Isto ponašanje može imati različite uzroke: dosadu, strah, bol, potrebu za pažnjom ili nedovoljno razvijenu veštinu. Zabeležite kada se javlja, šta mu prethodi i kako reagujete. Nagla promena ponašanja zahteva razgovor sa veterinarom. U učenju koristite nagrade i postepene korake, bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.
Preterano lajanje
Lajanje je normalan način komunikacije. Pas može lajati da upozori na nešto, privuče pažnju, pozove na igru ili izrazi dosadu, strah i uznemirenost. Cilj nije potpuno ukidanje lajanja, već razumevanje uzroka i smanjenje situacija koje psa preopterećuju.
Ako pas laje na prolaznike, ograničite pogled kroz prozor i omogućite mu mirnije mesto za odmor. Obezbedite šetnje sa njuškanjem, igru i aktivnosti prilagođene njegovom zdravlju i uzrastu. Nagrađujte trenutke tišine i mirno ponašanje; znak „tiho” uvodite postepeno, kada pas može da uspe. Vikanje i kažnjavanje mogu dodatno pojačati uznemirenost.
Žvakanje i uništavanje stvari
Žvakanje je prirodna potreba, posebno kod štenaca tokom menjanja zuba. Uništavanje stvari može biti povezano i sa istraživanjem, dosadom ili uznemirenošću, naročito kada pas ostaje sam.
Ponudite igračke i žvakalice odgovarajuće veličine i čvrstine, uz nadzor dok ne vidite kako ih pas koristi. Sklonite kablove, lekove, sredstva za čišćenje i predmete koje može progutati. Ako uzme nešto neprikladno, mirno mu ponudite zamenu za poslasticu ili dozvoljenu igračku, bez jurenja i otimanja. Nagrađujte korišćenje dozvoljenih predmeta.
Dok je sam, pas može boraviti u bezbednom prostoru na koji je prethodno postepeno naviknut. Zatvaranje u mali prostor nije rešenje ako u njemu paniči. Ako sumnjate da je progutao opasan predmet ili otrovnu supstancu, odmah kontaktirajte veterinara; ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.
Kopanje zemlje
Psi mogu kopati zbog istraživanja, dosade, traženja plena, skrivanja predmeta, rashlađivanja ili pokušaja bekstva. Neki terijeri imaju izraženiju sklonost ka kopanju, ali rasa sama po sebi ne objašnjava ponašanje svakog psa.
Obezbedite hladovinu, svežu vodu i dovoljno primerenih aktivnosti. Proverite ogradu, naročito ako pas kopa uz njenu ivicu. Možete mu odrediti bezbedan deo dvorišta za kopanje i nagrađivati ga kada ga koristi. Ako kopanje prati uznemirenost ili pokušaje bekstva, potrebno je baviti se tim uzrokom, a ne samo popunjavati rupe.
Uznemirenost pri odvajanju
Cvilenje, lajanje, uništavanje predmeta, obavljanje nužde ili pokušaji izlaska tokom odsustva vlasnika mogu ukazivati na problem povezan sa odvajanjem. Ipak, nijedan od tih znakova sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu. Ni praćenje vlasnika po kući ne dokazuje strah od razdvajanja, a simptomi nisu ograničeni na određeni broj minuta nakon odlaska.
Snimak ponašanja tokom kratkog odsustva može pomoći veterinaru i stručnjaku za ponašanje da procene problem. Navikavanje na samoću sprovodi se postepeno, uz odsustva dovoljno kratka da pas ostane miran. Nemojte ga ostavljati da se „isplače” niti ga kažnjavati po povratku. Koliko je moguće, organizujte pomoć kako ne bi ostajao sam duže nego što trenutno podnosi. Kod izražene uznemirenosti ili samopovređivanja potražite veterinarsku pomoć; nekim psima su uz plan rada potrebni i lekovi koje propisuje veterinar.
