Mnogi vlasnici ne zapnu na pitanju koju komandu da nauče psa, već na nečemu običnijem: šta zapravo da rade iz dana u dan. Tu su činija sa granulama, nekoliko slobodnih minuta i prazna glava. Lepo ponašanje ne gradi se samo na časovima poslušnosti. Kratke vežbe tokom šetnje, obroka i odmora mogu da pomognu psu da razume šta od njega očekujete.
Najpre odredite šta vam je važno
Za većinu ljudi cilj nije pas koji besprekorno izvodi trikove, već pas koji ne izleće kroz vrata, hoda na opuštenom povocu, dolazi na poziv i može da se odmori dok se oko njega nešto događa. Izaberite dve ili tri konkretne veštine, umesto neodređenog cilja da pas bude „poslušniji“.
Dobro vaspitan pas nije pas koji stalno nešto izvodi, već pas sa kojim je lakše i bezbednije živeti.
Počnite u mirnom prostoru, sa nekoliko lakih ponavljanja. Željeno ponašanje odmah označite kratkom rečju, na primer „da“, pa ponudite nagradu. To može biti mali zalogaj, igra ili prilika da pas nastavi njuškanje. Ne ponavljajte signal unedogled i ne koristite trzaje povoca, zastrašivanje ili fizičko nameštanje psa. Ako ne uspeva, olakšajte zadatak.
Dve jednostavne igre pažnje
Spontani pogled ka vama dobar je početak. Kod kuće ili na mirnom delu šetnje sačekajte da pas sam okrene glavu prema vama, označite trenutak i nagradite ga. Nije potrebno da vas dugo gleda u oči. Cilj je povremena provera gde ste, a ne neprekidna usmerenost na vas: psu su potrebni i njuškanje i istraživanje.
Dodir njuškom u dlan može da posluži za usmeravanje bez povlačenja. Pružite otvoren dlan nekoliko centimetara od njuške. Kada ga pas dobrovoljno dotakne, označite i nagradite drugom rukom. Posle nekoliko uspešnih ponavljanja uvedite reč „dodir“. Tek zatim pomerajte dlan malo dalje ili menjajte njegov položaj. Ne gurajte ruku psu u lice ako se izmiče.
Vežbe koordinacije, poput stavljanja prednjih šapa na nisku, stabilnu i neklizajuću podlogu, nekim psima su zanimljiv dodatak. Nisu neophodne za lepo ponašanje. Izbegavajte nestabilne predmete i pokrete koji izazivaju nelagodu; za psa koji ima bolove ili teškoće pri kretanju izbor vežbi prvo uskladite sa veterinarom.
Svakodnevne rutine kao kratki treninzi
Vrata, povodac, činija i pešački prelaz daju mnogo prilika za vežbu. Ne morate svaku pretvoriti u ispit. Izaberite nekoliko trenutaka u kojima ćete dosledno nagrađivati ponašanje koje želite.
Čekanje na vratima prvo vežbajte na bezbednim unutrašnjim vratima. Nagradite kratko zadržavanje dok dodirujete kvaku, zatim dok vrata malo otvarate. Trajanje i širinu otvaranja povećavajte odvojeno. Uvedite reč poput „slobodno“ kao dozvolu za prolazak. Na izlazu ka ulici koristite povodac ili drugu fizičku prepreku: naučeno čekanje nije zamena za obezbeđenje vrata.
Pre obroka ili šetnje možete nagraditi sekundu mirnog stajanja, bez obaveznog sedenja i dugog čekanja. Hranu i izlazak radi obavljanja nužde ne uskraćujte zato što pas nije izveo vežbu. Ako se ukoči nad činijom, reži ili čuva hranu, ne prilazite da biste ga „testirali“ i ne oduzimajte mu činiju; potražite stručnu pomoć.
Za opušten povodac počnite tamo gde nema mnogo ometanja. Nagradite psa uz svoju nogu dok je povodac labav, pa napravite nekoliko koraka. Ako zategne, zastanite ili mirno promenite pravac kada je to bezbedno, bez trzaja. Nagradite ponovno popuštanje povoca. Šetnja ne mora stalno da bude hodanje uz nogu; ostavite dovoljno vremena za istraživanje.
Rutina | Šta pas vežba | Na šta paziti |
|---|---|---|
Čekanje na vratima | Kratku pauzu i signal za prolazak | Izlaz ka ulici obezbedite i fizički. |
Priprema obroka ili šetnje | Kratak trenutak mira | Ne produžavajte čekanje do frustracije. |
Zastajanje pred ulicom | Pauzu uz vlasnika | Povodac i procena saobraćaja ostaju odgovornost vlasnika. |
Odlazak na prostirku | Boravak na svom mestu i opuštanje | Mesto treba da bude prijatno, a ne kazna. |
Veštine koje imaju bezbednosnu vrednost
Dolazak na poziv vežbajte najpre sa male udaljenosti, u mirnoj sobi. Izgovorite izabrani signal jednom, veselo se pomerite unazad i obilno nagradite dolazak. Često zatim pustite psa da nastavi ono što je radio, kako poziv ne bi uvek značio kraj zabave. Ne kažnjavajte ga kada dođe, čak ni ako je kasnio. Napolju koristite ograđen prostor ili dugačak povodac pričvršćen za odgovarajući am; nijedan opoziv nije nepogrešiv.
