Ataksija označava poremećaj koordinacije pokreta. Pas može da se tetura, ukršta šape, pravi neobično velike korake ili gubi ravnotežu. To je klinički znak, a ne zasebna bolest: uzrok može biti poremećaj nervnog sistema, trovanje ili metabolički problem. Sam izgled hoda nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.
Kada je potreban hitan pregled
Naglo nastala nestabilnost zahteva hitan kontakt sa veterinarom. Odmah potražite pomoć ako pas ne može da stoji, brzo se pogoršava, ima napade, poremećaj svesti, otežano diše, pokazuje jak bol ili je prethodno pretrpeo povredu. Sumnja na trovanje takođe zahteva hitan pregled, čak i ako su simptomi za sada blagi.
Do pregleda sprečite padove i ograničite kretanje. Nemojte terati psa da hoda ili savladava stepenice radi provere ravnoteže. Ne dajte lekove na svoju ruku i ne izazivajte povraćanje bez veterinarskog uputstva. Ako je moguća povreda kičme, zatražite savet o bezbednom transportu.
Vrste ataksije
Veterinari razlikuju tri glavna oblika ataksije prema delu nervnog sistema koji je zahvaćen: cerebelarnu, proprioceptivnu i vestibularnu. Njihovi znaci mogu se preklapati.
Cerebelarna ataksija: poremećaj malog mozga
Mali mozak usklađuje preciznost i obim pokreta. Kada je njegova funkcija poremećena, pas može da pravi preterano velike korake, što se naziva hipermetrija, i da stoji sa široko razmaknutim nogama. Drhtanje glave može biti izraženije kada pokušava da dohvati hranu ili vodu. Mogući uzroci uključuju razvojne anomalije, nasledne degenerativne bolesti, upalu, tumore i delovanje određenih toksina ili lekova.
Proprioceptivna ataksija: poremećaj osećaja položaja udova
Propriocepcija omogućava psu da bez gledanja zna položaj svojih udova. Poremećaj prenosa tih informacija, često usled bolesti kičmene moždine, može izazvati pogrešno postavljanje šapa, ukrštanje nogu i vučenje prstiju. Uz ataksiju se može javiti i slabost.
Vučenje šapa može dovesti do trošenja kandži i povreda kože. Među mogućim uzrocima su bolest međupršljenskih diskova, povrede, tumori, upala i degenerativne promene kičmene moždine.
Vestibularna ataksija: poremećaj ravnoteže
Vestibularni sistem obuhvata strukture unutrašnjeg uha i njihove veze sa mozgom. Njegov poremećaj može izazvati naginjanje glave, teturanje, padanje ili kotrljanje, kao i nevoljne pokrete očiju — nistagmus. Mogu se javiti mučnina i povraćanje. Uzrok može biti u unutrašnjem uhu ili u centralnom nervnom sistemu; ta razlika je važna za dijagnostiku i prognozu.
Metabolički problemi, toksini i lekovi
Nizak nivo šećera u krvi i pojedini poremećaji elektrolita mogu izazvati neurološke znake ili slabost koja liči na ataksiju. Trovanja i neželjena dejstva nekih lekova takođe mogu poremetiti koordinaciju.
Veterinaru navedite sve lekove i suplemente koje pas dobija, njihove doze i vreme poslednjeg davanja. Ako postoji sumnja na trovanje, ponesite ambalažu ili fotografiju proizvoda, ako to možete učiniti bez odlaganja pregleda.
Nasledne bolesti i predispozicija rasa
Neki poremećaji koji izazivaju ataksiju imaju naslednu osnovu. Predispozicija rase ne znači da će svaki pas oboleti, a ataksija se može javiti kod pasa bilo koje rase i kod mešanaca.
Genetski testovi postoje za određene nasledne bolesti, ali ne postoji jedan DNK test za sve uzroke ataksije. Izbor testa zavisi od rase, porodične istorije i sumnje na konkretnu bolest. Rezultat treba tumačiti sa veterinarom; nosilac varijante nije nužno i oboleli pas.
