Mnogi psi znaju „sedi“ i „lezi“, a ipak u stanu nastane gužva čim zazvoni zvono, otvore se vrata rerne ili se kese iz prodavnice spuste na pod. Tu posebno znače svakodnevne veštine: da se pas skloni iz prolaza, sačeka na bezbednom mestu ili podigne šapu kada se povodac zapetlja. Nisu zamena za osnovnu obuku, već njena praktična dopuna.
Odlazak na mesto: jasan zadatak umesto „smiri se“
Prostirka ili krevetić daju psu vidljivu granicu i jednostavan zadatak. Odlazak na mesto može da pomogne dok unosite namirnice, pripremate hranu ili dočekujete goste. Postavite ga van prolaza, dovoljno daleko od rerne i vrata. Mesto za odmor ne treba da bude kazna.
Počnite u mirnoj sobi: nagradite psa kada dobrovoljno priđe prostirci ili stane na nju. Postepeno nagrađujte ostajanje, a zatim, ako mu je udobno, sedenje ili ležanje. Reč poput „mesto“ dodajte kada pas već pouzdano kreće ka prostirci. Uvedite i znak za završetak, na primer „slobodno“, kako bi znao kada može da ode.
Najpre tražite samo kratko zadržavanje. Trajanje, udaljenost od vas i ometanja povećavajte odvojeno, u malim koracima. Dolazak gostiju je mnogo teži zadatak od vežbanja u tišini; dok pas još uči, koristite vrata ili zaštitnu ogradicu umesto da očekujete da komanda sama spreči istrčavanje.
Prostirka kod ulaza može da posluži i za čekanje pre brisanja šapa. Ipak, samo stajanje na njoj ne znači da je psu dodir prijatan: brisanje učite posebno, kratkim dodirima i nagradama. Mirno odmaranje možete podsticati i bez komande, tako što ćete povremeno nagraditi psa kada se sam opušteno smesti. Ako ne može da se smiri, proverite da li mu treba izlazak, odmor, više prostora ili udaljavanje od onoga što ga uznemirava.
Signali za kretanje kroz kuću i napolju
„Nazad“ i „pomeri se“ korisni su u hodniku, liftu ili pored kuhinjskog pulta. Učite ih kada ne žurite i ne nosite ništa vrelo: nagradite mali korak u željenom smeru, bez guranja telom ili povlačenja povocem. „Unutra“, „napolje“ i „siđi“ takođe mogu da smanje potrebu za fizičkim pomeranjem psa. Pokrete prilagodite njegovim mogućnostima; pas koji okleva da ustane ili siđe možda oseća bol, a ne odbija saradnju.
Nazivi komandi nemaju univerzalno značenje. Možete koristiti „čekaj“ za kratku pauzu pre prolaska kroz vrata, a „stani“ za prekid kretanja, ali važno je da ukućani dosledno traže isto ponašanje. Nema potrebe uvoditi više sličnih reči ako jedna jasna već rešava zadatak.
Signal | Kada je koristan | Šta pas uči |
|---|---|---|
Nazad | Vrata, hodnik, lift | Da napravi korak ili dva unazad |
Pomeri se | Kada je pas u prolazu | Da oslobodi prostor za prolazak |
Unutra/napolje | Ulaz, dvorište, terasa | Da pređe granicu u naznačenom smeru |
Čekaj na pragu | Vrata i kapije | Da sačeka dozvolu za prolazak |
Stani | Šetnja i kontrolisane vežbe | Da prekine kretanje na signal |
Ni dobro uvežban signal nije garancija u iznenadnoj situaciji. Blizu saobraćaja koristite povodac, a izlaze obezbedite. Čekanje na pragu prvo vežbajte na bezbednom mestu, uz fizičku zaštitu od bekstva, ne pored otvorenog izlaza na ulicu.
Podizanje šape, dodir dlana i saradnja pri nezi
Podizanje šape na znak može olakšati brisanje, pregled ili oslobađanje od povoca. Vežbajte na neklizajućoj podlozi i ne podižite šapu visoko niti je zadržavajte na silu. Kada se povodac zapetlja, prvo stanite i olabavite ga; ako pas nije siguran šta treba da uradi, mirno ga oslobodite umesto da zatežete povodac i čekate odgovor.
Dodir njuškom o dlan, odnosno targetiranje, može da pomogne da psa usmerite bez povlačenja. Ponudite dlan blizu njuške i nagradite dobrovoljan dodir, pa postepeno menjajte položaj ruke. Ne koristite ovaj zadatak da psa namamite u kontakt sa osobom ili predmetom kojih se plaši.
Za negu možete naučiti psa da položi bradu na vaš dlan ili peškir kao znak spremnosti za kratak dodir. Ako podigne glavu ili se udalji, zastanite. To nije dokaz da mu je svaki postupak prijatan, pa pratite i napetost tela i pokušaje izbegavanja. Bol, izražen strah ili neophodan medicinski postupak zahtevaju dogovor sa veterinarom, a ne insistiranje na komandi.
Uz glas možete uvesti i jasan gest rukom. Vizuelni signali korisni su kada je bučno ili pas slabije čuje, ali samo ako može da vas vidi i prethodno ih je naučio.
„Ostavi“ i „pusti“ nisu isti zadatak
„Ostavi“ može da znači da pas ne prilazi predmetu ili se od njega odmakne, dok „pusti“ znači da ispusti ono što već drži. Oba signala učite uz bezbedne predmete i nagrade, a ne prvi put kada na pod padne lek. Za „pusti“ vežbajte mirnu razmenu igračke za nagradu, bez jurnjave i nasilnog otimanja.
Ako se razbije tanjir, psa odvojite od krhotina vratima ili ogradicom dok čistite; prostirka može pomoći samo ako je put do nje bezbedan. Ako sumnjate da je pas progutao lek, otrovnu materiju ili oštar predmet, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako još nema simptoma. Ne izazivajte povraćanje bez veterinarskog uputstva.
Šta izabrati za početak
Izaberite jednu veštinu koja rešava čest problem: mesto van kuhinje, pomeranje iz hodnika ili mirnu saradnju pri brisanju šapa. Vežbajte kratko, nagrađujte uspešne pokušaje i olakšajte zadatak kada pas greši. Ponašanje naučeno u dnevnoj sobi treba postepeno uvežbati i na drugim mestima.
Donošenje predmeta ili zatvaranje vrata imaju smisla ako su bezbedni i zaista vam koriste. Učenje „glas“ nije neophodan korak ka tišini: uporno lajanje može biti povezano sa strahom, uzbuđenjem ili drugim potrebama koje sama komanda ne rešava. Najvrednija veština nije najneobičnija, već ona koja olakšava svakodnevicu i vama i psu.
