Pre režanja, nasrtanja ili ujeda pas može pokazati kratke, lako propuštene znake nelagode: skretanje glave, udaljavanje, oblizivanje nosa ili ukočenje. Ipak, upozorenja nisu uvek uočljiva i ne postoji obavezan redosled kojim svaki pas prolazi. Zato odsustvo primećenog upozorenja nije dokaz da je kontakt bezbedan.
Govor tela nije rečnik u kome svaki pokret ima jedan prevod. Mahanje repom ne garantuje prijateljstvo, zevanje ne mora značiti stres, a jurcanje nije nužno znak preopterećenja. Najviše govori celina: položaj tela, napetost mišića, izraz lica, kretanje i ono što se upravo dešava.
Najpre upoznajte opuštenog psa
Kod opuštenog psa telo je uglavnom meko, pokreti su slobodni, a pogled nije ukočen. Uši i rep nalaze se u položaju uobičajenom za tog psa. U igri se mogu videti razigrani pokreti, naklon prednjim delom tela, kratke pauze i dobrovoljno vraćanje u kontakt. Nijedan od ovih znakova sam ne garantuje da psu prija sve što sledi.
Tokom maženja povremeno zastanite. Ako pas ostane opušten i sam ponovo priđe ili potraži dodir, možete nastaviti. Ako se okrene, udalji ili ukoči, prekinite. Nemojte ga pratiti rukom niti zadržavati da biste proverili koliko će tolerisati.
Najkorisnije pitanje nije „šta ovaj jedan znak znači“, nego „šta se promenilo kod ovog psa u ovoj situaciji“.
Suptilni znaci moguće nelagode
Oblizivanje nosa, zevanje i skretanje glave
Kratko oblizivanje nosa, zevanje ili skretanje pogleda mogu se pojaviti tokom neprijatnog dodira, bliskog fotografisanja ili susreta sa drugim psom. Važnije je da li se ponavljaju uz napetost i pokušaj udaljavanja nego da li ste primetili jedan pokret. Oblizivanje uz hranu i zevanje pred spavanje imaju druga moguća objašnjenja.
Treptanje i skretanje pogleda mogu pratiti manje intenzivan kontakt, ali nisu pouzdan dokaz da pas namerno „smiruje“ drugoga. Ni spontano sedenje nema jedno posebno značenje: pas može odmarati, posmatrati okolinu ili ponuditi ranije naučeno ponašanje.
Udaljavanje i okretanje tela
Ako se pas tokom kontakta okrene ili ode, poštujte njegov izbor bez obzira na to da li možete tačno da odredite razlog. Okretanje zadnjeg dela tela ponekad je i traženje češkanja, naročito ako pas ostaje uz vas i deluje opušteno. Razliku tražite u celom telu i dobrovoljnom nastavku kontakta.
Vidljiva beonjača, tvrd pogled i ukočenje
Izraz „whale eye“ opisuje vidljivu beonjaču, često kada pas okrene glavu, a pogled zadrži na nečemu. To može pratiti nelagodu, ali zavisi i od građe oka i položaja glave. Poseban oprez potreban je kada se istovremeno jave ukočenje, zatvorena napeta usta, tvrd pogled ili režanje, na primer pri prilasku hrani ili igrački.
Uši povučene unazad mogu pratiti strah ili nesigurnost, ali i prijateljsko pozdravljanje. Uporedite njihov položaj sa uobičajenim izgledom tog psa. Ukočen pas koji miruje nije nužno miran i zadovoljan: nepomičnost može biti upozorenje da treba prekinuti kontakt.
Signal | Moguće značenje u kontekstu | Šta može zavesti |
|---|---|---|
Oblizivanje nosa | Moguća nelagoda tokom kontakta | Hrana, mirisi ili upravo završen obrok |
Skretanje glave ili pogleda | Izbegavanje intenzivnog kontakta | Praćenje zvuka ili kretanja u okolini |
Otresanje tela | Može se javiti posle napete ili uzbudljive situacije | Mokra dlaka ili telesna iritacija |
Vidljiva beonjača | Moguća nelagoda, naročito uz napetost tela | Građa oka i položaj glave |
Tvrd pogled i ukočenje | Napetost i moguće upozorenje | Kratko fokusirano posmatranje bez drugih znakova napetosti |
Njuškanje, prilazak u luku i radnje van konteksta
Njuškanje tla je pre svega normalno istraživanje. Ako počne tokom zahtevnog susreta, može biti i pauza ili ponašanje povezano sa konfliktom i napetošću. Iz samog njuškanja ne možemo pouzdano zaključiti šta pas oseća niti da li šalje poruku drugome.
