Napet pas pri upoznavanju: kako prepoznati interesovanje, stres i potrebu za pauzom

Neki psi pri upoznavanju ne izgledaju ni opušteno ni otvoreno neprijateljski. Prilaze veoma blizu, guraju njušku drugom psu u lice, koriste šape, čas se ukoče, čas se prevrću. Takva slika može da odražava mešavinu interesovanja, uzbuđenja i nesigurnosti, ali iz nekoliko pokreta ne možemo pouzdano zaključiti šta pas namerava. Važnije je posmatrati ceo susret: da li su oba psa opuštena, mogu li da se udalje i poštuju li međusobne pauze.

Želja da priđe nije isto što i spremnost za kontakt

Pas može da cvili, vuče ka drugom psu i uporno pokušava da priđe, a da mu blizak susret ipak bude previše zahtevan. Takvo ponašanje može pratiti socijalno interesovanje, frustraciju ili strah. Samo približavanje zato nije dokaz prijateljskog raspoloženja, kao što ni napetost sama po sebi ne znači da će pas napasti.

Posebno obratite pažnju na ukočeno telo, naglo zaustavljanje, uporan pogled i brze nalete bez predaha. Odsustvo lajanja ili režanja ne garantuje bezbednost: neki psi nelagodu pokazuju tiho, a upozorenja mogu biti kratka i lako promaknuti.

Šta mogu da znače lizanje, šape i prevrtanje

Lizanje oko usta, dodirivanje šapom i spuštanje tela mogu se pojaviti u socijalnoj komunikaciji i igri, ali i tokom nelagode. Prevrtanje na leđa nije automatski poziv na igru. Tumačenje zavisi od napetosti tela, onoga što se dogodilo neposredno pre toga i reakcije drugog psa.

Čak i kada pas traži društvo, način na koji prilazi može biti neprijatan drugom psu.

Posmatrajte oba psa, ne samo onog intenzivnijeg

Pas koji deluje mirnije ne mora nužno uživati u susretu. Okretanje glave ili tela, udaljavanje, skrivanje iza vlasnika i ponovljeni pokušaji prekidanja kontakta razlog su da mu obezbedite prostor. Lizanje njuške, treptanje i položaj ušiju takođe mogu pomoći u proceni, ali nijedan od tih znakova nema isto značenje u svakoj situaciji.

Znaci da susret teče mirnije

• Tela i pokreti su opušteniji, a kontakt se smenjuje sa pauzama.

• Svaki pas može da se udalji bez upornog praćenja.

• Oba psa povremeno sama biraju da ponovo priđu, bez namamljivanja ili guranja u kontakt.

• Psi mogu da se odazovu vlasnicima i mirno prekinu interakciju.

Znaci za prekid

Prekinite susret ako jedan pas stalno navaljuje, a drugi izbegava kontakt, ako se pojavi ukočenost sa upornim pogledom ili uzbuđenje raste i psi sve teže reaguju na poziv. Režanje, pokazivanje zuba, škljocanje zubima i nasrtanje zahtevaju udaljavanje, ne čekanje da psi „sami reše“. Ne kažnjavajte režanje: ono je upozorenje da psu treba prostor.

Šta može da utiče na ponašanje

Prethodna iskustva, prilike za socijalno učenje, trenutni stres, zdravstveno stanje i ponašanje drugog psa mogu uticati na susret. Ipak, poreklo iz prihvatilišta, nepoznata prošlost ili ožiljci nisu sami po sebi dokaz traume niti objašnjenje ponašanja.

Ako se ponašanje naglo promenilo ili pas uz napetost pokazuje bol, nevoljnost za kretanje ili osetljivost na dodir, zakažite veterinarski pregled pre novih pokušaja upoznavanja. Anksioznost se ne može dijagnostikovati samo na osnovu jednog susreta.

Važan je i izbor partnera. Kompatibilan, smiren pas može olakšati susret, ali ne treba očekivati da trpi navaljivanje ili da „vaspitava“ drugog psa. Velika razlika u veličini ili raniji napadi zahtevaju poseban oprez i stručnu procenu pre direktnog kontakta.

Kako organizovati bezbedniji susret

Za pse bez poznate istorije ozbiljnih incidenata početak može biti paralelna šetnja sa po jednom odraslom osobom za svakog psa, na mirnom mestu i razmaku na kome oba psa mogu da posmatraju okolinu i odgovore vodiču. Ne vodite ih pravo jednog drugom u lice i ne smanjujte razmak ako su napeti. Direktno upoznavanje nije obavezan cilj.

• Ako su oba psa opuštena i biraju kontakt, neka prvi prilazi budu kratki, uz pauze i mogućnost udaljavanja.

• Koristite bezbednu opremu i izbegavajte zategnute povodnike, trzaje i prisilno zadržavanje pasa blizu jedan drugog.

• Pauzu napravite pozivom i mirnim udaljavanjem dok psi još mogu da reaguju. Ne hvatajte uzbuđene pse za ogrlice i ne stavljajte ruke između njih.

• U domu obezbedite odvojene zone za odmor. U početku uklonite zajednički dostupnu hranu, žvakalice i vredne igračke koje mogu izazvati sukob.

• Ne ostavljajte pse zajedno bez nadzora dok nemate dovoljno iskustva sa njihovim odnosom; kada ste u nedoumici, fizički ih odvojite.

Boravak na razmaku može biti korisniji od stalnog kontakta. Ako koristite barijeru, proverite da je stabilna i da je psi ne mogu preskočiti ili kroz nju dohvatiti jedan drugog. Ako se uz barijeru ukoče, laju ili nasrću, povećajte razmak ili prekinite vizuelni kontakt. Boks koristite samo ako je pas na njega naviknut i drugi pas ne može da ga uznemirava.

Lagana kućna linija nekad olakšava vođenje psa, ali može da se zakači ili obmota oko nogu. Koristite je samo uz neposredan nadzor, na dobro podešenom amu i bez prilike za zaplitanje; ne ostavljajte je na psu tokom igre ili boravka bez nadzora.

Uspeh nije što duži kontakt, već susret u kome oba psa mogu da naprave pauzu i osećaju se bezbedno.

Kada potražiti stručnu pomoć

Ako je bilo ugriza, ponovljenih nasrtaja, intenzivnog straha ili ne uspevate bezbedno da prekinete susret, ne ponavljajte direktna upoznavanja radi „vežbe“. Obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Plan može uključiti rad na većoj udaljenosti i postepeno privikavanje na korpastu brnjicu, ali ona nije dozvola za forsiranje kontakta. Cilj može biti mirno mimoilaženje, a ne nužno igra ili blisko druženje.

Izvori

• Rugaas, T. (2006). On Talking Terms with Dogs: Calming Signals