„Ostavi“ može da znači da pas odustane od predmeta, a „pusti“ da ispusti ono što već drži. Za „ostavi“ počnite bezbednim, manje zanimljivim predmetom van domašaja i nagradite okretanje ka vama. Za „pusti“ ponudite zamenu za igračku koju pas rado predaje, označite ispuštanje i nagradite. Ne jurite psa i ne otimajte mu stvari. Ove vežbe ne isprobavajte prvi put sa otrovom, oštrim predmetom ili nečim što pas čuva.
Ako pas proguta ili možda proguta otrovnu supstancu ili opasan predmet, odmah kontaktirajte veterinara; trening nije rešenje za takvu situaciju. Ne izazivajte povraćanje bez veterinarskog uputstva. Kod režanja, nasrtanja ili čuvanja predmeta tražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja.
Za „čekaj“ počnite jednom sekundom zadržavanja u udobnom položaju, nagradite i jasno završite signalom „slobodno“. Postepeno menjajte samo jedno: trajanje, udaljenost ili ometanja. Zaustavljanje u kretanju može biti korisna napredna veština, ali se na njega ne oslanjajte umesto povoca blizu saobraćaja i drugih opasnosti.
Učite i odmor, ne samo akciju
Prostirku prvo postavite na mirno mesto u kući. Nagradite približavanje, zatim stajanje ili ležanje na njoj. Dok pas ostaje udobno smešten, povremeno mu spustite zalogaj između prednjih šapa. Trajanje produžavajte polako i omogućite mu da ode. Tek kada mu je vežba poznata, probajte je u nešto življem okruženju.
Slično možete vežbati na klupi ili u parku: izaberite dovoljno mirno mesto, držite psa bezbedno na povocu i nagrađujte opušteno posmatranje. Mirno telo nije uvek znak opuštenosti — ukočenost, skrivanje ili nepomično gledanje mogu ukazivati na nelagodu. Ako pas cvili, stalno vuče, pokušava da pobegne ili ne uspeva da se odvoji od onoga što ga uznemirava, povećajte udaljenost ili završite vežbu.
Uzimanje hrane samo po sebi ne dokazuje da je psu prijatno. Posmatrajte celo telo i mogućnost da se dobrovoljno okrene ka vama. Nekim psima pomaže traženje nekoliko zalogaja na čistoj, bezbednoj podlozi, ali ne blizu saobraćaja, nepoznate hrane ili drugih pasa koji bi mogli da se nadmeću. Kod upornog straha ili nagle promene ponašanja obratite se veterinaru.
Čekanje pre izlaska iz auta vežbajte samo kada je vozilo bezbedno parkirano i temperatura prijatna, uz vas pored psa. Najpre obezbedite povodac, pa dajte signal za izlazak. Ne produžavajte boravak u zagrejanom vozilu radi treninga.
Nagrade za male i probirljive pse
Malom psu mnogo nagrada lako postane veliki dodatak obroku. Odmerite dnevnu količinu hrane i deo odvojite za vežbanje, ako je psu ta hrana motivišuća. Dodatne poslastice uračunajte u ishranu; one ne bi trebalo da potisnu nutritivno potpun obrok. Za psa na posebnoj dijeti izbor nagrada uskladite sa veterinarom.
Koristite male zalogaje koje pas lako žvaće i guta. Za zahtevnije zadatke, posebno dolazak na poziv, ponudite ono što taj pas zaista voli. Ne morate najbolje nagrade strogo čuvati samo za teške situacije: korisne su i kada tek učite novu veštinu. Igra, njuškanje i pristup zanimljivom mestu takođe mogu biti nagrade.
Ako pas odbija hranu, proverite da li je sit, umoran, preopterećen okruženjem ili mu nagrada ne odgovara. Ne izgladnjujte ga radi motivacije i ne uslovljavajte ceo obrok uspehom na treningu. Nov ili trajan pad apetita, naročito uz povraćanje, malaksalost ili bol, razlog je da kontaktirate veterinara, a ne da tražite još ukusniju poslasticu.
Kako da sve uklopite u dan
Ujutru: nekoliko dodira dlana ili kratkih dolazaka na poziv u stanu.
U šetnji: nagradite nekoliko spontanih pogleda i kratke deonice na opuštenom povocu, uz dovoljno njuškanja.
Tokom dana: kratko čekanje na obezbeđenim vratima ili razmena igračke na signal „pusti“.
Uveče: kratka, mirna vežba na prostirci, pa odmor bez daljih zahteva.
Ovo je primer, ne obavezan raspored. Završite dok je psu još prijatno i zanimljivo. Štencima, starijim psima i psima sa zdravstvenim teškoćama prilagodite trajanje i fizičke zahteve, a svim psima obezbedite san, odmor i aktivnosti koje vole.
To što pas nešto ume u dnevnoj sobi ne znači da će odmah umeti i pored drugog psa ili na prometnom trotoaru. Na novom mestu vratite se lakšoj verziji vežbe i ponovo bogato nagrađujte. Napredak nije pravolinijski: dosledni signali, realni zahtevi i dobro tempirana nagrada korisniji su od insistiranja na savršenstvu.
