U kući sve izgleda obećavajuće. Pozovete psa i on odmah dotrči. Na livadi, u parku ili ispred zgrade, kao da ste postali nevidljivi. Lako je pomisliti da pas „zna komandu, ali neće da posluša“. Ipak, uspeh u poznatoj, mirnoj sobi nije isto što i pouzdan dolazak na poziv — opoziv — napolju.
Zašto je napolju teže
U kući je prostor poznat i obično ima manje ometanja. Napolju pažnju privlače tragovi mirisa, ljudi, drugi psi, bicikli, ptice i kretanje u travi. Pas tek treba da nauči da isti signal važi i u tim uslovima. To što dolazi iz kuhinje u hodnik ne znači da je spreman da prekine igru ili praćenje zanimljivog traga.
Težina zadatka zavisi i od udaljenosti i od trenutka u kom zovete. Lakše je pozvati psa koji je blizu i povremeno vas gleda nego psa koji se već zagledao u mačku. Poznato dvorište, miran deo parka i nova staza puna tragova divljači nisu isti nivo vežbe.
Šta pojedinim psima posebno otežava dolazak
Psi se razlikuju po interesovanju za istraživanje, druge pse i jurenje plena. Nasledne sklonosti i ranija iskustva mogu imati ulogu: neki goniči, terijeri i hrtovi snažno reaguju na mirise ili kretanje, ali rasa sama ne određuje ponašanje svakog psa. Plan treninga prilagodite onome što vaš pas zaista radi.
Veliko uzbuđenje, strah ili frustracija mogu otežati preusmeravanje pažnje i izvođenje naučenog ponašanja. Pas koji vuče prema drugim psima nije nužno samo željan igre, ali se ni reaktivnost ne može zaključiti samo iz slabog opoziva. Važni su govor tela, okolnosti i ceo obrazac ponašanja.
Ni nagrade nemaju istu vrednost za svakog psa. Granule koje dobro rade kod kuće napolju mogu biti nezanimljive. Nekim psima više znače ukusnija poslastica, kratka igra ili dozvola da nastave njuškanje. Ako pas ne uzima hranu, to nije samo po sebi dokaz prevelikog uzbuđenja: mogući su i sitost, strah, vrućina ili zdravstveni problem.
Greške koje slabe opoziv
Poziv uvek znači kraj zabave. Ako posle svakog dolaska sledi odlazak kući, pas može početi da okleva. Deo ponavljanja završite nagradom i dozvolom da nastavi bezbednu aktivnost.
Prebrzo povećavate težinu. Prelazak iz stana pravo u prometan park preskače potrebne međukorake.
Ponavljate signal bez odgovora. Umesto da deset puta dozivate psa koji već juri ka nečemu, sprečite opasnu situaciju i sledeći pokušaj organizujte u lakšim uslovima.
Kažnjavate psa kada se konačno vrati. Čak i ako ste se uplašili ili naljutili zbog čekanja, nemojte grditi psa zbog dolaska: povratak vama treba da ostane bezbedan i isplativ.
Ne vežbate kratko zadržavanje. Pored dolaska, nagrađujte i trenutak pored sebe. Dodir ogrlice ili amova uvodite postepeno i nežno, uz nagradu, kako biste kasnije mogli mirno da zakačite povodnik.
Kako da povratak vama zaista vredi
Pripremite nagradu koju vaš pas voli. To mogu biti sitni komadi kuvane piletine bez kostiju i začina ili druge poslastice koje mu odgovaraju. Količinu prilagodite ishrani i eventualnim zdravstvenim ograničenjima. Nagrada ne treba da bude velika da bi bila vredna.
Ako pas više voli igru, ponudite kratko potezanje ili igračku, ali samo tamo gde je to bezbedno i gde igra ne podiže uzbuđenje toliko da otežava nastavak vežbe. Ponekad je najbolja nagrada povratak njuškanju: pozovete psa, nagradite dolazak i kratko zadržavanje, pa mu jasnim znakom dozvolite da nastavi.
Možete posebno učiti i signal za hitan dolazak, uz naročito vrednu nagradu. I on se najpre vežba u lakim, bezbednim uslovima i povremeno obnavlja; nije dovoljno samo sačuvati posebnu reč za opasnost. Nijedan signal ne garantuje odazivanje i ne zamenjuje povodnik ili ogradu.
Redosled vežbanja napolju
Počnite u mirnom, preglednom prostoru, najbolje bezbedno ograđenom. Izbegavajte parkinge sa saobraćajem i mesta blizu kolovoza. Cilj nije da proverite krajnju granicu poslušnosti, već da napravite uslove u kojima pas može da uspe.
Van ograđenog prostora koristite odgovarajući povodnik. Dugački povodnik omogućava veću udaljenost, ali ga koristite na otvorenom prostoru, dalje od saobraćaja, biciklista i gužve. Pričvrstite ga za dobro prilagođene amove, ne namotavajte oko šake i ne dozvoljavajte psu da se zaleti do kraja i naglo zaustavi. Nije namenjen cimanjima ili dovlačenju psa.
Počnite na maloj udaljenosti, dok pas nije zaokupljen nečim drugim. Izgovorite poznati signal jednom, vedrim glasom.
Kada priđe, odmah nagradite. Zatim nagradite i kratko ostajanje pored vas, pa ga pustite da nastavi aktivnost ako je bezbedno.
Radite nekoliko kratkih ponavljanja i završite dok je pas još zainteresovan. Povremeno nagradite i kada vas sam pogleda ili vam priđe.
Povećavajte samo jedan zahtev odjednom: udaljenost od vas, jačinu ometanja ili zahtevnost mesta. Ako odazivanje oslabi, vratite se na lakši korak.
Ako pas ne odgovori, nemojte ponavljati signal unedogled niti ga kažnjavati. Obezbedite ga povodnikom bez trzaja, udaljite se od ometanja i ponovo pokušajte kada može da obrati pažnju.
Udaljenost od ometanja prilagođavajte psu, ne unapred zadatom broju metara. Ako se ukoči, uporno vuče, laje ili ne uspeva da se okrene ka vama, povećajte razmak. To nije trenutak za uporno testiranje opoziva, već za mirno udaljavanje i lakši zadatak.
Kada su potrebni dodatna pomoć i trajna ograničenja
Ako pas burno reaguje na druge pse ili ulazi u opasne jurnjave za životinjama, sam trening dolaska možda nije dovoljan. Potreban je širi plan koji uzima u obzir uzbuđenje, strah, frustraciju ili sklonost ka jurenju. Potražite stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju; kod izraženih ili naglih promena uključite veterinara.
Ako pas iznenada prestane da reaguje i u mirnom okruženju, slabije čuje druge zvuke, deluje dezorijentisano ili pokazuje bol, zakažite veterinarski pregled umesto da problem pripišete neposlušnosti.
Ne puštajte psa samo da biste „proverili“ da li je trening uspeo. Za neke pse slobodno kretanje ostaje bezbedno samo u odgovarajuće ograđenom prostoru, naročito uz divljač, stoku ili saobraćaj. Povodnik, izbor mesta i poštovanje lokalnih pravila nisu neuspeh treninga, već deo odgovornog čuvanja psa.