Mogući uzroci
Bolesti malog mozga: razvojne anomalije, nasledna degeneracija, upala, infekcija ili tumor.
Vestibularni poremećaji: bolest srednjeg i unutrašnjeg uha, povreda, upala ili tumor koji zahvata vestibularni sistem. Kod nekih pasa uzrok ostaje nepoznat; takav poremećaj se naziva idiopatski vestibularni sindrom i često se viđa kod starijih pasa.
Bolesti kičmene moždine: pritisak zbog obolelog međupršljenskog diska, povreda, tumor, upala, degenerativna mijelopatija ili poremećaj krvotoka, uključujući fibrohrskavičnu emboliju.
Drugi uzroci: trovanja, nizak nivo šećera u krvi, određeni poremećaji elektrolita i neželjena dejstva lekova, uključujući neurotoksičnost metronidazola.
Kako se ataksija ispoljava
Najupadljiviji znak je nekoordinisan hod. Prateći simptomi zavise od uzroka i nisu prisutni kod svakog psa.
Teturanje, ljuljanje, skretanje u stranu ili padanje.
Ukrštanje udova, vučenje šapa, veliki koraci ili širok stav.
Naginjanje glave i nevoljni pokreti očiju.
Drhtanje glave ili tela, naročito tokom pokušaja izvođenja pokreta.
Mučnina, povraćanje i smanjen apetit kod vestibularnih poremećaja.
Slabost, promene svesti ili gubitak kontrole mokrenja mogu ukazivati na dodatno oštećenje nervnog sistema. To nisu samo promene ponašanja i treba ih prijaviti veterinaru.
Kako se postavlja dijagnoza
Veterinar najpre prikuplja podatke o početku i toku simptoma, mogućim povredama, lekovima i izloženosti toksinima. Zatim procenjuje hod, držanje tela, reflekse i druge neurološke funkcije, uz opšti pregled i pregled ušiju. Kratak snimak simptoma može biti koristan ako je napravljen bez izlaganja psa riziku.
Analize krvi i, prema potrebi, urina mogu pomoći u otkrivanju metaboličkih i drugih sistemskih problema. Dodatne pretrage biraju se prema nalazu; nisu svakom psu potrebni svi testovi.
Rendgenski snimci mogu prikazati promene na kostima, ali ne prikazuju pouzdano sam mozak ili kičmenu moždinu.
Magnetna rezonanca koristi se za detaljnu procenu mozga, kičmene moždine i okolnih mekih tkiva.
Kompjuterizovana tomografija može biti korisna, naročito za određene promene na kostima, uhu ili kičmi.
U odabranim slučajevima koriste se mijelografija, analiza cerebrospinalne tečnosti, testovi na infekcije ili genetsko testiranje.
Neke pretrage zahtevaju anesteziju ili nose posebne rizike. Veterinar procenjuje njihovu opravdanost i može preporučiti pregled kod veterinarskog neurologa.
Lečenje ataksije
Lečenje je usmereno na uzrok, a ne samo na nestabilan hod. Može uključivati terapiju infekcije ili upale, korekciju metaboličkog poremećaja, zbrinjavanje trovanja ili operaciju kod određenih oboljenja kičme i drugih strukturnih promena. Izbor terapije zavisi od dijagnoze i opšteg stanja psa.
Potporna terapija može obuhvatati nadoknadu tečnosti, pomoć pri ishrani, lekove protiv mučnine i kontrolu bola kada je bol prisutan. Nemaju svi psi sa ataksijom bol niti su im potrebni isti lekovi.
Veterinarska rehabilitacija može pomoći nekim psima da bolje koriste preostale sposobnosti i održe pokretljivost. Vežbe se prilagođavaju uzroku i stepenu oštećenja; ne mogu se smatrati dokazanim načinom zaustavljanja svih degenerativnih bolesti. Ne započinjite vežbe ravnoteže bez procene veterinara, naročito ako postoji sumnja na nestabilnost ili povredu kičme.