Mokrenje i obavljanje velike nužde u kući
Mogući uzroci uključuju nepotpunu naviku obavljanja nužde napolju, preduge razmake između izlazaka, obeležavanje, uzbuđenje, strah ili zdravstvene probleme. Štencima je potrebno vreme da razviju kontrolu i nauče rutinu; ne postoji granica od 12 nedelja posle koje bi svi morali biti pouzdani.
Izvodite psa redovno, naročito posle spavanja, jela i igre, i nagradite ga odmah nakon obavljanja nužde na željenom mestu. Ne kažnjavajte nezgode i ne trljajte mu njušku u mokraću. Mesto očistite sredstvom namenjenim uklanjanju mirisa životinjskog urina.
Ako se problem pojavi iznenada, posebno kod prethodno naučenog psa, zakažite pregled. Učestalo mokrenje, pojačana žeđ, krv u mokraći ili bol takođe zahtevaju veterinarsku procenu. Ako pas pokušava da mokri, ali ne uspeva ili izbacuje samo nekoliko kapi, odmah potražite veterinarsku pomoć.
Prosjačenje za hranom
Pas može tražiti hranu jer je privlačna, zato što je gladan ili zato što je ranije naučio da se upornost isplati. Samo prosjačenje ne izaziva gojaznost ili probleme sa varenjem, ali previše dodatne ili neprikladne hrane može doprineti tim problemima.
Dogovorite dosledna pravila za sve ukućane. Van obroka naučite psa da mirno boravi na prostirci, pa tu veštinu postepeno vežbajte i dok jedete. Nagrađujte mirno ostajanje na mestu, a nagrade uračunajte u dnevnu količinu hrane. Ako koristite odvojenu prostoriju ili pregradu, pas treba da bude naviknut na njih i opušten. Iznenadnu, izrazitu glad, naročito uz mršavljenje ili pojačanu žeđ, proverite sa veterinarom.
Skakanje na ljude
Skakanje se često javlja pri pozdravljanju i uzbuđenju. Umesto da čekate da pas skoči, nagradite ga dok su mu sve četiri šape na podu ili mu ponudite poznat zadatak, poput odlaska na prostirku. Vežbajte prvo uz mirne osobe i u lakšim situacijama.
Ako skoči, mirno prekinite pažnju kada je to bezbedno i nastavite kontakt čim se spusti. Samo ignorisanje nije dovoljno za svakog psa. Koristite pregradu ili povodac pod nadzorom da sprečite obaranje dece i osoba koje teže održavaju ravnotežu. Ne udarajte psa kolenom i ne gurajte ga.
Hvatanje zubima i ugrizi
Štenci često istražuju ustima i hvataju zubima tokom igre. Ponudite odgovarajuću igračku, a ako igra postane gruba, kratko je i mirno prekinite. Obezbedite dovoljno odmora i izbegavajte igru rukama koja podstiče grickanje.
Ugriz kod odraslog psa nije samo „loša navika”. Može biti povezan sa strahom, bolom, čuvanjem hrane ili predmeta i pokušajem odbrane. Ne kažnjavajte režanje: ono je upozorenje da psu situacija ne prija. Ne pokušavajte da ga namerno izazovete niti mu na silu oduzimajte ono što čuva.
Ako je pas ugrizao ili postoji realan rizik od ugriza, prvo sprečite ponavljanje: odvojite ga bezbednom preprekom od situacija koje ga uznemiravaju i ne ostavljajte ga sa decom bez neposrednog nadzora. Obratite se veterinaru radi procene mogućeg bola ili bolesti i stručnjaku za ponašanje koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju. Korpa-brnjica, na koju se pas postepeno i pozitivno navikava, može biti dodatna zaštita, ali nije zamena za bezbedno upravljanje situacijom. Ako ugriz probije kožu čoveka, operite ranu sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet; duboke rane i jako krvarenje zahtevaju hitnu pomoć.
