Hrana nestaje sa kuhinjskog pulta, gosti jedva uđu od skakanja, lavež plane na svaki šum, a igra lako sklizne u grickanje ruku. U takvoj gužvi lako je upasti u krug stalnog opominjanja. Problem je što psu time retko pokazujemo šta zapravo želimo. Korisniji početak je da sprečimo ponavljanje neželjenog ponašanja, nagrađujemo ono koje želimo i postepeno otežavamo vežbe.
Prvo sprečite situacije u kojima se problem stalno ponavlja
Ako pas redovno nalazi hranu na pultu, on za penjanje dobija vrlo konkretnu nagradu. Skakanje može da mu donese pažnju, čak i kada ga gurate ili grdite. Kod lajanja uzrok nije uvek isti: pas može biti uzbuđen, uplašen, frustriran ili reagovati na zvuk. Zato nije dovoljno samo zaustaviti ponašanje — važno je razumeti šta ga pokreće.
Sklonite hranu sa radnih površina, obezbedite kantu za smeće i po potrebi ograničite pristup kuhinji. Za dolazak gostiju pripremite ogradicu ili mirnu prostoriju u kojoj se pas oseća prijatno. Ako laje na prolaznike, zavese ili udaljavanje ležaja od prozora mogu smanjiti broj okidača. Boks koristite samo ako je pas na njega postepeno naviknut i u njemu se opušta, nikada kao kaznu ili zamenu za kretanje i društvo.
Povodnik u kući može pomoći da psa mirno usmerite pre nego što stigne do gosta ili pulta. Koristite ga samo uz neposredan nadzor, po mogućnosti pričvršćenog za dobro podešen am, bez trzanja i zatezanja. Ne ostavljajte psa vezanog niti s povodnikom koji može da zapne za nameštaj. Ako ograničavanje kretanja izaziva paniku ili veliko uzbuđenje, izaberite drugo rešenje i potražite stručnu pomoć.
Upravljanje prostorom sprečava problem danas; vežbanje uči psa šta da radi sutra.
Ogradica, zatvorena vrata ili povodnik nisu ceo trening. Oni stvaraju uslove da mirno vežbate zamensko ponašanje: odlazak na prostirku, čekanje ili okretanje ka vama. Pas pritom treba da ima dovoljno odmora, vode, kretanja i prilika za obavljanje nužde.
Pokažite psu šta želite umesto krađe, skakanja i lajanja
Počnite da primećujete dobre trenutke dok se dešavaju. Pas mirno leži, pogleda vas kada čuje zvuk ili sam ode na krevet? Tiho ga pohvalite i nagradite. Nagrada može biti mali zalogaj, igra ili pažnja, zavisno od toga šta psu u tom trenutku prija.
Krađa hrane: vežbajte prostirku van kuhinjske gužve
Najpre nagradite psa kada priđe prostirci, zatim kada stane ili legne na nju. Postepeno produžavajte mirno zadržavanje, pa tek onda dodajte kratke radnje poput otvaranja fioke ili pripreme hrane. Prostirka treba da bude dalje od vrućih površina i prolaza. Dok pas još uči, ne ostavljajte hranu nadohvat njuške da biste ga „testirali”.
Ako pas već drži ukradenu hranu ili predmet, ne jurite ga i ne gurajte mu ruku u usta. Ako je bezbedno, ponudite zamenu i udaljite ga od predmeta. Režanje, ukočenost ili pokušaj ujeda pri prilasku razlog su da izbegnete sukob i potražite stručnu pomoć. Ako je progutao nešto potencijalno otrovno, lek, ambalažu ili oštar predmet, odmah kontaktirajte veterinara; ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva.
