloženost nekih rasa
Ataksija kod pasa može se preneti genetski. Bolesti mozakovog dela često se manifestuju još u detinjstvu, a neke rase su predisponirane za njegovu degeneraciju (uništenje).
Najčešća bolest je među nemačkim ovčarima (26), kolijima (92), američkim stafordsima (80), parson russell terijerima (46) i airdale terijerima (67).
Ako želite da saznate da li je vaš pas nosilac gena bolesti, možete uraditi DNK test u veterinarskoj klinici.
Uzroci razvoja ataksije kod pasa
Postoji mnogo različitih razloga za pojavu ataksije.
Mozgovačku ataksiju kod pasa mogu izazvati:
- Degenerativne promene mozakovog dela
- Strukturne anomalije (na primer, nedovoljno razvijen ili defectan mozak ili okolni lobanj)
- Tumor mozga
- Infekcija ili upala u mozgu
- Toksicitet metronidazola (antibiotika)
Vestibularni uzroci ataksije izazivaju:
- Infekcija srednjeg ili unutrašnjeg uha
- Starosne promene u vestibularnom aparatu
- Hipotireoza – bolest kod koje dolazi do poremećaja funkcije štitne žlezde i smanjuje se proizvodnja njenih hormona
- Tumori u uhu ili lobanji
- Povreda glave/uha
- Infekcija
- Upala, čiji uzrok može biti otkriven ili ne
- Nedostatak tiamina (retko se javlja uz trenutno ishranu)
- Toksicitet metronidazola (antibiotika)
Problemi sa kičmenom moždinom koji izazivaju ataksiju su sledeći:
- Gubitak tkiva kičmene moždine, takozvana degenerativna mielopatija.
- Cerebralni udar ili fibrhoskrušna embolija.
- Tumori u kičmi ili kičmenoj moždini.
- Infekcija u pršljenovima ili međuprečnim diskovima.
- Upala kičmene moždine.
- Povreda kičmene moždine.
- Nestabilnost u kičmi, koja izaziva pritisak na kičmenu moždinu.
- Suženje kičmenog kanala.
Simptomi i manifestacija narušavanja koordinacije kod pasa
Najčešći znaci bolesti, bez obzira na uzrok, su anormalna hodanja, pri kojoj je životinja veoma nestabilna na nogama, i narušena koordinacija kod psa.
Pored toga, mogu se manifestovati sledeći simptomi:
- Mučnina i povraćanje zbog problema sa ravnotežom.
- Gubitak apetita zbog mučnine.
- Naginjanje glave – pas drži jedno uho niže od drugog.
- Smanjenje sluha.
- Promene u mentalnom stanju
- Ponašajni osobine, na primer, odsustvo kontrole mokrenja.
- Nenormalno kretanje očiju (nagore i nadole ili s leva na desno).
- Gubitak koordinacije udova, što može uključivati njihovo preklapanje, velike korake i široku stajanku.
- Neprestano ljuljanje, padanje, umanjeno hodanje, driftanje i kruženje.
Dijagnoza bolesti
Da bi se utvrdili uzroci manifestacije ataksije, veterinar će prvo proceniti hodanje životinje. Iskusni neurološki veterinar može mnogo zaključiti samo posmatrajući ga. Analiza će uključivati posmatranje kako se ljubimac šeta, kako pokušava da se penje niz stepenice i savladava druge prepreke.
Fizički pregled takođe će uključivati neurološke, refleksne i senzorne testove udova. Sprovodi se sveobuhvatna laboratorijska analiza životinje – analiza krvi, urina, ispitivanje na infekcije, ultrazvuk.
Vizuelna ispitivanja se izvode kako bi se došlo do konačnog zaključka i postavljene dijagnoze:
- Rendgen snimci, obični i kontrastni.
- Mijelografija (ubacivanje boje u kičmeni kanal i izvođenje rendgena radi procene kičmene moždine).
- Magnetna rezonanca – najbolji način za procenu ataksije i pregled mozga.
- Kompjuterizovana tomografija.
Ako se nakon vizuelne dijagnostike uzrok ne utvrdi, vrše se dodatni testovi: biopsija mišića i nerava, kao i analiza kičmenovodene tečnosti.
Lečenje ataksije kod pasa
Neki uzroci ataksije se ne mogu izlečiti, i ljubimci obično pokazuju kliničke znakove tokom celog života, oni napreduju i na kraju dovode do potrebe za eutanazijom (ugasavanje). Nasledna i urođena stanja nemaju nikakav tretman.
Lečenje ataksije kod pasa će zavisiti od osnovnog uzroka. Kontrola bola, podrška terapija i osiguravanje sigurnosti okoline – na primer, sprečavanje pristupa stepenicama – su osnovni stubovi lečenja.
Uklanjanje osnovnog uzroka (na primer, putem hirurgije – tumori, intervertebralne hernije, hemoterapija i radiacija – karcinom, lekovi – infekcije) će olakšati probleme sa hodanjem i koordinacijom. Međutim, u nekim slučajevima, simptomi će ostati.
Dokazano je da neuromotoričke vežbe (za poboljšanje funkcije mozga), kao što su rehabilitaciona gimnastika i kineziterapija, izvedene zajedno sa fizioterapijom, usmerene na koordinaciju i ravnotežu, poboljšavaju ili zaustavljaju progresiju funkcionalnog pada i predstavljaju osnovne metode lečenja ataksije kod pasa. Podaci su pokazali da trening ravnoteže može poboljšati kvalitet hoda.