Prilazak u luku često ostavlja više prostora nego direktno frontalno približavanje. Mnogim psima prija da im i čovek priđe mirnije i bočno, bez nadvijanja i zurenja. Ipak, ni takav prilazak nije poziv da se kontakt nastavi ako pas pokušava da ode.
Češanje, otresanje ili hvatanje predmeta usred napete situacije ponekad se opisuju kao preusmerene radnje: ponašanja koja deluju nevezano za ono što se događa. Ona nisu dokaz stresa sama po sebi. Učestalo češanje može imati zdravstveni uzrok, a skupljanje predmeta može biti istraživanje ili naučena navika. Ako pas proguta potencijalno opasan predmet, odmah se obratite veterinaru; ne pretpostavljajte da je dovoljno samo smanjiti stres.
Ni ulazak između dve osobe ili dva psa ne dokazuje da pas želi da „pomiri“ učesnike. Može tražiti pažnju, pristup nečemu ili reagovati na uzbuđenje. Ako raste napetost, napravite pauzu i bezbedno razdvojite učesnike, umesto da očekujete da pas sam reguliše susret.
Upadljiva ponašanja i česti mitovi
Mahanje repom nije dozvola za dodir
Pas može mahati repom dok je zainteresovan, radostan, nesiguran ili napet. Posmatrajte položaj i pokrete repa zajedno sa licem i ostatkom tela. Visoko podignut, napet rep uz ukočeno telo nije isto što i široki, opušteni pokreti celog zadnjeg dela tela. Uvažite i prirodan položaj repa konkretnog psa.
Lajanje nije dokaz zaštitničke namere
Lajanje može pratiti uzbunu, strah, frustraciju, igru ili traženje pažnje. Pogledajte kome je usmereno, na kojoj udaljenosti počinje i šta pas radi pre i posle njega. Etikete poput „dominantan“ ili „čuva me“ same po sebi ne objašnjavaju uzrok.
Naglo jurcanje može biti sasvim normalno
Kratke epizode razigranog jurcanja, poznate kao „zoomies“, često su normalno ponašanje. Mogu se javiti tokom igre ili posle kupanja i drugih uzbudljivih događaja. Nisu same po sebi dokaz da je pas preplavljen stresom. Obezbedite prostor bez klizavih površina, saobraćaja i prepreka; ako uz jurcanje postoje drugi znaci nelagode, smanjite intenzitet situacije.
Naskakivanje ima više mogućih uzroka
Naskakivanje može biti seksualno ponašanje, deo igre, naučena navika ili reakcija na visoko uzbuđenje i stres. Nije pouzdan pokazatelj „dominacije“. Mirno prekinite kontakt, omogućite pauzu i pratite kada se ponavlja. Ako se pojavi naglo, postane učestalo ili ga prate lizanje genitalija i smetnje pri mokrenju, potreban je veterinarski pregled.
Kako da posmatrate i bezbedno reagujete
Građa tela, dlaka preko lica, položaj ušiju i repa, prethodna iskustva i zdravstveno stanje utiču na ono što možete da vidite. Kratak, zategnut povodac i skučen prostor dodatno ograničavaju mogućnost udaljavanja. Poredite psa sa njegovim uobičajenim ponašanjem, a ne samo sa slikom nekog drugog psa.
Zabeležite šta je prethodilo promeni: dodir, zvuk, prilazak, gužva ili drugi pas.
Posmatrajte grupu signala i njihov redosled, ne jedan pokret.
Ako pas deluje nelagodno, prekinite kontakt i omogućite mu više prostora.
Ne kažnjavajte režanje: ono je upozorenje, a kazna ne rešava razlog nelagode.
Snimajte samo bezbedne, uobičajene situacije; ne izazivajte reakciju radi snimka.
Kod ukočenja, tvrdog pogleda ili režanja ne posežite ka psu, ogrlici, činiji ili predmetu koji čuva. Izbegnite nagle pokrete i mirno povećajte razmak ako je bezbedno. Decu udaljite i ne očekujte da sama procenjuju upozorenja. Ne stavljajte ruke između pasa koji su u sukobu.
Kada potražiti pomoć
Nagla promena ponašanja, nova osetljivost na dodir ili izbegavanje kretanja razlog su da se obratite veterinaru, jer bol i bolest mogu promeniti reakcije psa. Kod ponovljenog režanja, nasrtanja, ujeda ili sve težeg podnošenja svakodnevnih situacija uključite i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.
Cilj nije da pas nikada ne pokaže nelagodu, već da njegove promene primetite i odgovorite na vreme. Kratke beleške o situaciji, reakciji i onome što je pomoglo korisnije su od pokušaja da svakom pokretu pripišete jednu sigurnu poruku.