Skakanje: nagrađujte četiri šape na podu
Vežbajte sa jednom mirnom odraslom osobom. Pas neka bude na udobnoj udaljenosti, iza ogradice ili na opuštenom povodniku. Nagradite ga dok su mu sve četiri šape na podu, pre nego što skoči. Gost prilazi i pozdravlja ga samo dok je situacija mirna. Ako pas skače, napravite pauzu i povećajte razmak, bez guranja, vikanja ili udaranja kolenom. Decu i osobe koje pas može da obori ne uključujte u početne vežbe.
Ako pas posle skoka sedne, smete da nagradite sedenje. Ipak, ako se stalno ponavlja obrazac „skoči, pa sedi”, olakšajte vežbu i nagradu ponudite ranije. Cilj nije da čekate grešku, nego da organizujete susret u kome pas može da uspe.
Lajanje: smanjite okidač i nagradite okretanje ka vama
Ako pas laje na prolaznike, prvo mu zaklonite pogled ili ga udaljite od prozora. Na udaljenosti na kojoj može mirno da posmatra i uzme poslasticu nagradite pogled ka vama ili odlazak na mesto. Ako ne može da se odvoji od prizora, ukoči se ili uporno laje, situacija je preteška: povećajte razmak ili prekinite vežbu. Nemojte ga prisiljavati da ostane blizu onoga čega se plaši, niti koristiti kaznene ogrlice.
Grickanje u igri: ponudite igračku i kratku pauzu
Kod štenaca je istraživanje ustima uobičajeno, ali ih treba učiti nežnoj igri. Ponudite dovoljno dugu igračku da ruke ostanu dalje od zuba. Ako zubi dodirnu kožu, mirno prekinite igru i kratko se udaljite, po potrebi iza ogradice. Nastavite kada se pas smiri. Ne držite mu njušku zatvorenu i ne kažnjavajte ga fizički. Uporno grickanje može biti znak premorenosti ili prevelikog uzbuđenja, pa proverite da li mu treba miran odmor.
Snažni ugrizi, povrede, ukočeno telo ili grickanje koje nije jasno povezano sa igrom nisu nešto što treba rešavati samo ovim savetom. Odvojite psa od situacije bez sukoba i obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje.
Neka trening bude kratak i deo običnog dana
Za početak je dovoljno nekoliko uspešnih ponavljanja tokom jednog do nekoliko minuta. Štenetu ili psu koji se brzo umara može odgovarati i kraće. Završite pre nego što izgubi interesovanje; ne morate da ispunite unapred zadato trajanje. Vežbajte dok spremate obrok, pre otvaranja vrata ili tokom mirnog dela šetnje, ali ostavite psu i vreme u kome ništa ne tražite od njega.
Marker, poput kratkog „da” ili klika klikerom, pomaže da precizno označite željeno ponašanje. Najpre ga povežite s nagradom: izgovorite reč ili kliknite, pa odmah dajte zalogaj. Zatim označavajte tačan trenutak uspeha i posle markera isporučite nagradu. Koristite male komade i uračunajte poslastice u dnevni unos hrane.
Nagradite mirnoću i kada se spontano pojavi, ne samo tokom vežbe.
Dajte jedan poznat signal i sačekajte; nemojte ga ponavljati deset puta.
Ako pas ne uspeva, smanjite ometanja ili tražite jednostavniji korak.
Ako ste oboje frustrirani, napravite pauzu. Nije neophodno iznuditi još jedno ponavljanje.
Temelje gradite pre težih situacija
To što pas sedne u dnevnoj sobi ne znači da će isto moći pored drugih pasa ili gostiju. Naučeno treba vežbati na različitim mestima, uz postepeno podizanje zahteva. Menjajte po jedan element: udaljenost, trajanje ili ometanja.