Nega kod kuće
Psu obezbedite neklizajuću podlogu, udoban ležaj i miran prostor bez stepenica i mogućnosti pada sa nameštaja. Ograđen prostor može biti koristan ako je dovoljno prostran, bezbedan i pas ga dobro podnosi.
Hrana i voda treba da budu lako dostupne, uz stabilne posude. Ako pas ne može bezbedno da jede, pije ili guta, obratite se veterinaru; nemojte mu na silu sipati vodu ili hranu u usta. Pratite apetit, unos vode, mokrenje i pojavu povreda na šapama.
Izlasci radi nužde treba da budu kratki i nadzirani. Potporni pojas ili druga pomoć pri hodu koriste se prema savetu veterinara. Nepokretnim psima može biti potrebna dodatna nega kože i promena položaja tela. Lekove dajte isključivo po propisanom planu i prijavite svako pogoršanje.
Ataksija kod štenaca
Uporna ili izražena nestabilnost šteneta ne treba da se pripisuje samo nespretnosti. Razvojne i nasledne bolesti mogu postati uočljive kada štene počne da hoda, ali ataksiju mogu izazvati i infekcije, povrede, trovanja ili metabolički poremećaji.
Znaci mogu uključivati oslanjanje na zidove ili nameštaj, često padanje, vučenje šapa i teškoće pri uzimanju hrane. Veterinarski pregled je potreban da bi se razlikovali poremećaji razvoja od bolesti koje zahtevaju brzo lečenje.
Tok nije isti kod svih urođenih ili naslednih stanja. Neka razvojna oštećenja ostaju stabilna, dok pojedine degenerativne bolesti napreduju. Ne postoji univerzalna starost do koje obolelo štene može da živi. Hidrocefalus i atlantoaksijalna nestabilnost takođe mogu izazvati neurološke znake kod mladih pasa; mogućnosti lečenja i ishod zavise od konkretnog nalaza.
Prognoza
Prognoza zavisi od uzroka, težine oštećenja i odgovora na terapiju. Neki psi se znatno ili potpuno oporave, kod drugih ostaju trajni znaci, a kod progresivnih bolesti stanje se može pogoršavati. Sam naziv vrste ataksije nije dovoljan da se proceni ishod.
Trajna nekoordinisanost ne znači automatski loš kvalitet života ili potrebu za eutanazijom. Procena se zasniva na bolu, mogućnosti hranjenja i kretanja, udobnosti i svakodnevnom funkcionisanju. O teškim odlukama razgovara se sa veterinarom kada patnja ne može dovoljno da se ublaži.
Moguće komplikacije
Padovi i vučenje šapa mogu dovesti do povreda. Teškoće pri uzimanju hrane i vode mogu izazvati gubitak telesne mase i dehidrataciju, a dugotrajna nepokretnost povećava rizik od oštećenja kože. Ove komplikacije nisu neizbežne: prilagođena nega i praćenje mogu smanjiti rizik.
Kod nekih pasa posle oporavka ostaju naginjanje glave ili izmenjen hod. Novi simptomi ili pogoršanje zahtevaju ponovnu veterinarsku procenu.
Može li se ataksija sprečiti?
Nije moguće sprečiti sve uzroke ataksije. Rizik od nekih problema može se smanjiti čuvanjem lekova, hemikalija i drugih otrovnih materija van domašaja psa, bezbednim okruženjem, uravnoteženom ishranom i redovnom veterinarskom negom.
Uši čistite samo odgovarajućim sredstvom i prema potrebi ili savetu veterinara. Redovno čišćenje ne garantuje sprečavanje infekcije, a nepravilno čišćenje može izazvati iritaciju. Bol, neprijatan miris, sekret ili uporno češanje uha zahtevaju pregled. Vakcinaciju prilagodite preporukama veterinara, a pri planiranju uzgoja razmotrite testiranje na poznate nasledne bolesti relevantne za rasu.