Nega životinje
Pas sa gubitkom ravnoteže će zahtevati svakodnevnu pomoć. Hranjenje može biti jedno od najtežih aktivnosti ako pas ima tremor i teško jede.
Šetnje će zahtevati više vremena, i ljubimcu će biti potrebna pomoć za održavanje ravnoteže tokom odlaska na toalet. Konstantan unos lekova protiv mučnine i vrtoglavice može postati norma. Ali čak i sa ovim simptomima, pas može i dalje ostati odličan kućni ljubimac uz vašu pomoć i preporuke veterinara.
Podrška je ključ za srećan i udoban život životinje sa manje ozbiljnim, ali konstantnim posledicama ataksije. Potrebno je održavati sigurnu okolinu za vašeg psa. Dok ste kod kuće, kontrolišite kretanje životinje kako ne bi palo sa stepenica, kauča ili se povredilo o vrata i nameštaj. Kada ostavljate svog psa samog kod kuće, zatvorite ga u kavez ili ograđu.
Strogo se pridržavajte doktorskih preporuka.
Ataksija kod štenaca
Mozgovačka ataksija kod štenaca ima urođeni karakter. Narušavanje koordinacije kod psa ostaje tokom čitavog života. Simptomi se lako mogu prevideti jer su vrlo slični prirodnoj nespretnosti šteneta. Ono što se može primetiti je potpuni nedostatak koordinacije, loša ravnoteža i nestabilno hodanje.
Ponašanje bolesnih štenaca će se razlikovati od uobičajenih štenjih nestašluka. Mogu se nasloniti na zidove ili nameštaj radi podrške, vući zadnje noge ili se spoticati o prednje šape.
Degeneracija mozakovog dela obično počinje kada su štenad u prvim mesecima života i pogoršava se s godinama. Do devet-deset meseci starosti simptomi će biti veoma izraženi, i nažalost, nijedan pogođen pas ne živi duže od dvanaest meseci.
Proprioseptivna ataksija može nastati usled razvoja hidrocefalije (vodena moždina), atlanto-aksiijalne nestabilnosti (pomicanje drugog vratnog pršljena u odnosu na prvi, zbog čega dolazi do pritiska na kičmenu moždinu). Simptomi bolesti se razvijaju sporije i moguće je potpuno izlečenje.
Prognoza bolesti
Da li će se pas izlečiti, zavisi od osnovnog uzroka, ali mnogi ljubimci koji su brzo lečeni potpuno se oslobađaju bolesti i vraćaju svoje prethodno osećanje ravnoteže i pravilnu hod.
Najopasniji tip je mozgovačka ataksija kod pasa, jer stanje je često urođeno, manifestuje se u ranom uzrastu, i zbog pogoršanja kvaliteta života životinje pribegavaju se eutanaziji.
Moguće komplikacije
Narušavanje koordinacije kod psa će dovesti do neizbežnih posledica za čitav organizam.
Često takvi ljubimci se sami povredjuju, udaraju šape, glavu, troše kandže do krvi. Ako životinja nije sposobna da jede zbog jake tremore – dolazi do iscrpljenosti.
Može ostati stalno naginjanje glave ili ostaci anormalne hodanja.
Neki uzroci ataksije se ne mogu izlečiti, i takvi ljubimci obično imaju kliničke znake koji napreduju.
Postoji li prevencija?
Nažalost, ne postoji tačan način da se garantuje da vaš pas nikada neće patiti od ove bolesti. Ali pravilne navike i rutinska nega mogu pomoći u sprečavanju nekih osnovnih uzroka.
Ova jednostavna pravila mogu pomoći u prevenciji nekih od uzroka pojave ataksije.
Na primer, možete izbeći ušne infekcije redovnim čišćenjem ušiju, minimalizovati rizik od slučajnog trovanja, držeći kućnu hemiju i lekove dostupne na recept van domašaja psa. Pored toga, uverite se da je vaš ljubimac na vreme vakcinisan, pridržavajte se zdrave ishrane, životinja treba da dobija dovoljno fizičkih vežbi za održavanje zdravlja mišića i kostiju.
Rezime
- Ataksija je termin koji opisuje narušavanje koordinacije kod psa, uzrokovano problemom u nervnom sistemu. Ova bolest je uvek simptom osnovne bolesti ili povrede.
- Jedan od čestih znakova ataksije su oscilacije ili zbunjenost dok hodaju, kao da nisu sasvim sigurni gde da postave noge. Prisutni su tremor glave i trzanja očiju.
- Plan lečenja će zavisiti od lokalizacije i uzroka ataksije. Ali uspeh terapije nije uvek moguć.
- Ako primetite promene u hodanju svog psa, hitno se obratite veterinarskom lekaru.
- Lečenje urođene ataksije kod štenaca nije razvijeno, ako simptomi napreduju, štene će poginuti, ako ne, opšte stanje ljubimca se ne menja, ali simptomi diskoordinacije ostaju zauvek.
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). Canine Neurology: Ataxia and Its Causes. Belgrade University Press.
-
Peterson, L. (2018). Understanding Dog Health. European Veterinary Journal.
-
Marković, D. (2019). Neurološki poremećaji kod pasa. Novi Sad Publishing.