Element težine | Šta znači u praksi | Kako da napredujete |
|---|---|---|
Udaljenost | Koliko ste daleko od psa dok tražite poznato ponašanje | Počnite blizu i udaljavajte se malim koracima. Udaljenost od okidača prilagođavajte zasebno: veći razmak obično olakšava zadatak. |
Trajanje | Koliko dugo pas ostaje u traženom položaju ili na mestu | Počnite sekundom ili dvema i produžavajte postepeno. |
Ometanja | Zvuci, ljudi, psi, mirisi i pokreti | Krenite u miru i uvodite blaga ometanja koja pas može da podnese. |
Za hodanje na opuštenom povodniku najpre nagradite nekoliko koraka u mirnom prostoru, pa tek onda vežbajte na prometnijim mestima. Dozivanje uvežbavajte u bezbedno ograđenom prostoru ili na dugom povodniku pričvršćenom za am. Dok nije pouzdano, ne proveravajte ga puštanjem psa blizu saobraćaja ili drugih opasnosti.
Na svakoj novoj lokaciji privremeno smanjite zahteve. Kraće čekanje ili veći razmak od drugih pasa nisu korak unazad, nego način da naučeno postane upotrebljivo i van dnevne sobe.
Radite sa psom kog imate
Ponašanje nije odvojeno od zdravlja, odmora i svakodnevnih potreba. Nedostatak sna, bol, strah, premalo aktivnosti ili previše uzbuđenja mogu otežati učenje. Ne treba svako lajanje ili grickanje pripisati „višku energije”, niti svaki problem rešavati dužim trčanjem.
Prilagodite kretanje uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Šetnja sa njuškanjem, traženje dela obroka, kratka igra i bezbedna igračka za punjenje mogu biti korisne aktivnosti, ali ne smiruju svakog psa podjednako. Birajte igračke odgovarajuće veličine i nadzirite korišćenje dok ne znate kako ih pas upotrebljava. Posle aktivnosti obezbedite mirno mesto za odmor.
Štene nema samokontrolu odraslog psa, a tokom adolescencije ponašanje može postati promenljivije. Rasne sklonosti mogu pomoći da razumete interesovanje za pokret, mirise ili čuvanje prostora, ali nisu pravilo za svakog pojedinca. Plan prilagodite onome što vaš pas zaista pokazuje, a ne samo opisu rase.
Socijalizacija ne znači da štene mora da pozdravi svakog čoveka i psa. Važna su prijatna, postepena iskustva i mogućnost da posmatra svet sa bezbedne udaljenosti. Ne forsirajte kontakt ako se povlači ili plaši. Sa veterinarom uskladite bezbedne prilike za upoznavanje okoline sa njegovim zdravstvenim stanjem i zaštitom od zaraznih bolesti.
Dogovorite pravila i pratite male pomake
Ako pas ponekad dobije pažnju skakanjem ili zalogaj sa stola, ima razlog da to ponovo pokuša. Dogovorite iste signale i pravila sa ukućanima i zamolite goste da ih prate. Doslednost ne znači strogoću: znači da pas može da predvidi koje ponašanje mu donosi ono što želi.
Izaberite dva ili tri prioriteta i vodite kratke beleške: šta je prethodilo problemu, na kojoj udaljenosti je pas mogao da sarađuje i šta je pomoglo. Tako ćete lakše uočiti napredak i prilagoditi sledeću vežbu, umesto da pokušavate da rešite sve odjednom.
Kada potražiti pomoć
Ako se ponašanje naglo promenilo, naročito uz bol pri dodiru, promenu apetita, nemir ili poremećen san, zakažite veterinarski pregled. Lajanje i uništavanje dok je pas sam mogu biti povezani sa uznemirenošću zbog odvajanja; zatvaranje u boks ili dodatno vežbanje nisu dovoljna zamena za procenu.
Kod straha, režanja, nasrtanja ili ujeda obezbedite fizičko razdvajanje od mogućih okidača, posebno dece, i potražite veterinara i stručnjaka za ponašanje. Za svakodnevne vežbe birajte trenera koji radi nagrađivanjem, objašnjava postupak i ne obećava brzo „popravljanje” psa. Napredak može trajati nedeljama ili mesecima; cilj je bezbednija svakodnevica i jasnija komunikacija, ne pas koji nikada ne pogreši.
